Створен молекул светлости!

Пре 30 година људи су, са одушевљењем, гледали „Ратове звезда“. Нису ни замишљали да ће светлосне сабље (или нешто слично) бити могуће. Модерна физика је открила много тога, светлост није више тајна, знамо и како се она понаша, али по површини се тек загребало.

И онда је уследило откриће тимова научника из Института за технологију у Мичигену и са Харварда, предвођених Владаном Вулетићем и Микаелом Лукином, који су успели у нечему што се досад сматрало немогућим - да фотоне натерају да се споје.

Они су светлост усмерили ка вакуумској посуди напуњеној атомима рубидијума охлађеним до апсолутне нуле. Тврде да су створили нову материју сачињену од фотона. Откриће које заслужује велику пажњу може да омогући велики напредак науке, али и да услови занимљиве „изуме“, попут светлосних сабаља.

Уобичајено научно схватање јесте да су фотони честице без масе које се међусобно не привлаче. Како онда могу да формирају молекуле? Кључ је да се створе посебни услови у којима ће се фотони понашати као да имају масу.

Такозвана фотонска материја досад је постојала, у одређеним научним круговима, само у теорији.

Амерички научници су користили вакуумску посуду напуњену атомима рубидијума како би учврстили формирање фотонске материје. Облак гаса је затим охлађен скоро до апсолутне нуле.

Кратки ласерски пулсеви коришћени су како би честице светлости, фотоне, послали кроз вакуумски простор испуњем атомима рибидијума охлађеним до апсолутне нуле.

Потпуни резултат је тада добијен, пошто су фотони проласком кроз охлађени простор толико изгубули на снази да су почели да се понашају као честице са масом и да из облака излазе спојени у молекуле.

Стварање више интеракција између фотона могло би да доведе до бржих и енергетски ефикаснијих компјутера, који користе светлосне пулсеве уместо електричних како би обрађивали податке.

Данас су такви системи непрактични зато што се светлосни пулсеви морају претворити у електричне како би се информације обрађивале. Уколико би се таласи светлости могли натерати на интеракцију, онда би могле да буду створене оптичке мреже које би обрађивале податке.

Фотонски молекули би могли да утичу на развој квантум компјутера, који користе принципе везивања како би две честице повезали много снажније него што омогућавају досадашњи закони физике.

„За шта би све могла да се користи, не знамо тачно. Али то је ново стање материје, па се надамо да ће њена својства испливавати док будемо истраживали својства нових молекула“, истиче Лукин.