Поједен „франкенбургер“!

Први вештачки хамбургер послужен је у Лондону, а направљен је од меса узгојеног у лабораторији, од матичних ћелија заклане краве, а не од говеда које је пасло траву.

Производња хамбургера од 140 грама коштала је 250.000 фунти, а састоји се од 20.000 ситних, танких трачица меса узгојеног из матичних ћелија краве.

Професор и биолог на Универзитету у Мастрихту Марк Пост, са поносом је представио свој „експеримент“ новинарима у Хамерсмиту.

Џош Шонвалд, Американац из Чикага, аутор књиге „Укус будућности“ и научни експерт за храну из Аустрије Хани Рацлер, били су пуни утисака након конзумирања овог хамбургера.

Рацлерова је након првог залогаја изјавила да је сличан правом месу, али да је очекивала да ће бити мекши и сочнији. Шонвалду се укус више допао.

„Укус је јако сличан месу, мада хамбургер није сочан. Али морам признати да је постојан, трајан, савршено“, рекла је Хани.

„Има укус као прави хамбургер, једино ми је неприродно што га нисам јео као што бургере једем претходних 20 година, уз кечап, лук или сланину“, објаснио је Шонвалд.

Хамбургер је припремљен пржењем у тигању, а затим пажљиво сервиран и послужен дегустаторима. Данас је тек објављено да је финансијер истраживања био милијардер Сергеј Брин, суоснивач компаније „Гугл“.

Брин је рекао да је стао иза овог пројекта ради очувања животиња и истакао да не могу да се игноришу проблеми везани за заштиту животне средине.

Професор Пост каже да вештачко месо представља револуцију у исхрани, као и да верује да би у наредних 10 до 20 година могло да се нађе и у самопослугама. Он се нада да ће на овај начин моћи да се подмире растуће светске потребе за говедином, овчетином, свињетином и пилетином.

Пост је објаснио да се ово месо може сматрати „етички прихватљивим“ за вегетаријанце.

„Надамо се да ћемо успети да решимо велике проблеме са којима се свет суочава. Ови хамбургери су направљени од мишићних ћелија узетих од краве. Нисмо их мењали на било који начин. Да бисмо заиста успели у овоме, желели смо да имао истоветан изглед, осећај и укус као када једете право месо“, објашњава Пост.

Осим поприличне суме новца, било је потребно шест недеља да се направи говеђе месо у лабораторији, а пљескавица од 142 грама садржи и презле, со, јаја у праху и шафран.

„Тренутно користимо 70 одсто свих пољопривредних капацитета за добијање меса кроз узгајање стоке. Морамо да пронађемо алтернативу, јер ако не предузмемо нешто месо ће постати луксуз и врло скупо“, наводи Пост.

„Краве су веома 'неефикасне', јер захтевају сто грама биљних протеина да би произвеле свега 15 грама животињских протеина. Због тога морамо да хранимо краве у великим количинама, да бисмо ми уопште могли да се прехранимо“, истиче професор, додајући да је производња „хамбургера из епрувете“ много ефикаснија, а уз то не постоји ни потреба за убијањем крава.

„Моја визија је да имамо ограничена стада животињских донора матичних ћелија“, додаје Марк.

Према проценама Уједињених нација, човечанство ће до 2050. године конзумирати два пута више меса него данас.

Унапређена технологија узгајања синтетичког меса у лабораторијама захтевати 99 одсто мање површине земље, између 82 и 96 одсто мање воде и производити од 78 до 95 одсто мање гасова са ефектом стаклене баште него данашње узгајање животиња на фармама.