<?xml version="1.0" encoding="utf-8" ?>














    





<rss version="2.0" xmlns:content="http://purl.org/rss/1.0/modules/content/">
    <channel>
        <title>РТС :: Занимљивости</title>
        <link>http://www.rts.rs/page/magazine/ci/rss/501/%D0%97%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BC%D1%99%D0%B8%D0%B2%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8</link>
        <description>Lista vesti</description>
        <language>ci</language>
        <image>
            <url>http://www.rts.rs/img/logo-ci</url>
            <title>РТС :: Занимљивости</title>
            <link>http://www.rts.rs/page/magazine/ci/rss/501/%D0%97%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BC%D1%99%D0%B8%D0%B2%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8</link>
        </image>
        
        
            <item>
                <title>Сланињави милкшејк за јаке стомаке</title>
                <link>http://www.rts.rs/page/magazine/ci/story/501/%D0%97%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BC%D1%99%D0%B8%D0%B2%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8/1041716/%D0%A1%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%9A%D0%B0%D0%B2%D0%B8+%D0%BC%D0%B8%D0%BB%D0%BA%D1%88%D0%B5%D1%98%D0%BA+%D0%B7%D0%B0+%D1%98%D0%B0%D0%BA%D0%B5+%D1%81%D1%82%D0%BE%D0%BC%D0%B0%D0%BA%D0%B5.html</link>
                <description>
                    После милкшејка од чоколаде, јагоде и банане, појавио се нови са слатко - сланим укусом сланине?! Калоричан и лепо упакован "Shake Bacon" је права гастрономска авантура за све који имају јак стомак.
                    <![CDATA[
		    <img src="http://www.rts.rs/thumbnail/Šejk-bejkon-t.jpg?thumbId=1941884&amp;fileSize=27454&amp;contentType=image/pjpeg&amp;lastModified=1328729011000" 
		    align="left" width="256" height="256" alt="Сланињави милкшејк за јаке стомаке" title="Сланињави милкшејк за јаке стомаке" />
                    ]]>
                </description>
                <pubDate>Thu, 9 Feb 2012 19:52:34 +0100</pubDate>
                <category>Занимљивости</category>
                
                <guid>http://www.rts.rs/page/magazine/ci/story/501/%D0%97%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BC%D1%99%D0%B8%D0%B2%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8/1041716/%D0%A1%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%9A%D0%B0%D0%B2%D0%B8+%D0%BC%D0%B8%D0%BB%D0%BA%D1%88%D0%B5%D1%98%D0%BA+%D0%B7%D0%B0+%D1%98%D0%B0%D0%BA%D0%B5+%D1%81%D1%82%D0%BE%D0%BC%D0%B0%D0%BA%D0%B5.html</guid>
		<content:encoded>
		    <![CDATA[<p>Познати по инвентивности на пољу гастрономије, Американци су осмислили нови специјалитет - Shake Bacon, милкшејк са укусом сланине.</p><p><!--[box 11594080]--></p><p>После милкшејка од чоколаде, јагоде и банане, стиже смрзнута посластица са слатко-сланим укусом коју је ланисрао ланац ресторана брзе хране &quot;Jack in the Box&quot;.</p><p>Како пише <em>Хафингтон пост</em>, нови млечни производ има 1.081 калорију, а састоји се од сладоледа од ваниле и сирупа сланине, са преливом од слатке павлаке и кандираном вишњом као украсом.</p><p>Они који су пробали овај необичан спој слатког и сланог углавном су згрожени. „Ужасно&quot;, „бљутаво&quot;, „несварљиво&quot;... само су неке од реакција првих дегустатора.</p>]]>
		</content:encoded>
            </item>
        
            <item>
                <title>Фирерово усавршавање харизме</title>
                <link>http://www.rts.rs/page/magazine/ci/story/501/%D0%97%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BC%D1%99%D0%B8%D0%B2%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8/1041944/%D0%A4%D0%B8%D1%80%D0%B5%D1%80%D0%BE%D0%B2%D0%BE+%D1%83%D1%81%D0%B0%D0%B2%D1%80%D1%88%D0%B0%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B5+%D1%85%D0%B0%D1%80%D0%B8%D0%B7%D0%BC%D0%B5.html</link>
                <description>
                    „Забрањене“ фотографије, које су за Адолфа Хитлера биле „испод части“, поново су објављене у јавности. На њима нацистички вођа експериментише са имиџом, увежбава покрете и необичне позе, како би изазвао одређену реакцију публике.
                    <![CDATA[
		    <img src="http://www.rts.rs/thumbnail/Hitler-t.jpg?thumbId=1942478&amp;fileSize=34747&amp;contentType=image/pjpeg&amp;lastModified=1328786479000" 
		    align="left" width="256" height="256" alt="Фирерово усавршавање харизме" title="Фирерово усавршавање харизме" />
                    ]]>
                </description>
                <pubDate>Thu, 9 Feb 2012 16:08:58 +0100</pubDate>
                <category>Занимљивости</category>
                
                <guid>http://www.rts.rs/page/magazine/ci/story/501/%D0%97%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BC%D1%99%D0%B8%D0%B2%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8/1041944/%D0%A4%D0%B8%D1%80%D0%B5%D1%80%D0%BE%D0%B2%D0%BE+%D1%83%D1%81%D0%B0%D0%B2%D1%80%D1%88%D0%B0%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B5+%D1%85%D0%B0%D1%80%D0%B8%D0%B7%D0%BC%D0%B5.html</guid>
		<content:encoded>
		    <![CDATA[<p>На сликама нацистички вођа Адолф Хитлер млатара рукама и заузима необичне позе. На једној, његова песница је подигнута у ваздух, на другој упире прстом у замишљену публику, на трећој се наслања на дрво одевен у панталоне са трегерима.</p><p><!--[box 11597258]--><!--[box 11597306]--></p><p>Ове фотографије на којима нацистички вођа увежбава јавне наступе, снимио је крајем двадесетих година Хитлеров лични фотограф Хајнрих Хофман и британска публика однедавно може да их види у Хофмановим мемоарима <em>Хитлер је био мој пријатељ</em>, поново објављеним на енглеском језику.</p><p>Како преноси лондонски <em>Телеграф,</em> Хитлер је забранио објављивање ових фотографија, јер су му биле „испод части&quot;. Међутим, њих је педесетих година Хофман ставио у своје мемоаре.</p><p>Хофман, који је Хитлера упознао са својом асистенткињом Евом Браун, преживео је рат и провео четири године у затвору због профитерства. Умро је 1957. године у 72. години.</p><p>Историчар Роџер Мурхаус, који је написао увод за књигу, рекао је да се на сликама види Хитлерова харизма.</p><p>„На једној слици Хитлер личи на бизона, али је имао харизму и његови говори су подстицали људе да искрено верују да ће их повести у славу&quot;, рекао је Мурхаус.</p><p><!--[box 11597232]--></p><p>„Био је изванредан говорник и ове фотографије нам показују да је то нешто на чему је вредно радио&quot;, додао је британски историчар.</p><p><!--[box 11597208]--></p><p>Хитлер је фотографије користио да би одлучио како да се обрати масама. Након што је на једној видео како му стоји капа, одбацио ју је и никада је више није ставио на главу у јавности.</p><p><!--[box 11597360]--></p><p>„Ако данас слушате Хитлерове говоре, он звучи као манијак, али знамо да је умео да буде веома убедљив&quot;, сматра Мурхаус.</p><p><!--[box 11597372]--></p><p>„Фотографије дају леп увид у његове припреме. Био је шоумен и вежбао је своје гестове како би изазвао одређену реакцију публике.&quot;</p><p>„Експериментисао је својим имиџом и тражио је од Хофмана да га фотографише како би могао да процени шта му одговара&quot;, објашњава Мурхаус.</p><p><!--[box 11597394]--></p>]]>
		</content:encoded>
            </item>
        
            <item>
                <title>Китови тужили аквапарк?</title>
                <link>http://www.rts.rs/page/magazine/ci/story/501/%D0%97%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BC%D1%99%D0%B8%D0%B2%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8/1041928/%D0%9A%D0%B8%D1%82%D0%BE%D0%B2%D0%B8+%D1%82%D1%83%D0%B6%D0%B8%D0%BB%D0%B8+%D0%B0%D0%BA%D0%B2%D0%B0%D0%BF%D0%B0%D1%80%D0%BA%3F.html</link>
                <description>
                    Китови убице Тиликум, Корки, Катина, Јулис и Кастка тужили су познати аквапарк "Seaworld". Заправо, то је у њихово име учинила PETA. Ако прихвати тужбу, што је корак без преседана, суд ће отворити Пандорину кутију са неразмрсивим проблемима и апсурдним последицама, тврде из аквапарка.
                    <![CDATA[
		    <img src="http://www.rts.rs/thumbnail/Kit-ubica-tamb.jpg?thumbId=1942346&amp;fileSize=63932&amp;contentType=image/pjpeg&amp;lastModified=1328783772000" 
		    align="left" width="256" height="256" alt="Китови тужили аквапарк?" title="Китови тужили аквапарк?" />
                    ]]>
                </description>
                <pubDate>Thu, 9 Feb 2012 14:44:06 +0100</pubDate>
                <category>Занимљивости</category>
                
                <guid>http://www.rts.rs/page/magazine/ci/story/501/%D0%97%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BC%D1%99%D0%B8%D0%B2%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8/1041928/%D0%9A%D0%B8%D1%82%D0%BE%D0%B2%D0%B8+%D1%82%D1%83%D0%B6%D0%B8%D0%BB%D0%B8+%D0%B0%D0%BA%D0%B2%D0%B0%D0%BF%D0%B0%D1%80%D0%BA%3F.html</guid>
		<content:encoded>
		    <![CDATA[<p>Један амерички суд нашао се пред необичним случајем у којем треба да пресуди да ли пет китова убица из једног аквапарка имају право да туже свог послодавца за робовски рад.</p><p><!--[box 11596462]--></p><p>Тиликум, Корки, Катина, Јулис и Кастка су орке које проводе време изводећи акробатске тачке у аквапарковима компаније &quot;Seaworld&quot; у Орланду, на Флориди и Сан Дијегу, у Калифорнији.</p><p><!--[box 11596534]--><!--[box 11596282]--></p><p>Ови китови су, према тврдњама удружења за заштиту животиња PETA <em>(People for the Ethical Treatment of Animals)</em>, малтретирани и приморавани на „принудни, робовски рад&quot; у аквапарковима.</p><p>PETA је одлучила да поднесе тужбу у име пет животиња и нада се да ће суд пресудити у њихову корист.</p><p>Са своје стране, компанија &quot;Seaworld&quot; сматра да суд нема другу могућност него да одбаци жалбу, будући да „13. амандман штити искључиво људе&quot;.</p><p>„Као што не зависи ни од расе, пола или етничке припадности роба, ропство не зависи ни од његове врсте. Принуда, понижавање и потчињавање су основне одлике ропства којима су и ове орке изложене&quot;, истакао је адвокат удружења, преноси АФП.</p><p>На суду је да одлучи да ли ће уважити жалбу китова. Главни проблем је да ли закон може да се односи и на животиње.</p><p><!--[box 11596422]--></p><p>&quot;Seaworld&quot; наводи да ће суд, уколико начини тај корак без преседана, отворити Пандорину кутију са неразмрсивим проблемима и апсурдним последицама, а њихов адвокат Теодор Шо тврди да је жалба организације PETA „пуко трошење времена, енергије и новца&quot;.</p><p>Чланови PETA су, међутим, спремни да се до краја боре за одбрану китова за које кажу да су жртве које аквапарк злоставља.</p>]]>
		</content:encoded>
            </item>
        
            <item>
                <title>Шта раде десничари у индијској скупштини?</title>
                <link>http://www.rts.rs/page/magazine/ci/story/501/%D0%97%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BC%D1%99%D0%B8%D0%B2%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8/1041176/%D0%A8%D1%82%D0%B0+%D1%80%D0%B0%D0%B4%D0%B5+%D0%B4%D0%B5%D1%81%D0%BD%D0%B8%D1%87%D0%B0%D1%80%D0%B8+%D1%83+%D0%B8%D0%BD%D0%B4%D0%B8%D1%98%D1%81%D0%BA%D0%BE%D1%98+%D1%81%D0%BA%D1%83%D0%BF%D1%88%D1%82%D0%B8%D0%BD%D0%B8%3F.html</link>
                <description>
                    Телевизијске камере ухватиле су тројицу министара, чланове десничарске странке Баратија Џаната, како гледају порно-филм на заседању локалног парламента у Индији. Сва тројица поднела су оставке, али не признају да су гледала порнић.
                    <![CDATA[
		    <img src="http://www.rts.rs/thumbnail/Ministri-t.jpg?thumbId=1940924&amp;fileSize=41582&amp;contentType=image/pjpeg&amp;lastModified=1328693463000" 
		    align="left" width="256" height="256" alt="Шта раде десничари у индијској скупштини?" title="Шта раде десничари у индијској скупштини?" />
                    ]]>
                </description>
                <pubDate>Thu, 9 Feb 2012 12:03:44 +0100</pubDate>
                <category>Занимљивости</category>
                
                <guid>http://www.rts.rs/page/magazine/ci/story/501/%D0%97%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BC%D1%99%D0%B8%D0%B2%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8/1041176/%D0%A8%D1%82%D0%B0+%D1%80%D0%B0%D0%B4%D0%B5+%D0%B4%D0%B5%D1%81%D0%BD%D0%B8%D1%87%D0%B0%D1%80%D0%B8+%D1%83+%D0%B8%D0%BD%D0%B4%D0%B8%D1%98%D1%81%D0%BA%D0%BE%D1%98+%D1%81%D0%BA%D1%83%D0%BF%D1%88%D1%82%D0%B8%D0%BD%D0%B8%3F.html</guid>
		<content:encoded>
		    <![CDATA[<p>Три провинцијска министра у Индији поднела су оставке због оптужби да су на заседању локалног парламента гледала порно-филм, што су забележиле и ТВ камере. Гувернер јужне државе Карнатка прихватио је њихове одлуке.</p><p><!--[box 11586128]--></p><p>Наиме, једна локална телевизија снимила је једног од министара како гледа порнић на мобилном телефону.</p><p>Тај министар је потом проследио мобилни телефон свом колеги, другом министру, који је, такође, погледао видео-клип током скупштинског заседања.</p><p>Мобилни телефон је, иначе, припадао трећем министру. Министри су чланови десничарске странке Баратија Џаната, која је владајућа у Карнатки.</p><p>Сва тројица су негирала да су гледала порнографију. Оставке су образложили потребом да сачувају своју странку од срамоте.</p>]]>
		</content:encoded>
            </item>
        
            <item>
                <title>Пеглу ће вам вратити... у главу</title>
                <link>http://www.rts.rs/page/magazine/ci/story/501/%D0%97%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BC%D1%99%D0%B8%D0%B2%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8/1041508/%D0%9F%D0%B5%D0%B3%D0%BB%D1%83+%D1%9B%D0%B5+%D0%B2%D0%B0%D0%BC+%D0%B2%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%B8%D1%82%D0%B8...+%D1%83+%D0%B3%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D1%83.html</link>
                <description>
                    Тостер, миксер и пегла су најомраженији поклони за Дан заљубљених, јер жене никако не желе да их тога дана подсећате на кућне послове. Ни доњи веш неће проћи славно, и поред тога што истраживања показују да би пет одсто припадница лепшег пола обрадовао секс.
                    <![CDATA[
		    <img src="http://www.rts.rs/thumbnail/Pegla-tamb.jpg?thumbId=1941560&amp;fileSize=28527&amp;contentType=image/pjpeg&amp;lastModified=1328714471000" 
		    align="left" width="256" height="256" alt="Пеглу ће вам вратити... у главу" title="Пеглу ће вам вратити... у главу" />
                    ]]>
                </description>
                <pubDate>Wed, 8 Feb 2012 16:46:35 +0100</pubDate>
                <category>Занимљивости</category>
                
                <guid>http://www.rts.rs/page/magazine/ci/story/501/%D0%97%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BC%D1%99%D0%B8%D0%B2%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8/1041508/%D0%9F%D0%B5%D0%B3%D0%BB%D1%83+%D1%9B%D0%B5+%D0%B2%D0%B0%D0%BC+%D0%B2%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%B8%D1%82%D0%B8...+%D1%83+%D0%B3%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D1%83.html</guid>
		<content:encoded>
		    <![CDATA[<p>С обзиром на то да се приближава 14. фебруар, било би добро посаветовати мушкарце који су се приклонили моди пристиглој са Запада, које поклоне не би никако требало да купе својој „лепшој половини&quot;.</p><p><!--[box 11590302]--></p><p>Једно британско истраживање показало је да оно што жене највише иритира на Дан заљубљених јесте недостатак маште.</p><p>Тако је најомраженији поклон неки од класичних кућних апарата типа миксер, тостер или пегла, јер жене не воле да их подсећају, барем не тог дана, на обавезу обављања кућних послова.</p><p><!--[box 11590372]--></p><p>На другом месту је, супротно увреженом мишљењу, доњи веш, јер се мушкарци углавном не сналазе са бројевима грудњака и гаћица, па често оману величину.</p><p><!--[box 11590040]--></p><p>Букети цвећа и честитке, такође, неће бити дочекани са одушевљењем, али ни бомбоњере, поготово ако ће касније дародавац замерити вољеној да се угојила.</p><p>Према другом истраживању, чије резултате преноси <em>Хафингтон пост</em>, 75 одсто жена би да буду „краљице на један дан&quot;, тј. да буду ослобођене од свих кућних послова и бриге око деце.</p><p>Њих 14 одсто би волело романтичну вечеру, девет одсто очекује неки леп поклон, док би пет одсто највише обрадовао секс.</p><p><!--[box 11590122]--></p>]]>
		</content:encoded>
            </item>
        
            <item>
                <title>Тресла се Кина, родио се џин!</title>
                <link>http://www.rts.rs/page/magazine/ci/story/501/%D0%97%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BC%D1%99%D0%B8%D0%B2%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8/1041180/%D0%A2%D1%80%D0%B5%D1%81%D0%BB%D0%B0+%D1%81%D0%B5+%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B0%2C+%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D0%BE+%D1%81%D0%B5+%D1%9F%D0%B8%D0%BD%21.html</link>
                <description>
                    Тежак седам килограма и четири грама, Шуншун је највећа беба рођена од оснивања Народне Републике Кине, 1949. године. „Беба џин“ рођена је царским резом, а порођај је протекао без икаквих проблема.
                    <![CDATA[
		    <img src="http://www.rts.rs/thumbnail/Beba-dzin-t.jpg?thumbId=1940984&amp;fileSize=43695&amp;contentType=image/pjpeg&amp;lastModified=1328696453000" 
		    align="left" width="256" height="256" alt="Тресла се Кина, родио се џин!" title="Тресла се Кина, родио се џин!" />
                    ]]>
                </description>
                <pubDate>Wed, 8 Feb 2012 21:12:04 +0100</pubDate>
                <category>Занимљивости</category>
                
                <guid>http://www.rts.rs/page/magazine/ci/story/501/%D0%97%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BC%D1%99%D0%B8%D0%B2%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8/1041180/%D0%A2%D1%80%D0%B5%D1%81%D0%BB%D0%B0+%D1%81%D0%B5+%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B0%2C+%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D0%BE+%D1%81%D0%B5+%D1%9F%D0%B8%D0%BD%21.html</guid>
		<content:encoded>
		    <![CDATA[<p>Једна Кинескиња родила је бебу тешку седам килограма и четири грама, што је вероватно најтеже новорођенче од оснивања државе 1949. године.</p><p><!--[box 11585866]--></p><p>Лист <em>Тијанђин пост</em> навео је да је 29-годишња жена из провинције Хенан родила дечака царским резом.</p><p>Порођај је трајао двадесетак минута, а мајка и син Шуншун су добро. Лист, такође, наводи да су Шуншунови родитељи просечне висине и тежине и да током трудноће ништа није указивало да би беба могла бити толико тешка.</p><p>Према Гинисовој књизи рекорда, најтеже новорођенче родила је једна жена у Охају 1879. године и оно је било тешко 10,77 килограма!</p>]]>
		</content:encoded>
            </item>
        
            <item>
                <title>Оживели претечу робота из 18. века</title>
                <link>http://www.rts.rs/page/magazine/ci/story/501/%D0%97%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BC%D1%99%D0%B8%D0%B2%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8/1041160/%D0%9E%D0%B6%D0%B8%D0%B2%D0%B5%D0%BB%D0%B8+%D0%BF%D1%80%D0%B5%D1%82%D0%B5%D1%87%D1%83+%D1%80%D0%BE%D0%B1%D0%BE%D1%82%D0%B0+%D0%B8%D0%B7+18.+%D0%B2%D0%B5%D0%BA%D0%B0.html</link>
                <description>
                    Како би повратили стари сјај чувеној машини за писање из 18. века, која се прославила романом и филмом "Hugo", конструктори су морали добро да се помуче и споје стотине механичких делова.
                    <![CDATA[
		    <img src="http://www.rts.rs/thumbnail/Robot-tamb.jpg?thumbId=1941104&amp;fileSize=57519&amp;contentType=image/pjpeg&amp;lastModified=1328699506000" 
		    align="left" width="256" height="256" alt="Оживели претечу робота из 18. века" title="Оживели претечу робота из 18. века" />
                    ]]>
                </description>
                <pubDate>Wed, 8 Feb 2012 12:12:39 +0100</pubDate>
                <category>Занимљивости</category>
                
                <guid>http://www.rts.rs/page/magazine/ci/story/501/%D0%97%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BC%D1%99%D0%B8%D0%B2%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8/1041160/%D0%9E%D0%B6%D0%B8%D0%B2%D0%B5%D0%BB%D0%B8+%D0%BF%D1%80%D0%B5%D1%82%D0%B5%D1%87%D1%83+%D1%80%D0%BE%D0%B1%D0%BE%D1%82%D0%B0+%D0%B8%D0%B7+18.+%D0%B2%D0%B5%D0%BA%D0%B0.html</guid>
		<content:encoded>
		    <![CDATA[<p>У моди је све оно што нас с носталгијом подсећа на нека мирнија времена. Ова машина која пише била би и данас у тренду, баш као и у 18. веку када је, како се претпоставља, представљала престиж међу помодарима тога доба.</p><p><!--[box 11585660]--></p><p>Реч је о претечи робота, а пронађен је у складишту Института „Френклин&quot; у Филаделфији.</p><p>Конструктори су спојили стотине механичких делова да би вратили некадашњи изглед машини, која је послужила и као инспирација за роман и Скорсезеов филм <em>Hugo</em>.</p>]]>
		</content:encoded>
            </item>
        
            <item>
                <title>Закорачите, ако смете!</title>
                <link>http://www.rts.rs/page/magazine/ci/story/501/%D0%97%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BC%D1%99%D0%B8%D0%B2%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8/1041012/%D0%97%D0%B0%D0%BA%D0%BE%D1%80%D0%B0%D1%87%D0%B8%D1%82%D0%B5%2C+%D0%B0%D0%BA%D0%BE+%D1%81%D0%BC%D0%B5%D1%82%D0%B5%21.html</link>
                <description>
                    Британском уметнику Џоу Хилу је раван кров једне вишеспратнице послужио као подлога за невероватно уметничко дело од којег може да вам се заврти у глави!
                    <![CDATA[
		    <img src="http://www.rts.rs/thumbnail/Zgrada-tamb.jpg?thumbId=1940624&amp;fileSize=66502&amp;contentType=image/pjpeg&amp;lastModified=1328641131000" 
		    align="left" width="256" height="256" alt="Закорачите, ако смете!" title="Закорачите, ако смете!" />
                    ]]>
                </description>
                <pubDate>Wed, 8 Feb 2012 12:16:22 +0100</pubDate>
                <category>Занимљивости</category>
                
                <guid>http://www.rts.rs/page/magazine/ci/story/501/%D0%97%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BC%D1%99%D0%B8%D0%B2%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8/1041012/%D0%97%D0%B0%D0%BA%D0%BE%D1%80%D0%B0%D1%87%D0%B8%D1%82%D0%B5%2C+%D0%B0%D0%BA%D0%BE+%D1%81%D0%BC%D0%B5%D1%82%D0%B5%21.html</guid>
		<content:encoded>
		    <![CDATA[<p>На врх једне зграде у Лондону постављено је право уметничко дело, због чије оптичке варке имате утисак да сте у великој опасности.</p><p><!--[box 11583504]--></p><p>Заправо, британском уметнику Џоу Хилу раван кров неколико вишеспратница послужио је као подлога за размотавање платна са несвакидашњом сликом у три-де формату. И на сваком пасује.</p><p><!--[box 11583508]--></p><p>За стварање савршене илузије Хил је био инспирисан филмом <em>Man оn a Ledge,</em> тако да је мотив на слици њујоршки.</p><p>Судећи према фотографијама, згазити на платно, тј. закорачити преко насликане ивице зграде и није баш тако једноставно. Чини нам се да и само стајање поред ње може изазвати вртоглавицу.</p><p><!--[box 11583860]--></p><p>Иначе, са Џоовим уличним три-де креацијама упознали смо се у новембру прошле године, када је, такође у британској престоници, са колегом Максом за седам дана <strong><a href="/page/magazine/ci/story/501/%D0%97%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BC%D1%99%D0%B8%D0%B2%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8/994318/%D0%9C%D1%83%D1%80%D0%B0%D0%BB+%D0%BA%D0%BE%D1%98%D0%B8+%D0%BF%D1%80%D0%BA%D0%BE%D1%81%D0%B8+%D1%80%D0%B5%D0%B0%D0%BB%D0%BD%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8.html" target="_blank">насликао највећи мурал на свету</a></strong>.</p><p><!--[box 11586520]--></p>]]>
		</content:encoded>
            </item>
        
            <item>
                <title>Прве планетарне животиње откривене у Намибији?</title>
                <link>http://www.rts.rs/page/magazine/ci/story/501/%D0%97%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BC%D1%99%D0%B8%D0%B2%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8/1040396/%D0%9F%D1%80%D0%B2%D0%B5+%D0%BF%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D0%B5%D1%82%D0%B0%D1%80%D0%BD%D0%B5+%D0%B6%D0%B8%D0%B2%D0%BE%D1%82%D0%B8%D1%9A%D0%B5+%D0%BE%D1%82%D0%BA%D1%80%D0%B8%D0%B2%D0%B5%D0%BD%D0%B5+%D1%83+%D0%9D%D0%B0%D0%BC%D0%B8%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B8%3F.html</link>
                <description>
                    Фосили сунђерастих бића "Otavia antiqua", потенцијално наших најстаријих предака, откривени су у Намибији. Њихови најстарији примерци живели су пре око 760 милиона година у првим земаљским океанима, тврде научници, што значи да су за око 150 милиона година старији од најстаријих познатих животиња.
                    <![CDATA[
		    <img src="http://www.rts.rs/thumbnail/Prazivotinje-tamb.jpg?thumbId=1939442&amp;fileSize=43834&amp;contentType=image/pjpeg&amp;lastModified=1328562143000" 
		    align="left" width="256" height="256" alt="Прве планетарне животиње откривене у Намибији?" title="Прве планетарне животиње откривене у Намибији?" />
                    ]]>
                </description>
                <pubDate>Mon, 6 Feb 2012 22:22:04 +0100</pubDate>
                <category>Занимљивости</category>
                
                <guid>http://www.rts.rs/page/magazine/ci/story/501/%D0%97%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BC%D1%99%D0%B8%D0%B2%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8/1040396/%D0%9F%D1%80%D0%B2%D0%B5+%D0%BF%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D0%B5%D1%82%D0%B0%D1%80%D0%BD%D0%B5+%D0%B6%D0%B8%D0%B2%D0%BE%D1%82%D0%B8%D1%9A%D0%B5+%D0%BE%D1%82%D0%BA%D1%80%D0%B8%D0%B2%D0%B5%D0%BD%D0%B5+%D1%83+%D0%9D%D0%B0%D0%BC%D0%B8%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B8%3F.html</guid>
		<content:encoded>
		    <![CDATA[<p><!--[box 11575826]--><!--[box 11575930]--></p><p>Научници који раде у Националном парку „Етоша&quot;, у Намибији, открили су сунђерасте фосиле за које тврде да су прве животиње на Земљи, што би значило да су животиње настале чак 150 милиона година раније него што се до сада мислило, преноси данас АФП. </p><p>Малени рупичасти фосили бића, названих <em>Otavia antiqua</em>, пронађени су у том парку и на другим местима по Намибији, у стенама старим између 760 и 550 милиона година, саопштио је десеточлани тим међународних истраживача у чланку објављеном у научном журналу <em>South African Journal of Science</em>.</p><p>Откриће је кулминација 15-годишњег истраживања јужноафричког палеонтолога Боба Брејна по намибијској пустињи.</p><p>Све ово значи да су се животиње, за које се претходно мислило да су настале пре 600 и 650 милиона година, заправо појавиле 100 или 150 милиона година раније, тврде аутори.</p><p>То такође значи да су ови сунђерасти фосили, величине зрна прашине, прекривени рупицама које су пуштале течност да циркулише њиховим телима, били наши преци, рекао је ко-аутор Тони Прејв, геолог са Универзитета „Сент Ендруз&quot; из Шкотске.</p><p>„Када би се гледало породично стабло и када би се дошло до групе која се зове предак свих животиња, то би била њихова пра, пра, пра, пра, пра, прабаба&quot;, рекао је АФП-у Прејв и додао да верује да је <em>Otavia</em> живела у мирним водама, као што су лагуне.</p><p><!--[box 11575836]--></p><p>„Генерално, нивои кисеоника били су нижи од данашњих, а температуре више. <em>Otavia</em> је највероватније делила свој свет са алгама и бактеријама којима се хранила. Начин на који се хранила има везе са микроскопским рупицама на телима ових примитивних сунђера. Пошто немају стомаке, плен је вероватно увлачен у унутрашњу шупљину, где је варен. Остатак би био избациван кроз исте рупице&quot;, објаснио је Прејв.</p><p>Геолог је објаснио да се фосилни докази да су животиње настале пре 760 милиона година уредно уклапају у оно што су претпостављали генетичари посматрајући „молекуларни сат&quot;, средство за мерење старости рода гледајући у процентуалну разлику између њиховог ДНК и ДНК других врста.</p><p><!--[box 11575908]--></p>]]>
		</content:encoded>
            </item>
        
            <item>
                <title>У браку 75 година!</title>
                <link>http://www.rts.rs/page/magazine/ci/story/501/%D0%97%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BC%D1%99%D0%B8%D0%B2%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8/1040028/%D0%A3+%D0%B1%D1%80%D0%B0%D0%BA%D1%83+75+%D0%B3%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D0%BD%D0%B0%21.html</link>
                <description>
                    Заједничка интересовања и вечерњи изласци удвоје формула су успеха Лајонела и Елен Бакстон који су у браку пуних 75 година! Супружници са највероватније најдужим брачним стажом у Европи тврде да се воле као и првог дана када су се упознали далеке 1930. године.

                    <![CDATA[
		    <img src="http://www.rts.rs/thumbnail/Lajonel-i-Elen-Bakston-t.jpg?thumbId=1938800&amp;fileSize=54322&amp;contentType=image/pjpeg&amp;lastModified=1328530264000" 
		    align="left" width="256" height="256" alt="У браку 75 година!" title="У браку 75 година!" />
                    ]]>
                </description>
                <pubDate>Mon, 6 Feb 2012 19:53:36 +0100</pubDate>
                <category>Занимљивости</category>
                
                <guid>http://www.rts.rs/page/magazine/ci/story/501/%D0%97%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BC%D1%99%D0%B8%D0%B2%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8/1040028/%D0%A3+%D0%B1%D1%80%D0%B0%D0%BA%D1%83+75+%D0%B3%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D0%BD%D0%B0%21.html</guid>
		<content:encoded>
		    <![CDATA[<p><!--[box 11571212]--></p><p>Некима се и деценија после судбоносног „да&quot; чини као вечност. Међутим, Британци Лајонел и Елен Бакстон у браку су 75 година, што је најдужи брачни стаж у Великој Британији, а вероватно и у Европи, пише лондонски <em>Дејли мејл</em>.</p><p>И после више од осам деценија, колико је прошло од када су се упознали, 100-годишњи Лајонел и годину дана млађа Елен тврде да права љубав никада не избледи и да се и данас воле као првог дана.</p><p>„Никада нисмо били раздвојени нити смо пожелели неког другог. Дуго смо у браку зато што смо и пријатељи поред тога што смо брачни пар. Увек смо се трудили да изађемо увече заједно, на вечеру или на неки плес и тако смо одржали брак&quot;, рекла је Елен.</p><p>Лајонел тврди да се од Елен није раздвајао дуже од једне ноћи у последњих осам деценија, као и да се никада није уморио од њеног присуства.</p><p>Супружници воле исте ствари: ТВ серије, бинго, да играју карте, читају романе и прате квизове, а од спортова дартс (пикадо), снукер (билијар) и фудбал.</p><p><!--[box 11571216]--></p><p>Упознали су се у марту далеке 1930. године, када је Уругвај освојио Мондијал, почели радови на чувеној брани Хувер, рођене звезде великог екрана Клинт Иствуд и Стив Меквин.</p><p>Током брака су „испратили&quot; долазак и одлазак са власти чак 15 британских премијера.</p><p>Имају ћерку Синди (62) и четворо унучића.</p>]]>
		</content:encoded>
            </item>
        
            <item>
                <title>Магичне Супербоул рекламе </title>
                <link>http://www.rts.rs/page/magazine/ci/story/501/%D0%97%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BC%D1%99%D0%B8%D0%B2%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8/1039924/%D0%9C%D0%B0%D0%B3%D0%B8%D1%87%D0%BD%D0%B5+%D0%A1%D1%83%D0%BF%D0%B5%D1%80%D0%B1%D0%BE%D1%83%D0%BB+%D1%80%D0%B5%D0%BA%D0%BB%D0%B0%D0%BC%D0%B5+.html</link>
                <description>
                    Адријана Лима, вилењак и „Мотли кру“, Чарли Браун, Скуби Ду и читава плејада цртаних ликова, као и Дарт Вејдер само су неки од јунака рекламних спотова о којима ће се, као и увек после Супербоула, говорити данима. Зашто? Погледајте!    
                    <![CDATA[
		    <img src="http://www.rts.rs/thumbnail/Adrijana-Lima-vt.jpg?thumbId=1938608&amp;fileSize=56277&amp;contentType=image/jpeg&amp;lastModified=1328523035000" 
		    align="left" width="256" height="256" alt="Магичне Супербоул рекламе " title="Магичне Супербоул рекламе " />
                    ]]>
                </description>
                <pubDate>Mon, 6 Feb 2012 12:14:09 +0100</pubDate>
                <category>Занимљивости</category>
                
                <guid>http://www.rts.rs/page/magazine/ci/story/501/%D0%97%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BC%D1%99%D0%B8%D0%B2%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8/1039924/%D0%9C%D0%B0%D0%B3%D0%B8%D1%87%D0%BD%D0%B5+%D0%A1%D1%83%D0%BF%D0%B5%D1%80%D0%B1%D0%BE%D1%83%D0%BB+%D1%80%D0%B5%D0%BA%D0%BB%D0%B0%D0%BC%D0%B5+.html</guid>
		<content:encoded>
		    <![CDATA[<p>Емитовање реклама током великог финала НФЛ лиге кошта око три и по милиона долара, и то за спот од 30 секунди. Јесте реч о веома гледаном програму, али они који се одлуче да одвоје толики новац захтевају од тимова који су задужени за коначан изглед рекламе да сваки милисекунд спота буде савршен. </p><p><!--[box 11569108]--></p><p>Другу годину заредом реклама која се највише препричава јесте „Фолксвагенова&quot; прича о псу који је због феноменалног аутомобила одлучио да се отараси вишка килограма. У продуженој верзији, која траје више од минута, ту је и Дарт Вејдер са екипом. </p><p>Чарли Браун, Скуби Ду, Волтрон, Ричи Рич и многи други цртани ликови удружили су снаге како би скренули пажњу на &quot;MetLife&quot;. Коментари познавалаца садрже описе попут: „Реклама је као да уживате у расхлађеном соку од поморанџе&quot;, „Ново, свеже и носталгично&quot;. </p><p>Међутим, јачем полу веома се допала порука коју су потенцијалним купцима послали стручњаци за маркетинг у име компаније „Киа моторс&quot;.</p><p><!--[box 11570148]--></p><p>Снажне емоције у сновима смењују се због незгоде са чаробним прахом. Уз грмљавину коју на бини прави група „Мотли кру&quot; Адријана Лима, као и десетине девојака са трибина, наравно, оскудно одевене, поздрављају јунака приче.</p><p>Док се прашина и емоције око Супербоула буду слегле издвојиће се сигурно још реклама припремљених за ову прилику, а начин на који су их маркетиншки стручњаци осмислили обележиће највероватније целу годину.   </p>]]>
		</content:encoded>
            </item>
        
            <item>
                <title>Ледено царство у Јапану</title>
                <link>http://www.rts.rs/page/magazine/ci/story/501/%D0%97%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BC%D1%99%D0%B8%D0%B2%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8/1039904/%D0%9B%D0%B5%D0%B4%D0%B5%D0%BD%D0%BE+%D1%86%D0%B0%D1%80%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE+%D1%83+%D0%88%D0%B0%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D1%83.html</link>
                <description>
                    Сваке зиме око два милиона људи похрли у јапански град Сапоро, како би видели предивне скулптуре од леда и снега. Овогодишњи "Sapporo Snow Festival" трајаће од 6. до 12. фебруара, а осим Дизнијевих јунака и животиња, од леда су исклесане и многе светске знаменитости, па чак и бине.
                    <![CDATA[
		    <img src="http://www.rts.rs/thumbnail/skulptura-t.jpg?thumbId=1938626&amp;fileSize=53524&amp;contentType=image/pjpeg&amp;lastModified=1328523685000" 
		    align="left" width="256" height="256" alt="Ледено царство у Јапану" title="Ледено царство у Јапану" />
                    ]]>
                </description>
                <pubDate>Mon, 6 Feb 2012 13:12:55 +0100</pubDate>
                <category>Занимљивости</category>
                
                <guid>http://www.rts.rs/page/magazine/ci/story/501/%D0%97%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BC%D1%99%D0%B8%D0%B2%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8/1039904/%D0%9B%D0%B5%D0%B4%D0%B5%D0%BD%D0%BE+%D1%86%D0%B0%D1%80%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE+%D1%83+%D0%88%D0%B0%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D1%83.html</guid>
		<content:encoded>
		    <![CDATA[<p>Један од највећих догађаја у Јапану током зиме је, свакако, &quot;Sapporo Snow Festival&quot;.</p><p><!--[box 11569022]--></p><p>Сваке зиме око два милиона људи долази у Сапоро, четврти по величини град у Јапану, како би видели стотине предивних статуа направљених од снега и леда.</p><p>Изложене у Одори парку, у самом центру града, скулптуре су права атракција туристима који долазе из свих крајева планете.</p><p><!--[box 11569884]--></p><p>Међу 222 изложене скулптуре нашли су се и Дизнијеви јунаци, морске животиње и светске знаменитости попут Таџ Махала.</p><p>Како би снабдели град довољном количином снега и леда и припремили се за фестивал, само у јануару у Сапоро је довезено 6.500 тона снега.</p><p><!--[box 11570022]--></p><p>Осим скулптура, од леда су направљене и бине са којих ће посетиоце забављати бендови и плесачи.</p><p>Овогодишњи, 63. фестивал трајаће од 6. до 12. фебруара.</p><p><!--[box 11569986]--></p>]]>
		</content:encoded>
            </item>
        
            <item>
                <title>Ведрe странe дубоког снега</title>
                <link>http://www.rts.rs/page/magazine/ci/story/501/%D0%97%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BC%D1%99%D0%B8%D0%B2%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8/1039784/%D0%92%D0%B5%D0%B4%D1%80e+%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BDe+%D0%B4%D1%83%D0%B1%D0%BE%D0%BA%D0%BE%D0%B3+%D1%81%D0%BD%D0%B5%D0%B3%D0%B0.html</link>
                <description>
                    Бели медведи и фоке у Врту добре наде у Београду једва су дочекали снег и хладно време. Ванредној ситуацији, када су путеви једва проходни, а хладноћа се увлачи у кости, још само се радују најмлађи, којима је и најмања падина згодна за санкање.


                    <![CDATA[
		    <img src="http://www.rts.rs/thumbnail/Vedra-strana-zime-tv.jpg?thumbId=1938254&amp;fileSize=21913&amp;contentType=image/pjpeg&amp;lastModified=1328466979000" 
		    align="left" width="256" height="256" alt="Ведрe странe дубоког снега" title="Ведрe странe дубоког снега" />
                    ]]>
                </description>
                <pubDate>Mon, 6 Feb 2012 07:23:36 +0100</pubDate>
                <category>Занимљивости</category>
                
                <guid>http://www.rts.rs/page/magazine/ci/story/501/%D0%97%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BC%D1%99%D0%B8%D0%B2%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8/1039784/%D0%92%D0%B5%D0%B4%D1%80e+%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BDe+%D0%B4%D1%83%D0%B1%D0%BE%D0%BA%D0%BE%D0%B3+%D1%81%D0%BD%D0%B5%D0%B3%D0%B0.html</guid>
		<content:encoded>
		    <![CDATA[<p>Није свима снегa преко главе. Неки натурализовани Београђани једва су дочекали овакве падавине, па попут белих медведа и фока у београдском зоолошком врту уживају већ данима.</p><p><!--[box 11565262]--></p><p>С друге стране, тропским врстама у Врту добре наде ипак није лако, али уз помоћ калорифера ни њима зима неће претешко пасти.</p><p>„Бели медведи и фоке уживају по овом времену. Њима преко лета морамо да хладимо просторе, а зими баш уживају&quot;, рекла је волонтерка у зоо-врту у Београду Нађа Радовић.</p><p>И неки кућни љубимци се радују сметовима, па власници у шали воле да кажу како они сада њих изводе у шетњу.</p><p><!--[box 11565520]--></p><p>Ванредна ситуација ипак највише на руку иде најмлађим суграђанима који и најмању падину претварају у стазу за санкање. Тако ће им, бар док се време не пролепша, најлепши провод бити на снегу.</p>]]>
		</content:encoded>
            </item>
        
            <item>
                <title>Јестиви стадиони</title>
                <link>http://www.rts.rs/page/magazine/ci/story/501/%D0%97%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BC%D1%99%D0%B8%D0%B2%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8/1039548/%D0%88%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8%D0%B2%D0%B8+%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D0%BE%D0%BD%D0%B8.html</link>
                <description>
                    Нервоза током 46. Супербоула, финала НЛФ лиге, растериваће се највише храном. Ипак, неки се неће смирити док не буду појели читав стадион! 
                    <![CDATA[
		    <img src="http://www.rts.rs/thumbnail/Jestivi-stadioni-t.jpg?thumbId=1937816&amp;fileSize=60815&amp;contentType=image/pjpeg&amp;lastModified=1328438349000" 
		    align="left" width="256" height="256" alt="Јестиви стадиони" title="Јестиви стадиони" />
                    ]]>
                </description>
                <pubDate>Sun, 5 Feb 2012 13:54:10 +0100</pubDate>
                <category>Занимљивости</category>
                
                <guid>http://www.rts.rs/page/magazine/ci/story/501/%D0%97%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BC%D1%99%D0%B8%D0%B2%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8/1039548/%D0%88%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8%D0%B2%D0%B8+%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D0%BE%D0%BD%D0%B8.html</guid>
		<content:encoded>
		    <![CDATA[<p>Ближи се највећи спортски догађај у САД који привлачи пажњу и милиона гледалаца широм света. Финале НФЛ лиге, 46. Супербоул (Super Bowl), на домаћем терену увек прати припрема велике количине хране.</p><p><!--[box 11561554]--></p><p><!--[box 11561560]--></p><p>Међутим, како у сваком тренутку треба пронаћи забаву, неки Американци потрудили су се и све окренули на игру.</p><p><!--[box 11561696]--></p><p><!--[box 11561584]--></p><p>Тако су од разноврсних намирница направили невероватне минијатурне стадионе које ће, највероватније и појести у току утакмице.</p><p><!--[box 11561602]--></p><p><!--[box 11561618]--></p><p>Необични стадиони поред нису само несвакидашњег изгледа, већ су направљени од укусног материјала, па ће тако у овим специјалитетима моћи подједнако да уживају и млађи и старији.</p><p><!--[box 11561634]--></p><p><!--[box 11561652]--></p>]]>
		</content:encoded>
            </item>
        
            <item>
                <title>Нападе га вунени торнадо</title>
                <link>http://www.rts.rs/page/magazine/ci/story/501/%D0%97%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BC%D1%99%D0%B8%D0%B2%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8/1038992/%D0%9D%D0%B0%D0%BF%D0%B0%D0%B4%D0%B5+%D0%B3%D0%B0+%D0%B2%D1%83%D0%BD%D0%B5%D0%BD%D0%B8+%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%BD%D0%B0%D0%B4%D0%BE.html</link>
                <description>
                    Овце у Русији изводе чудан ритуал када дочекују госте на фарми - трче у круг око аутомобила „док возачу не позли“.
                    <![CDATA[
		    <img src="http://www.rts.rs/thumbnail/Ovce-tamb.jpg?thumbId=1936856&amp;fileSize=45517&amp;contentType=image/pjpeg&amp;lastModified=1328299166000" 
		    align="left" width="256" height="256" alt="Нападе га вунени торнадо" title="Нападе га вунени торнадо" />
                    ]]>
                </description>
                <pubDate>Sun, 5 Feb 2012 09:38:55 +0100</pubDate>
                <category>Занимљивости</category>
                
                <guid>http://www.rts.rs/page/magazine/ci/story/501/%D0%97%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BC%D1%99%D0%B8%D0%B2%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8/1038992/%D0%9D%D0%B0%D0%BF%D0%B0%D0%B4%D0%B5+%D0%B3%D0%B0+%D0%B2%D1%83%D0%BD%D0%B5%D0%BD%D0%B8+%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%BD%D0%B0%D0%B4%D0%BE.html</guid>
		<content:encoded>
		    <![CDATA[<p>Мистериозно кружење оваца, налик сценама из анимираних филмова, изненадило је једног возача на фарми у руској забити.</p><p><!--[box 11552132]--></p><p>Прво су кренуле лагано, а онда трчале све брже, стварајући „вунени торнадо&quot; око кола.</p><p>И док су једнако збуњени посматрачи „вриштали&quot; од смеха, мушкарцу за воланом сигурно није било лако. Јер ако на немирном мору може да се добије морска болест, онда од овог призора „могу да вам искоче овчије богиње&quot;.</p>]]>
		</content:encoded>
            </item>
        
            <item>
                <title>Порториканци истребљују игуане</title>
                <link>http://www.rts.rs/page/magazine/ci/story/501/%D0%97%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BC%D1%99%D0%B8%D0%B2%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8/1039372/%D0%9F%D0%BE%D1%80%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D0%BA%D0%B0%D0%BD%D1%86%D0%B8+%D0%B8%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B5%D0%B1%D1%99%D1%83%D1%98%D1%83+%D0%B8%D0%B3%D1%83%D0%B0%D0%BD%D0%B5.html</link>
                <description>
                    Како не би више узнемиравале становништво Порторика, игуане ће бити истребљене! Према плану Владе те острвске државе који ће ускоро почети и да се спроводи, месо досадних рептила постаће важан извозни артикал.
                    <![CDATA[
		    <img src="http://www.rts.rs/thumbnail/iguane-t.jpg?thumbId=1937414&amp;fileSize=69967&amp;contentType=image/pjpeg&amp;lastModified=1328376496000" 
		    align="left" width="256" height="256" alt="Порториканци истребљују игуане" title="Порториканци истребљују игуане" />
                    ]]>
                </description>
                <pubDate>Sun, 5 Feb 2012 11:16:22 +0100</pubDate>
                <category>Занимљивости</category>
                
                <guid>http://www.rts.rs/page/magazine/ci/story/501/%D0%97%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BC%D1%99%D0%B8%D0%B2%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8/1039372/%D0%9F%D0%BE%D1%80%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D0%BA%D0%B0%D0%BD%D1%86%D0%B8+%D0%B8%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B5%D0%B1%D1%99%D1%83%D1%98%D1%83+%D0%B8%D0%B3%D1%83%D0%B0%D0%BD%D0%B5.html</guid>
		<content:encoded>
		    <![CDATA[<p><!--[box 11557728]--></p><p>Влада Порторика представила је план о истребљењу игуана и извозу њиховог меса, јер према мишљењу надлежних, та врста рептила узнемирава становништво!</p><p>Министар за природне ресурсе Порторика Данијел Галан Керсадо истакао је игуана има око четири милиона, што је више од људске популације те земље.</p><p>Керсадо је рекао да су здравствени званичници дали зелено светло Влади, да направи план за пријављивање волонтера који ће хватати игуане и доносити их у центар који ће потом дистрибуирати месо тих гмизаваца.</p><p><!--[box 11557850]--></p><p>Месо рептила је популарно у деловима САД који имају велики број имиграната из Азије и Латинске Америке, нагласио је Керсадо.</p>]]>
		</content:encoded>
            </item>
        
            <item>
                <title>Од њега нема нити је било нижег?</title>
                <link>http://www.rts.rs/page/magazine/ci/story/501/%D0%97%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BC%D1%99%D0%B8%D0%B2%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8/1039396/%D0%9E%D0%B4+%D1%9A%D0%B5%D0%B3%D0%B0+%D0%BD%D0%B5%D0%BC%D0%B0+%D0%BD%D0%B8%D1%82%D0%B8+%D1%98%D0%B5+%D0%B1%D0%B8%D0%BB%D0%BE+%D0%BD%D0%B8%D0%B6%D0%B5%D0%B3%3F.html</link>
                <description>
                    Чандра Бахадур Данги из Непала висок је само 56 центиметара и вероватно ће постати нови Гинисов рекордер у категорији најнижих мушкараца на свету. Стручњаци који проверавају да ли кандидати задовољавају критеријуме за Гинисову књигу рекорда, ускоро ће утврдити да ли је 72-годишњак заиста најнижи човек који је икада живео.
                    <![CDATA[
		    <img src="http://www.rts.rs/thumbnail/Najnizi-c-na-svetu.jpg?thumbId=1937468&amp;fileSize=84902&amp;contentType=image/pjpeg&amp;lastModified=1328379994000" 
		    align="left" width="256" height="256" alt="Од њега нема нити је било нижег?" title="Од њега нема нити је било нижег?" />
                    ]]>
                </description>
                <pubDate>Sun, 5 Feb 2012 00:47:22 +0100</pubDate>
                <category>Занимљивости</category>
                
                <guid>http://www.rts.rs/page/magazine/ci/story/501/%D0%97%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BC%D1%99%D0%B8%D0%B2%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8/1039396/%D0%9E%D0%B4+%D1%9A%D0%B5%D0%B3%D0%B0+%D0%BD%D0%B5%D0%BC%D0%B0+%D0%BD%D0%B8%D1%82%D0%B8+%D1%98%D0%B5+%D0%B1%D0%B8%D0%BB%D0%BE+%D0%BD%D0%B8%D0%B6%D0%B5%D0%B3%3F.html</guid>
		<content:encoded>
		    <![CDATA[<p>Седамдесетдвогодишњи Чандра Бахадур Данги из Непала висок је само 56 центиметара и могуће је да je најнижи човек који је икада живео. </p><p><!--[box 11558124]--></p><p>Стручњаци који проверавају да ли кандидати задовољавају правила за „улазак&quot; у Гинисову књигу рекорда ускоро ће отпутовати у забачене делове ове азијске земље, како би утврдили да ли је Данги заиста нови рекордер.</p><p><!--[box 11558040]--></p><p>У категорији најнижег човека на свету у Гинисовој књизи рекорда као носилац титуле је уписан <a href="/page/magazine/ci/story/501/%D0%97%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BC%D1%99%D0%B8%D0%B2%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8/907332/%D0%98+%D0%BE%D0%B4+%D0%BD%D0%B0%D1%98%D0%BD%D0%B8%D0%B6%D0%B5%D0%B3+%D0%B8%D0%BC%D0%B0+%D0%BD%D0%B8%D0%B6%D0%B8!.html" target="_blank"><strong>Џунреј Балавинг</strong></a> са Филипина, који је висок свега 57 центиметара. Сада Непалац тврди да је нижи и заслужује титулу најнижег мушкарца на планети.</p><p>Не само да би Чандра Бахадур Данги могао бити најнижи међу живим људима, већ и најнижи од свих људи који су икада живели. Наиме, за сада титулу најнижег човека који је икад живео држи Гул Мохамед, који је од Дангија био виши неколико милиметара, а преминуо је 1997. у четрдесетој години.</p><p>„Не можемо да потврдимо висину господина Дангија, док не извршимо формална мерења. Надамо се да ће верификација бити извршена у наредних неколико недеља. Добили смо позив да дођемо у његово село и сада тражимо медицинске стручњаке који ће кренути са нама&quot;, потврдио је главни уредник „Гинисових светских рекорда&quot; Крег Глендеј.</p><p><!--[box 11558036]--></p><p>Чланови Дангијеве породице су истакли да је он, упркос својим годинама, одличног здравља и да никада није био у болници, нити је икада узимао лекове. Непалац је већ постао локална атракција, па се тако појављује на разним догађајима и фестивалима.</p><p><!--[box 11558110]--></p><p>Титулу <a href="/page/magazine/ci/story/501/%D0%97%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BC%D1%99%D0%B8%D0%B2%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8/1010410/%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8+%D0%B4%D0%B0%D0%BD+%D0%B7%D0%B0+%D0%BC%D0%B0%D1%98%D1%83%D1%88%D0%BD%D1%83+%D0%88%D0%BE%D1%82%D0%B8.html" target="_blank"><strong>најниже жене на свету држи Индијка Јоти Амге</strong></a>, која је висока свега 62,8 центиметара.</p>]]>
		</content:encoded>
            </item>
        
            <item>
                <title>Где ти је струк?</title>
                <link>http://www.rts.rs/page/magazine/ci/story/501/%D0%97%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BC%D1%99%D0%B8%D0%B2%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8/1039264/%D0%93%D0%B4%D0%B5+%D1%82%D0%B8+%D1%98%D0%B5+%D1%81%D1%82%D1%80%D1%83%D0%BA%3F.html</link>
                <description>
                    И поред редовних оброка и калоричних грицкалица, које не избегава, Румунка Иоана Шпангенберг не може да се угоји, а велика разлика у обимима струка и кукова чини да заиста изгледа попут пешчаног сата!
                    <![CDATA[
		    <img src="http://www.rts.rs/thumbnail/Ioana-Španenberg-t.jpg?thumbId=1937192&amp;fileSize=41505&amp;contentType=image/pjpeg&amp;lastModified=1328361412000" 
		    align="left" width="256" height="256" alt="Где ти је струк?" title="Где ти је струк?" />
                    ]]>
                </description>
                <pubDate>Sat, 4 Feb 2012 19:40:36 +0100</pubDate>
                <category>Занимљивости</category>
                
                <guid>http://www.rts.rs/page/magazine/ci/story/501/%D0%97%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BC%D1%99%D0%B8%D0%B2%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8/1039264/%D0%93%D0%B4%D0%B5+%D1%82%D0%B8+%D1%98%D0%B5+%D1%81%D1%82%D1%80%D1%83%D0%BA%3F.html</guid>
		<content:encoded>
		    <![CDATA[<p><!--[box 11555442]--></p><p>Иоана Шпангенберг је јединствена жена чије тело због великог контраста у обимима струка и кукова има необичан изглед налик пешчаном сату. </p><p>Ова 30-годишња Румунка изгледа као да се годинама изгладњује иако тврди да никада није била на дијети и да јој се стомак почео смањивати још док је била тинејџерка, када јој је обим струка био и мањи од 40 сантиметара. Сада једва да премашује 50, док су јој кукови знатно шири - 81,3 сантиметра.</p><p>„Нико ми не верује да имам три оброка дневно и да редовно једем грицкалице и чоколаде. Једноставно имам мали стомак. То је као да имам природни желудачни блокатор и ако поједем превише буде ми мука&quot;, рекла је Иона за британски магазин<em> Сан.</em></p><p>Иона је објаснила да су одвајкада једре и румене девојке у Румунији имале више среће приликом удаје, јер се сматрало да долазе из богатих породица, те да је веома патила због изгледа.</p><p>Када је временом прихватила свој изглед срећа јој се осмехнула и у љубави. Пре пет година упознала је Немца Јана за кога се након осам месеци забављања и удала.</p><p>Јан је, како сама истиче, био једини који је препознао њену лепоту и научио је да се поноси својим јединственим изгледом.</p><p><!--[box 11555490]--></p><p>„Замолио ме је да му позирам како би направио неколико фотографија. Након што их је поставио на интернет изненадила сам се подршком коју сам добила од људи. Коначно се осећам добро у својој кожи&quot;, додала је Иоана.</p>]]>
		</content:encoded>
            </item>
        
            <item>
                <title>Терминатор за пилећа крилца</title>
                <link>http://www.rts.rs/page/magazine/ci/story/501/%D0%97%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BC%D1%99%D0%B8%D0%B2%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8/1039236/%D0%A2%D0%B5%D1%80%D0%BC%D0%B8%D0%BD%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%80+%D0%B7%D0%B0+%D0%BF%D0%B8%D0%BB%D0%B5%D1%9B%D0%B0+%D0%BA%D1%80%D0%B8%D0%BB%D1%86%D0%B0.html</link>
                <description>
                    Пред њим пилећа крилца нестају за трен ока, тачније нешто више од пет секунди! Зове се Такеру Кобајаши и нови је светски рекордер у брзом једењу поменутог специјалитета.   
                    <![CDATA[
		    <img src="http://www.rts.rs/thumbnail/Takeru-Kobajaši-t.jpg?thumbId=1937114&amp;fileSize=94098&amp;contentType=image/jpeg&amp;lastModified=1328356124000" 
		    align="left" width="256" height="256" alt="Терминатор за пилећа крилца" title="Терминатор за пилећа крилца" />
                    ]]>
                </description>
                <pubDate>Sat, 4 Feb 2012 13:05:28 +0100</pubDate>
                <category>Занимљивости</category>
                
                <guid>http://www.rts.rs/page/magazine/ci/story/501/%D0%97%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BC%D1%99%D0%B8%D0%B2%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8/1039236/%D0%A2%D0%B5%D1%80%D0%BC%D0%B8%D0%BD%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%80+%D0%B7%D0%B0+%D0%BF%D0%B8%D0%BB%D0%B5%D1%9B%D0%B0+%D0%BA%D1%80%D0%B8%D0%BB%D1%86%D0%B0.html</guid>
		<content:encoded>
		    <![CDATA[<p>Јапанцу Такеруу Кобајашију пошло је за руком да поједе 337 пилећих крилаца за свега 30 минута!</p><p><!--[box 11554744]--><!--[box 11554778]--></p><p>Претходни рекорд држао је Американац Џонатан Сквиб који је за исто време успео да смаже тек 255 крилаца.</p><p>Главна награда на такмичењу „Винг боул&quot; (Wing Bowl) које је одржано у Филаделфији износи 20.000 долара.</p><p>Као преноси АП, готово 20.000 посетилаца присуствовало је  манифестацији, а многи су чекање прекратили уз пилећа крилца. </p><p>Такеру Кобајаши познат је по томе што брзо једе. Већ годинама побеђује на такмичењима у брзом једењу хот-догова.</p><p>Као што је показао, ни дисциплина брзог једења пилећих крилаца није му непозната.</p><p><!--[box 11554750]--></p>]]>
		</content:encoded>
            </item>
        
            <item>
                <title>Овако се скија у Тасманији</title>
                <link>http://www.rts.rs/page/magazine/ci/story/501/%D0%97%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BC%D1%99%D0%B8%D0%B2%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8/1038928/%D0%9E%D0%B2%D0%B0%D0%BA%D0%BE+%D1%81%D0%B5+%D1%81%D0%BA%D0%B8%D1%98%D0%B0+%D1%83+%D0%A2%D0%B0%D1%81%D0%BC%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B8.html</link>
                <description>
                    Тим скијаша на води из Аустралије поставио је у једној тасманијској луци нови светски рекорд по броју људи који су успели истовремено да скијају иза једног чамца, овога пута јахте - 145. 
                    <![CDATA[
		    <img src="http://www.rts.rs/thumbnail/Skijasi-tamb.jpg?thumbId=1936574&amp;fileSize=41807&amp;contentType=image/pjpeg&amp;lastModified=1328283595000" 
		    align="left" width="256" height="256" alt="Овако се скија у Тасманији" title="Овако се скија у Тасманији" />
                    ]]>
                </description>
                <pubDate>Sat, 4 Feb 2012 07:58:34 +0100</pubDate>
                <category>Занимљивости</category>
                
                <guid>http://www.rts.rs/page/magazine/ci/story/501/%D0%97%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BC%D1%99%D0%B8%D0%B2%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8/1038928/%D0%9E%D0%B2%D0%B0%D0%BA%D0%BE+%D1%81%D0%B5+%D1%81%D0%BA%D0%B8%D1%98%D0%B0+%D1%83+%D0%A2%D0%B0%D1%81%D0%BC%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B8.html</guid>
		<content:encoded>
		    <![CDATA[<p>Специјално модификовани катамаран, иначе у служби туриста током сезоне, повукао је чак 154 скијаша на води у исто време.</p><p><!--[box 11551048]--> </p><p>Пошто је деветоро у старту пало, а 145 аустралијских спортиста остало у усправном стању једну наутичку миљу, нови светски рекорд по броју скијаша иза једног јединог пловила је постављен у луци Меквари у Страхану, у Тасманији.</p><p>И без неколицине „посрнулих&quot;, чак за 31 скијаша на води су поправили претходни рекорд који је износио 114.</p>]]>
		</content:encoded>
            </item>
        
            <item>
                <title>Ипак не оде маст у пропаст?</title>
                <link>http://www.rts.rs/page/magazine/ci/story/501/%D0%97%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BC%D1%99%D0%B8%D0%B2%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8/1039032/%D0%98%D0%BF%D0%B0%D0%BA+%D0%BD%D0%B5+%D0%BE%D0%B4%D0%B5+%D0%BC%D0%B0%D1%81%D1%82+%D1%83+%D0%BF%D1%80%D0%BE%D0%BF%D0%B0%D1%81%D1%82%3F.html</link>
                <description>
                    Конзерву свињске масти, стару 64 године, један немачки пензионер није бацио већ отворио и пробао. Иако је након толико времена постала веома тврда и безукусна, маст је и даље била исправна и, како тврди, веома хранљива.
                    <![CDATA[
		    <img src="http://www.rts.rs/thumbnail/mast-t.jpg?thumbId=1936790&amp;fileSize=51389&amp;contentType=image/pjpeg&amp;lastModified=1328293370000" 
		    align="left" width="256" height="256" alt="Ипак не оде маст у пропаст?" title="Ипак не оде маст у пропаст?" />
                    ]]>
                </description>
                <pubDate>Fri, 3 Feb 2012 19:52:38 +0100</pubDate>
                <category>Занимљивости</category>
                
                <guid>http://www.rts.rs/page/magazine/ci/story/501/%D0%97%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BC%D1%99%D0%B8%D0%B2%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8/1039032/%D0%98%D0%BF%D0%B0%D0%BA+%D0%BD%D0%B5+%D0%BE%D0%B4%D0%B5+%D0%BC%D0%B0%D1%81%D1%82+%D1%83+%D0%BF%D1%80%D0%BE%D0%BF%D0%B0%D1%81%D1%82%3F.html</guid>
		<content:encoded>
		    <![CDATA[<p>Немачки пензионер Ханс Фелдмајер одлучио је да не баци конзерву свињске масти коју је пре 64 године, још као студент, добио у виду хуманитарне помоћи, већ да је отвори и проба, јер како сматра, храну не ваља бацати.</p><p><!--[box 11551236]--></p><p>„Маст нисам никако желео да бацим&quot;, рекао је 87-годишњи Фелдмајер.</p><p><!--[box 11551254]--></p><p>Немац је 1948. студирао у Ростоку, на северу Немачке, када је Америка започела програм помоћи поратној Немачкој, делећи становништу, између осталог, и конзерве са свињском машћу.</p><p>Пензионисани фармацеут је замолио своје колеге да лабораторијски тестирају садржај конзерве и био је не мало изненађен позитивним резултатима спроведених анализа.</p><p>„Била је некако тврда и безукусна, али свакако исправна и хранљива&quot;, објаснио је Фелдмајер, додајући да би произвођачи хране морали двапут да размисле пре него што униште огромне количине хране чији је рок истекао.</p>]]>
		</content:encoded>
            </item>
        
            <item>
                <title>Још литар један....</title>
                <link>http://www.rts.rs/page/magazine/ci/story/501/%D0%97%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BC%D1%99%D0%B8%D0%B2%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8/1038940/%D0%88%D0%BE%D1%88+%D0%BB%D0%B8%D1%82%D0%B0%D1%80+%D1%98%D0%B5%D0%B4%D0%B0%D0%BD.....html</link>
                <description>
                    Чињеницу да примати, баш као и људи, уживају у црном вину, користи особље јеног зоо-врта у Казахстану да би их загрејало и заштитило од грипа. Неки мајмуни и више пута долазе по своју дневну дозу.
                    <![CDATA[
		    <img src="http://www.rts.rs/thumbnail/Majmun-tamb.jpg?thumbId=1936610&amp;fileSize=66281&amp;contentType=image/pjpeg&amp;lastModified=1328284509000" 
		    align="left" width="256" height="256" alt="Још литар један...." title="Још литар један...." />
                    ]]>
                </description>
                <pubDate>Fri, 3 Feb 2012 17:18:52 +0100</pubDate>
                <category>Занимљивости</category>
                
                <guid>http://www.rts.rs/page/magazine/ci/story/501/%D0%97%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BC%D1%99%D0%B8%D0%B2%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8/1038940/%D0%88%D0%BE%D1%88+%D0%BB%D0%B8%D1%82%D0%B0%D1%80+%D1%98%D0%B5%D0%B4%D0%B0%D0%BD.....html</guid>
		<content:encoded>
		    <![CDATA[<p>Зоолошки врт у Карагандију, у снегом окованом Казахстану, даје својим мајмунима црно вино како би се загрејали, преноси АФП.</p><p><!--[box 11549644]--></p><p>„Дајемо мајмунима вино јер их оно зими штити од респираторних инфекција. Вином их штитимо од грипа&quot;, рекла је Светлана Пиљук из зоо-врта на истоку земље.</p><p><!--[box 11549544]--><!--[box 11549924]--></p><p>„Примати су као и људи. Они уживају у алкохолу. Неки чак и претерују и неколико пута долазе по своју дозу&quot;, објаснила је она.</p><p>Пиљуков је нагласила да „трудницама&quot; и младунцима није дозвољено да пију вино.</p><p>Зоо-врт мајмунима вино сервира са комадићима воћа, меда, лимуна, шећера и топле воде, не би ли им било питкије.</p><p>У Карагандију је данас измерено 33 степена испор нуле, али је температура у кавезима за мајмуне 27 степени Целзијуса.</p><p>Вино у Казахстану није распрострањено. Национално пиће ове централноазијске земље је кумис - ферментирано коњско млеко.</p>]]>
		</content:encoded>
            </item>
        
            <item>
                <title>Из Горажда с љубављу – 007</title>
                <link>http://www.rts.rs/page/magazine/ci/story/501/%D0%97%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BC%D1%99%D0%B8%D0%B2%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8/1038016/%D0%98%D0%B7+%D0%93%D0%BE%D1%80%D0%B0%D0%B6%D0%B4%D0%B0+%D1%81+%D1%99%D1%83%D0%B1%D0%B0%D0%B2%D1%99%D1%83+%E2%80%93+007.html</link>
                <description>
                    Најпознатији светски „тајни“ агент Џејмс Бонд ће у новом филму користити муницију из фабрике „Побједа спорт“, из босанско-подрињског кантона Горажде.
                    <![CDATA[
		    <img src="http://www.rts.rs/thumbnail/Bond-tamb-2.jpg?thumbId=1934930&amp;fileSize=36402&amp;contentType=image/pjpeg&amp;lastModified=1328185549000" 
		    align="left" width="256" height="256" alt="Из Горажда с љубављу – 007" title="Из Горажда с љубављу – 007" />
                    ]]>
                </description>
                <pubDate>Thu, 2 Feb 2012 14:33:51 +0100</pubDate>
                <category>Занимљивости</category>
                
                <guid>http://www.rts.rs/page/magazine/ci/story/501/%D0%97%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BC%D1%99%D0%B8%D0%B2%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8/1038016/%D0%98%D0%B7+%D0%93%D0%BE%D1%80%D0%B0%D0%B6%D0%B4%D0%B0+%D1%81+%D1%99%D1%83%D0%B1%D0%B0%D0%B2%D1%99%D1%83+%E2%80%93+007.html</guid>
		<content:encoded>
		    <![CDATA[<p>Муниција произведена у горажданској компанији „Побједа спорт&quot; биће коришћена на снимању новог филма о најпопуларнијем агенту свих времена Џејмсу Бонду, пише <em>Дневни аваз</em>. </p><p><!--[box 11537102]--></p><p>Ту информацију су премијеру босанско-подрињског кантона Горажде, Емиру Фрашти, и министрима у Влади кантона, пренели представници компаније &quot;Umarex&quot;, која је преузела већински пакет деоница у „Побједа спорту&quot;. </p><p>С том немачком групацијом горажданска наменска индустрија сарађује већ дуже од четири деценије.</p><p><!--[box 11537114]--></p><p>Иначе, &quot;Umarex&quot; је једна од водећих светских компанија за производњу наоружања и пратеће опреме и власник најквалитетнијих брендова у овој области, међу којима је најпознатији немачки „валтер&quot;. Управо њихове моделе пиштоља користи и популарни агент 007. </p>]]>
		</content:encoded>
            </item>
        
            <item>
                <title>Три милијарде долара леже на дну мора?</title>
                <link>http://www.rts.rs/page/magazine/ci/story/501/%D0%97%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BC%D1%99%D0%B8%D0%B2%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8/1037972/%D0%A2%D1%80%D0%B8+%D0%BC%D0%B8%D0%BB%D0%B8%D1%98%D0%B0%D1%80%D0%B4%D0%B5+%D0%B4%D0%BE%D0%BB%D0%B0%D1%80%D0%B0+%D0%BB%D0%B5%D0%B6%D0%B5+%D0%BD%D0%B0+%D0%B4%D0%BD%D1%83+%D0%BC%D0%BE%D1%80%D0%B0%3F.html</link>
                <description>
                    Британски брод „СС Порт Николсон“, који је 1942. године превозио 71 тону платине - исплату Совјетског савеза САД за ратне залихе - али је торпедован надомак обале САД, лоциран је и лежи у близини Кејп Кода, тврди један амерички ловац на благо.
                    <![CDATA[
		    <img src="http://www.rts.rs/thumbnail/Bruk-tamb.jpg?thumbId=1935320&amp;fileSize=52717&amp;contentType=image/pjpeg&amp;lastModified=1328198879000" 
		    align="left" width="256" height="256" alt="Три милијарде долара леже на дну мора?" title="Три милијарде долара леже на дну мора?" />
                    ]]>
                </description>
                <pubDate>Fri, 3 Feb 2012 11:37:20 +0100</pubDate>
                <category>Занимљивости</category>
                
                <guid>http://www.rts.rs/page/magazine/ci/story/501/%D0%97%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BC%D1%99%D0%B8%D0%B2%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8/1037972/%D0%A2%D1%80%D0%B8+%D0%BC%D0%B8%D0%BB%D0%B8%D1%98%D0%B0%D1%80%D0%B4%D0%B5+%D0%B4%D0%BE%D0%BB%D0%B0%D1%80%D0%B0+%D0%BB%D0%B5%D0%B6%D0%B5+%D0%BD%D0%B0+%D0%B4%D0%BD%D1%83+%D0%BC%D0%BE%D1%80%D0%B0%3F.html</guid>
		<content:encoded>
		    <![CDATA[<p>Грег Брукс, сувласник компаније &quot;Sub Sea Research LLC&quot;, заправо ловац на благо из Мејна, саопштио је да је лоцирао олупину британског трговачког брода са товаром полуга платине који сада вреди више од три милијарде долара.</p><p><!--[box 11539612]--></p><p>Брод је потопила немачка подморница у близини Кејп Кода, надомак Масачусетса, током Другог светског рата. Уколико се та тврдња испостави као тачна, то би могло да буде највеће потопљено благо које је икад пронађено.</p><p>Међутим, адвокат британске владе изразио је сумњу да је брод преносио платину. Чак и да јесте превозио племенити метал, питање власништва пронађеног товара решавало би се на међународном суду, тврди адвокат.</p><p>Ловац на благо тврди да се брод налази на дубини од 213 метара, 80 километара од обале и да је реч о броду „СС Порт Николсон&quot; који је потонуо 16. јуна 1942. године.</p><p><!--[box 11539556]--></p><p>Брукс и његова посада су парни брод дугачак 147 метара, наводно, идентификовали по броју на крми уз помоћ подводне камере и Брукс намерава да изнесе благо крајем фебруара или почетком марта уз помоћ подморнице на даљинско управљање.</p><p>„Извадићу га на овај или онај начин, чак и ако то значи да ћу морати да извучем цео брод&quot;, рекао је он, пренела је агенција АП.</p><p><strong>Већ је „очерупан&quot;?</strong> </p><p>Подводни археолог Роберт Маркс је скептичан да је Брукс пронашао благо. Према његовим речима, једна америчка и једна енглеска компанија већ су истражиле тај брод и извадили бар део његовог товара.</p><p>„Свака олупина која се пронађе је највреднија. Сваки пронађени брод је највећи на свету, а сваки товар најскупљи&quot;, прокоментарисао је Маркс.</p><p><!--[box 11539680]--></p><p>Брукс тврди да је брод ишао ка Њујорку са 71 тоном платине, у то време вредном 53 милиона долара, када је потопљен у нападу у коме је шест особа погинуло. Платина је била исплата Совјетског савеза Сједињеним Америчким Државама за ратне залихе, каже Брукс и додаје да је брод преносио и злато и дијаманте у вредности данашњих 165 милиона долара.</p><p>Брукс каже да је олупину лоцирао још 2008. године уз помоћ сонара, али да у то време није желео да објави своје откриће док није добио права на спасавање од федералног судије. Права на спасавање нису исто што и власничка права која још нису утврђена.</p><p>Британија ће сачекати да операција спасавања почне пре него што одлучи да ли ће затражити право на товар, рекао је представник британске владе. „Још увек истражујемо шта је било на броду. Према нашим истраживањима до сада, брод је преносио машинерију и војне залихе.&quot;</p><p>„Наравно, увек има скептика. Ту су шта год да радите&quot;, каже Брукс.</p><p><!--[box 11539658]--></p><p>Америчка влада још се није огласила овим поводом и вероватно се ни неће оглашавати, јер су Совјети  касније платили Вашингтону за изгубљени товар. Брукс је рекао да његови снимци показују шипке од платине у 30 сандука.</p><p>Поморски закони су прилично компликовани и уколико се испостави да су Бруксове тврдње истините, могло би да се појави више захтева за садржај брода. </p>]]>
		</content:encoded>
            </item>
        
            <item>
                <title>Чистокрвни овчарски зец</title>
                <link>http://www.rts.rs/page/magazine/ci/story/501/%D0%97%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BC%D1%99%D0%B8%D0%B2%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8/1037588/%D0%A7%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%BE%D0%BA%D1%80%D0%B2%D0%BD%D0%B8+%D0%BE%D0%B2%D1%87%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B8+%D0%B7%D0%B5%D1%86.html</link>
                <description>
                    Чули смо за Сија, овчарског пса који се плаши оваца, Ненси, чиваву којој чување тих домаћих животиња одлично иде, али Чемпис је стварно шампион, јер реч је о зецу који је успео да „покори“ једно омање стадо!
                    <![CDATA[
		    <img src="http://www.rts.rs/thumbnail/Zeka-tambv.jpg?thumbId=1934150&amp;fileSize=60199&amp;contentType=image/pjpeg&amp;lastModified=1328116299000" 
		    align="left" width="256" height="256" alt="Чистокрвни овчарски зец" title="Чистокрвни овчарски зец" />
                    ]]>
                </description>
                <pubDate>Fri, 3 Feb 2012 16:21:30 +0100</pubDate>
                <category>Занимљивости</category>
                
                <guid>http://www.rts.rs/page/magazine/ci/story/501/%D0%97%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BC%D1%99%D0%B8%D0%B2%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8/1037588/%D0%A7%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%BE%D0%BA%D1%80%D0%B2%D0%BD%D0%B8+%D0%BE%D0%B2%D1%87%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B8+%D0%B7%D0%B5%D1%86.html</guid>
		<content:encoded>
		    <![CDATA[<p>Упознајте Чемписа, зеца који чува овце на једној фарми на северу Шведске.</p><p><!--[box 11533172]--><!--[box 11532694]--></p><p>Вештину је научио од свог другара, бордер колија, чији је то редовни задатак.</p><p>И одлично му иде – овце га „слушају&quot; као да је реч о шарпланинцу.</p><p>Снимак зеца „овчарске крви&quot;, који је Дан Вестман, пријатељ његових власника поставио на свој блог, једноставно није могао да прође незапажено на <em>Јутјубу</em>: за седам дана прегледан је више од 460.000 пута.</p>]]>
		</content:encoded>
            </item>
        
            <item>
                <title>Голуб скупљи од многих фудбалера</title>
                <link>http://www.rts.rs/page/magazine/ci/story/501/%D0%97%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BC%D1%99%D0%B8%D0%B2%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8/1036988/%D0%93%D0%BE%D0%BB%D1%83%D0%B1+%D1%81%D0%BA%D1%83%D0%BF%D1%99%D0%B8+%D0%BE%D0%B4+%D0%BC%D0%BD%D0%BE%D0%B3%D0%B8%D1%85+%D1%84%D1%83%D0%B4%D0%B1%D0%B0%D0%BB%D0%B5%D1%80%D0%B0.html</link>
                <description>
                    Страствени голубар из Кине га је једноставно желео у „свом јату“. И није се на онлајн аукцији заустављао све до суме од 250.400 евра, што је нови светски рекорд за једног голуба за трке.
                    <![CDATA[
		    <img src="http://www.rts.rs/thumbnail/Golub-tamb.jpg?thumbId=1933124&amp;fileSize=41460&amp;contentType=image/pjpeg&amp;lastModified=1328036549000" 
		    align="left" width="256" height="256" alt="Голуб скупљи од многих фудбалера" title="Голуб скупљи од многих фудбалера" />
                    ]]>
                </description>
                <pubDate>Wed, 1 Feb 2012 10:50:49 +0100</pubDate>
                <category>Занимљивости</category>
                
                <guid>http://www.rts.rs/page/magazine/ci/story/501/%D0%97%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BC%D1%99%D0%B8%D0%B2%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8/1036988/%D0%93%D0%BE%D0%BB%D1%83%D0%B1+%D1%81%D0%BA%D1%83%D0%BF%D1%99%D0%B8+%D0%BE%D0%B4+%D0%BC%D0%BD%D0%BE%D0%B3%D0%B8%D1%85+%D1%84%D1%83%D0%B4%D0%B1%D0%B0%D0%BB%D0%B5%D1%80%D0%B0.html</guid>
		<content:encoded>
		    <![CDATA[<p>Петер Венстра, страствени љубитељ голубова из Холандије, продао је једну од својих ултрапедигрираних тркачких птица за рекордну суму од 250.400 евра, путем интернет аукције у понедељак, објавио је специјализовани белгијски веб-сајт <em>Pigeon Paradise</em>.</p><p><!--[box 11527000]--></p><p>Купац је Ху Жен Ју, власник једне од највећих трка голубова у Кини и власник &quot;Zhenyu Holding Group&quot;, највећег бродоградилишта у Кини, преко којег је и акумулирао капитал, наводи сајт на којем је аукција одржана.</p><p>Највећа сума коју је неко до сада издвојио била је 170.000 евра. Евро Дајмонд је тада за ове паре из Немачке „одлетео&quot; у Јапан.</p><p><!--[box 11526782]--></p><p>Иначе, још један рекорд оборен је почетком ове недеље - Венстра, поменути Фризијац (покрајина у Холандији) који се бави тркама голубова, продао је током ове 14-дневне аукције 245 својих тркача за укупно 1.899.300 евра, што је, такође, нови светски рекорд.</p><p>Простом рачуницом испада да је просек по птици био 7.752 евра.</p><p>Претходни рекорд држао је Белгијанац Прос Росен који је у јануару прошле године, на јавној аукцији, од продаје голубова зарадио 1.368.000 евра.</p>]]>
		</content:encoded>
            </item>
        
            <item>
                <title>Аеродромска антистрес соба</title>
                <link>http://www.rts.rs/page/magazine/ci/story/501/%D0%97%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BC%D1%99%D0%B8%D0%B2%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8/1036936/%D0%90%D0%B5%D1%80%D0%BE%D0%B4%D1%80%D0%BE%D0%BC%D1%81%D0%BA%D0%B0+%D0%B0%D0%BD%D1%82%D0%B8%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B5%D1%81+%D1%81%D0%BE%D0%B1%D0%B0.html</link>
                <description>
                    За путнике под стресом, аеродром у Сан Франциску отворио је собу за јогу која ће путницима „пружити могућност да се релаксирају и декомпресују у сопственом ритму“.
                    <![CDATA[
		    <img src="http://www.rts.rs/thumbnail/Joga-tamb.jpg?thumbId=1933004&amp;fileSize=44937&amp;contentType=image/pjpeg&amp;lastModified=1328029590000" 
		    align="left" width="256" height="256" alt="Аеродромска антистрес соба" title="Аеродромска антистрес соба" />
                    ]]>
                </description>
                <pubDate>Tue, 31 Jan 2012 18:11:16 +0100</pubDate>
                <category>Занимљивости</category>
                
                <guid>http://www.rts.rs/page/magazine/ci/story/501/%D0%97%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BC%D1%99%D0%B8%D0%B2%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8/1036936/%D0%90%D0%B5%D1%80%D0%BE%D0%B4%D1%80%D0%BE%D0%BC%D1%81%D0%BA%D0%B0+%D0%B0%D0%BD%D1%82%D0%B8%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B5%D1%81+%D1%81%D0%BE%D0%B1%D0%B0.html</guid>
		<content:encoded>
		    <![CDATA[<p>Прошли сте аеродромско обезбеђење и потребно вам је да се мало растегнете и медитирате?</p><p><!--[box 11525914]--></p><p>Међународни аеродром у Сан Франциску има решење за вас - собу за јогу са пригушеним светлима и плавим зидовима, у којој влада тишина, где путници под стресом могу да се релаксирају.</p><p>„Колико је нама познато ово је прва соба за јогу на неком аеродрому&quot;, рекао је <em>Ројтерсу</em> званичник аеродрома Мајкл Мекарон.</p><p>Према његовим речима, идеја за собу на новоотвореном Терминалу 2 потекла је од једног путника.</p><p><!--[box 11525952]--></p><p>Џон Л. Мартин, директор аеродрома, назвао је собу, отворену прошле седмице, „скоком у пружању путницима могућности да се релаксирају и декомпресују у сопственом ритму&quot;.</p><p>Званичници на аеродрому тврде да соба већ привлачи велику пажњу путника, а да је посећују и јогини.</p><p>На пролеће ће у њој бити постављено и велико камење, по угледу на јапанске зен вртове.</p><p><!--[box 11525968]--></p>]]>
		</content:encoded>
            </item>
        
            <item>
                <title>Интелигенцију одређују посматрањем палца?!</title>
                <link>http://www.rts.rs/page/magazine/ci/story/501/%D0%97%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BC%D1%99%D0%B8%D0%B2%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8/1036504/%D0%98%D0%BD%D1%82%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%B3%D0%B5%D0%BD%D1%86%D0%B8%D1%98%D1%83+%D0%BE%D0%B4%D1%80%D0%B5%D1%92%D1%83%D1%98%D1%83+%D0%BF%D0%BE%D1%81%D0%BC%D0%B0%D1%82%D1%80%D0%B0%D1%9A%D0%B5%D0%BC+%D0%BF%D0%B0%D0%BB%D1%86%D0%B0%3F%21.html</link>
                <description>
                    Кинески „стручњаци за посматрање палчева“ тврде да интелигенцију детета могу да одреде на основу изгледа тих прстију! Метода је постала веома популарна у неким обдаништима на северу државе, а родитељи дају 190 долара, како би сазнали каквим потенцијалом њихови потомци располажу.
                    <![CDATA[
		    <img src="http://www.rts.rs/thumbnail/Saka-t.jpg?thumbId=1932356&amp;fileSize=48807&amp;contentType=image/pjpeg&amp;lastModified=1328009741000" 
		    align="left" width="256" height="256" alt="Интелигенцију одређују посматрањем палца?!" title="Интелигенцију одређују посматрањем палца?!" />
                    ]]>
                </description>
                <pubDate>Tue, 31 Jan 2012 16:23:54 +0100</pubDate>
                <category>Занимљивости</category>
                
                <guid>http://www.rts.rs/page/magazine/ci/story/501/%D0%97%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BC%D1%99%D0%B8%D0%B2%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8/1036504/%D0%98%D0%BD%D1%82%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%B3%D0%B5%D0%BD%D1%86%D0%B8%D1%98%D1%83+%D0%BE%D0%B4%D1%80%D0%B5%D1%92%D1%83%D1%98%D1%83+%D0%BF%D0%BE%D1%81%D0%BC%D0%B0%D1%82%D1%80%D0%B0%D1%9A%D0%B5%D0%BC+%D0%BF%D0%B0%D0%BB%D1%86%D0%B0%3F%21.html</guid>
		<content:encoded>
		    <![CDATA[<p>Неколико обданишта на северу Кине родитељима наплаћује 1.200 јуана (190 долара) за тест читања из палца, којим, како тврде васпитачи, може да се одреди колико је дете паметно, јавља агенција <em>Синхуа.</em></p><p><!--[box 11521300]--></p><p>Многи родитељи су нагрнули код „читача палчева&quot; ради теста у обдаништима у северној провинцији Шанси, где „стручњак&quot; посматра децу старију од три месеца, наводи се у извештају.</p><p><!--[box 11521280]--></p><p>Како наводе представници фирме која је развила тест „Шанси дао менг калчер комјуникејшн&quot;, читањем палца се „одређује урођена интелигенција и потенцијал детета&quot;, пише <em>Синхуа.</em></p><p>Због стриктне кинеске политике једног детета, родитељи стављају велики нагласак на образовање деце у нади да ће им потомци бити успешнији у будућности и моћи да се старају о њима када остаре.</p><p>Неки стручњаци су, ипак, одбацили идеју о технологији читања из палца. „Нисам чуо за постојање таквог метода&quot;, рекао је један педијатар агенцији.</p><p>Прорицање судбине, укључујући и читање палца, има дубоке корене у кинеској традицији, иако кинеске власти обесхрабрују и кажњавају праксу гатара којом се подстиче сујеверје.</p><p>Многи људи, па и владини функционери, знају да затраже савете од стручњака за фенг шуи ради финансијских, пословних или личних савета.</p><p><!--[box 11521288]--></p><p>Није тајна да многи брачни парови плаћају фенг шуи експертима да им одреде повољан датум за склапање брака и време зачећа детета, у складу са хороскопским знацима и лунарним календаром.</p>]]>
		</content:encoded>
            </item>
        
            <item>
                <title>Продата Хитлерова „Ноћ на мору“</title>
                <link>http://www.rts.rs/page/magazine/ci/story/501/%D0%97%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BC%D1%99%D0%B8%D0%B2%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8/1036308/%D0%9F%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%B0%D1%82%D0%B0+%D0%A5%D0%B8%D1%82%D0%BB%D0%B5%D1%80%D0%BE%D0%B2%D0%B0+%E2%80%9E%D0%9D%D0%BE%D1%9B+%D0%BD%D0%B0+%D0%BC%D0%BE%D1%80%D1%83%E2%80%9C.html</link>
                <description>
                    Онлајн аукција у Словачкој показала је да још увек има људи заинтересованих за ликовну уметност највећег светског диктатора. Хитлерово платно "Maritime Nocturno" продато за 32.000 евра.
                    <![CDATA[
		    <img src="http://www.rts.rs/thumbnail/Hitlerova-slika-tamb.jpg?thumbId=1931930&amp;fileSize=37975&amp;contentType=image/pjpeg&amp;lastModified=1327956325000" 
		    align="left" width="256" height="256" alt="Продата Хитлерова „Ноћ на мору“" title="Продата Хитлерова „Ноћ на мору“" />
                    ]]>
                </description>
                <pubDate>Tue, 31 Jan 2012 01:40:50 +0100</pubDate>
                <category>Занимљивости</category>
                
                <guid>http://www.rts.rs/page/magazine/ci/story/501/%D0%97%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BC%D1%99%D0%B8%D0%B2%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8/1036308/%D0%9F%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%B0%D1%82%D0%B0+%D0%A5%D0%B8%D1%82%D0%BB%D0%B5%D1%80%D0%BE%D0%B2%D0%B0+%E2%80%9E%D0%9D%D0%BE%D1%9B+%D0%BD%D0%B0+%D0%BC%D0%BE%D1%80%D1%83%E2%80%9C.html</guid>
		<content:encoded>
		    <![CDATA[<p><!--[box 11519242]--><!--[box 11519248]--></p><p>Слика „Ноћ на мору&quot; коју је 1913. године насликао Адолф Хитлер, продата је путем интернет аукције у Словачкој за 32.000 евра, објавила је аукцијска кућа „Дарте&quot;.</p><p>Слика којој је почетна цена била 10.000 евра, продата је анонимном купцу, а на аукцију ју је ставила породица једног словачког уметника који је упознао Хитлера у Бечу.</p><p>Дело, димензија 60 са 48 центиметара, приказује море како се пресијава под сјајем пуног месеца.</p><p>„Гледам га као уметника. Године 1913. када је Хитлер насликао ову слику није знао шта ће се десити у каснијим декадама његовог живота&quot;, рекао је АФП-у власник аукцијске куће „Дарте&quot;, Јарослав Крајнак.</p><p>Прошле године, ова аукцијска кућа продала је другу Хитлерову слику из исте колекције за 10.200 евра.</p><p>Адолф Хитлер био је заинтересован за уметност још од раног детињства. Као младић је сликао како би преживео.</p><p>Два пута, 1907. и 1908. године, Хитлер је покушао да се упише на Факултет лепих уметности у Бечу, али није положио пријемни.</p>]]>
		</content:encoded>
            </item>
        
            <item>
                <title>Узимате ли зградино презиме?</title>
                <link>http://www.rts.rs/page/magazine/ci/story/501/%D0%97%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BC%D1%99%D0%B8%D0%B2%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8/1036256/%D0%A3%D0%B7%D0%B8%D0%BC%D0%B0%D1%82%D0%B5+%D0%BB%D0%B8+%D0%B7%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D0%BD%D0%BE+%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D0%BC%D0%B5%3F.html</link>
                <description>
                    Експресним „венчањем“ са зградом складишта у Сијетлу, Американка Бабилонија Ејваз прекинула је њено рушење, вероватно накратко. Активисткиња је то учинила да би згради, али и општинарима показала „колико је воли“!
                    <![CDATA[
		    <img src="http://www.rts.rs/thumbnail/vencanje-tamb.jpg?thumbId=1931672&amp;fileSize=74020&amp;contentType=image/pjpeg&amp;lastModified=1327941218000" 
		    align="left" width="256" height="256" alt="Узимате ли зградино презиме?" title="Узимате ли зградино презиме?" />
                    ]]>
                </description>
                <pubDate>Mon, 30 Jan 2012 18:05:23 +0100</pubDate>
                <category>Занимљивости</category>
                
                <guid>http://www.rts.rs/page/magazine/ci/story/501/%D0%97%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BC%D1%99%D0%B8%D0%B2%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8/1036256/%D0%A3%D0%B7%D0%B8%D0%BC%D0%B0%D1%82%D0%B5+%D0%BB%D0%B8+%D0%B7%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D0%BD%D0%BE+%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D0%BC%D0%B5%3F.html</guid>
		<content:encoded>
		    <![CDATA[<p>Америчка активисткиња Бабилонија Ејваз „удала&quot; се за 107 година стару зграду како би спречила градске власти да је сруше, пренели су данас локални медији.</p><p><!--[box 11517326]--></p><p>Ејвазова је јуче у последњем тренутку, наводно, рекла „Да&quot; згради у Сијетлу, заправо напуштеном складишту, и тако обуставила рушење које је већ било у току.</p><p><!--[box 11517332]--></p><p>Бабилонија, која је одавно са објектом у „грађанској заједници&quot;, пре неколико дана је изјавила да се „заљубила&quot; у зграду током протеста „Окупирај Сијетл&quot; и да не жели да види како се руши да би на том месту био саграђен комплекс луксузних апартмана.</p><p>„Да, у љубави сам са 107 година старом зградом! Да, то је геј брак! Како је то могуће? Па, очигледно да постоји дубља прича&quot;, написала је активисткиња на својој Фејсбук позивници за венчање.</p><p><!--[box 11517340]--><!--[box 11517390]--></p><p>Иначе, Ејвазова и још 16 активиста ометају радове већ месец дана обилазећи око зграде и тражећи да се она претвори у јавни простор.</p><p>„Када погледам зграду видим да од ње може да се направи свратиште, видим јавни простор за уметнике, видим бесплатну бригу о деци, не видим зграду, видим место где ће се обратити сви они са потребама у нашем комшилуку&quot;, објаснила је.</p><p>Активисткиња је пре неки дан истакла да ово чини како би показала колико „воли ту зграду&quot;.</p>]]>
		</content:encoded>
            </item>
        
            <item>
                <title>Данас је срећни понедељак!</title>
                <link>http://www.rts.rs/page/magazine/ci/story/501/%D0%97%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BC%D1%99%D0%B8%D0%B2%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8/1036284/%D0%94%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D1%81+%D1%98%D0%B5+%D1%81%D1%80%D0%B5%D1%9B%D0%BD%D0%B8+%D0%BF%D0%BE%D0%BD%D0%B5%D0%B4%D0%B5%D1%99%D0%B0%D0%BA%21.html</link>
                <description>
                    Дан када се излази из „празничне јануарске кризе“ и почиње планирање годишњег одмора је баш данас, што овај понедељак чини најсрећнијим у години, тврди манчестерски психолог Дејвид Холмс.
                    <![CDATA[
		    <img src="http://www.rts.rs/thumbnail/Poned-tamb.jpg?thumbId=1931720&amp;fileSize=49183&amp;contentType=image/pjpeg&amp;lastModified=1327944649000" 
		    align="left" width="256" height="256" alt="Данас је срећни понедељак!" title="Данас је срећни понедељак!" />
                    ]]>
                </description>
                <pubDate>Mon, 30 Jan 2012 18:39:18 +0100</pubDate>
                <category>Занимљивости</category>
                
                <guid>http://www.rts.rs/page/magazine/ci/story/501/%D0%97%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BC%D1%99%D0%B8%D0%B2%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8/1036284/%D0%94%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D1%81+%D1%98%D0%B5+%D1%81%D1%80%D0%B5%D1%9B%D0%BD%D0%B8+%D0%BF%D0%BE%D0%BD%D0%B5%D0%B4%D0%B5%D1%99%D0%B0%D0%BA%21.html</guid>
		<content:encoded>
		    <![CDATA[<p>Ако сте бољег расположења него иначе, требало би да знате да је данашњи дан и званично најсрећнији понедељак у години, а психолози га називају „срећним понедељком&quot;.</p><p>Један од водећих психолога „Манчестер Метрополитен&quot; универзитета Дејвид Холмс за <em>Дејли мејл</em> је појаснио да је тако јер излазимо из раздобља јануарске беспарице узроковане пражњењем банковних рачуна током празника.</p><p><!--[box 11517606]--></p><p>Холмс такође наводи да се изласком из „депресивног јануара&quot; наше мисли лагано усмеравају према планирању летњег одмора.</p><p>У Великој Британији се „срећни понедељак&quot; поклапа са почетком седмице у којој Британци већ традиционално у туристичким агенцијама резервишу путовања за летњи одмор.</p><p>Холмс је навео да у овој години постоји 11 „срећних дана&quot;, међу којима је и дан када се сатови померају на летње рачунање времена.</p>]]>
		</content:encoded>
            </item>
        
            <item>
                <title>Љубоморнији због социјалних мрежа</title>
                <link>http://www.rts.rs/page/magazine/ci/story/501/%D0%97%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BC%D1%99%D0%B8%D0%B2%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8/1035788/%D0%89%D1%83%D0%B1%D0%BE%D0%BC%D0%BE%D1%80%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B8+%D0%B7%D0%B1%D0%BE%D0%B3+%D1%81%D0%BE%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%BB%D0%BD%D0%B8%D1%85+%D0%BC%D1%80%D0%B5%D0%B6%D0%B0.html</link>
                <description>
                    Слике пријатеља које се свакодневно смењују на њиховим профилима на друштвеним мрежама често могу бити узрок наше љубоморе, тврде амерички стручњаци. Осећај зависти због срећнијег и испуњенијег живота других, интензивнији је међу пријатељима који се не познају у реалном животу.
                    <![CDATA[
		    <img src="http://www.rts.rs/thumbnail/Drustvene-mreze-t.jpg?thumbId=1930856&amp;fileSize=60831&amp;contentType=image/jpeg&amp;lastModified=1327910901000" 
		    align="left" width="256" height="256" alt="Љубоморнији због социјалних мрежа" title="Љубоморнији због социјалних мрежа" />
                    ]]>
                </description>
                <pubDate>Mon, 30 Jan 2012 12:35:03 +0100</pubDate>
                <category>Занимљивости</category>
                
                <guid>http://www.rts.rs/page/magazine/ci/story/501/%D0%97%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BC%D1%99%D0%B8%D0%B2%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8/1035788/%D0%89%D1%83%D0%B1%D0%BE%D0%BC%D0%BE%D1%80%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B8+%D0%B7%D0%B1%D0%BE%D0%B3+%D1%81%D0%BE%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%BB%D0%BD%D0%B8%D1%85+%D0%BC%D1%80%D0%B5%D0%B6%D0%B0.html</guid>
		<content:encoded>
		    <![CDATA[<p>Друштвене мреже чине људе завидним, јер док гледају слике пријатеља на Фејсбуку имају осећај да су сви срећнији, испуњенији и задовољнији од њих, да се лепше проводе и да је због тога живот неправедан, показали су резултати истраживања које су спровели амерички стручњаци.</p><p><!--[box 11511196]--></p><p>Без обзира на то што сви позирају како би на друштвеним мрежама оставили што бољи утисак о себи, иако знамо да је то вероватно само „лажна реалност&quot;, фотографије ипак изазивају љубомору код других, пренео је интернет портал лондонског листа <em>Дејли мејл</em> резултате истраживања.</p><p><!--[box 11511126]--></p><p>Дружење са правим пријатељима „од крви и меса&quot; прави је и једини лек против оваквог типа љубоморе, јер што су људи социјализованији, то је осећај усамљености и запостављености мањи, наводи се у студији.</p><p>Истраживање је спроведено на 425 студената који у просеку на Фејсбуку проводе пет сати дневно. </p><p>Тим стручњака са Хуи Тзу Грејсом на челу нарочито скреће пажњу на то да је осећај љубоморе интензивнији међу такозваним виртуелним пријатељима који се не познају у реалном животу.</p><p><!--[box 11511186]--></p>]]>
		</content:encoded>
            </item>
        
            <item>
                <title>Чувам место у свакој прилици!</title>
                <link>http://www.rts.rs/page/magazine/ci/story/501/%D0%97%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BC%D1%99%D0%B8%D0%B2%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8/1035664/%D0%A7%D1%83%D0%B2%D0%B0%D0%BC+%D0%BC%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%BE+%D1%83+%D1%81%D0%B2%D0%B0%D0%BA%D0%BE%D1%98+%D0%BF%D1%80%D0%B8%D0%BB%D0%B8%D1%86%D0%B8%21.html</link>
                <description>
                    Истопљен сладолед, просута кафа или лак за нокте, само су неки од реквизита које је одлично имати при руци када се тражи место за седење. Како би се избегле расправе око седишта у превозу или чекаоници, једна америчка фирма направила је серију пластичних реплика ствари непожељних на седишту, због којих ће многи одустати од места.

                    <![CDATA[
		    <img src="http://www.rts.rs/thumbnail/cuvari-t.jpg?thumbId=1930574&amp;fileSize=93660&amp;contentType=image/pjpeg&amp;lastModified=1327860966000" 
		    align="left" width="256" height="256" alt="Чувам место у свакој прилици!" title="Чувам место у свакој прилици!" />
                    ]]>
                </description>
                <pubDate>Mon, 30 Jan 2012 12:40:40 +0100</pubDate>
                <category>Занимљивости</category>
                
                <guid>http://www.rts.rs/page/magazine/ci/story/501/%D0%97%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BC%D1%99%D0%B8%D0%B2%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8/1035664/%D0%A7%D1%83%D0%B2%D0%B0%D0%BC+%D0%BC%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%BE+%D1%83+%D1%81%D0%B2%D0%B0%D0%BA%D0%BE%D1%98+%D0%BF%D1%80%D0%B8%D0%BB%D0%B8%D1%86%D0%B8%21.html</guid>
		<content:encoded>
		    <![CDATA[<p>Многи су бар једном у животу били у ситуацији да изгубе место у чекаоници, седиште у превозу или некој сали.</p><p><!--[box 11508472]--></p><p>Непријатне расправе око тога ко је први угледао или заузео неко место од сада би могле да се дешавају ређе, јер су се на тржишту појавили својеврсне резервације, такозвани „чувари места&quot;.</p><p>Власници једне њујоршке продавнице специјализоване за производњу шаљивих и истовремено практичних предмета досетили су се да направе серију пластичних реплика непожељних садржаја које нико не би волео да види на свом потенцијалном месту за седење.</p><p>Тако просута кафа, истопљени сладолед, размазани кечап или лак за нокте постају идеални „чувари&quot; нечије столице или седишта у превозу.</p><p>Асортиман у овој радњи је широк, па је за оне са истанчаним укусом у понуди и просуто црно вино, за случај да се нађу у неком помодном ресторану у којем се увек тражи место више.</p><p><!--[box 11508476]--></p><p>Мало је вероватно да ће ико пронаћи ману овим практичним реквизитима, једино ако „супарничкој страни&quot; није мрско да се отима око запрљане столице и одлучи да је очисти. Тада је пораз неминован.</p><p><!--[box 11508500]--><!--[box 11508508]--></p>]]>
		</content:encoded>
            </item>
        
            <item>
                <title>„Моби Дик“ на тоалет папиру?!</title>
                <link>http://www.rts.rs/page/magazine/ci/story/501/%D0%97%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BC%D1%99%D0%B8%D0%B2%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8/1035508/%E2%80%9E%D0%9C%D0%BE%D0%B1%D0%B8+%D0%94%D0%B8%D0%BA%E2%80%9C+%D0%BD%D0%B0+%D1%82%D0%BE%D0%B0%D0%BB%D0%B5%D1%82+%D0%BF%D0%B0%D0%BF%D0%B8%D1%80%D1%83%3F%21.html</link>
                <description>
                    Роман Хермана Мелвила чувени „Моби Дик“ продаје се на И-Беју, али у мало другачијем „формату“. Копмплетно дело откуцано је на четири и по ролне тоалет папира, а почетна цена овог „раритета“ је 999 долара.
                    <![CDATA[
		    <img src="http://www.rts.rs/thumbnail/Mobi-Dik-na-toalet-papiru-t.jpg?thumbId=1930316&amp;fileSize=42170&amp;contentType=image/pjpeg&amp;lastModified=1327841102000" 
		    align="left" width="256" height="256" alt="„Моби Дик“ на тоалет папиру?!" title="„Моби Дик“ на тоалет папиру?!" />
                    ]]>
                </description>
                <pubDate>Sun, 29 Jan 2012 15:11:15 +0100</pubDate>
                <category>Занимљивости</category>
                
                <guid>http://www.rts.rs/page/magazine/ci/story/501/%D0%97%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BC%D1%99%D0%B8%D0%B2%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8/1035508/%E2%80%9E%D0%9C%D0%BE%D0%B1%D0%B8+%D0%94%D0%B8%D0%BA%E2%80%9C+%D0%BD%D0%B0+%D1%82%D0%BE%D0%B0%D0%BB%D0%B5%D1%82+%D0%BF%D0%B0%D0%BF%D0%B8%D1%80%D1%83%3F%21.html</guid>
		<content:encoded>
		    <![CDATA[<p>Један Американац за опкладу је прекуцао роман <em>Моби Дик</em> Хермана Мелвила на неколико ролни тоалет папира.</p><p><!--[box 11505616]--></p><p>Роман иначе, у уобичајеном формату, има 822 стране, а „уметник&quot; је у овај подухват уложио много сати рада, како би добио опкладу.</p><p>„Ремек дело исписано на целулози&quot; овај Американац продаје на сајту <em>И-Беј</em> (<em>eBay</em>)<em> </em>за 999 долара.</p><p><!--[box 11505626]--></p><p>Креатор дела је са Флориде, а представља се као &quot;The-Heppcat&quot; и тврди да је његово необично дело у одличном стању.</p><p>„Мој пријатељ и ја водили смо расправу о томе да би на тоалет папиру требало исписивати упутства за употребу за неке људе, и тако смо дошли на ову идеју. Он је тврдио да нећу успети то да урадим, али ето, роман је ту, на ролни&quot;, објаснио је „аутор&quot;.</p><p><!--[box 11505650]--></p><p><em>Моби Дик </em>је издат 1851. године, а куцано издање на четири и по ролне двослојног тоалет папира вешти Американац направио је пре десетак година.</p>]]>
		</content:encoded>
            </item>
        
            <item>
                <title>Голим грудима на капитализам</title>
                <link>http://www.rts.rs/page/magazine/ci/story/501/%D0%97%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BC%D1%99%D0%B8%D0%B2%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8/1035284/%D0%93%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D0%BC+%D0%B3%D1%80%D1%83%D0%B4%D0%B8%D0%BC%D0%B0+%D0%BD%D0%B0+%D0%BA%D0%B0%D0%BF%D0%B8%D1%82%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D0%BC.html</link>
                <description>
                    Темпераментне Украјинке, активисткиње невладине организације „Фемен“, необичним начином протестовања поново су привукле пажњу јавности. Покушале су да упадну на Светски економски форум у Давосу, како би лидерима скренуле пажњу на проблеме сиромашних. Наравно, одевене само делимично.
                    <![CDATA[
		    <img src="http://www.rts.rs/thumbnail/FemenDavosT.jpg?thumbId=1930010&amp;fileSize=69906&amp;contentType=image/jpeg&amp;lastModified=1327777143000" 
		    align="left" width="256" height="256" alt="Голим грудима на капитализам" title="Голим грудима на капитализам" />
                    ]]>
                </description>
                <pubDate>Sat, 28 Jan 2012 19:59:03 +0100</pubDate>
                <category>Занимљивости</category>
                
                <guid>http://www.rts.rs/page/magazine/ci/story/501/%D0%97%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BC%D1%99%D0%B8%D0%B2%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8/1035284/%D0%93%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D0%BC+%D0%B3%D1%80%D1%83%D0%B4%D0%B8%D0%BC%D0%B0+%D0%BD%D0%B0+%D0%BA%D0%B0%D0%BF%D0%B8%D1%82%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D0%BC.html</guid>
		<content:encoded>
		    <![CDATA[<p>Три активисткиње покрета „Фемен&quot; из Украјине протестовале су голе до појаса у швајцарском граду Давосу, где се одржава Светски економски форум.</p><p><!--[box 11502096]--> </p><p>Девојке су покушале да упадну на један од скупова, како би светским лидерима скренуле пажњу на проблеме сиромашних, преносе агенције. Међутим, полиција их је спречила у томе и привела.</p><p><!--[box 11502132]--></p><p>Иако је температура била око нуле, Украјинке су се поскидале и попеле на заштитну ограду пре него што су их ухапсили.</p><p><!--[box 11502154]--></p><p>Портпарол давоске полиције Томас Хоби, изјавио је да су три жене одведене у полицијску станицу где су им проверена лична документа.</p><p><!--[box 11502176]--></p><p>У Давосу, где се сваке године окупљају светски моћници, сутра ће бити затворен Светски економски форум.</p><p><!--[box 11502196]--></p>]]>
		</content:encoded>
            </item>
        
            <item>
                <title>Плутајући терен за голф?!</title>
                <link>http://www.rts.rs/page/magazine/ci/story/501/%D0%97%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BC%D1%99%D0%B8%D0%B2%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8/1035088/%D0%9F%D0%BB%D1%83%D1%82%D0%B0%D1%98%D1%83%D1%9B%D0%B8+%D1%82%D0%B5%D1%80%D0%B5%D0%BD+%D0%B7%D0%B0+%D0%B3%D0%BE%D0%BB%D1%84%3F%21.html</link>
                <description>
                    Егзотична природа Малдива довољно је примамљива за туристе и без чуда модерног доба. Ипак за љубитеље голфа са дубљим џепом спрема се неодољиви терен који плута по површини Индијског океана! Тешко ће моћи да одоле провидним тунелима којима ће моћи да се крећу између рупа по океанском дну, а у плану је изградња и подједнако очаравајућих 200 луксузних вила и 45 вештачких острва. 
                    <![CDATA[
		    <img src="http://www.rts.rs/thumbnail/golf-t.jpg?thumbId=1929488&amp;fileSize=62419&amp;contentType=image/pjpeg&amp;lastModified=1327742868000" 
		    align="left" width="256" height="256" alt="Плутајући терен за голф?!" title="Плутајући терен за голф?!" />
                    ]]>
                </description>
                <pubDate>Sat, 28 Jan 2012 14:41:20 +0100</pubDate>
                <category>Занимљивости</category>
                
                <guid>http://www.rts.rs/page/magazine/ci/story/501/%D0%97%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BC%D1%99%D0%B8%D0%B2%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8/1035088/%D0%9F%D0%BB%D1%83%D1%82%D0%B0%D1%98%D1%83%D1%9B%D0%B8+%D1%82%D0%B5%D1%80%D0%B5%D0%BD+%D0%B7%D0%B0+%D0%B3%D0%BE%D0%BB%D1%84%3F%21.html</guid>
		<content:encoded>
		    <![CDATA[<p>Компанија „Дач доклендс&quot; <em>(Dutch Docklands</em>), специјализована за изградњу плутајућих објеката, најавила је да ће уложити 500 милиона долара у несвакидашњи плутајући голф терен близу Малдива.</p><p><!--[box 11498542]--></p><p>Иако се за многе терене широм планете већ одавно тврди да су на води, да играње на њима представља посебно задовољство које се „дебело плаћа&quot;, челници компаније истичу да ће нови терен бити атрактивнији јер ће буквално плутати по површини Индијског океана.</p><p><!--[box 11498570]--></p><p>Пројекат подразумева изградњу неколико вештачких острва са једном или више рупа за голф на сваком, које ће бити повезане транспарентим подводним тунелима, који су осмишљени као пролази за играче.</p><p>Тако ће љубитељи овог спорта, када пожеле да промене амбијент, моћи да се прошетају по океанском дну.</p><p><!--[box 11498552]--></p><p>Како би стигли до главне зграде терена, својеврсне голферске Меке, посетиоци ће морати да се провозају лифтом до океанског дна, где ће се одмарати уз омиљено пиће и поглед на егзотичне врсте риба.</p><p>Ово „чудо од терена&quot; је само део великог пројекта у оквиру којег се планира изградња 200 вила и 45 приватних малих острва поред саме обале Малдива.</p><p><!--[box 11498546]--></p><p>Свечано отварање је предвиђено за 2013. годну и, за сада, се не може ни претпоставити колика ће бити цена уживања на једном од острва или играња голфа на овом плутајућем терену, али је сигурно да ће бити омиљена забава богатих појединаца.</p><p><!--[box 11498560]--></p><p>Поређења ради, за рекреирање на теренима <em>Liberty National</em>, који су у поседу Пола Фајермена, оснивача фирме „Рибок&quot;, неопходно је издвојити годишњу чланарину од тричавих пола милиона америчких долара.</p><p><!--[box 11498582]--></p>]]>
		</content:encoded>
            </item>
        
            <item>
                <title>Откривено још 11 сунчевих система!</title>
                <link>http://www.rts.rs/page/magazine/ci/story/501/%D0%97%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BC%D1%99%D0%B8%D0%B2%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8/1034984/%D0%9E%D1%82%D0%BA%D1%80%D0%B8%D0%B2%D0%B5%D0%BD%D0%BE+%D1%98%D0%BE%D1%88+11+%D1%81%D1%83%D0%BD%D1%87%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D1%85+%D1%81%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B5%D0%BC%D0%B0%21.html</link>
                <description>
                    Стручњаци Насе открили су 11 нових сунчевих система са укупно 26 планета! Само један од система уочених у мисији „Кеплер“ сличан је нашем, али је старији и већи. Све планете су ближе својим матичним звездама него Венера Сунцу, па је време за које обиђу око ње између шест и 143 дана. 

 
                    <![CDATA[
		    <img src="http://www.rts.rs/thumbnail/Planetarni-sistem-t.jpg?thumbId=1929242&amp;fileSize=33778&amp;contentType=image/pjpeg&amp;lastModified=1327684967000" 
		    align="left" width="256" height="256" alt="Откривено још 11 сунчевих система!" title="Откривено још 11 сунчевих система!" />
                    ]]>
                </description>
                <pubDate>Fri, 27 Jan 2012 20:11:56 +0100</pubDate>
                <category>Занимљивости</category>
                
                <guid>http://www.rts.rs/page/magazine/ci/story/501/%D0%97%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BC%D1%99%D0%B8%D0%B2%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8/1034984/%D0%9E%D1%82%D0%BA%D1%80%D0%B8%D0%B2%D0%B5%D0%BD%D0%BE+%D1%98%D0%BE%D1%88+11+%D1%81%D1%83%D0%BD%D1%87%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D1%85+%D1%81%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B5%D0%BC%D0%B0%21.html</guid>
		<content:encoded>
		    <![CDATA[<p>Мисија телескопа „Кеплер&quot; Америчке свемирске агенције открила је 11 нових сунчевих система са укупно 26 планета!</p><p><!--[box 11494886]--></p><p>Овим открићем је број уочених и потврђених егзопланета током мисије повећан на 60, а укупан број небеских тела (потенцијалних планета) ван нашег сунчаног система на више од 2.300, саопштили су представници Насе, додајући да је захваљујући „Кеплеровој&quot; мисији утростручен и број откривених звезда око којих кружи више од једне планете. </p><p>Од 11 нових сунчевих система само један је сличан нашем, али је старији и већи. Назван је Кеплер-33 и има пет планета. </p><p>Новооткривене планете различите су величине. Најмања има пречник 1,5 пута већи од Земљиног, а највећа је величине Јупитера (11 пута већи од Земље).</p><p><!--[box 11494890]--></p><p>Додатним посматрањима биће утврђено које су стеновите, попут Земље, а које имају густу, гасовиту атмосферу, попут Нептуна.</p><p>Све нове планете ближе су својим матичним звездама него што је то Венера у односу на Сунце, па је време за које направе круг око своје звезде између шест и 143 дана. </p><p>„Пре почетка мисије 'Кеплер', која је почала у марту 2009. године, знали смо за постојање око 500 егзопланета&quot;, истакао је вођа мисије Даг Хаџинс и додао да данас тај број износи 729, од којих је 60 открио моћни телескоп.</p>]]>
		</content:encoded>
            </item>
        
            <item>
                <title>Беба напала змију!</title>
                <link>http://www.rts.rs/page/magazine/ci/story/501/%D0%97%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BC%D1%99%D0%B8%D0%B2%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8/1034700/%D0%91%D0%B5%D0%B1%D0%B0+%D0%BD%D0%B0%D0%BF%D0%B0%D0%BB%D0%B0+%D0%B7%D0%BC%D0%B8%D1%98%D1%83%21.html</link>
                <description>
                    Ранојутарњи сусрет једногодишњег Имада Гадира и змије завршио се кобно... по змију! Дечак из Израела,  без секунде размишљања, подигао ју је са пода и одгризао јој главу! 
                    <![CDATA[
		    <img src="http://www.rts.rs/thumbnail/Decak-tamb.jpg?thumbId=1928876&amp;fileSize=81281&amp;contentType=image/pjpeg&amp;lastModified=1327673062000" 
		    align="left" width="256" height="256" alt="Беба напала змију!" title="Беба напала змију!" />
                    ]]>
                </description>
                <pubDate>Fri, 27 Jan 2012 20:17:14 +0100</pubDate>
                <category>Занимљивости</category>
                
                <guid>http://www.rts.rs/page/magazine/ci/story/501/%D0%97%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BC%D1%99%D0%B8%D0%B2%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8/1034700/%D0%91%D0%B5%D0%B1%D0%B0+%D0%BD%D0%B0%D0%BF%D0%B0%D0%BB%D0%B0+%D0%B7%D0%BC%D0%B8%D1%98%D1%83%21.html</guid>
		<content:encoded>
		    <![CDATA[<p><!--[box 11492136]--></p><p>Сусрет једне бебе са змијом у Израелу завршио се неочекивано - рептил је угинуо јер му је беба одгризла главу.</p><p>Једногодишњи Имад Гадир, чија породица живи у Шфараму, у централном делу земље, није повређен, али је ипак одведен у болницу, за сваки случај.</p><p>Имадов деда Шахин Шахин испричао је новинарима да се дечак пробудио рано, око 6.30, када му је отац отишао на посао. Онда је из кревета својих родитеља кренуо према другој соби, где је налетео на змију дугу око 35 сантиметара, зграбио је и одгризао јој главу!</p><p>Срећом, змија није била отровна.</p><p>„Није то био леп призор. Он је беба, није знао шта ради. Мислио је да је то игра. Не желим да се та ствар икоме догоди&quot;, рекао је деда.</p><p>Када је Имадова мајка схватила шта се десило, почела је да вришти док није дошао први комшија, улетео у собу и отргнуо змију из дететове руке.</p><p>„Отишла сам у кухињу да му донесем млеко и када сам се вратила видела сам да је већ једе. Вриштала сам док нису дошли суседи. Још не могу да поверујем у оно што сам видела&quot;, рекла је Имадова мајка.</p><p><!--[box 11492546]--></p><p>Ели Коен, ветеран у хватању змија, изјавио је да се никада није суочио с нечим сличним.</p><p>„Претпостављам да је дете реаговало инстинктивно. На његову срећу, та змија није отровна, иначе је исход могао бити трагичан&quot;, рекао је Коен.</p><p>Коен је објаснио да је реч о врсти змије <em>Coluber nummifer</em> и проценио да је била стара око три године. Угриз те змије често боли, али није опасан за онога ко није алергичан. Та врста змије обично дави своју жртву и да је била већа, могла је удавити дечака, додао је Коен.</p>]]>
		</content:encoded>
            </item>
        
            <item>
                <title>Здраво, што си љут?</title>
                <link>http://www.rts.rs/page/magazine/ci/story/501/%D0%97%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BC%D1%99%D0%B8%D0%B2%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8/1034576/%D0%97%D0%B4%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%BE%2C+%D1%88%D1%82%D0%BE+%D1%81%D0%B8+%D1%99%D1%83%D1%82%3F.html</link>
                <description>
                    На Универзитету за технологију у Вроцлаву направљен је робот ЕМИС који може да изрази људска осећања попут изненађења, збуњености и радости. ЕМИС уједно и чита људске емоције и реагује на њих, те зато представља огроман напредак у развоју роботике.
                    <![CDATA[
		    <img src="http://www.rts.rs/thumbnail/robot-t.jpg?thumbId=1928474&amp;fileSize=28490&amp;contentType=image/pjpeg&amp;lastModified=1327658585000" 
		    align="left" width="256" height="256" alt="Здраво, што си љут?" title="Здраво, што си љут?" />
                    ]]>
                </description>
                <pubDate>Fri, 27 Jan 2012 12:19:17 +0100</pubDate>
                <category>Занимљивости</category>
                
                <guid>http://www.rts.rs/page/magazine/ci/story/501/%D0%97%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BC%D1%99%D0%B8%D0%B2%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8/1034576/%D0%97%D0%B4%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%BE%2C+%D1%88%D1%82%D0%BE+%D1%81%D0%B8+%D1%99%D1%83%D1%82%3F.html</guid>
		<content:encoded>
		    <![CDATA[<p>Научници из пољског града Вроцлава направили су робота који може да изрази људска осећања попут изненађења, збуњености, радости.</p><p><!--[box 11489104]--></p><p>Робот ЕМИС се састоји се од покретног врата, три диска и специјалних очију којима може да прикаже различита емотивна стања.</p><p>„Платформу као део робота је било занимљиво направити јер се она понаша веома природно, као и човек, док је конструисање руку представљало изазов пошто су морале да буду лагане и способне за обављање неких покрета. Најинтересантнији део је глава, која се састоји од два диска и очију које се крећу. Тако изражавају емоције попут среће, туге и беса&quot;, објашњава професор Кшиштоф Чон са Универзитет у Вроцлаву.</p><p><!--[box 11489380]--></p><p>Овим изумом досадашњи однос човека према роботима је подигнут на виши ниво, иако се пољски стручњаци труде да будући однос буде још природнији.</p><p>Пројекат ЛИРЕК, који подразумева живот у друштву робота, део је програма Европске уније. Циљ му је да се истражи како човек може да живи уз дигиталне, интерактивне справе и да се створи вештачка интелигенција способна да успоставља односе и комуницира са људима. </p><p>„ЕМИС би требало да буде у пратњи људи у њиховим кућама или канцеларијама. Мора да буде од користи, па обавља неке од функција потребних човеку. Робот може да чита људске емоције и реагује на њих&quot;, рекао је Јан Кеџиерски, конструктор ЕМИС-а.</p><p>Творци робота истичу да је невербална комуникација од виталне важности за однос са људима, па развој робота способних да опште са људима без говора потенцијално представља огроман продор у развоју роботике.</p><p><!--[box 11489388]--></p>]]>
		</content:encoded>
            </item>
        
            <item>
                <title>Грлили се цео дан!</title>
                <link>http://www.rts.rs/page/magazine/ci/story/501/%D0%97%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BC%D1%99%D0%B8%D0%B2%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8/1034304/%D0%93%D1%80%D0%BB%D0%B8%D0%BB%D0%B8+%D1%81%D0%B5+%D1%86%D0%B5%D0%BE+%D0%B4%D0%B0%D0%BD%21.html</link>
                <description>
                    Четири пара из Лондона успело је да постави рекорд у најдужем грљењу на свету. „Интимизирање на јавном месту“ организовано је у оквиру лондонске кампање чији је циљ постављање што више рекорда у британској престоници пре почетка Олимпијаде.
                    <![CDATA[
		    <img src="http://www.rts.rs/thumbnail/Zagrljaj-t.jpg?thumbId=1927946&amp;fileSize=58391&amp;contentType=image/jpeg&amp;lastModified=1327598145000" 
		    align="left" width="256" height="256" alt="Грлили се цео дан!" title="Грлили се цео дан!" />
                    ]]>
                </description>
                <pubDate>Thu, 26 Jan 2012 21:58:42 +0100</pubDate>
                <category>Занимљивости</category>
                
                <guid>http://www.rts.rs/page/magazine/ci/story/501/%D0%97%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BC%D1%99%D0%B8%D0%B2%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8/1034304/%D0%93%D1%80%D0%BB%D0%B8%D0%BB%D0%B8+%D1%81%D0%B5+%D1%86%D0%B5%D0%BE+%D0%B4%D0%B0%D0%BD%21.html</guid>
		<content:encoded>
		    <![CDATA[<p>Шест парова покушало је да обори рекорд у најдужем загрљају на свету, али је само четири на крају издржало 24 сата и 44 минута.</p><p><!--[box 11485746]--> </p><p>Занимљив догађај организован је на међународној железничкој станици Сент Пенкрас у Лондону, у оквиру лондонске кампање чији је циљ постављање што више рекорда у британској престоници пре почетка летње Олимпијаде 2012. године.</p><p>Међу осморо победника такмичења били су и звезда Би-Би-Си-јеве серије <em>The Choir,</em> Лорна Талет и њен супруг Брајан.</p><p>Парови су имали право на петоминутну паузу сваких сат времена. Претходни рекорд износио је 23 сата и 33 минута.</p>]]>
		</content:encoded>
            </item>
        
            <item>
                <title>Слоница са контактним сочивом</title>
                <link>http://www.rts.rs/page/magazine/ci/story/501/%D0%97%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BC%D1%99%D0%B8%D0%B2%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8/1034192/%D0%A1%D0%BB%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B0+%D1%81%D0%B0+%D0%BA%D0%BE%D0%BD%D1%82%D0%B0%D0%BA%D1%82%D0%BD%D0%B8%D0%BC+%D1%81%D0%BE%D1%87%D0%B8%D0%B2%D0%BE%D0%BC.html</link>
                <description>
                    Тида Вин је прва слоница која због лошег вида носи контактно сочиво. Женка из зоолошког врта у Амстердаму је повредила рожњачу левог ока па су ветеринари одлучили да јој помогну на овај начин.
                    <![CDATA[
		    <img src="http://www.rts.rs/thumbnail/slon-t.jpg?thumbId=1927658&amp;fileSize=58911&amp;contentType=image/pjpeg&amp;lastModified=1327583685000" 
		    align="left" width="256" height="256" alt="Слоница са контактним сочивом" title="Слоница са контактним сочивом" />
                    ]]>
                </description>
                <pubDate>Thu, 26 Jan 2012 18:06:05 +0100</pubDate>
                <category>Занимљивости</category>
                
                <guid>http://www.rts.rs/page/magazine/ci/story/501/%D0%97%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BC%D1%99%D0%B8%D0%B2%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8/1034192/%D0%A1%D0%BB%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B0+%D1%81%D0%B0+%D0%BA%D0%BE%D0%BD%D1%82%D0%B0%D0%BA%D1%82%D0%BD%D0%B8%D0%BC+%D1%81%D0%BE%D1%87%D0%B8%D0%B2%D0%BE%D0%BC.html</guid>
		<content:encoded>
		    <![CDATA[<p>Баш као и људи, и слонови имају проблеме с видом. Мада је мало вероватно да ћемо икада наићи на слона са наочарима, више није немогуће да видимо највећег копненог сисара са контактним сочивом.</p><p><!--[box 11482712]--></p><p>Како преносе холандски медији, реч је о 44-годишњој азијској слоници Тиди Вин која живи у зоолошком врту у Амстердаму. Слоница је повредила рожњачу левог ока, вероватно ударцем, па су ветеринари одлучили да јој помогну постављањем контактног сочива.</p><p>Тида Вин је први слон на свету који носи ову врсту очног помагала, саопштила је јуче управа зоо-врта, наводећи да је операција постављања сочива у око слонице трајала сат времена.</p><p><!--[box 11482722]--></p>]]>
		</content:encoded>
            </item>
        
            <item>
                <title>Јао, леп к'о слика</title>
                <link>http://www.rts.rs/page/magazine/ci/story/501/%D0%97%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BC%D1%99%D0%B8%D0%B2%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8/1033932/%D0%88%D0%B0%D0%BE%2C+%D0%BB%D0%B5%D0%BF+%D0%BA%27%D0%BE+%D1%81%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B0.html</link>
                <description>
                    Четкицама и прстима је лако, а лоптом још лакше ако сте талентовани попут кинеске уметнице Хонг Ји. За кратко време, користећи само црвену боју и кошаркашку лопту, девојка је, као од шале, насликала бившу Ен-Би-Еј звезду Јао Минга. 



                    <![CDATA[
		    <img src="http://www.rts.rs/thumbnail/Jao-Ming-t.jpg?thumbId=1927286&amp;fileSize=67112&amp;contentType=image/pjpeg&amp;lastModified=1327573080000" 
		    align="left" width="256" height="256" alt="Јао, леп к&#039;о слика" title="Јао, леп к&#039;о слика" />
                    ]]>
                </description>
                <pubDate>Thu, 26 Jan 2012 14:17:03 +0100</pubDate>
                <category>Занимљивости</category>
                
                <guid>http://www.rts.rs/page/magazine/ci/story/501/%D0%97%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BC%D1%99%D0%B8%D0%B2%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8/1033932/%D0%88%D0%B0%D0%BE%2C+%D0%BB%D0%B5%D0%BF+%D0%BA%27%D0%BE+%D1%81%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B0.html</guid>
		<content:encoded>
		    <![CDATA[<p>Симпатична Кинескиња Хонг Ји недавно је открила тајну свог доброг сликања и показала да су конвенционалне технике четкицама и палетама давно превазиђене код ње.</p><p><!--[box 11480240]--> </p><p>Наиме, талентована уметница је врло вешто насликала на платну портрет чувеног кинеског кошаркаша Јао Минга користећи само кошаркашку лопту и црвену боју.</p><p>Снимак са <em>Јутјуба</em>, на којем Хонг Ји до детаља слика лице бивше звезде Ен-Би-Еја право је сведочанство да је уметничка слобода неограничена.</p><p><!--[box 11480314]--></p>]]>
		</content:encoded>
            </item>
        
            <item>
                <title>Огртач од паучине</title>
                <link>http://www.rts.rs/page/magazine/ci/story/501/%D0%97%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BC%D1%99%D0%B8%D0%B2%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8/1033344/%D0%9E%D0%B3%D1%80%D1%82%D0%B0%D1%87+%D0%BE%D0%B4+%D0%BF%D0%B0%D1%83%D1%87%D0%B8%D0%BD%D0%B5.html</link>
                <description>
                    Уникатни златни огртач, саткан од паукових нити, представљен је у лондонском Музеју Викторије и Алберта. За израду најлакшег, али и најјачег материјала на свету, било је потребно осам година и преко милион паукова са Мадагаскара.
                    <![CDATA[
		    <img src="http://www.rts.rs/thumbnail/Ogrtac-od-paukovih-niti-t.jpg?thumbId=1926210&amp;fileSize=59267&amp;contentType=image/pjpeg&amp;lastModified=1327498309000" 
		    align="left" width="256" height="256" alt="Огртач од паучине" title="Огртач од паучине" />
                    ]]>
                </description>
                <pubDate>Thu, 26 Jan 2012 14:26:53 +0100</pubDate>
                <category>Занимљивости</category>
                
                <guid>http://www.rts.rs/page/magazine/ci/story/501/%D0%97%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BC%D1%99%D0%B8%D0%B2%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8/1033344/%D0%9E%D0%B3%D1%80%D1%82%D0%B0%D1%87+%D0%BE%D0%B4+%D0%BF%D0%B0%D1%83%D1%87%D0%B8%D0%BD%D0%B5.html</guid>
		<content:encoded>
		    <![CDATA[<p>Требало је осам година и преко милион паукова са Мадагаскара да се створи уметничко дело са „бајковитим састојком&quot; - свиленом паучином, најлакшим и најјачим материјалом на свету.</p><p><!--[box 11472296]--></p><p>Текстилни уметник из Британије Сајмон Пирс и амерички дизајнер Николас Годли, створили су запањујући златни огртач од паукове свиле. Ова врста тканине није ткана дуже од једног века.</p><p>Пирс је открио овај начин свиленог ткања пре 20 година док је живео на Мадагаскару. Пронашао је илустрације разбоја из 18. и 19. века за добијање свиле од паукова који производе изванредне златне нити само у току једног годишњег доба.</p><p>Када је упознао Годлија који је, такође, дошао послом на Мадагаскар, Пирс је одлучио да поново створи легендарну тканину.</p><p><!--[box 11479052]--></p><p>„Идеја је била скоро бајковита: створити нешто необично од нечег тако обичног као што је паукова мрежа&quot;, рекао је Пирс.</p><p>Материјал је савршен, јер је скоро без тежине, а јачи је од кевлара. Међутим, због сложеног процеса и скупе израде, он неће бити масовно произвођен.</p><p>У богато извезеном огртачу од четири метра природне златне боје, налази се 1,5 килограма свиле добијене од око милион паукова. Овај несвакидашњи огртач биће до 5. јуна изложен у лондонском Музеју Викторије и Алберта.</p><p>Пирс и Годли нагласили су да су паукови, који су толико велики да прекрију длан, само „позајмљени&quot; из шуме и враћени у станиште после једног дана.</p><p>„Ти паукови су благо отровни&quot;, рекао је Пирс, док је Годли, који је зарадио велики ожиљак на врату, додао да имају и снажан ујед.</p>]]>
		</content:encoded>
            </item>
        
            <item>
                <title>Ође (има највише) мобилни</title>
                <link>http://www.rts.rs/page/magazine/ci/story/501/%D0%97%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BC%D1%99%D0%B8%D0%B2%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8/1033580/%D0%9E%D1%92%D0%B5+%28%D0%B8%D0%BC%D0%B0+%D0%BD%D0%B0%D1%98%D0%B2%D0%B8%D1%88%D0%B5%29+%D0%BC%D0%BE%D0%B1%D0%B8%D0%BB%D0%BD%D0%B8.html</link>
                <description>
                    У Црној Гори, која званично има 625.266 становника, има око 1,16 милиона корисника мобилне телефоније.
                    <![CDATA[
		    <img src="http://www.rts.rs/thumbnail/Mobilni-tamb-1.jpg?thumbId=1926698&amp;fileSize=44899&amp;contentType=image/pjpeg&amp;lastModified=1327515195000" 
		    align="left" width="256" height="256" alt="Ође (има највише) мобилни" title="Ође (има највише) мобилни" />
                    ]]>
                </description>
                <pubDate>Wed, 25 Jan 2012 19:27:11 +0100</pubDate>
                <category>Занимљивости</category>
                
                <guid>http://www.rts.rs/page/magazine/ci/story/501/%D0%97%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BC%D1%99%D0%B8%D0%B2%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8/1033580/%D0%9E%D1%92%D0%B5+%28%D0%B8%D0%BC%D0%B0+%D0%BD%D0%B0%D1%98%D0%B2%D0%B8%D1%88%D0%B5%29+%D0%BC%D0%BE%D0%B1%D0%B8%D0%BB%D0%BD%D0%B8.html</guid>
		<content:encoded>
		    <![CDATA[<p><!--[box 11476186]--></p><p>У Црној Гори је на крају прошле године било око 1,16 милиона корисника мобилне телефоније, што је готово дупло више него што та држава има становника, наводи агенција <em>Танјуг</em>.</p><p>Према подацима са последњег пописа, Црна Гора има 625.266 становника.</p><p>Од укупног броја власника мобилних апарата, „Теленор&quot; има 40,57 одсто корисника, црногорски „Телеком&quot; 34,68 одсто, а „М:тел&quot; 24,75 одсто.</p>]]>
		</content:encoded>
            </item>
        
            <item>
                <title>Има да направимо и већу и бољу!</title>
                <link>http://www.rts.rs/page/magazine/ci/story/501/%D0%97%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BC%D1%99%D0%B8%D0%B2%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8/1033540/%D0%98%D0%BC%D0%B0+%D0%B4%D0%B0+%D0%BD%D0%B0%D0%BF%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%B8%D0%BC%D0%BE+%D0%B8+%D0%B2%D0%B5%D1%9B%D1%83+%D0%B8+%D0%B1%D0%BE%D1%99%D1%83%21.html</link>
                <description>
                    Бурџ Калифа, са својих 829,84 метра, за коју годину неће бити највиша грађевина на свету јер се у Азербејџану планира зидање куле од 1.050 метара! Почетак градње ове „грдосије“ заказан је за крај 2013. године.

                    <![CDATA[
		    <img src="http://www.rts.rs/thumbnail/Burdž-Kalifa-t.jpg?thumbId=1926518&amp;fileSize=46873&amp;contentType=image/pjpeg&amp;lastModified=1327508643000" 
		    align="left" width="256" height="256" alt="Има да направимо и већу и бољу!" title="Има да направимо и већу и бољу!" />
                    ]]>
                </description>
                <pubDate>Wed, 25 Jan 2012 19:40:02 +0100</pubDate>
                <category>Занимљивости</category>
                
                <guid>http://www.rts.rs/page/magazine/ci/story/501/%D0%97%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BC%D1%99%D0%B8%D0%B2%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8/1033540/%D0%98%D0%BC%D0%B0+%D0%B4%D0%B0+%D0%BD%D0%B0%D0%BF%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%B8%D0%BC%D0%BE+%D0%B8+%D0%B2%D0%B5%D1%9B%D1%83+%D0%B8+%D0%B1%D0%BE%D1%99%D1%83%21.html</guid>
		<content:encoded>
		    <![CDATA[<p><!--[box 11474700]--></p><p>Азербејџанска грађевинска фирма „Авеста&quot; изградиће највишу грађевину на свету на једном од вештачких острва у Каспијском мору.</p><p>Директор компаније Кана Гулузаде изјавио је да ће у оквиру пословног комплекса бити кула висока 1.050 метара, што је за 27 одсто више од тренутно највише зграде на свету - куле Бурџ Калифа у Дубаију, која је висока 829,84 метра.</p><p>Првобитно је било планирано да кула у Азербејџану буде висока 560 метара.</p><p>Пословни комплекс биће изграђен на око 25 километара јужно од престонице Азербејџана Бакуа.</p><p>Пројекат ће обухватати и изградњу великог броја хотела и апартмана на укупно 41 острву на Каспијском мору.</p><p>Галузаде је најавио да ће изградња пословног комплекса „Азар ајлендс&quot; почети крајем 2013. године.</p>]]>
		</content:encoded>
            </item>
        
            <item>
                <title>Ем скраћују живот, ем продужавају радно време!</title>
                <link>http://www.rts.rs/page/magazine/ci/story/501/%D0%97%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BC%D1%99%D0%B8%D0%B2%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8/1033116/%D0%95%D0%BC+%D1%81%D0%BA%D1%80%D0%B0%D1%9B%D1%83%D1%98%D1%83+%D0%B6%D0%B8%D0%B2%D0%BE%D1%82%2C+%D0%B5%D0%BC+%D0%BF%D1%80%D0%BE%D0%B4%D1%83%D0%B6%D0%B0%D0%B2%D0%B0%D1%98%D1%83+%D1%80%D0%B0%D0%B4%D0%BD%D0%BE+%D0%B2%D1%80%D0%B5%D0%BC%D0%B5%21.html</link>
                <description>
                    Аустријско предузеће "Male" увело је посебну меру за пушаче који ће због „никотинских пауза“ морати дуже да остају на послу. У фирми се позивају на једну студију према којој и до 17 радних дана годишње „нестане у дуванском диму“.
                    <![CDATA[
		    <img src="http://www.rts.rs/thumbnail/Pusaci-t-2.jpg?thumbId=1925874&amp;fileSize=46353&amp;contentType=image/pjpeg&amp;lastModified=1327489963000" 
		    align="left" width="256" height="256" alt="Ем скраћују живот, ем продужавају радно време!" title="Ем скраћују живот, ем продужавају радно време!" />
                    ]]>
                </description>
                <pubDate>Wed, 25 Jan 2012 20:27:32 +0100</pubDate>
                <category>Занимљивости</category>
                
                <guid>http://www.rts.rs/page/magazine/ci/story/501/%D0%97%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BC%D1%99%D0%B8%D0%B2%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8/1033116/%D0%95%D0%BC+%D1%81%D0%BA%D1%80%D0%B0%D1%9B%D1%83%D1%98%D1%83+%D0%B6%D0%B8%D0%B2%D0%BE%D1%82%2C+%D0%B5%D0%BC+%D0%BF%D1%80%D0%BE%D0%B4%D1%83%D0%B6%D0%B0%D0%B2%D0%B0%D1%98%D1%83+%D1%80%D0%B0%D0%B4%D0%BD%D0%BE+%D0%B2%D1%80%D0%B5%D0%BC%D0%B5%21.html</guid>
		<content:encoded>
		    <![CDATA[<p><!--[box 11474436]--></p><p>Предузеће &quot;Male&quot; у Аустрији, које производи све врсте филтера за аутомобилску индустрију и запошљава 2.000 радника, више не дозвољава паузе за пушење, преносе аустријски медији.</p><p>Наиме, радници који желе да пуше морају да се привремено одјаве са посла, чиме им се продужава радно време.</p><p>У овој фирми се позивају на једну студију према којој и до 17 радних дана годишње „нестане у дуванском диму&quot; паузе за пушење.</p><p>Због тога је предузеће одлучило да делује и паузе за пушење издвоји из радног времена.</p><p>Оваква драстична мера, која је узбуркала јавност у Аустрији, не наилази на одобравање удружења индустријалаца који наглашавају да не планирају да од тога направе правило у свим фирмама.</p><p><!--[box 11470850]--></p><p>Они истичу да се такво питање мора решавати од предузећа до предузећа.</p><p>Да је ова мера подстакла многе на размишљање доказује и пример треће по величини болнице у Аустрији, клиници у Клагенфурту, где једна радна група тренутно ради на решењу, пошто је запосленима који не пуше криво што колеге које пуше непрестано одлазе на паузе.</p><p>„Они одлазе по 15 минута на паузу да би попушили једну цигарету&quot;, жалили су се запослени непушачи.</p>]]>
		</content:encoded>
            </item>
        
            <item>
                <title>Лајт-шоу над севером Европе</title>
                <link>http://www.rts.rs/page/magazine/ci/story/501/%D0%97%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BC%D1%99%D0%B8%D0%B2%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8/1033008/%D0%9B%D0%B0%D1%98%D1%82-%D1%88%D0%BE%D1%83+%D0%BD%D0%B0%D0%B4+%D1%81%D0%B5%D0%B2%D0%B5%D1%80%D0%BE%D0%BC+%D0%95%D0%B2%D1%80%D0%BE%D0%BF%D0%B5.html</link>
                <description>
                    Након снажне соларне олује која је погодила Земљу, становници северног дела Европе уживали су у несвакидашњем призору. Аурора бореалис обасјала је небо правећи спектакуларне облике у зеленим и црвеним тоновима.
                    <![CDATA[
		    <img src="http://www.rts.rs/thumbnail/Polarna-svetlost-t.jpg?thumbId=1925556&amp;fileSize=39825&amp;contentType=image/pjpeg&amp;lastModified=1327480758000" 
		    align="left" width="256" height="256" alt="Лајт-шоу над севером Европе" title="Лајт-шоу над севером Европе" />
                    ]]>
                </description>
                <pubDate>Wed, 25 Jan 2012 16:33:38 +0100</pubDate>
                <category>Занимљивости</category>
                
                <guid>http://www.rts.rs/page/magazine/ci/story/501/%D0%97%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BC%D1%99%D0%B8%D0%B2%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8/1033008/%D0%9B%D0%B0%D1%98%D1%82-%D1%88%D0%BE%D1%83+%D0%BD%D0%B0%D0%B4+%D1%81%D0%B5%D0%B2%D0%B5%D1%80%D0%BE%D0%BC+%D0%95%D0%B2%D1%80%D0%BE%D0%BF%D0%B5.html</guid>
		<content:encoded>
		    <![CDATA[<p>Спектакуларна поларна светлост могла се видети у уторак увече изнад делова северне Европе, након <a href="/page/magazine/ci/story/501/%D0%97%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BC%D1%99%D0%B8%D0%B2%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8/1032672/%D0%A1%D0%BE%D0%BB%D0%B0%D1%80%D0%BD%D0%B0+%D0%BE%D0%BB%D1%83%D1%98%D0%B0+%D1%81%D1%82%D0%B8%D0%B3%D0%BB%D0%B0+%D0%B4%D0%BE+%D0%97%D0%B5%D0%BC%D1%99%D0%B5.html" target="_blank"><strong>најснажније соларне олује</strong></a> која је погодила Земљу од 2005. године.</p><p><!--[box 11469366]--></p><p>Међутим, и пре него што су честице те олује стигле до Земље, поларна светлост сијала је небом изнад Шкотске, Ирске и Енглеске, а научници објашњавају да су такве појаве резултат уобичајених соларних ветрова, пренео је АП.</p><p>Према речима једног очевица, на небу севера Ирске светлост је изгледала попут „зелене и црвене магле&quot;.</p><p>Поларна светлост се понекад види изнад северног дела Шкотске, али су такве појаве неуобичајне за североисток Енглеске и Ирске.</p><p><!--[box 11469376]--></p><p>На једном снимку веб-камером из Абиска, на крајњем северу Шведске, приказане су зелене траке светлости прострте преко звезданог неба.</p><p>Британски астроном Џон Мејсон рекао је да је светлост играла по небу правећи фантастичне облике, од којих је један наликовао на срце.</p><p><!--[box 11469384]--></p><p>Северна поларна светлост (<em>Aurora borealis</em>) настаје када магнетни соларни ветар удари у магнетно поље Земље, побуђујући електроне кисеоника и азота.</p><p>Геомагнетне олује изазивају невероватне призоре, али могу да произведу и доста проблема - прекиде струје, ометања радијских, ТВ и телефонских сигнала.</p><p><!--[box 11469402]--></p><p>Америчка компанија „Делта ерлајнс&quot; је из предострожности преусмерила неке од својих летова између Детроита и Азије, како би избегла евентуалне проблеме у авио-комуникацији због снажне олује са Сунца, навела је америчка агенција.</p><p>Канадска свемирска агенција послала је упозорење на геомагнетну олују пошто су становници те земље, такође, могли да виде спектакуларни светлосни шоу на небу.</p>]]>
		</content:encoded>
            </item>
        
            <item>
                <title>Соларна олуја стигла до Земље</title>
                <link>http://www.rts.rs/page/magazine/ci/story/501/%D0%97%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BC%D1%99%D0%B8%D0%B2%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8/1032672/%D0%A1%D0%BE%D0%BB%D0%B0%D1%80%D0%BD%D0%B0+%D0%BE%D0%BB%D1%83%D1%98%D0%B0+%D1%81%D1%82%D0%B8%D0%B3%D0%BB%D0%B0+%D0%B4%D0%BE+%D0%97%D0%B5%D0%BC%D1%99%D0%B5.html</link>
                <description>
                    Нашу планету тренутно „бомбардује“ највећа соларна олуја од 2005. године. У прогресу је и изазива флуктуације у електричним мрежама, комуникационим системима и омета систем за глобално позиционирање (GPS). Највећи проблем представља астронаутима на Међународној космичкој станици.
                    <![CDATA[
		    <img src="http://www.rts.rs/thumbnail/Eksplozija-na-Suncu-tamb.jpg?thumbId=1924932&amp;fileSize=66772&amp;contentType=image/pjpeg&amp;lastModified=1327415108000" 
		    align="left" width="256" height="256" alt="Соларна олуја стигла до Земље" title="Соларна олуја стигла до Земље" />
                    ]]>
                </description>
                <pubDate>Wed, 25 Jan 2012 02:44:04 +0100</pubDate>
                <category>Занимљивости</category>
                
                <guid>http://www.rts.rs/page/magazine/ci/story/501/%D0%97%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BC%D1%99%D0%B8%D0%B2%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8/1032672/%D0%A1%D0%BE%D0%BB%D0%B0%D1%80%D0%BD%D0%B0+%D0%BE%D0%BB%D1%83%D1%98%D0%B0+%D1%81%D1%82%D0%B8%D0%B3%D0%BB%D0%B0+%D0%B4%D0%BE+%D0%97%D0%B5%D0%BC%D1%99%D0%B5.html</guid>
		<content:encoded>
		    <![CDATA[<p>Соларна олуја стигла је на нашу планету и све је јача. Сунце „бомбардује&quot; Земљу радијацијом најјаче олује у последњих шест година.</p><p><!--[box 11466028]--></p><p>Јака експлозија сунчеве енергије догодила се у недељу око четири сати ујутру, њена радијација стигла је до Земљине магнетосфере (магнетног омотача око наше планете) у уторак, око 15 часова (плус-минус седам часова), а погодиће нас са три различита ефекта у три различита времена.</p><p>Врхунац ће достићи 24. јануара, а наставиће се вероватно и током среде, читавог дана.</p><p>Највећа последица је радијација, наводе из Центра за предвиђање свемирског времена при Националној океанографској и атмосферској канцеларији у Колораду.</p><p><!--[box 11464640]--></p><p>Радијација изазива највећу забринутост због могућег ометања рада сателита и астронаута у свемиру.</p><p>Олуја, класе М3.2, може да узрокује проблеме у комуникацији авиона који путују преко полова, истакли су научници.</p><p>Иако су у историји забележене јаче сунчеве олује, ово је најјача радијација од маја 2005. године.</p><p>Соларна ерупција праћена је са једним до три „ударца&quot;.</p><p>„Прво долази електромагнетна радијација, праћена радијацијом у облику протона. Онда, нас, коначно, погађа избачена коронална маса - плазма самог Сунца. Она обично путује око 1,6 до 3,2 милиона километара на сат, али је ова олуја посебно брза и креће се 6,4 милиона километара на сат&quot;, објаснио је физичар из НОАА Даг Бисекер.</p><p>Данас, када олуја буде на врхунцу, Земљу ће погодити брзи облак плазме, кривећи магнетно поље наше планете.</p><p>Сунчева плазма је та која узрокује већину приметних проблема на Земљи, попут прекида рада електричне мреже. Соларна олуја је 1989. узроковала велики нестанак струје у Квебеку, у Канади.</p><p><!--[box 11465558]--></p><p>Такође може да „повуче&quot; аурору бореалис (северну поларну светлост) према југу. Научници сматрају да ће аурора бити видљива из горњег дела Северне Америке сутра увече.</p><p>Изгледа да је избацивање короналне масе, овај пут, умерено, са могућношћу да постане јако. Најгоре ефекте олује осетиће, вероватно, северни део Земље.</p><p>Научници су раније истакли да је могуће да ће се људи осећати „чудно&quot; током соларне олује, али су истакли да осим мало вероватног прекида рада сателита или струјне мреже, као и појачане ауроре бореалис, неће бити других ефеката.</p><p><!--[box 11465486]--></p>]]>
		</content:encoded>
            </item>
        
            <item>
                <title>Узбунили ватрогасце због умиљате маце</title>
                <link>http://www.rts.rs/page/magazine/ci/story/501/%D0%97%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BC%D1%99%D0%B8%D0%B2%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8/1032236/%D0%A3%D0%B7%D0%B1%D1%83%D0%BD%D0%B8%D0%BB%D0%B8+%D0%B2%D0%B0%D1%82%D1%80%D0%BE%D0%B3%D0%B0%D1%81%D1%86%D0%B5+%D0%B7%D0%B1%D0%BE%D0%B3+%D1%83%D0%BC%D0%B8%D1%99%D0%B0%D1%82%D0%B5+%D0%BC%D0%B0%D1%86%D0%B5.html</link>
                <description>
                    На десетине возача је звало и алармирало ватрогасце и полицију да на крову напуштеног хотела у Хјустону седи одбегли тигар! Међутим, на терену их је сачекала једна врло мирна маца.

                    <![CDATA[
		    <img src="http://www.rts.rs/thumbnail/Tigar-tamb.jpg?thumbId=1924050&amp;fileSize=41119&amp;contentType=image/pjpeg&amp;lastModified=1327356072000" 
		    align="left" width="256" height="256" alt="Узбунили ватрогасце због умиљате маце" title="Узбунили ватрогасце због умиљате маце" />
                    ]]>
                </description>
                <pubDate>Tue, 24 Jan 2012 15:27:07 +0100</pubDate>
                <category>Занимљивости</category>
                
                <guid>http://www.rts.rs/page/magazine/ci/story/501/%D0%97%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BC%D1%99%D0%B8%D0%B2%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8/1032236/%D0%A3%D0%B7%D0%B1%D1%83%D0%BD%D0%B8%D0%BB%D0%B8+%D0%B2%D0%B0%D1%82%D1%80%D0%BE%D0%B3%D0%B0%D1%81%D1%86%D0%B5+%D0%B7%D0%B1%D0%BE%D0%B3+%D1%83%D0%BC%D0%B8%D1%99%D0%B0%D1%82%D0%B5+%D0%BC%D0%B0%D1%86%D0%B5.html</guid>
		<content:encoded>
		    <![CDATA[<p>Позиви да је на слободи један тигар схваћени су врло озбиљно.</p><p>Наиме, на десетине људи звало је број 911, јер су на крову напуштеног хотела уз друм спазили велику пругасту мачку која је изгледала као да одмара после лова.</p><p><!--[box 11459748]--></p><p>У акцију спасавања у Хјустону опрезно је кренуло најмање једно ватрогасно возило и шест ватрогасаца, укључујући и још два униформисана лица на дизалици, која су послата да спусте (или отерају) тигра с врха зграде.</p><p>Међутим, уместо да режи и скаче на њих, месождер је наставио „да кулира&quot;, са шапом пуштеном преко ивице. Није их удостојио ни погледа.</p><p>Пар минута је трајала напетост. А онда су, ваљда, спасиоци уочили шавове на животињи и схватили да је реч само о пуњеној играчки у природној величини.</p><p><!--[box 11460214]--></p><p>Мотком са куком су, за сваки случај, извршили последње провере пре него што су је оборили на земљу.</p><p>Напетост је брзо спласнула, па се пар њих и поиграло са мацом, а један се чак правио да га играчка напада.</p><p>Још се не зна како је мекани тигар завршио на крову хотела, али ватрогасци тврде да су морали да га спусте, јер су возачи успоравали, заустављали возила и постојала је реална опасност од саобраћајне несреће.</p>]]>
		</content:encoded>
            </item>
        
            <item>
                <title>Оскари се „рађају“ у Чикагу</title>
                <link>http://www.rts.rs/page/magazine/ci/story/501/%D0%97%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BC%D1%99%D0%B8%D0%B2%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8/1032196/%D0%9E%D1%81%D0%BA%D0%B0%D1%80%D0%B8+%D1%81%D0%B5+%E2%80%9E%D1%80%D0%B0%D1%92%D0%B0%D1%98%D1%83%E2%80%9C+%D1%83+%D0%A7%D0%B8%D0%BA%D0%B0%D0%B3%D1%83.html</link>
                <description>
                    Можда „живи и ради“ у Холивуду, али Оскар се „рађа“ у Чикагу. Десет дана прецизног, деликатног рада у једној малој фабрици потребно је да би најпожељнији филмски трофеј био потпуно спреман да изађе под холивудске рефлекторе. Данас објављивање номинација.
                    <![CDATA[
		    <img src="http://www.rts.rs/thumbnail/Oskar-tamb.jpg?thumbId=1924518&amp;fileSize=50667&amp;contentType=image/pjpeg&amp;lastModified=1327405579000" 
		    align="left" width="256" height="256" alt="Оскари се „рађају“ у Чикагу" title="Оскари се „рађају“ у Чикагу" />
                    ]]>
                </description>
                <pubDate>Tue, 24 Jan 2012 15:31:19 +0100</pubDate>
                <category>Занимљивости</category>
                
                <guid>http://www.rts.rs/page/magazine/ci/story/501/%D0%97%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BC%D1%99%D0%B8%D0%B2%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8/1032196/%D0%9E%D1%81%D0%BA%D0%B0%D1%80%D0%B8+%D1%81%D0%B5+%E2%80%9E%D1%80%D0%B0%D1%92%D0%B0%D1%98%D1%83%E2%80%9C+%D1%83+%D0%A7%D0%B8%D0%BA%D0%B0%D0%B3%D1%83.html</guid>
		<content:encoded>
		    <![CDATA[<p>Позлаћена статуета Оскар, која се додељује од 16. маја 1929. године, производи се у фабрици „Р.С. Овенс&quot; од 1982, а тренутно је у производњи број 3.621.</p><p><!--[box 11462758]--></p><p>„Број 3.621 биће први број за нову серију Оскара које правимо. То значи да је било 3.620 статуета које су произведене&quot;, објаснио је председник „Р.С. Овенс&quot; компаније, Скот Сигел, чији је отац основао фабрику још 1938. године.</p><p><!--[box 11460386]--><!--[box 11460440]--></p><p>Ручно рађене фигурине са постољем, високе 34 центиметра, представљају витеза у арт деко стилу који држи крсташки мач и стоји на котуру филмске траке.</p><p>Управо тај најквалитетнији ручни рад је Америчкој филмској академији најважнија ставка у изради, јер ручно ливење је занат који одумире, што умногоме доприноси очувању репутације једног од најпрепознатљивијих светских трофеја.</p><p>Оскар се прави од комбинације различитих метала и тежи око 3,85 килограма, а детаљан процес израде траје укупно 10 дана, наводи АФП.</p><p>„Прво почињемо ручно ливење. Следећи корак је сечење грубих ивица, па брушење све док се не скину неправилности. Трећа фаза је полирање да би се добио прави сјај и да би се отклониле све несавршености&quot;, објашњава менаџер фабрике Хорхе Марокин.</p><p>Четврта фаза је ручно урањање статуе у бакар, па у никл, сребро и, на крају, у 24-каратно злато. База статуе се прави посебно и специјално је пресвучена црним никлом.</p><p>Након што се прегледом „од главе до пете&quot; утврди да ли је сваки детаљ савршен, статуа се спаја са базом и онда се пакује у кутије, а у том поступку се користе беле рукавице.</p><p>„То је посебна награда. Пре свега, тако мало их је направљено, око 50 статуа се уручи годишње, тако да мислим да је сама по себи важна, јер је Академија задржала ексклузивност ове награде&quot;, каже Сигел.</p><p>После објаве номинација, награде се пакују и шаљу тамо где ће бити додељене, а пре него што их прималац однесе кући на свакој се угравира његово име.</p><p><!--[box 11460398]--></p><p>Номинације за 84. Оскара биће објављене данас у 13.30, а церемонија уручења награда ће бити одржана 26. фебруара.</p>]]>
		</content:encoded>
            </item>
        
            <item>
                <title>Фелисити успела!</title>
                <link>http://www.rts.rs/page/magazine/ci/story/501/%D0%97%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BC%D1%99%D0%B8%D0%B2%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8/1032112/%D0%A4%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D1%81%D0%B8%D1%82%D0%B8+%D1%83%D1%81%D0%BF%D0%B5%D0%BB%D0%B0%21.html</link>
                <description>
                    Прва жена која је потпуно сама на скијама прешла Антарктик је Британка Фелисити Астон. Ужасно тешку руту од 1.744 километра прешла је за 59 дана.
                    <![CDATA[
		    <img src="http://www.rts.rs/thumbnail/Felisiti-na-Antarktiku-tamb.jpg?thumbId=1923810&amp;fileSize=28979&amp;contentType=image/pjpeg&amp;lastModified=1327341328000" 
		    align="left" width="256" height="256" alt="Фелисити успела!" title="Фелисити успела!" />
                    ]]>
                </description>
                <pubDate>Mon, 23 Jan 2012 19:08:38 +0100</pubDate>
                <category>Занимљивости</category>
                
                <guid>http://www.rts.rs/page/magazine/ci/story/501/%D0%97%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BC%D1%99%D0%B8%D0%B2%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8/1032112/%D0%A4%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D1%81%D0%B8%D1%82%D0%B8+%D1%83%D1%81%D0%BF%D0%B5%D0%BB%D0%B0%21.html</guid>
		<content:encoded>
		    <![CDATA[<p><!--[box 11458424]--></p><p>Британска авантуристкиња Фелисити Астон данас је завршила обилазак Антарктика и постала прва жена која је сама прешла континент на скијама.</p><p>Енглескиња из Кента обишла је Антарктик ослањајући се искључиво на снагу сопствених мишића.</p><p>Пут је завршила за 59 дана, вукући двоје санки преко 1.744 километара, од глечера Левере одакле је <strong><a href="/page/magazine/ci/story/501/%D0%97%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BC%D1%99%D0%B8%D0%B2%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8/994690/%D0%A1%D0%B0%D0%BC%D0%B0+%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%BA%D0%BE+%D0%90%D0%BD%D1%82%D0%B0%D1%80%D0%BA%D1%82%D0%B8%D0%BA%D0%B0.html" target="_blank">кренула 25. новембра</a></strong> 2011. године до одредишта, ледника Роне, тачније шпица Херкулес.</p><p><!--[box 11458282]--></p><p>Фелисити је данас на Твитеру објавила да је завршила путовање и прва себи честитала. </p><p>„!!!Congratulations to the 1st female to traverse Antarctica SOLO.V proud (<em>Честитам првој жени која је прешла Антарктик сама. Веома поносна</em>)&quot;, стоји у поруци.</p><p><!--[box 11458224]--></p><p>Међутим, још увек не може да ужива у свом великом успеху - седи сама у шатору и чека да се временске прилике побољшају како би се авионом вратила у базни логор.</p>]]>
		</content:encoded>
            </item>
        
            <item>
                <title>За оружје Бони и Клајда 210.000 долара</title>
                <link>http://www.rts.rs/page/magazine/ci/story/501/%D0%97%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BC%D1%99%D0%B8%D0%B2%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8/1031812/%D0%97%D0%B0+%D0%BE%D1%80%D1%83%D0%B6%D1%98%D0%B5+%D0%91%D0%BE%D0%BD%D0%B8+%D0%B8+%D0%9A%D0%BB%D0%B0%D1%98%D0%B4%D0%B0+210.000+%D0%B4%D0%BE%D0%BB%D0%B0%D1%80%D0%B0.html</link>
                <description>
                    На аукцији у Канзас Ситију продато је оружје за које се верује да је користио озлоглашени амерички гангстерски пар Бони и Клајд. За пушке „томиган“ и „винчестерку“ из 1897. године, неименовани купац дао је чак 210.000 долара.
                    <![CDATA[
		    <img src="http://www.rts.rs/thumbnail/Boni-i-Klajd-t.jpg?thumbId=1923276&amp;fileSize=43764&amp;contentType=image/pjpeg&amp;lastModified=1327320750000" 
		    align="left" width="256" height="256" alt="За оружје Бони и Клајда 210.000 долара" title="За оружје Бони и Клајда 210.000 долара" />
                    ]]>
                </description>
                <pubDate>Mon, 23 Jan 2012 14:12:32 +0100</pubDate>
                <category>Занимљивости</category>
                
                <guid>http://www.rts.rs/page/magazine/ci/story/501/%D0%97%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BC%D1%99%D0%B8%D0%B2%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8/1031812/%D0%97%D0%B0+%D0%BE%D1%80%D1%83%D0%B6%D1%98%D0%B5+%D0%91%D0%BE%D0%BD%D0%B8+%D0%B8+%D0%9A%D0%BB%D0%B0%D1%98%D0%B4%D0%B0+210.000+%D0%B4%D0%BE%D0%BB%D0%B0%D1%80%D0%B0.html</guid>
		<content:encoded>
		    <![CDATA[<p>Две пушке за које се верује да су припадале америчким одметницима из тридесетих година прошлог века, Бони Паркер и Клајду Бароуу, продате су на аукцији за 210.000 долара.</p><p><!--[box 11449276]--></p><p>Према писању магазина <em>Џоплин глоуб </em><em>(The Joplin Globe)</em>, онлајн купац са источне америчке обале, сада поседује оружје за које се верује да је заплењено у полицијској рацији на склониште пара 1933. године у Џоплину, када су убијена два полицајца, а чланови банде успели да побегну.</p><p><!--[box 11449322]--></p><p>Продати су „томиган&quot; и „винчестерка&quot; из 1897. године. Аукцијска кућа „Мајо&quot; из Канзас Ситија није добила дозволу да објави име купца.</p>]]>
		</content:encoded>
            </item>
        
            <item>
                <title>Стигла Година змаја! </title>
                <link>http://www.rts.rs/page/magazine/ci/story/501/%D0%97%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BC%D1%99%D0%B8%D0%B2%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8/1031636/%D0%A1%D1%82%D0%B8%D0%B3%D0%BB%D0%B0+%D0%93%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D0%BD%D0%B0+%D0%B7%D0%BC%D0%B0%D1%98%D0%B0%21+.html</link>
                <description>
                    Богатство, успех, моћ, много позитивне енергије и напретка донеће Година змаја, најсрећнијег знака кинеског хороскопа. По лунарном календару, стигла је 4.710. година, а дочекана је широм света уз плесове змаја и лава. 
                    <![CDATA[
		    <img src="http://www.rts.rs/thumbnail/Kineska-Nova-godina-vt.jpg?thumbId=1922928&amp;fileSize=93801&amp;contentType=image/pjpeg&amp;lastModified=1327306682000" 
		    align="left" width="256" height="256" alt="Стигла Година змаја! " title="Стигла Година змаја! " />
                    ]]>
                </description>
                <pubDate>Mon, 23 Jan 2012 11:03:19 +0100</pubDate>
                <category>Занимљивости</category>
                
                <guid>http://www.rts.rs/page/magazine/ci/story/501/%D0%97%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BC%D1%99%D0%B8%D0%B2%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8/1031636/%D0%A1%D1%82%D0%B8%D0%B3%D0%BB%D0%B0+%D0%93%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D0%BD%D0%B0+%D0%B7%D0%BC%D0%B0%D1%98%D0%B0%21+.html</guid>
		<content:encoded>
		    <![CDATA[<p>Стотине милиона Кинеза, Корејаца и Вијетнамаца широм Азије и света уз ватромет, гозбу, плесове змаја и лава дочекују Нову годину. За свет опхрван кризом, утешно делује веровање да Година змаја, доноси напредак и богатство.</p><p><!--[box 11445066]--><!--[box 11445100]--></p><p>Стигла је 4.710. година, која по лунарном календару означава Годину змаја који се у кинеској митологији сматра најсрећнијим знаком.</p><p>Змај је неуништива животиња, симбол цара, мушке енергије и моћи, па се очекује да ће Нова година обиловати позитивном енергијом. </p><p>Предсказује иновације у свим животним сферама, очекују се велика дела, идеје и пројекти.</p><p>Од Пекинга до Бангкока и од Сеула до Сингапура, људи се надају доброј срећи у Новој години, посећују храмове и пале мирисне штапиће. У Кини се празнује две недеље.</p><p>Позната је и као Фестивал пролећа јер, према кинеском календару, првог дана Нове године почиње и пролеће.</p><p><!--[box 11445092]--></p><p>Аутобуси, возови и авиони ових дана најчешће су пренатрпани, јер је лунарна Нова година за многе период највећег породичног окупљања током године. </p><p><!--[box 11445158]--></p>]]>
		</content:encoded>
            </item>
        
            <item>
                <title>Препливао ледени шанац да види цара!</title>
                <link>http://www.rts.rs/page/magazine/ci/story/501/%D0%97%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BC%D1%99%D0%B8%D0%B2%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8/1031332/%D0%9F%D1%80%D0%B5%D0%BF%D0%BB%D0%B8%D0%B2%D0%B0%D0%BE+%D0%BB%D0%B5%D0%B4%D0%B5%D0%BD%D0%B8+%D1%88%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D1%86+%D0%B4%D0%B0+%D0%B2%D0%B8%D0%B4%D0%B8+%D1%86%D0%B0%D1%80%D0%B0%21.html</link>
                <description>
                    И у 21. веку поданици сањају да упознају цара! Тридесетогодишњи мушкарац, само у доњем вешу, ухапшен је у кругу Царске палате у Токију пошто је препливао шанац са леденом водом у нади да ће видети цара Акихита.
                    <![CDATA[
		    <img src="http://www.rts.rs/thumbnail/Palata-t.jpg?thumbId=1922370&amp;fileSize=26174&amp;contentType=image/pjpeg&amp;lastModified=1327240551000" 
		    align="left" width="256" height="256" alt="Препливао ледени шанац да види цара!" title="Препливао ледени шанац да види цара!" />
                    ]]>
                </description>
                <pubDate>Sun, 22 Jan 2012 15:01:52 +0100</pubDate>
                <category>Занимљивости</category>
                
                <guid>http://www.rts.rs/page/magazine/ci/story/501/%D0%97%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BC%D1%99%D0%B8%D0%B2%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8/1031332/%D0%9F%D1%80%D0%B5%D0%BF%D0%BB%D0%B8%D0%B2%D0%B0%D0%BE+%D0%BB%D0%B5%D0%B4%D0%B5%D0%BD%D0%B8+%D1%88%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D1%86+%D0%B4%D0%B0+%D0%B2%D0%B8%D0%B4%D0%B8+%D1%86%D0%B0%D1%80%D0%B0%21.html</guid>
		<content:encoded>
		    <![CDATA[<p>Јапанац ухапшен у комплексу Царске палате у Токију бранио се пред полицијом да је препливао шанац у жељи да види цара, јавио је АФП<em>.</em></p><p><!--[box 11439470]--></p><p>Дежурни полицајац у палати рекао је да је ухапшени младић стар око 30 година, на себи имао само доњи веш и да ће полиција установити да ли је ментално способан за судски поступак.</p><p>Полицајци верују да младић изгледа није био политички мотивисан за инцидент.</p><p>„У време хапшења, око 4.30 ујутро, младић је рекао 'Дошао сам да видим цара. Пливао сам'&quot;, објаснио је дежурни полицајац задужен за безбедност у палати.</p><p><!--[box 11439118]--></p><p>Одело ухапшеног пронађено је поред јавног пута крај шанца, који окружује комплекс Царске палате.</p><p>Иначе у Токију пада слаба киша и хладно је, а температура је око четири степена Целзијуса.</p>]]>
		</content:encoded>
            </item>
        
            <item>
                <title>Пирот де Жанеиро</title>
                <link>http://www.rts.rs/page/magazine/ci/story/501/%D0%97%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BC%D1%99%D0%B8%D0%B2%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8/1031168/%D0%9F%D0%B8%D1%80%D0%BE%D1%82+%D0%B4%D0%B5+%D0%96%D0%B0%D0%BD%D0%B5%D0%B8%D1%80%D0%BE.html</link>
                <description>
                    Под слоганом „Пирот де Жанеиро“, у Пироту је одржано друго Светско првенство у прављењу пиротске пеглане кобасице. Међу 35 такмичара најбољи у прављењу деликатесног производа за који многи верују да је афродизијак био је Миљан Костић.
                    <![CDATA[
		    <img src="http://www.rts.rs/thumbnail/Peglana-kobasica-t.jpg?thumbId=1922172&amp;fileSize=51408&amp;contentType=image/pjpeg&amp;lastModified=1327227788000" 
		    align="left" width="256" height="256" alt="Пирот де Жанеиро" title="Пирот де Жанеиро" />
                    ]]>
                </description>
                <pubDate>Mon, 23 Jan 2012 18:14:35 +0100</pubDate>
                <category>Занимљивости</category>
                
                <guid>http://www.rts.rs/page/magazine/ci/story/501/%D0%97%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BC%D1%99%D0%B8%D0%B2%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8/1031168/%D0%9F%D0%B8%D1%80%D0%BE%D1%82+%D0%B4%D0%B5+%D0%96%D0%B0%D0%BD%D0%B5%D0%B8%D1%80%D0%BE.html</guid>
		<content:encoded>
		    <![CDATA[<p>Самостални полицијски инспектор у Одељењу Саобраћајне полиције у Пироту Миљан Костић победник је овогодишњег другог светског првенства у прављењу пеглане кобасице одржаном у Пироту, под слоганом „Пирот де Жанеиро&quot;.</p><p><!--[box 11437810]--></p><p>Костићу је, по одлуци стручног жирија и публике, припало „Мајсторско писмо&quot; које му је у једном пиротском ресторану уручио аутор телевизијске емисије <em>Паклена кухиња</em> Саша Мишић.</p><p>„Нема тајног састојка за прављење пеглане кобасице. Треба да се одабере квалитетно месо. Ове године сам пеглану кобасицу правио од говеђег, овчијег, козјег и магарећег меса. Правим их већ 12 година по рецептури деде и оца&quot;, објаснио је Костић.</p><p><!--[box 11437804]--></p><p>Друго место на светском првенству у прављењу пегланих кобасица припало је Предрагу Петровићу и екипи „Газела&quot;, а трећа награда стручног жирија припала је Ивици Тричковићу и екипи „Касаринац&quot;.</p><p>Председник Организационог одбора манифестације, хирург у пиротској болници Александар Лилић, потврдио је да је на такмичењу учествовало 35 произвођача пеглане кобасице и да је интересовање било велико.</p><p><!--[box 11437818]--></p><p>„Светско првенство је оправдало свој назив, зато што су ту пријатељи произвођачи сухомеснатих производа из Бугарске, а имамо госте из Италије, Француске, Грчке, Бугарске, Хрватске...&quot;, рекао је Лилић и додао да се већ сада размишља да се у 2013. години обезбеди већи простор за одржавање манифестације.</p><p>Председник стручног жирија, професор Пољопривредног факултета у Земуну Бранислав Златковић, рекао је да је конкуренција била велика. На манифестацији је наступио и џез-етно-латино бенд Јована Маљоковића.</p><p><!--[box 11437828]--></p><p>Пеглана кобасица се прави током зиме и то од козјег, јунећег и овчијег меса са доста белог лука и паприке, али без икаквих адитива, конзерванса и додатних масноћа. Суши се на промаји на тавану и сваки дан пегла флашом, због чега су и добиле назив пеглане кобасице. Многи их сматрају и афродизијаком.</p>]]>
		</content:encoded>
            </item>
        
            <item>
                <title>Најмлађа опловила свет</title>
                <link>http://www.rts.rs/page/magazine/ci/story/501/%D0%97%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BC%D1%99%D0%B8%D0%B2%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8/1031228/%D0%9D%D0%B0%D1%98%D0%BC%D0%BB%D0%B0%D1%92%D0%B0+%D0%BE%D0%BF%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D0%BB%D0%B0+%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82.html</link>
                <description>
                    Лаура Декер, неустрашива 16-годишња Холанђанка, постала је најмлађа особа која је самостално опловила свет. Испловила је 20. јануара прошле године са карипског острва Синт Мартен, где је јуче, на крају путовања, дочекало око 400 окупљених.
                    <![CDATA[
		    <img src="http://www.rts.rs/thumbnail/Laura-Deker-t.jpg?thumbId=1922136&amp;fileSize=57482&amp;contentType=image/pjpeg&amp;lastModified=1327224036000" 
		    align="left" width="256" height="256" alt="Најмлађа опловила свет" title="Најмлађа опловила свет" />
                    ]]>
                </description>
                <pubDate>Sun, 22 Jan 2012 12:25:11 +0100</pubDate>
                <category>Занимљивости</category>
                
                <guid>http://www.rts.rs/page/magazine/ci/story/501/%D0%97%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BC%D1%99%D0%B8%D0%B2%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8/1031228/%D0%9D%D0%B0%D1%98%D0%BC%D0%BB%D0%B0%D1%92%D0%B0+%D0%BE%D0%BF%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D0%BB%D0%B0+%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82.html</guid>
		<content:encoded>
		    <![CDATA[<p>Најмлађа особа која је самостално опловила свет је Холанђанка Лаура Декер, која је пре поласка морала да добије дозволу суда да се отисне на пут.</p><p><!--[box 11437374]--></p><p>Шеснаестогодишња Лаура је испловила 20. јануара прошле године са карипског острва Синт Мартен, где су је у суботу, на крају путовања, дочекали родитељи и око 400 окупљених, на обали и у малим чамцима, јавио је АФП<em>.</em></p><p><!--[box 11437536]--></p><p>Холандски суд јој претходно, када је имала само 14 година, није дозволио да покуша да оплови свет и наложио је да девојчица треба да буде под старатељством социјалних радника, јер је превише млада да би се старала за сопствену безбедност на мору.</p><p>Лаура је затим побегла на Синт Мартен, острво које је подељено између Француске и Холандије, а касније је у пратњи полиције враћена кући.</p><p>Дозволу да покуша да оплови свет коначно је добила у јулу 2010. године.</p><p><!--[box 11437554]--></p><p>Претходно је најмлађи светски рекордер била Аустралијанка Џесика Вотсон, која је у мају 2010. године окончала пловидбу око света три дана пре него што је постала 17-годишњакиња.</p><p>Лаура је овај рекорд оборила за око осам месеци, будући да 17 година пуни тек у септембру.</p>]]>
		</content:encoded>
            </item>
        
            <item>
                <title>Куповина као игра </title>
                <link>http://www.rts.rs/page/magazine/ci/story/501/%D0%97%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BC%D1%99%D0%B8%D0%B2%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8/1030880/%D0%9A%D1%83%D0%BF%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D0%BD%D0%B0+%D0%BA%D0%B0%D0%BE+%D0%B8%D0%B3%D1%80%D0%B0+.html</link>
                <description>
                    У време кризе и фирме се боре за купце покушавајући да им куповину представе као игру и забаву. Иновације у трговини ускоро ће нам омогућити да не улазећи у продавнице додиром на екран обликујемо производ према својим потребама или га пробамо пре куповине!  
                    <![CDATA[
		    <img src="http://www.rts.rs/thumbnail/Narucivanje-vtt.jpg?thumbId=1921680&amp;fileSize=57444&amp;contentType=image/pjpeg&amp;lastModified=1327155127000" 
		    align="left" width="256" height="256" alt="Куповина као игра " title="Куповина као игра " />
                    ]]>
                </description>
                <pubDate>Sat, 21 Jan 2012 15:12:07 +0100</pubDate>
                <category>Занимљивости</category>
                
                <guid>http://www.rts.rs/page/magazine/ci/story/501/%D0%97%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BC%D1%99%D0%B8%D0%B2%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8/1030880/%D0%9A%D1%83%D0%BF%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D0%BD%D0%B0+%D0%BA%D0%B0%D0%BE+%D0%B8%D0%B3%D1%80%D0%B0+.html</guid>
		<content:encoded>
		    <![CDATA[<p>Умеће трговине у Америци подигнуто је на виши ниво. У Њујорку је представљена технологија којом се купцима омогућава да, додиром на екран, обликују производ према својим потребама и тек онда га наруче. И све то у излогу продавнице, без потребе да се улази унутра.</p><p><!--[box 11432972]--></p><p>Шетате се улицом, помислите: „Баш бих појео пицу&quot;, кад - ето рекламног видео-зида компаније за наручивање хране од куће. </p><p>Прстима додирнете слику маслина и шампињона, превучете је на слику теста и наручите да вам стигне кући. </p><p>Економска је криза и фирме се боре за купце покушавајући да им куповину представе као игру и забаву. Тако, на пример, можете и преко екрана виртуелно да испробате нове патике, а да их и не обувате.</p><p><!--[box 11433580]--></p><p>Џил Бреф из компаније &quot;HSN digital&quot; каже да је циљ да се купци добро забављају и заволе нови систем.</p><p>Међутим, понекад је неопходно поставити и границе игре. Компанија „Крафт&quot; представила је апарат за продају желеа, такорећи за одрасле. Свако може да испроба свој омиљени укус пре него што обави поруџбину. Односно, скоро свако.</p><p>„Апарат поседује скенер за препознавање особа млађих од 16 година. Ако дете пожели да користи апарат, он се аутоматски гаси&quot;, прецизирао је Ед Кацмарек, из „Крафта&quot;.</p><p>Једна од предности испробавања омиљених арома јесте и то што се информација о избору шаље произвођачима, па они тако знају која је најтраженија и производе је више. Исто важи и за кафе и колаче. </p><p>Тако постаје јасно да је уместо безазлене игре, ипак, главни мотив зарадити више новца.</p>]]>
		</content:encoded>
            </item>
        
            <item>
                <title>Ала је оправио, свака му част!</title>
                <link>http://www.rts.rs/page/magazine/ci/story/501/%D0%97%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BC%D1%99%D0%B8%D0%B2%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8/1030856/%D0%90%D0%BB%D0%B0+%D1%98%D0%B5+%D0%BE%D0%BF%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%B8%D0%BE%2C+%D1%81%D0%B2%D0%B0%D0%BA%D0%B0+%D0%BC%D1%83+%D1%87%D0%B0%D1%81%D1%82%21.html</link>
                <description>
                    Убеђен да је после „епизоде“ са пиштољем за ексере у сопственој гаражи само лакше повређен, Данте Отиљо провео је више од 24 часа са 8,8 центиметара дугим ексером у глави! 


                    <![CDATA[
		    <img src="http://www.rts.rs/thumbnail/Ekser-tt.jpg?thumbId=1921536&amp;fileSize=24646&amp;contentType=image/pjpeg&amp;lastModified=1327148661000" 
		    align="left" width="256" height="256" alt="Ала је оправио, свака му част!" title="Ала је оправио, свака му част!" />
                    ]]>
                </description>
                <pubDate>Sat, 21 Jan 2012 13:24:21 +0100</pubDate>
                <category>Занимљивости</category>
                
                <guid>http://www.rts.rs/page/magazine/ci/story/501/%D0%97%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BC%D1%99%D0%B8%D0%B2%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8/1030856/%D0%90%D0%BB%D0%B0+%D1%98%D0%B5+%D0%BE%D0%BF%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%B8%D0%BE%2C+%D1%81%D0%B2%D0%B0%D0%BA%D0%B0+%D0%BC%D1%83+%D1%87%D0%B0%D1%81%D1%82%21.html</guid>
		<content:encoded>
		    <![CDATA[<p>Да кућне поправке могу бити изузетно опасне показало се у случају једног младића из Илиноиса који је после сређивања гараже са ексером у глави провео цео дан! </p><p><!--[box 11431822]--></p><p>Како преноси<em> АП</em>, 32-годишњи Данте Отиљо из Орланд Парка, у близини Чикага, провео је више од 24 часа са 8,8 центиметара дугим ексером у глави, а да то није ни приметио.</p><p>До овако озбиљне повреде је дошло приликом коришћења пиштоља за ексере док је сређивао своју гаражу, али пошто је видео само рану не и ескер, Отиљо је био убеђен да му је „гвоздени пројектил&quot; само прошишао поред главе.</p><p>Тек када му је сутрадан на послу позлило и када је примљен у болницу због повраћања и мигрене, лекари су утврдили да му је ексер остао у мозгу.</p><p>Дантеова вереница је новинарима рекла да је његово стање стабилно и да се после двочасовне операције пробудио лепо расположен.</p><p><!--[box 11431778]--></p><p>„Осећа се добро. Покретљив је, говори нормално и свега се сећа&quot;, рекла је вереница Гејл.</p><p>Гејл, која ни сама није приметила ексер док је покушавала да дезинфикује рану, верује да је право чудо што је све прошло без већих последица.</p>]]>
		</content:encoded>
            </item>
        
            <item>
                <title>Нова лимузина за руски државни врх</title>
                <link>http://www.rts.rs/page/magazine/ci/story/501/%D0%97%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BC%D1%99%D0%B8%D0%B2%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8/1021846/%D0%9D%D0%BE%D0%B2%D0%B0+%D0%BB%D0%B8%D0%BC%D1%83%D0%B7%D0%B8%D0%BD%D0%B0+%D0%B7%D0%B0+%D1%80%D1%83%D1%81%D0%BA%D0%B8+%D0%B4%D1%80%D0%B6%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B8+%D0%B2%D1%80%D1%85.html</link>
                <description>
                    Познати руски дизајнер Свјатослав Сакјан остао је доследан препознатљивом „совјетском стилу“ када је креирао нову, модерну лимузину за високе руске функционере.
                    <![CDATA[
		    <img src="http://www.rts.rs/thumbnail/Limuyina-tamb.jpg?thumbId=1921092&amp;fileSize=10586&amp;contentType=image/pjpeg&amp;lastModified=1327092338000" 
		    align="left" width="256" height="256" alt="Нова лимузина за руски државни врх" title="Нова лимузина за руски државни врх" />
                    ]]>
                </description>
                <pubDate>Sat, 21 Jan 2012 13:57:14 +0100</pubDate>
                <category>Занимљивости</category>
                
                <guid>http://www.rts.rs/page/magazine/ci/story/501/%D0%97%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BC%D1%99%D0%B8%D0%B2%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8/1021846/%D0%9D%D0%BE%D0%B2%D0%B0+%D0%BB%D0%B8%D0%BC%D1%83%D0%B7%D0%B8%D0%BD%D0%B0+%D0%B7%D0%B0+%D1%80%D1%83%D1%81%D0%BA%D0%B8+%D0%B4%D1%80%D0%B6%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B8+%D0%B2%D1%80%D1%85.html</guid>
		<content:encoded>
		    <![CDATA[<p>Ево како би нова лимузина „првог ешалона&quot;, како сајт <em>English Russia</em> назива руски државни врх, могла да изгледа у блиској будућности.</p><p><!--[box 11429286]--></p><p>Дизајн модерног возила строгих линија потписује Свјатослав Сакјан из познатог руског арт студија „Сакјан&quot;, специјализованог, између осталог, за креирање аутомобилског екстеријера и ентеријера.</p><p><!--[box 11429302]--></p><p>Као што видите, нови модел је базиран на шасији руског ЗиЛ-а, већ деценијама „верног&quot; Кремљу.</p><p><!--[box 11429316]--></p><p>Иначе, осим блиндираних луксузних лимузина (некада за совјетске, сада руске државнике), по цени и квалитету у рангу са моделима „мајбаха&quot; и „ролс-ројса&quot;, из погона <em>Завод имени Лихачёва</em> излазе и тенкови и оклопна возила, као и разне врсте тешке опреме.</p><p><!--[box 11432894]--></p>]]>
		</content:encoded>
            </item>
        
            <item>
                <title>Температура на Земљи порасла за 0,51 степен</title>
                <link>http://www.rts.rs/page/magazine/ci/story/501/%D0%97%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BC%D1%99%D0%B8%D0%B2%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8/1030584/%D0%A2%D0%B5%D0%BC%D0%BF%D0%B5%D1%80%D0%B0%D1%82%D1%83%D1%80%D0%B0+%D0%BD%D0%B0+%D0%97%D0%B5%D0%BC%D1%99%D0%B8+%D0%BF%D0%BE%D1%80%D0%B0%D1%81%D0%BB%D0%B0+%D0%B7%D0%B0+0%2C51+%D1%81%D1%82%D0%B5%D0%BF%D0%B5%D0%BD.html</link>
                <description>
                    Са 14,38 степени, 2011. година се „угурала“ међу 10 највиших просечних годишњих глобалних температура откад постоји мерење. Чак девет од 10 најтоплијих година у аналима метеорологије забележено је од 2000. до данас.
                    <![CDATA[
		    <img src="http://www.rts.rs/thumbnail/Temp-tasmb.jpg?thumbId=1921050&amp;fileSize=12847&amp;contentType=image/pjpeg&amp;lastModified=1327089400000" 
		    align="left" width="256" height="256" alt="Температура на Земљи порасла за 0,51 степен" title="Температура на Земљи порасла за 0,51 степен" />
                    ]]>
                </description>
                <pubDate>Sat, 21 Jan 2012 12:40:03 +0100</pubDate>
                <category>Занимљивости</category>
                
                <guid>http://www.rts.rs/page/magazine/ci/story/501/%D0%97%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BC%D1%99%D0%B8%D0%B2%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8/1030584/%D0%A2%D0%B5%D0%BC%D0%BF%D0%B5%D1%80%D0%B0%D1%82%D1%83%D1%80%D0%B0+%D0%BD%D0%B0+%D0%97%D0%B5%D0%BC%D1%99%D0%B8+%D0%BF%D0%BE%D1%80%D0%B0%D1%81%D0%BB%D0%B0+%D0%B7%D0%B0+0%2C51+%D1%81%D1%82%D0%B5%D0%BF%D0%B5%D0%BD.html</guid>
		<content:encoded>
		    <![CDATA[<p>Претходна година била је 9. по реду најтоплија година од када постоји метеоролошко праћење времена од 1880. године, саопштили су стручњаци америчке свемирске агенције НАСА. </p><p>Просечна глобална температура претходне године прати тренд отопљавања, који је карактеристичан за почетак 21. века. Међу 10 најтоплијих година, само је једна година из 20. века - 1998, док су остале највише годишње температуре забележене од 2000. године, преноси <em>Ројтерс</em>.</p><p><!--[box 11428872]--></p><p>Просечна температура на површини планете у прошлој години била је 14,38 степени Целзијусових, што је за 0,51 степен више од просечних температура средине 20. века.</p><p>Подизање просечне глобалне температура је тренд упркос ефекту хлађења који изазива такозвани феномен <em>Ел Нињо</em> и ниска соларна активност у последњих неколико година, истакао је Џејмс Хансен, директор Института „Годард&quot; при агенцији НАСА, који се дуго бори против климатских промена које изазива човек.</p><p><!--[box 11429064]--></p><p>Ово повећање температуре, према Хансеновим речима, последица је скупљања гасова, нарочито угљен-диоксида у атмосфери - такозвани „ефекат стаклене баште&quot;. Угљен-диоксид се ослобађа као резултат многих људских активности, укључујући и дисање.</p><p>Ниво угљен-диоксида у атмосфери значајно је порастао од 1880. године када почињу праћења.</p><p><!--[box 11429098]--></p><p>Претходна година обележена је са 14 различитих климатских и временских катастрофа, које су се одразиле на америчку економију. Свака од њих донела је губитке од око милијарду долара или више.</p><p>Просечне падавине за 2011. годину биле су близу нормале, али овај просек крије екстреме, са једне стране сушу, са друге стране поплаве. </p>]]>
		</content:encoded>
            </item>
        
            <item>
                <title>У Чикагу „избио“ мир</title>
                <link>http://www.rts.rs/page/magazine/ci/story/501/%D0%97%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BC%D1%99%D0%B8%D0%B2%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8/1030588/%D0%A3+%D0%A7%D0%B8%D0%BA%D0%B0%D0%B3%D1%83+%E2%80%9E%D0%B8%D0%B7%D0%B1%D0%B8%D0%BE%E2%80%9C+%D0%BC%D0%B8%D1%80.html</link>
                <description>
                    Чикашка полиција „слави“ једнодневни мир! Гери Мекарти, полицијски надзорник, једноставно није могао да не обавести медије да у среду није било пуцњаве и убистава у граду. После годину дана.
                    <![CDATA[
		    <img src="http://www.rts.rs/thumbnail/Cikago-tamb.jpg?thumbId=1920906&amp;fileSize=17004&amp;contentType=image/pjpeg&amp;lastModified=1327083897000" 
		    align="left" width="256" height="256" alt="У Чикагу „избио“ мир" title="У Чикагу „избио“ мир" />
                    ]]>
                </description>
                <pubDate>Fri, 20 Jan 2012 19:31:29 +0100</pubDate>
                <category>Занимљивости</category>
                
                <guid>http://www.rts.rs/page/magazine/ci/story/501/%D0%97%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BC%D1%99%D0%B8%D0%B2%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8/1030588/%D0%A3+%D0%A7%D0%B8%D0%BA%D0%B0%D0%B3%D1%83+%E2%80%9E%D0%B8%D0%B7%D0%B1%D0%B8%D0%BE%E2%80%9C+%D0%BC%D0%B8%D1%80.html</guid>
		<content:encoded>
		    <![CDATA[<p>Амерички град Чикаго је ове недеље доживео нешто што се није догодило готово годину дана - 24 сата без пуцања из ватреног оружја и убистава. Како наводи полиција, тај дан био је среда.</p><p><!--[box 11428174]--><!--[box 11428070]--><!--[box 11428064]--></p><p>Наиме, град, чувен по својој историјској повезаности са Ал Капонеом и гангстерима из доба прохибиције, не памти овако „дугу&quot; паузу у обрачунима још од јануара 2011.</p><p>Последњих месеци, градоначелник Рам Емануел и полицијски надзорник Гери Мекарти радили су на повећању броја полицајаца који патролирају градом. Обојица су ове недеље изјавила да се та мера - 1.000 униформи више на улици, исплатила.</p><p>„Јасно је да је ово резултат опсежног рада полиције, жена и мушкараца у чикашкој полицијској служби&quot;, истакао је Мекарти јуче.</p><p>У четвртак је било испаљено више хитаца из ватреног оружја, али није било ниједног убиства, саопштила је полиција. Број убистава у 2011. у Чикагу се незнатно смањио у односу на годину дана раније - са 437 на 419.</p><p>„Напредујемо, али нас чека још много посла. Нећемо бити задовољни док се број драстично не смањи, и то у свим градским општинама&quot;, додао је Мекарти.</p><p>Међутим, и поред високе стопе криминала, Чикаго није на врху ове црне листе у САД. Њуарк, Сент Луис и Њу Орлеанс су и даље „престонице криминала&quot;, наводи <em>Дејли мејл</em>.</p>]]>
		</content:encoded>
            </item>
        
            <item>
                <title>Милијардер на један дан</title>
                <link>http://www.rts.rs/page/magazine/ci/story/501/%D0%97%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BC%D1%99%D0%B8%D0%B2%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8/1030548/%D0%9C%D0%B8%D0%BB%D0%B8%D1%98%D0%B0%D1%80%D0%B4%D0%B5%D1%80+%D0%BD%D0%B0+%D1%98%D0%B5%D0%B4%D0%B0%D0%BD+%D0%B4%D0%B0%D0%BD.html</link>
                <description>
                    Још увек неутврђеном грешком, на банковном рачуну Индијца Париџата Сахе, професора из Балургате, уместо 200 долара осванула је сума од 9,8 милијарди долара! Његова банка иначе послује под мотом „Безбедно банкарство са Државном банком Индије“.
                    <![CDATA[
		    <img src="http://www.rts.rs/thumbnail/pare-tamb.jpg?thumbId=1920744&amp;fileSize=14478&amp;contentType=image/pjpeg&amp;lastModified=1327073906000" 
		    align="left" width="256" height="256" alt="Милијардер на један дан" title="Милијардер на један дан" />
                    ]]>
                </description>
                <pubDate>Fri, 20 Jan 2012 22:14:16 +0100</pubDate>
                <category>Занимљивости</category>
                
                <guid>http://www.rts.rs/page/magazine/ci/story/501/%D0%97%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BC%D1%99%D0%B8%D0%B2%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8/1030548/%D0%9C%D0%B8%D0%BB%D0%B8%D1%98%D0%B0%D1%80%D0%B4%D0%B5%D1%80+%D0%BD%D0%B0+%D1%98%D0%B5%D0%B4%D0%B0%D0%BD+%D0%B4%D0%B0%D0%BD.html</guid>
		<content:encoded>
		    <![CDATA[<p><!--[box 11427258]--><!--[box 11427304]--></p><p>Париџат Саха, индијски просветни радник, чија плата износи око 35.000 рупија (700 долара) месечно, запрепастио се када је приликом провере свог банковног рачуна преко интернета, уместо очекиваних 10.000 рупија (200 долара), открио суму од 490.000.000.000 рупија (9,8 милијарди долара), преноси АФП. </p><p>Видевши те силне милијарде на свом рачуну у Државној банци Индије (SBI), 42-годишњи професор који предаје у једној гимназији у Балургати, у индијској држави Западни Бенгал, доживео је прави шок.</p><p>Није му много требало да схвати да је то нека грешка. Отрчао је да свој рачун провери на банкомату који му је показао исти износ.</p><p>Тада је назвао познаника у банци и питао га: „Је ли, је л' код вас новац прелива кад се код мене на рачуну нашло толико пара?&quot;.</p><p>Одмах је алармирано регионално седиште банке у Калкути и национално у Мумбају. Међутим, нико још увек није успео да открије шта је „пошло наопако&quot;.</p><p>Занимљиво је да банка послује под мотом &quot;Safe Banking with SBI&quot; (Безбедно банкарство са Државном банком Индије).</p><p>„Како дошло, тако и отишло&quot;, рекао је у шали несуђени милијардер кога ће, можда, банка наградити за поштење.</p>]]>
		</content:encoded>
            </item>
        
            <item>
                <title>Владао пре диносауруса</title>
                <link>http://www.rts.rs/page/magazine/ci/story/501/%D0%97%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BC%D1%99%D0%B8%D0%B2%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8/1029924/%D0%92%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B0%D0%BE+%D0%BF%D1%80%D0%B5+%D0%B4%D0%B8%D0%BD%D0%BE%D1%81%D0%B0%D1%83%D1%80%D1%83%D1%81%D0%B0.html</link>
                <description>
                    Јужноамерички стручњаци открили су лобању месождера који је терорисао фауну на територији данашњег Бразила много, много пре него што су Земљом завладали диносауруси.
                    <![CDATA[
		    <img src="http://www.rts.rs/thumbnail/Dino-tramb.jpg?thumbId=1919566&amp;fileSize=16441&amp;contentType=image/pjpeg&amp;lastModified=1326994827000" 
		    align="left" width="256" height="256" alt="Владао пре диносауруса" title="Владао пре диносауруса" />
                    ]]>
                </description>
                <pubDate>Fri, 20 Jan 2012 11:45:20 +0100</pubDate>
                <category>Занимљивости</category>
                
                <guid>http://www.rts.rs/page/magazine/ci/story/501/%D0%97%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BC%D1%99%D0%B8%D0%B2%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8/1029924/%D0%92%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B0%D0%BE+%D0%BF%D1%80%D0%B5+%D0%B4%D0%B8%D0%BD%D0%BE%D1%81%D0%B0%D1%83%D1%80%D1%83%D1%81%D0%B0.html</guid>
		<content:encoded>
		    <![CDATA[<p><!--[box 11419142]--></p><p>Бразилски палеонтолози пронашли су фосил предатора који је живео пре више од 260 милиона година, што га чини најстаријим пронађеним у Јужној Америци, саопштили су званичници те земље.</p><p>Овај предатор живео је око 40 милиона година пре диносауруса и претходио је појави сисара.</p><p>Комплетна лобања, дуга 35 центиметара, пронађена је 2008. године на југу земље, у региону Рио Гранде де Сул, после чега је уследило детаљно анализирање јужноамеричких и турских стручњака, преноси АФП.</p><p><!--[box 11418000]--><!--[box 11418980]--></p><p>У интервјуу за <em>Discovery News</em>, вођа истраживања Хуан Карлос Киснерос, рекао је да је створење, представљено на Универзитету &quot;Пјауи&quot;, у граду Порто Алегре, изгледало као „мешавина тигра и комодо змаја, ако бисте могли да замислите то&quot;.</p><p>„Говоримо о најстаријем фосилу који је икада пронађен у Јужној Америци, из периода пре раздвајања континената, са карактеристикама врста које су до сада пронађене само у Јужној Африци, Русији, Кини&quot; додао је Киснерос.</p><p>Остаци припадају врсти диноцефалуса, даљих сродника сисара.</p><p>Било је могуће реконструисати изглед животиње, за коју се верује да је имала три метра и око триста килограма. Имала је и врло заоштрене очњаке, што указује да је у питању месождер.</p><p><!--[box 11417730]--></p><p>У периоду у коме су живеле, ове животиње могле су се кретати од Јужне Африке до Јужне Америке, али су проналажене и на врло удаљеним локацијама у Русији, што повлачи многа питања о тадашњој географији Земље.</p><p><!--[box 11419248]--></p><p>Диноцефалус је истребљен пре око 250 милиона година, са око 90 процената врста које су насељавале Земљу, што је била последица јаке вулканске ерупције.</p>]]>
		</content:encoded>
            </item>
        
            <item>
                <title>Може ли ајкула да победи диносауруса?</title>
                <link>http://www.rts.rs/page/magazine/ci/story/501/%D0%97%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BC%D1%99%D0%B8%D0%B2%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8/1029708/%D0%9C%D0%BE%D0%B6%D0%B5+%D0%BB%D0%B8+%D0%B0%D1%98%D0%BA%D1%83%D0%BB%D0%B0+%D0%B4%D0%B0+%D0%BF%D0%BE%D0%B1%D0%B5%D0%B4%D0%B8+%D0%B4%D0%B8%D0%BD%D0%BE%D1%81%D0%B0%D1%83%D1%80%D1%83%D1%81%D0%B0%3F.html</link>
                <description>
                    У свакодневном дечјем бомбардовању мама и тата питањима о свим могућим темама, издвојило се десетак од којих родитељи, ипак, највише страхују - о тежини Земље, „мокрој води“, боји неба, начинима настанка дуге...
                    <![CDATA[
		    <img src="http://www.rts.rs/thumbnail/Pitanja-tamb.jpg?thumbId=1919590&amp;fileSize=16130&amp;contentType=image/pjpeg&amp;lastModified=1326996129000" 
		    align="left" width="256" height="256" alt="Може ли ајкула да победи диносауруса?" title="Може ли ајкула да победи диносауруса?" />
                    ]]>
                </description>
                <pubDate>Fri, 20 Jan 2012 11:52:31 +0100</pubDate>
                <category>Занимљивости</category>
                
                <guid>http://www.rts.rs/page/magazine/ci/story/501/%D0%97%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BC%D1%99%D0%B8%D0%B2%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8/1029708/%D0%9C%D0%BE%D0%B6%D0%B5+%D0%BB%D0%B8+%D0%B0%D1%98%D0%BA%D1%83%D0%BB%D0%B0+%D0%B4%D0%B0+%D0%BF%D0%BE%D0%B1%D0%B5%D0%B4%D0%B8+%D0%B4%D0%B8%D0%BD%D0%BE%D1%81%D0%B0%D1%83%D1%80%D1%83%D1%81%D0%B0%3F.html</guid>
		<content:encoded>
		    <![CDATA[<p>Деца свакодневно бомбардују своје родитеље питањима о свим могућим темама и једно истраживање издвојило је 10 питања којих се одрасли највише плаше.</p><p><!--[box 11415656]--></p><p><!--[box 11415566]--><!--[box 11419552]--></p><p>Варирају од једноставнијих - „да ли би ајкула могла да победи диносауруса&quot;, преко проблематичнијих - „зашто је небо плаво&quot;, до готово немогућих - „колико је Земља тешка&quot;. </p><p>Четвртина британских родитеља често је збуњена дечјим питањима на тему науке и математике. Њих 26 одсто мисли да њихова деца знају више о поменутим областима од њих, а више од 50 одсто родитеља ужасава се питања на која не могу да пруже тачан одговор.</p><p>Студија, коју преноси <em>Ројтерс</em>, показала је и да трећина родитеља активно трага за тачним одговором на питање свог детета, иако већина признаје да или измисли одговор или проблем пребаце другом родитељу.</p><p>Резултати истраживања, у којем је учествовало 2.000 родитеља деце узраста од пет до 16 година, показали су и да многи родитељи верују да су образовни ТВ програми разлог толиког интересовања њихових потомака за науку и математику.</p><p>Многи испитани родитељи изјавили су да би волели да су се више интересовали за математику и науку у школи, а 10 одсто мајки рекло је да је њихово ограничено познавање ових проблема последица недостатка подршке и охрабрења док су ишле у школу.</p><p>Истраживање је спроведено у оквиру припрема за Сајам младих научника и инжењера, који се одржава у Бирмингему од 15. до 17. марта.</p>]]>
		</content:encoded>
            </item>
        
            <item>
                <title>„Вучја јама“ као туристичка атракција</title>
                <link>http://www.rts.rs/page/magazine/ci/story/501/%D0%97%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BC%D1%99%D0%B8%D0%B2%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8/1029220/%E2%80%9E%D0%92%D1%83%D1%87%D1%98%D0%B0+%D1%98%D0%B0%D0%BC%D0%B0%E2%80%9C+%D0%BA%D0%B0%D0%BE+%D1%82%D1%83%D1%80%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B0+%D0%B0%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BA%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0.html</link>
                <description>
                    Озлоглашена командна база Адолфа Хитлера „Вучја јама“ ускоро би могла да постане туристичка атракција. Да би туристи комфорније могли да се пробију кроз мочваре и шуму до комплекса у којем се Фирер скривао потребна је повећа свота, па надлежни у Пољској траже инвеститоре.
                    <![CDATA[
		    <img src="http://www.rts.rs/thumbnail/Vucja-jama-t.jpg?thumbId=1918240&amp;fileSize=79064&amp;contentType=image/pjpeg&amp;lastModified=1326914352000" 
		    align="left" width="256" height="256" alt="„Вучја јама“ као туристичка атракција" title="„Вучја јама“ као туристичка атракција" />
                    ]]>
                </description>
                <pubDate>Thu, 19 Jan 2012 15:20:39 +0100</pubDate>
                <category>Занимљивости</category>
                
                <guid>http://www.rts.rs/page/magazine/ci/story/501/%D0%97%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BC%D1%99%D0%B8%D0%B2%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8/1029220/%E2%80%9E%D0%92%D1%83%D1%87%D1%98%D0%B0+%D1%98%D0%B0%D0%BC%D0%B0%E2%80%9C+%D0%BA%D0%B0%D0%BE+%D1%82%D1%83%D1%80%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B0+%D0%B0%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BA%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0.html</guid>
		<content:encoded>
		    <![CDATA[<p>Пољска тражи инвеститоре који би били спремни да некадашњу командну базу нацистичке војске, из које је Адолф Хитлер издавао наређења, такозвану „Вучју јаму&quot; (Wolfschanze), претворе у туристичку атракцију, преноси <em>Ројтерс.</em></p><p><!--[box 11410068]--></p><p>Остаци Хитлеровог утврђеног комлекса, сакривеног дубоко у шуми на североистоку Пољске, познати су и као поприште атентата на вођу нацистичке Немачке који је спровео пуковник Клаус фон Штауфенберг, а који је 2008. године послужио као тема за филм <em>Валкира </em>са Томом Крузом у главној улози.</p><p>„Вучја јама&quot; је служила Хитлеру као командна база током Другог светског рата, а порушиле су је нацистичке снаге приликом повлачења почетком 1945. године.</p><p>Комплекс, који је добио назив по Хитлеровом надимку Вук, обухватао је 80 зграда и заузимао око 800 хектара шуме. Окружен језерима и мочварама, као и густом шумом, био је неприступачан за тенкове и војне авионе.</p><p><!--[box 11410076]--></p><p>„Чекамо да неко да понуду, али се досад нико није јавио&quot;, каже Зенон Пјотрович, представник локалног шумског газдинства у чијој је надлежности „Вучја јама&quot;.</p><p>Пјотрович је објаснио да пројекат захтева велика улагања, јер подразумева и изградњу музеја који би био отворен током целе године.</p><p>Рушевине нацистичке командне базе су отворене за јавност, али не привлаче много посетилаца, јер су сакривене дубоко у шуми и до њих се може једино доћи преко мочварног терена.</p><p><!--[box 11410086]--></p><p>Утврђење је саграђено недалеко од руске границе 1941. године, како би се Хитлер и други високи нацистички званичници заштитили од опасности из ваздуха током операције „Барбароса&quot;, како је названа инвазија Совјетског Савеза.</p><p>База је имала властиту електрану и железничку станицу. Војни комплекс је био окружен минским пољем за чије чишћење је било неопходно пуних десет година током којих је уклоњено 54.000 мина!</p><p><!--[box 11410098]--></p>]]>
		</content:encoded>
            </item>
        
            <item>
                <title>Хамбургери са Брајевом азбуком</title>
                <link>http://www.rts.rs/page/magazine/ci/story/501/%D0%97%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BC%D1%99%D0%B8%D0%B2%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8/1029168/%D0%A5%D0%B0%D0%BC%D0%B1%D1%83%D1%80%D0%B3%D0%B5%D1%80%D0%B8+%D1%81%D0%B0+%D0%91%D1%80%D0%B0%D1%98%D0%B5%D0%B2%D0%BE%D0%BC+%D0%B0%D0%B7%D0%B1%D1%83%D0%BA%D0%BE%D0%BC.html</link>
                <description>
                    Јужноафрички ланац ресторана брзе хране у свој мени уврстио је и специјалне хамбургере за слепе и слабовиде, на чијим земичкама су поруке исписане Брајевом азбуком.
                    <![CDATA[
		    <img src="http://www.rts.rs/thumbnail/Hamb.tamb.jpg?thumbId=1918120&amp;fileSize=13779&amp;contentType=image/pjpeg&amp;lastModified=1326908025000" 
		    align="left" width="256" height="256" alt="Хамбургери са Брајевом азбуком" title="Хамбургери са Брајевом азбуком" />
                    ]]>
                </description>
                <pubDate>Wed, 18 Jan 2012 18:56:53 +0100</pubDate>
                <category>Занимљивости</category>
                
                <guid>http://www.rts.rs/page/magazine/ci/story/501/%D0%97%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BC%D1%99%D0%B8%D0%B2%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8/1029168/%D0%A5%D0%B0%D0%BC%D0%B1%D1%83%D1%80%D0%B3%D0%B5%D1%80%D0%B8+%D1%81%D0%B0+%D0%91%D1%80%D0%B0%D1%98%D0%B5%D0%B2%D0%BE%D0%BC+%D0%B0%D0%B7%D0%B1%D1%83%D0%BA%D0%BE%D0%BC.html</guid>
		<content:encoded>
		    <![CDATA[<p>Желећи да се што боље рекламира и прошири своју клијентелу, јужноафрички ланац ресторана брзе хране &quot;Wimpy&quot; дошао је на идеју да у свој мени уврсти и специјалне хамбургере за слепе и слабовиде.</p><p><!--[box 11409146]--></p><p>И тако су, након вишеслојних, органских и хамбургера разних егзотичних укуса, на ред су дошли и хамбургери са Брајевом азбуком.</p><p>Ови хамбургери имају на земички исписане поруке Брајевим писмом помоћу зрна сусама, као рецимо „хамбургер са 100 одсто говедином само за тебе&quot;.</p><p><!--[box 11409168]--></p><p>Захваљујући овој акцији, ресторани &quot;Wimpy&quot; су успели да скрену пажњу на себе и привуку нове муштерије, посебно међу слепим и слабовидим, којима су на располагање стављени и јеловници исписани Брајевом азбуком.</p>]]>
		</content:encoded>
            </item>
        
            <item>
                <title>Бактерија која ће продужити живот на 140 година?</title>
                <link>http://www.rts.rs/page/magazine/ci/story/501/%D0%97%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BC%D1%99%D0%B8%D0%B2%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8/1029092/%D0%91%D0%B0%D0%BA%D1%82%D0%B5%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0+%D0%BA%D0%BE%D1%98%D0%B0+%D1%9B%D0%B5+%D0%BF%D1%80%D0%BE%D0%B4%D1%83%D0%B6%D0%B8%D1%82%D0%B8+%D0%B6%D0%B8%D0%B2%D0%BE%D1%82+%D0%BD%D0%B0+140+%D0%B3%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D0%BD%D0%B0%3F.html</link>
                <description>
                    Руски научници су у Сибиру открили бактерију "Bacillus F" која би могла да успори процес старења и продужи људски живот на 140 година. Чудотворни утицај протеина из ове бактерије помаже организму да ојача своје природне одбрамбене механизме.
                    <![CDATA[
		    <img src="http://www.rts.rs/thumbnail/baktamb.jpg?thumbId=1918168&amp;fileSize=13025&amp;contentType=image/pjpeg&amp;lastModified=1326910021000" 
		    align="left" width="256" height="256" alt="Бактерија која ће продужити живот на 140 година?" title="Бактерија која ће продужити живот на 140 година?" />
                    ]]>
                </description>
                <pubDate>Thu, 19 Jan 2012 16:47:12 +0100</pubDate>
                <category>Занимљивости</category>
                
                <guid>http://www.rts.rs/page/magazine/ci/story/501/%D0%97%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BC%D1%99%D0%B8%D0%B2%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8/1029092/%D0%91%D0%B0%D0%BA%D1%82%D0%B5%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0+%D0%BA%D0%BE%D1%98%D0%B0+%D1%9B%D0%B5+%D0%BF%D1%80%D0%BE%D0%B4%D1%83%D0%B6%D0%B8%D1%82%D0%B8+%D0%B6%D0%B8%D0%B2%D0%BE%D1%82+%D0%BD%D0%B0+140+%D0%B3%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D0%BD%D0%B0%3F.html</guid>
		<content:encoded>
		    <![CDATA[<p><!--[box 11409488]--></p><p>Бактерија која је недавно откривена у стално замрзнутом тлу (пермафрост) планине Мамонтова, у региону Јакутија, у Сибиру, могла би да успори процес старења, саопштила је Руска академија наука, преноси АФП.</p><p>Стручњаци Института за хемијску биологију и медицину у Новосибирску открили су да је ова бактерија, по имену &quot;Bacillus F&quot;, способна да успори процес старења код лабораторијских мишева којима је убризгана.</p><p>Тестиране животиње, односно мишеви којима је у мишиће убризган екстракт бактерије, живеле су просечно 308 дана дуже од контролне групе (укупан просек од 906 дана у односу на стандардни просек од 589 дана), што је као када би се просечан људски живот продужио на 140 година, наводи се у саопштењу академије, која је ово откриће назвала „импресивним&quot;.</p><p><!--[box 11408970]--></p><p>Чудотворни утицај протеина из ове бактерије, заробљене у пермафросту од леденог доба, открили су научници Владимир Рјепин, Нада Миронов и Анатолиј Брјушков, који истичу да бактерија помаже организму да ојача своје природне одбрамбене механизме.</p><p>„'Bacillus F' је врло близак рођак пробиотичке бактерије 'Bacillus cereus'. Нисмо јој засад до краја снимили генетичку слику, али смо схватили да се лако размножава на температури од пет степени Целзијуса&quot;, рекла је Миронова у изјави за <em>РИА Новости.</em></p><p>Истраживања су показала да се метаболизам тестираних животиња повећао 20 до 30 одсто.</p><p>Такође, бактерије су утицале на смањење слепила, али не и на развој тумора. Истраживања су тек на почетку и још су далеко од тестова на људима, а још даље од производње серума са жељеним ефектом.</p>]]>
		</content:encoded>
            </item>
        
            <item>
                <title>Одрастање уз црвени тепих</title>
                <link>http://www.rts.rs/page/magazine/ci/story/501/%D0%97%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BC%D1%99%D0%B8%D0%B2%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8/1027696/%D0%9E%D0%B4%D1%80%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%B0%D1%9A%D0%B5+%D1%83%D0%B7+%D1%86%D1%80%D0%B2%D0%B5%D0%BD%D0%B8+%D1%82%D0%B5%D0%BF%D0%B8%D1%85.html</link>
                <description>
                    Чекање и дремање сатима надомак црвеног тепиха једној беби (заправо њеној мами) сваки пут су се исплатили, јер би уследили тренуци дружења и фотографисања са познатим личностима из света филма, музике и спорта. За само неколико месеци, мала Тајлер била је присутна на 60 премијера и сликала се са 130 филмских звезда! 
                    <![CDATA[
		    <img src="http://www.rts.rs/thumbnail/Beba-t.jpg?thumbId=1915390&amp;fileSize=57829&amp;contentType=image/pjpeg&amp;lastModified=1326730519000" 
		    align="left" width="256" height="256" alt="Одрастање уз црвени тепих" title="Одрастање уз црвени тепих" />
                    ]]>
                </description>
                <pubDate>Wed, 18 Jan 2012 11:52:27 +0100</pubDate>
                <category>Занимљивости</category>
                
                <guid>http://www.rts.rs/page/magazine/ci/story/501/%D0%97%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BC%D1%99%D0%B8%D0%B2%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8/1027696/%D0%9E%D0%B4%D1%80%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%B0%D1%9A%D0%B5+%D1%83%D0%B7+%D1%86%D1%80%D0%B2%D0%B5%D0%BD%D0%B8+%D1%82%D0%B5%D0%BF%D0%B8%D1%85.html</guid>
		<content:encoded>
		    <![CDATA[<p>Тајлер Серкомб, беба која је са непуних годину дана успела да се „упозна&quot; и фотографише са многим светским звездама, и сама је постала медијска атракција.</p><p><!--[box 11390954]--></p><p>Чекање сатима, уз повремено вриштање и сузе, „једини&quot; су напор који су девојчица и њена мама улагале да би се сликале са познатим лицима. </p><p>Мама Дона водила је Тајлер на преко 60 филмских премијера на којима се сусрела са 130 звезда из света филма, које су, судећи по фотографијама, углавном биле очаране својом најмлађом обожаватељком.</p><p><!--[box 11390966]--></p><p>На листи „познаника&quot; мале Тајлер налазе се: Том Круз, Џорџ Клуни, Џони Деп, Мерил Стрип, Том Хенкс, Лиз Харли, Ен Хатавеј, Рис Витерспун, Колин Фирт и многе друге „фаце&quot; са филмског платна. </p><p>Заузврат, Тајлер је увек била мирна и весела, осим у једном случају – када се сликала са капитеном фудбалског клуба Челси, Џоном Теријем, у чијем наручју је заплакала. </p><p>Можда је то био, како пишу острвски медији, бебин начин да објасни да, ни у њеном случају, фудбалери више нису у моди.</p>]]>
		</content:encoded>
            </item>
        
            <item>
                <title>Лоше време за метеорологе</title>
                <link>http://www.rts.rs/page/magazine/ci/story/501/%D0%97%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BC%D1%99%D0%B8%D0%B2%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8/1028288/%D0%9B%D0%BE%D1%88%D0%B5+%D0%B2%D1%80%D0%B5%D0%BC%D0%B5+%D0%B7%D0%B0+%D0%BC%D0%B5%D1%82%D0%B5%D0%BE%D1%80%D0%BE%D0%BB%D0%BE%D0%B3%D0%B5.html</link>
                <description>
                    Јужноафричка Република планира да усвоји закон који ће метеорологе који дају погрешну прогнозу терати у затвор и до 10 година, јер такве грешке „често доводе до панике међу становништвом, као и до велике економске штете“.
                    <![CDATA[
		    <img src="http://www.rts.rs/thumbnail/Prognoza-tamb.jpg?thumbId=1916500&amp;fileSize=74776&amp;contentType=image/pjpeg&amp;lastModified=1326812667000" 
		    align="left" width="256" height="256" alt="Лоше време за метеорологе" title="Лоше време за метеорологе" />
                    ]]>
                </description>
                <pubDate>Tue, 17 Jan 2012 17:27:15 +0100</pubDate>
                <category>Занимљивости</category>
                
                <guid>http://www.rts.rs/page/magazine/ci/story/501/%D0%97%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BC%D1%99%D0%B8%D0%B2%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8/1028288/%D0%9B%D0%BE%D1%88%D0%B5+%D0%B2%D1%80%D0%B5%D0%BC%D0%B5+%D0%B7%D0%B0+%D0%BC%D0%B5%D1%82%D0%B5%D0%BE%D1%80%D0%BE%D0%BB%D0%BE%D0%B3%D0%B5.html</guid>
		<content:encoded>
		    <![CDATA[<p><!--[box 11398836]--><!--[box 11398002]--></p><p>Метеоролозима у Јужноафричкој Републици запрећено је да би могли да заврше у затвору и до 10 година - или да буду новчано кажњени до 950.000 евра - ако дају погрешну временску прогнозу без званичног државног одобрења.</p><p>Ставка у новом закону који чека на усвајање, креирана је да би се спречила паника међу становништвом, као и економска штета, до којих понекада долази због погрешно прогнозираних ураганских ветрова, поплава или суша.</p><p>„Нетачна временска прогноза може довести до евакуације читавих градова и великих трошкова за пореске обвезнике&quot;, објаснио је Ишам Абадер, заменик директора Одсека за заштиту животне средине.</p><p>Предложени амандман који се односи на сервисне временске информације у овој земљи подразумева да сви они који желе да објављују метео-извештаје, морају прво да затраже писмену дозволу од националног Хидрометеоролошког завода.</p><p>Метеоролози који „згреше&quot; први пут, суочавају се са затворском казном до пет година, или новчаном од скоро 500.000 евра.</p><p>Ако понове то „злодело&quot;, у затвору могу провести и максималних 10 година!</p><p>Новчани еквивалент у том случају је око 950.000 евра.</p><p><!--[box 11398870]--></p>]]>
		</content:encoded>
            </item>
        
            <item>
                <title>Бондов возни парк</title>
                <link>http://www.rts.rs/page/magazine/ci/story/501/%D0%97%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BC%D1%99%D0%B8%D0%B2%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8/1027820/%D0%91%D0%BE%D0%BD%D0%B4%D0%BE%D0%B2+%D0%B2%D0%BE%D0%B7%D0%BD%D0%B8+%D0%BF%D0%B0%D1%80%D0%BA.html</link>
                <description>
                    Волели бисте на једном месту да видите све аутомобиле агента 007? Никакав проблем! Посетите град Болије на југоистоку Енглеске у чијем ће музеју све до 31. децембра бити поставка „Бонд у покрету: 50 аутомобила за 50 година“.
                    <![CDATA[
		    <img src="http://www.rts.rs/thumbnail/Bond-izlozba-tamb.jpg?thumbId=1915708&amp;fileSize=58302&amp;contentType=image/pjpeg&amp;lastModified=1326752150000" 
		    align="left" width="256" height="256" alt="Бондов возни парк" title="Бондов возни парк" />
                    ]]>
                </description>
                <pubDate>Tue, 17 Jan 2012 12:23:34 +0100</pubDate>
                <category>Занимљивости</category>
                
                <guid>http://www.rts.rs/page/magazine/ci/story/501/%D0%97%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BC%D1%99%D0%B8%D0%B2%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8/1027820/%D0%91%D0%BE%D0%BD%D0%B4%D0%BE%D0%B2+%D0%B2%D0%BE%D0%B7%D0%BD%D0%B8+%D0%BF%D0%B0%D1%80%D0%BA.html</guid>
		<content:encoded>
		    <![CDATA[<p>Највећа колекција оригиналних аутомобила Џејмса Бонда отвара се за публику данас у енглеском граду Болијеу, недалеко од Саутемптона, а међу „експонатима&quot; је и „астон мартин DBS&quot; из филма <em>Зрно утехе</em>, преноси АФП.</p><p><!--[box 11394138]--></p><p>Посетиоци Националног музеја возила ће моћи да виде и „ролс-ројс фантом III&quot; из <em>Голдфингера</em> и „лотус еспри S1&quot;, који је са Роџером Муром завршио у мору у филму <em>Шпијун који ме је волео</em>. Ту су и „јагуар HKR&quot; из <em>Умри други пут</em> и „BMW iL750&quot; из филма <em>Сутра не умире никад.</em></p><p>Изложба педесетак аутомобила организована је поводом 50 година филмова о чувеном тајном агенту 007. Изложени су и чамци, мотори, скије и падобрани коришћени у филмовима о Бонду.</p><p>„Очекујемо бројне посетиоце ове јединствене изложбе у свету&quot;, рекла је портпаролка музеја Сара Рајт.</p><p>Изложба ће трајати све до 31. децембра.</p>]]>
		</content:encoded>
            </item>
        
            <item>
                <title>Омлет од 120.000 јаја!</title>
                <link>http://www.rts.rs/page/magazine/ci/story/501/%D0%97%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BC%D1%99%D0%B8%D0%B2%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8/1027972/%D0%9E%D0%BC%D0%BB%D0%B5%D1%82+%D0%BE%D0%B4+120.000+%D1%98%D0%B0%D1%98%D0%B0%21.html</link>
                <description>
                    Унија произвођача Марока је становницима Маракеша припремила несвакидашњи доручак. Омлет од 120.000 јаја, у гигантском тигању пречника пет метара, замирисао је централним градским улицама и окупио више хиљада људи.
                    <![CDATA[
		    <img src="http://www.rts.rs/thumbnail/Omlet-tamb.jpg?thumbId=1916320&amp;fileSize=55529&amp;contentType=image/pjpeg&amp;lastModified=1326807062000" 
		    align="left" width="256" height="256" alt="Омлет од 120.000 јаја!" title="Омлет од 120.000 јаја!" />
                    ]]>
                </description>
                <pubDate>Tue, 17 Jan 2012 16:15:04 +0100</pubDate>
                <category>Занимљивости</category>
                
                <guid>http://www.rts.rs/page/magazine/ci/story/501/%D0%97%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BC%D1%99%D0%B8%D0%B2%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8/1027972/%D0%9E%D0%BC%D0%BB%D0%B5%D1%82+%D0%BE%D0%B4+120.000+%D1%98%D0%B0%D1%98%D0%B0%21.html</guid>
		<content:encoded>
		    <![CDATA[<p>Највећи омлет на свету доручковали су становници Маракеша.</p><p>На централном тргу окупило се више хиљада људи како би пробали омлет направљен од 120 хиљадa јаја и 300 литара уља.</p><p><!--[box 11394604]--></p><p>Испечен је у гигантском тигању пречника пет метара. Дебљина специјалитета од јаја била је 17 центиметара.</p><p>Традиционални марокански оброк не може да се замисли без јаја, а Унија произвођача Марока и на овај начин залаже се за популарисање ове здраве намирнице у исхрани.</p>]]>
		</content:encoded>
            </item>
        
            <item>
                <title>Љубичасто, а српско!</title>
                <link>http://www.rts.rs/page/magazine/ci/story/501/%D0%97%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BC%D1%99%D0%B8%D0%B2%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8/1027872/%D0%89%D1%83%D0%B1%D0%B8%D1%87%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%BE%2C+%D0%B0+%D1%81%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%BE%21.html</link>
                <description>
                    Теле које као да је изашло из рекламе за чувену швајцарску „милка“ чоколаду отелила је крава Ђурђа у Јездини, поред Чачка. У селу не памте да се икада нешто слично десило.
                    <![CDATA[
		    <img src="http://www.rts.rs/thumbnail/tele-tamb.jpg?thumbId=1915636&amp;fileSize=60476&amp;contentType=image/pjpeg&amp;lastModified=1326745385000" 
		    align="left" width="256" height="256" alt="Љубичасто, а српско!" title="Љубичасто, а српско!" />
                    ]]>
                </description>
                <pubDate>Tue, 17 Jan 2012 10:30:11 +0100</pubDate>
                <category>Занимљивости</category>
                
                <guid>http://www.rts.rs/page/magazine/ci/story/501/%D0%97%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BC%D1%99%D0%B8%D0%B2%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8/1027872/%D0%89%D1%83%D0%B1%D0%B8%D1%87%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%BE%2C+%D0%B0+%D1%81%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%BE%21.html</guid>
		<content:encoded>
		    <![CDATA[<p>У домаћинству Радмиле Главоњић у чачанском селу Јездина, крава Ђурђа отелила је мушко теле чија је боја готово љубичаста!</p><p><!--[box 11393326]--></p><p>Главоњићева је истакла да теле одлично напредује без обзира на несвакидашњу боју.</p><p>Иначе, крава Ђурђа, која је браон боје и купљена у Новој Вароши, оплођена је семеном сименталске расе која потиче из Падинске Скеле. Ветеринари су Радмили објаснили да се „највероватније ради о генетици&quot;.</p><p>„Били смо изненађени када смо видели теле овакве боје. До сада ова крава на свет није доносила телад овакве боје&quot;, нагласила је власница.</p><p><!--[box 11393744]--></p><p>Теле је врло брзо постало мезимче деце из села, мада се и старији свакога дана тискају по штали да виде необичног потомка.</p>]]>
		</content:encoded>
            </item>
        
            <item>
                <title>Барбика протерана из Ирана</title>
                <link>http://www.rts.rs/page/magazine/ci/story/501/%D0%97%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BC%D1%99%D0%B8%D0%B2%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8/1027816/%D0%91%D0%B0%D1%80%D0%B1%D0%B8%D0%BA%D0%B0+%D0%BF%D1%80%D0%BE%D1%82%D0%B5%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B0+%D0%B8%D0%B7+%D0%98%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B0.html</link>
                <description>
                    „Деструктивне културне и друштвене последице“ уклониле су чувену плавушу Барби са полица у иранским продавницама играчака. Иако је још пре 16 година проглашена „неисламском лутком“, иранске власти су је сада дефинитивно „протерале“ као одговор на оштре санкције Запада.
                    <![CDATA[
		    <img src="http://www.rts.rs/thumbnail/Barbi-tamb.jpg?thumbId=1915576&amp;fileSize=86185&amp;contentType=image/pjpeg&amp;lastModified=1326741673000" 
		    align="left" width="256" height="256" alt="Барбика протерана из Ирана" title="Барбика протерана из Ирана" />
                    ]]>
                </description>
                <pubDate>Mon, 16 Jan 2012 20:32:50 +0100</pubDate>
                <category>Занимљивости</category>
                
                <guid>http://www.rts.rs/page/magazine/ci/story/501/%D0%97%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BC%D1%99%D0%B8%D0%B2%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8/1027816/%D0%91%D0%B0%D1%80%D0%B1%D0%B8%D0%BA%D0%B0+%D0%BF%D1%80%D0%BE%D1%82%D0%B5%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B0+%D0%B8%D0%B7+%D0%98%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B0.html</guid>
		<content:encoded>
		    <![CDATA[<p>Иранска полиција за морал забранила је продају Барби лутке због заштите друштва од „опасног утицаја западне културе, која угрожава исламске вредности&quot;, рекао је један од продаваца играчака у северном делу Техерана.</p><p><!--[box 11392436]--></p><p>Западне земље недавно су увеле до сада најоштрије санкције Ирану због његовог нуклеарног програма, а власти наводе да су у земљи покренуле „меки рат&quot; против декадентног културолошког утицаја Запада.</p><p><!--[box 11392454]--><!--[box 11392670]--></p><p>„Припадници полиције за морал дошли су у радњу пре три недеље и затражили да уклонимо све Барби лутке&quot;, рекао је продавац.</p><p>Иначе, ирански верски владари прогласили су 1996. године чувену „Мателову&quot; Барбику за неисламску лутку, уз објашњење да она има „деструктивне културне и друштвене последице&quot;.</p><p>Ново наређење, издато пре око три недеље, приморало је продавце да крију лутку иза осталих играчака, да би задовољили потражњу на тржишту и истовремено избегли кажњавање.</p><p>Међутим, има и оних који су са одушевљењем примили забрану.</p><p>„Мислим да је свака Барби лутка штетнија од америчког пројектила&quot;, наглашава Мазумех Рахими, такође продавац играчака, и додаје да девојчице које се играју Барбикама могу израсти у жене које одбацују традиционалне иранске вредности.</p><p><!--[box 11392788]--></p>]]>
		</content:encoded>
            </item>
        
            <item>
                <title>„Тоалет јагуар“, модел „за Индију“</title>
                <link>http://www.rts.rs/page/magazine/ci/story/501/%D0%97%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BC%D1%99%D0%B8%D0%B2%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8/1027636/%E2%80%9E%D0%A2%D0%BE%D0%B0%D0%BB%D0%B5%D1%82+%D1%98%D0%B0%D0%B3%D1%83%D0%B0%D1%80%E2%80%9C%2C+%D0%BC%D0%BE%D0%B4%D0%B5%D0%BB+%E2%80%9E%D0%B7%D0%B0+%D0%98%D0%BD%D0%B4%D0%B8%D1%98%D1%83%E2%80%9C.html</link>
                <description>
                    Инциденти водитеља чувеног ауто шоуа „Топ гир“ и даље се нижу. Специјaлно издање емисије снимљене у Индији узнемирило је званичнике те земље, јер је у свет, уместо лепих предела за вожњу, послата слика инсталиране ве-це даске на ауту, уз поруку да свако ко дође у Индију обавезно добије и дијареју.
                    <![CDATA[
		    <img src="http://www.rts.rs/thumbnail/Daska-t.jpg?thumbId=1915234&amp;fileSize=65821&amp;contentType=image/pjpeg&amp;lastModified=1326724277000" 
		    align="left" width="256" height="256" alt="„Тоалет јагуар“, модел „за Индију“" title="„Тоалет јагуар“, модел „за Индију“" />
                    ]]>
                </description>
                <pubDate>Tue, 17 Jan 2012 12:03:32 +0100</pubDate>
                <category>Занимљивости</category>
                
                <guid>http://www.rts.rs/page/magazine/ci/story/501/%D0%97%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BC%D1%99%D0%B8%D0%B2%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8/1027636/%E2%80%9E%D0%A2%D0%BE%D0%B0%D0%BB%D0%B5%D1%82+%D1%98%D0%B0%D0%B3%D1%83%D0%B0%D1%80%E2%80%9C%2C+%D0%BC%D0%BE%D0%B4%D0%B5%D0%BB+%E2%80%9E%D0%B7%D0%B0+%D0%98%D0%BD%D0%B4%D0%B8%D1%98%D1%83%E2%80%9C.html</guid>
		<content:encoded>
		    <![CDATA[<p>Позната по вратоломијама у свету аутомобила, тројица водитеља чувене британске емисије <em>Топ гир</em> (<em>Top Gear</em>), која се емитује у 198 земаља света, нашла су се опет у гадној невољи након снимања емисије у Индији.</p><p><!--[box 11389458]--></p><p>Наиме, индијске дипломате уложиле су протестну ноту поводом тог специјалног издања због, како је наведено, „одвратног&quot; представљања њихове земље.</p><p>Можда проблем и не би био велики да Џереми Кларксон није, збијајући шалу на сопствене стомачне проблеме који су га задесили у Индији, инсталирао даску за тоалет на „jагуару&quot;.</p><p>„Покретни тоалет је идеалан за услове у Индији, пошто свако ко овамо дође обавезно добије и дијареју&quot;, рекао је Кларксон у емисији.</p><p><!--[box 11389462]--></p><p>Раџ Секар из Индијског високог комесаријата у Лондону изјавио је да су индијски званичници пружили подршку британској телевизији како би направила ту емисију не знајући какав ће бити њен садржај.</p><p>„Трудили смо се да помогнемо и олакшамо њихову посету, а они су се бавили ниподаштавњем целог нашег друштва културе и људи. То је заиста одвратно!&quot;</p><p><!--[box 11389562]--></p><p>Такође је истакао да је <em>Би-Би-Си</em>ју послато писмо<em> </em>у којем се преноси велико разочарање садржајем емисије.</p><p>„Имамо веома близак однос и велико поштовање према <em>Би-Би-Сију</em>, који је вероватно гледанији у Индији него у Британији, па се осећамо донекле изневереним&quot;, објаснио је Секар.</p><p>Што се тиче водитеља емисије, ово није први, а сигурно ни последњи инцидент овог типа.</p><p>Протекле године<em> Би-Би-Си</em> је морао да се званично извини мексичком амбасадору у Британији након што су Кларксон и његове колеге Џејмс Меј и Ричард Хемонд у емисији изјавили како мексичка марка аутомобила „мастрета&quot; осликава националне карактеристике „лењост, неспособност и склоност ка гасовима&quot;.</p><p>Меј је мексичку храну описао као „гадну са сиром преко&quot;, док је Кларксон рекао како не верује да ће добити притужбе на емисију пошто ће „у мексичкој амбасади, амбасадор седети са даљинским управљачем и хркати у фотељи&quot;.</p><p><!--[box 11389474]--></p>]]>
		</content:encoded>
            </item>
        
            <item>
                <title>Патак Данило и Ђаво из Љутутука</title>
                <link>http://www.rts.rs/page/magazine/ci/story/501/%D0%97%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BC%D1%99%D0%B8%D0%B2%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8/1027536/%D0%9F%D0%B0%D1%82%D0%B0%D0%BA+%D0%94%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BB%D0%BE+%D0%B8+%D0%82%D0%B0%D0%B2%D0%BE+%D0%B8%D0%B7+%D0%89%D1%83%D1%82%D1%83%D1%82%D1%83%D0%BA%D0%B0.html</link>
                <description>
                    Шала или збиља, тек на интернету се појавила црногорска верзија цртаног филма о Патку Дачи и Тасманијском Ђаволу. У верзији синхронизованој на црногорски познати јунаци зову се Патак Данило и Ђаво из Љутутука.
                    <![CDATA[
		    <img src="http://www.rts.rs/thumbnail/Patak-Danilo-t.jpg?thumbId=1915078&amp;fileSize=21515&amp;contentType=image/pjpeg&amp;lastModified=1326718635000" 
		    align="left" width="256" height="256" alt="Патак Данило и Ђаво из Љутутука" title="Патак Данило и Ђаво из Љутутука" />
                    ]]>
                </description>
                <pubDate>Mon, 16 Jan 2012 17:19:42 +0100</pubDate>
                <category>Занимљивости</category>
                
                <guid>http://www.rts.rs/page/magazine/ci/story/501/%D0%97%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BC%D1%99%D0%B8%D0%B2%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8/1027536/%D0%9F%D0%B0%D1%82%D0%B0%D0%BA+%D0%94%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BB%D0%BE+%D0%B8+%D0%82%D0%B0%D0%B2%D0%BE+%D0%B8%D0%B7+%D0%89%D1%83%D1%82%D1%83%D1%82%D1%83%D0%BA%D0%B0.html</guid>
		<content:encoded>
		    <![CDATA[<p>Патак Дача и Тасманијски Ђаво заједно забављају малишане широм планете још од средине 20. века. Међутим, новим обожаваоцима осмехе измамљују захваљујући верзији која је на <em>Јутјубу</em> однедавно.</p><p><!--[box 11388640]--></p><p>У &quot;Warner Bros. Looney Tunes&quot; цртаћу <em>Daffy Duck and Duckling the Devil</em> из 1957. године синхронизованом на црногорски познати јунаци зову се Патак Данило и Ђаво из Љутутука!</p><p>Зоолошки врт добио је име по црногорском затвору „Спуж&quot;, а Патак Данило одмара се на Скадарском језеру.</p><p>И док пландује читајући новине, Патак Данило наиђе на вест да је Ђаво из Љутутука побегао из врта, заклао краву, стигао до Подгорице и тамо напао људе.</p><p><!--[box 11388892]--></p><p>Одједном, пред Данилом је главом и брадом Ђаво из Љутутука!</p><p>„Ај куку, мајко мила, трчим пут Бијелога Поља, тамо је најсигурније&quot;, виче уплашени патак и почиње да бежи.</p><p>Током бега сазнаје да постоји награда за хватање опасне звери, а да музика може да смири и одобровољи озлоглашеног Ђавола из Љутутука... </p>]]>
		</content:encoded>
            </item>
        
            <item>
                <title>Врана сноубордерка</title>
                <link>http://www.rts.rs/page/magazine/ci/story/501/%D0%97%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BC%D1%99%D0%B8%D0%B2%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8/1027440/%D0%92%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B0+%D1%81%D0%BD%D0%BE%D1%83%D0%B1%D0%BE%D1%80%D0%B4%D0%B5%D1%80%D0%BA%D0%B0.html</link>
                <description>
                    Вране лете и скакућу, али понекад се санкају и бордују! Доказ је снимак птице која се у више наврата, на поклопцу од тегле, спушта низ кров прекривен снегом. Ни стручњаци не могу са сигурношћу да тврде да ли је врана спонтано открила чари зимских спортова или само имитира људе из своје околине.
                    <![CDATA[
		    <img src="http://www.rts.rs/thumbnail/Vrana-t.jpg?thumbId=1914892&amp;fileSize=17362&amp;contentType=image/pjpeg&amp;lastModified=1326713447000" 
		    align="left" width="256" height="256" alt="Врана сноубордерка" title="Врана сноубордерка" />
                    ]]>
                </description>
                <pubDate>Mon, 16 Jan 2012 14:27:14 +0100</pubDate>
                <category>Занимљивости</category>
                
                <guid>http://www.rts.rs/page/magazine/ci/story/501/%D0%97%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BC%D1%99%D0%B8%D0%B2%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8/1027440/%D0%92%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B0+%D1%81%D0%BD%D0%BE%D1%83%D0%B1%D0%BE%D1%80%D0%B4%D0%B5%D1%80%D0%BA%D0%B0.html</guid>
		<content:encoded>
		    <![CDATA[<p>Да и вране умеју да уживају у зимским спортовима сведочи снимак са <em>Јутјуба</em> на којем се једна врана, уз помоћ поклопца за теглу, санка или можда бордује по крову прекривеним снегом.</p><p><!--[box 11387446]--></p><p>Најпре се, на самом почетку снимка, чини да врана жели само да се поигра поклопцем, али оног момента када стане на њега и одгурне се кљуном, нема сумње да има намеру да иде низбрдо.</p><p>Птица се, попут професионалних бордера спушта низ кров ногама чврсто приљубљених уз поклопац док раширеним крилима, чини се, као да покушава да одржи равнотежу.</p><p>Један спуст није био довољан, па се врана тако одгурнула неколико пута док су је њене прве комшије снимале са прозора.</p><p><!--[box 11387872]--></p><p>Како би себи и другима разјаснио ово птичије понашање, уредник часописа <em>Атлантик</em> Алексис Мадригал консултовао је Алана Кемала, човека који деценијама проучава вране и који је директор Центра за интелигенцију птица на Универзитету „Небраска&quot;.</p><p>„Радим са различитим врстама врана већ 40 година и нема сумње да и оне попут људи уживају у одређеним активностима и играма, али још нисам спровео истраживање на ту тему&quot;, рекао је Кемил.</p><p>Такође, Кемил је истакао да му као научнику, за анализу недостаје контекст у којем је снимак направљен.</p><p><!--[box 11387820]--></p><p>Заиста на снимку се не види где је снимак направљен, нити је познато да ли је птица можда од људи научила тај трик.</p><p>„Људи имају изузетно јаку тенденцију да када виде животињу која ради нешто аналогно људском понашању, претпоставе да дата животиња доживљава дату ситуацију као што људи раде. Понекад је то тачна претпоставка, али чешће је нетачна&quot;, истакао је Кемил.</p>]]>
		</content:encoded>
            </item>
        
            <item>
                <title>Много скупо паркиралиште </title>
                <link>http://www.rts.rs/page/magazine/ci/story/501/%D0%97%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BC%D1%99%D0%B8%D0%B2%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8/1027120/%D0%9C%D0%BD%D0%BE%D0%B3%D0%BE+%D1%81%D0%BA%D1%83%D0%BF%D0%BE+%D0%BF%D0%B0%D1%80%D0%BA%D0%B8%D1%80%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D1%88%D1%82%D0%B5+.html</link>
                <description>
                    Носач авиона или носач аутомобила? Палуба америчког носача авиона „Роналд Реган“, вредног четири и по милијарде долара, вероватно је паркинг чија је изградња највише коштала! Међутим, реч је о најповољнијем транспорту возила припадника Америчке морнарице. 
                    <![CDATA[
		    <img src="http://www.rts.rs/thumbnail/Parkiraliste-t.jpg?thumbId=1914214&amp;fileSize=92877&amp;contentType=image/pjpeg&amp;lastModified=1326641803000" 
		    align="left" width="256" height="256" alt="Много скупо паркиралиште " title="Много скупо паркиралиште " />
                    ]]>
                </description>
                <pubDate>Mon, 16 Jan 2012 12:04:18 +0100</pubDate>
                <category>Занимљивости</category>
                
                <guid>http://www.rts.rs/page/magazine/ci/story/501/%D0%97%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BC%D1%99%D0%B8%D0%B2%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8/1027120/%D0%9C%D0%BD%D0%BE%D0%B3%D0%BE+%D1%81%D0%BA%D1%83%D0%BF%D0%BE+%D0%BF%D0%B0%D1%80%D0%BA%D0%B8%D1%80%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D1%88%D1%82%D0%B5+.html</guid>
		<content:encoded>
		    <![CDATA[<p>Палуба америчког носача авиона „Роналд Реган&quot; прекривена возилима? Цена овог привременог паркиралишта износи четири и по милијарде долара и вероватно је најскупљи паркинг на свету!</p><p><!--[box 11381622]--></p><p>Величанствен призор и није тако необичан, нарочито за припаднике Америчке морнарице. Реч је о уобичајеном транспорту возила из базе у базу, који је и најповољнији.</p><p>Само један авион „Е-2Ц хокај&quot; (<em>E-2C Hawkeye</em>) тежи као 12 аутомобила, а носач типа „нимиц&quot;, какав је и овај на слици, обично носи бар четири такве летелице.</p><p>Колико год то лаицима деловало невероватно, на овај начин Америчка морнарица штеди велике суме новца. Једини други начин за отпремање возила припадника Морнарице јесте ангажовање још једног брода. </p><p>С друге стране, чак и у случају да нека возила не стигну на одредиште, транспорт би морао да буде плаћен, па је надлежнима било сасвим логично да носач авиона повремено претворе у носач аутомобила.</p>]]>
		</content:encoded>
            </item>
        
            <item>
                <title>Сонда нестала у Пацифику</title>
                <link>http://www.rts.rs/page/magazine/ci/story/501/%D0%97%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BC%D1%99%D0%B8%D0%B2%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8/1026996/%D0%A1%D0%BE%D0%BD%D0%B4%D0%B0+%D0%BD%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%BB%D0%B0+%D1%83+%D0%9F%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%84%D0%B8%D0%BA%D1%83.html</link>
                <description>
                    Остаци покварене међупланетарне сонде „Фобос-Тло“, која је од лансирања лутала Земљином орбитом и највећим светским стручњацима задавала муке у одређивању где би могла да падне, сурвали се у Пацифик, 1.250 километара далеко од чилеанског острва Велингтон. 
                    <![CDATA[
		    <img src="http://www.rts.rs/thumbnail/Fobos-Tlo-t.jpg?thumbId=1913980&amp;fileSize=60836&amp;contentType=image/pjpeg&amp;lastModified=1326627521000" 
		    align="left" width="256" height="256" alt="Сонда нестала у Пацифику" title="Сонда нестала у Пацифику" />
                    ]]>
                </description>
                <pubDate>Sun, 15 Jan 2012 20:58:21 +0100</pubDate>
                <category>Занимљивости</category>
                
                <guid>http://www.rts.rs/page/magazine/ci/story/501/%D0%97%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BC%D1%99%D0%B8%D0%B2%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8/1026996/%D0%A1%D0%BE%D0%BD%D0%B4%D0%B0+%D0%BD%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%BB%D0%B0+%D1%83+%D0%9F%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%84%D0%B8%D0%BA%D1%83.html</guid>
		<content:encoded>
		    <![CDATA[<p>Прича о сонди „Фобос-Тло&quot; напокон је завршена, након што су се делови неисправне међупланетарне летелице срушили у Пацифик, саопштио је портпарол руских свемирских снага, Алексеј Золотукин.</p><p><!--[box 11383272]--></p><p>„Према подацима мисије за контролу свемирских снага, делови сонде 'Фобос-Тло' пали су у Пацифик у 17.45 сати по средњоевропском времену&quot;, рекао је Золотукин за руске медије.<br />Руска свемирска агенција „Роскосмос&quot; за сада није издала саопштење о овом догађају, иако је раније дала низ предвиђања на које би место делови сонде могли да падну.</p><p>Готово истовремено, руски и амерички војни извори објавили су каква је судбина задесила остатке сонде.</p><p><!--[box 11379756]--></p><p>Тиме је завршена помало тужна прича о мисији у коју је полагана велика нада да ће открити шта се крије на Фобосу, једном од Марсових сателита.</p><p>Пад делова сонде у океан 1.250 километара од острва Велингтон, у Чилеу, велико је олакшање за руске власти, после најава да би могли да падну на територију Јужне Америке. </p><p>Руска свемирска агенција „Роскосмос&quot; првобитна предвиђања о месту пада неисправне сателитске међупланетарне сонде прогласила је нетачним само неколико сати пре почетка пада летелице тешке 14,6 тона, пренеле су стране агенције.</p><p>Фрагменти сонде, према последњим проценама на вебсајту „Роскосмоса&quot; уочи пада, на Земљино тло требало је да падну између 14.36 и 22.24 часова по средњoевропском времену.</p><p>Руска свемирска агенција је, међутим, навела да фрагменти летелице неће пасти у Пацифички океан у висини западне обале Чилеа, као што је то раније најављено, већ у забачени кинески део пустиње Гоби.</p><p>Група задужена за праћење сонде је првобитно прогнозирала пад сонде у Индијски, а потом <a href="/page/magazine/ci/story/501/%D0%97%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BC%D1%99%D0%B8%D0%B2%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8/1026452/%D0%A1%D0%BE%D0%BD%D0%B4%D0%B0+%E2%80%9E%D0%A4%D0%BE%D0%B1%D0%BE%D1%81-%D0%A2%D0%BB%D0%BE%E2%80%9C+%D1%98%D1%83%D1%80%D0%B8%D1%88%D0%B0+%D0%BA%D0%B0+%D0%97%D0%B5%D0%BC%D1%99%D0%B8+.html" target="_blank"><strong>у Атлантски окен</strong></a>.</p><p><!--[box 11379852]--></p><p>Последњи прорачуни руских стручњака указивали су на то да ће остаци сонде, по московском времену у 21.52 (17.52 по средњоевропском времену) пасти око 120 километара западно од аргентинског града Розарио. </p><p>Сонда, вредна 165 милиона долара, лансирана је почетком новембра и требало је да послужи за истраживања у орбити Марса, као и допремања узорка тла Фобоса, али је мисија пропала због квара чији су узроци остали неразјашњени.</p><p>Руски свемирски стручњаци објаснили су да би свега 20 до 30 делова, укупне тежине не више од 200 килограма, требало да стигну до површине Земље.</p><p><!--[box 11379740]--></p>]]>
		</content:encoded>
            </item>
        
            <item>
                <title>Па, ово нема ни на филму!</title>
                <link>http://www.rts.rs/page/magazine/ci/story/501/%D0%97%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BC%D1%99%D0%B8%D0%B2%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8/1026904/%D0%9F%D0%B0%2C+%D0%BE%D0%B2%D0%BE+%D0%BD%D0%B5%D0%BC%D0%B0+%D0%BD%D0%B8+%D0%BD%D0%B0+%D1%84%D0%B8%D0%BB%D0%BC%D1%83%21.html</link>
                <description>
                    Занимљиво би било сазнати да ли су лопови, који су из банкомата у једној радњи у Манчестеру украли 6.000 фунти, успели да исплате бар „грађевинске радове“, јер су пре тога шест месеци правили право рудничко окно да би дошли до њега.
                    <![CDATA[
		    <img src="http://www.rts.rs/thumbnail/Lopovski-tunel-tamb.jpg?thumbId=1913806&amp;fileSize=50596&amp;contentType=image/pjpeg&amp;lastModified=1326579397000" 
		    align="left" width="256" height="256" alt="Па, ово нема ни на филму!" title="Па, ово нема ни на филму!" />
                    ]]>
                </description>
                <pubDate>Mon, 16 Jan 2012 12:03:15 +0100</pubDate>
                <category>Занимљивости</category>
                
                <guid>http://www.rts.rs/page/magazine/ci/story/501/%D0%97%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BC%D1%99%D0%B8%D0%B2%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8/1026904/%D0%9F%D0%B0%2C+%D0%BE%D0%B2%D0%BE+%D0%BD%D0%B5%D0%BC%D0%B0+%D0%BD%D0%B8+%D0%BD%D0%B0+%D1%84%D0%B8%D0%BB%D0%BC%D1%83%21.html</guid>
		<content:encoded>
		    <![CDATA[<p>Тунел, дуг 30 метара, ископала је у Фолоуфилду, предграђу Манчестера, банда лопова и украла 6.000 фунти из банкомата, изјавили су представници полиције у овом граду на северозападу Енглеске. </p><p><!--[box 11378338]--><!--[box 11378344]--><!--[box 11378426]--></p><p>„Током свих година моје службе, нисам видео ништа слично&quot;, признао је детектив Ијан Шор.</p><p>Претпоставља се да им је требало око шест месеци.</p><p>Наиме, банкомат се налазио унутар једне радње у тржној зони Фолоуфилда, до које су лопови прокопали тунел, обезбеђен гредама, са све инсталиралим осветљењем да би се боље сналазили у мраку.</p><p>Испод самог банкомата их је чекало и 38 центиметара бетона, који су исекли неком „тешком машинеријом&quot;.</p><p>Но, шестомесечни „пројекат&quot; им се сигурно није исплатио, јер машина није допуњавана током празничних дана, па су однели свега 6.000 фунти.</p><p>Крађа, која се догодила у ноћи између 2. и 3. јануара, откривена је тек када је обезбеђење дошло да допуни банкомат.</p><p>„Ови људи су очито провели доста времена у осмишљавању злочина. Не верујем да су успели свој план да сачувају тајним толико времена, и да ником ништа не кажу. Сигурно су доста времена провели у овом крају, што су људи вероватно приметили&quot;, додао је детектив Шор.  </p><p>У Британији је забележен још само један сличан покушај 2007. године и то у истом крају, тако да полиција верује да се ради о истој банди.</p><p>Међутим, пре пет година тунел је откривен на време, на 12. метру, и забетониран.</p>]]>
		</content:encoded>
            </item>
        
            <item>
                <title>Најлепше транссексуалне манекенке </title>
                <link>http://www.rts.rs/page/magazine/ci/story/501/%D0%97%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BC%D1%99%D0%B8%D0%B2%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8/1026708/%D0%9D%D0%B0%D1%98%D0%BB%D0%B5%D0%BF%D1%88%D0%B5+%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BD%D1%81%D1%81%D0%B5%D0%BA%D1%81%D1%83%D0%B0%D0%BB%D0%BD%D0%B5+%D0%BC%D0%B0%D0%BD%D0%B5%D0%BA%D0%B5%D0%BD%D0%BA%D0%B5+.html</link>
                <description>
                    Чињеница да су рођене као мушкарци није их спречила да постану најтраженије манекенке света. Андреј Пејић, Леа Т, Клаудија Чарез само су неки од транссексуалних модела поносних на своју женственост и успех на светским модним пистама.
                    <![CDATA[
		    <img src="http://www.rts.rs/thumbnail/Tran-tamb.jpg?thumbId=1913482&amp;fileSize=52850&amp;contentType=image/pjpeg&amp;lastModified=1326553520000" 
		    align="left" width="256" height="256" alt="Најлепше транссексуалне манекенке " title="Најлепше транссексуалне манекенке " />
                    ]]>
                </description>
                <pubDate>Sun, 15 Jan 2012 19:51:36 +0100</pubDate>
                <category>Занимљивости</category>
                
                <guid>http://www.rts.rs/page/magazine/ci/story/501/%D0%97%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BC%D1%99%D0%B8%D0%B2%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8/1026708/%D0%9D%D0%B0%D1%98%D0%BB%D0%B5%D0%BF%D1%88%D0%B5+%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BD%D1%81%D1%81%D0%B5%D0%BA%D1%81%D1%83%D0%B0%D0%BB%D0%BD%D0%B5+%D0%BC%D0%B0%D0%BD%D0%B5%D0%BA%D0%B5%D0%BD%D0%BA%D0%B5+.html</guid>
		<content:encoded>
		    <![CDATA[<p><!--[box 11375312]--></p><p>Многи нису свесни чињенице да транссексуални модели преплављују модне магазине и модне писте широм света.</p><p>Прелепи модели који изгледају и осећају се као жене често не крију да су рођени са мушким репродуктивним органима.</p><p>Веома познат у модним оквирима, Андреј Пејић је момак који се не устеже да покаже своју женску страну на писти и пред објективом.</p><p>Савршеним манекенским ходом већ извесно време представља како мушке тако и женске креације. Поносан је што је<strong> </strong><a href="/page/magazine/ci/story/461/%D0%A1%D0%B2%D0%B5%D1%82+%D0%BF%D0%BE%D0%B7%D0%BD%D0%B0%D1%82%D0%B8%D1%85/901988/%D0%90%D0%BD%D0%B4%D1%80%D0%B5%D1%98+%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B5+%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%B0%D1%80%21.html" target="_blank"><strong>сврстан у 100 најсексепилнијих жена света</strong></a>, као и на успешну прошлу модну годину у којој је сарађивао са Жан-Полом Готјеом и Марком Џејкобсом.</p><p><!--[box 11372988]--><!--[box 11372996]--></p><p>Згодна Бразилка Леа Т. рођена је као Леандро Серезо 1981. године што је није спречило да постане једна од најпознатијих светских транссексуалних манекени. Позната је као муза високе моде и као једна од омиљених модела модне куће <em>Живанши</em>.</p><p>За Клаудију Чарез ретко ко би поверовао да је рођена као мушкарац. Светски позната плавуша је шпанског порекла, рођена у Њујорку, а глумом и манекенством почела је да се бави од 16. године.</p><p>Учествовала је у познатом шоу програму <em>America's Next Top Model</em>, али је дисквалификована због транссексуализма.</p><p>Лепа и успешна транссексуална „мама&quot;, аргентинка Флоренсија де ла Верга, рођена је 1976. године као Роберто Карлос Тринидад.</p><p><!--[box 11375064]--></p><p>Веома тражена глумица и манекенка не крије да има диван брак и близанце рођене уз помоћ сурогат мајке.</p><p><!--[box 11373172]--><!--[box 11373422]--></p><p>Тајланђанка Семи, прошлогодишња је победница на најпознатијем транссексуалном такмичењу званом Мис међународне краљице.</p><p>Семи би многе даме пре свега позавиделе на правилним цртама лица и девојачком шарму са којим човек може само да се роди.</p><p>Да трансексуални модели нису производ данашњице потврђују фотографије Британке Керолајн Туле Коси која је лед у тим водама пробила још седамдесетих година прошлог века.</p><p>Имала је запажену улогу у једном од филмова о чувеном агенту Џејмсу Бонду, а својевремено је позирала и за магазин <em>Плејбој.</em></p><p>Опробала се и као списатељица и у аутобиографији под називом<em> Ја сам</em> <em>жена</em> (<em>I Am A Woman</em>) детаљно описала своја искуства у свету глуме и моде.</p><p>Ипак, не треба заборавити Роберту Клоази, Бразилку, прву транссексуалну манекенку која је позирала за <em>Плејбој </em>пре оперативног захвата промене пола.</p><p>Након што је променила пол Клоази се сликала за мушки магазин <em>Sexy </em>1989. године, понела титулу најлепше жене Бразила и успешно се удала за једног Швајцарца.</p><p><!--[box 11373348]--></p>]]>
		</content:encoded>
            </item>
        
            <item>
                <title>Сад је јасно зашто лоше возе</title>
                <link>http://www.rts.rs/page/magazine/ci/story/501/%D0%97%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BC%D1%99%D0%B8%D0%B2%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8/1026800/%D0%A1%D0%B0%D0%B4+%D1%98%D0%B5+%D1%98%D0%B0%D1%81%D0%BD%D0%BE+%D0%B7%D0%B0%D1%88%D1%82%D0%BE+%D0%BB%D0%BE%D1%88%D0%B5+%D0%B2%D0%BE%D0%B7%D0%B5.html</link>
                <description>
                    Aмериканци се највише плаше сиромаштва, на изборима немају проблем да гласају за женског кандидата, 56 одсто било би поласкано да им се удвара геј, а чак 24 одсто мастурбира у току вожње, говоре резултати анкете магазина „Гламур“.

                    <![CDATA[
		    <img src="http://www.rts.rs/thumbnail/polic-tamb.jpg?thumbId=1913704&amp;fileSize=76302&amp;contentType=image/pjpeg&amp;lastModified=1326571317000" 
		    align="left" width="256" height="256" alt="Сад је јасно зашто лоше возе" title="Сад је јасно зашто лоше возе" />
                    ]]>
                </description>
                <pubDate>Sat, 14 Jan 2012 21:03:08 +0100</pubDate>
                <category>Занимљивости</category>
                
                <guid>http://www.rts.rs/page/magazine/ci/story/501/%D0%97%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BC%D1%99%D0%B8%D0%B2%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8/1026800/%D0%A1%D0%B0%D0%B4+%D1%98%D0%B5+%D1%98%D0%B0%D1%81%D0%BD%D0%BE+%D0%B7%D0%B0%D1%88%D1%82%D0%BE+%D0%BB%D0%BE%D1%88%D0%B5+%D0%B2%D0%BE%D0%B7%D0%B5.html</guid>
		<content:encoded>
		    <![CDATA[<p>Истраживање које је спровео амерички часопис <em>Гламур</em> показало је да 31 одсто мушкараца у САД мастурбира на радном месту, а исто толико приликом посете родитељима, док 24 одсто то ради у току вожње.</p><p><!--[box 11375922]--></p><p>Главна уредница часописа Синди Ливи наводи да су упркос овим помало сензационалистичким статистикама мушкарци последњих десет година прилично еволуирали, посебно у односу на права жена и хомосексуалце.</p><p><!--[box 11377328]--></p><p>Већина испитаника је изјавила да би без проблема гласала за жену за председника државе, а 56 одсто је признало да би се осећало поласканим када би им се геј мушкарац удварао.</p><p>Истраживање је, такође, показало да је секс мушкарцима главна дневна преокупација (38 одсто). На новац мисле нешто мање (31 одсто).</p><p>И далеко се више плаше сиромаштва (36 одсто), него смрти (23 одсто).</p><p>Чак 84 процента испитаних Американаца је признало да им не би сметало да њихова партнерка зарађује 100.000 долара више од њих.</p><p>Анкета открива и да мушкарци желе озбиљну љубавну везу, a да све мање воле вештачке груди. </p><p>Иако су спремни да на председничким изборима гласају за жену, 42 одсто мушкараца, ипак, више воли да њихова супруга узме њихово презиме.</p>]]>
		</content:encoded>
            </item>
        
            <item>
                <title>Најличнији лични документ</title>
                <link>http://www.rts.rs/page/magazine/ci/story/501/%D0%97%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BC%D1%99%D0%B8%D0%B2%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8/1026780/%D0%9D%D0%B0%D1%98%D0%BB%D0%B8%D1%87%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B8+%D0%BB%D0%B8%D1%87%D0%BD%D0%B8+%D0%B4%D0%BE%D0%BA%D1%83%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D1%82.html</link>
                <description>
                    Као успомену на путовање у родну Аустралију, Ричард Ештон је истетовирао податке из свог пасоша на леђима. Мада му се многи смеју и мисле да је луд, тетоважа му је више пута помогла да подигне новац из банке!
                    <![CDATA[
		    <img src="http://www.rts.rs/thumbnail/Ricard-Ešton-t.jpg?thumbId=1913470&amp;fileSize=52015&amp;contentType=image/pjpeg&amp;lastModified=1326553257000" 
		    align="left" width="256" height="256" alt="Најличнији лични документ" title="Најличнији лични документ" />
                    ]]>
                </description>
                <pubDate>Sat, 14 Jan 2012 17:27:46 +0100</pubDate>
                <category>Занимљивости</category>
                
                <guid>http://www.rts.rs/page/magazine/ci/story/501/%D0%97%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BC%D1%99%D0%B8%D0%B2%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8/1026780/%D0%9D%D0%B0%D1%98%D0%BB%D0%B8%D1%87%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B8+%D0%BB%D0%B8%D1%87%D0%BD%D0%B8+%D0%B4%D0%BE%D0%BA%D1%83%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D1%82.html</guid>
		<content:encoded>
		    <![CDATA[<p><!--[box 11375050]--><!--[box 11375982]--></p><p>Како би се увек сећаo свог пута у Аустралију, Британац Ричард Ештон је истетовирао свој пасош на леђима. Заправо ону страницу са подацима.</p><p>„Моја девојка је мислила да сам луд, али сада мисли да је смешно. Иначе, људи који виде моју тетоважу увек се насмеју&quot;, рекао је Ештон за британски таблоид <em>Сан</em>.</p><p>Иако му се многи смеју и такође мисле да је луд, тетоважа, како сам истиче, има и своје предности. </p><p>Неколико пута, када је заборавио лична документа, лако је подигао новац из банке уз једноставно свлачење мајце пред службеницима који са леђа узимају податке.</p><p>„Обично ме службенице у банци чудно гледају, али им буде драго када схвате да не покушавам да их преварим. Не ходам около без мајице, али када треба ја је скинем&quot;, рекао је 27-годишњи младић који додаје да му исти поступак не помаже на путовањима.</p><p>Као други мотив за овакво тетовирање Ричард наводи аустралијско порекло и родни Сиднеј који је желео да „понесе на кожи&quot;.</p>]]>
		</content:encoded>
            </item>
        
            <item>
                <title>Сонда „Фобос-Тло“ јуриша ка Земљи </title>
                <link>http://www.rts.rs/page/magazine/ci/story/501/%D0%97%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BC%D1%99%D0%B8%D0%B2%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8/1026452/%D0%A1%D0%BE%D0%BD%D0%B4%D0%B0+%E2%80%9E%D0%A4%D0%BE%D0%B1%D0%BE%D1%81-%D0%A2%D0%BB%D0%BE%E2%80%9C+%D1%98%D1%83%D1%80%D0%B8%D1%88%D0%B0+%D0%BA%D0%B0+%D0%97%D0%B5%D0%BC%D1%99%D0%B8+.html</link>
                <description>
                    Око 200 килограма делова руске сонде „Фобос-Тло“ пашће у јужни Атлантик између недеље и понедељка. Упркос чињеници да покварена летелица величине камиона носи 12 тона токсичног товара, руски стручњаци сматрају да она не представља опасност.
                    <![CDATA[
		    <img src="http://www.rts.rs/thumbnail/Fobos-Tlo-t.jpg?thumbId=1912858&amp;fileSize=73958&amp;contentType=image/pjpeg&amp;lastModified=1326480599000" 
		    align="left" width="256" height="256" alt="Сонда „Фобос-Тло“ јуриша ка Земљи " title="Сонда „Фобос-Тло“ јуриша ка Земљи " />
                    ]]>
                </description>
                <pubDate>Sat, 14 Jan 2012 07:56:17 +0100</pubDate>
                <category>Занимљивости</category>
                
                <guid>http://www.rts.rs/page/magazine/ci/story/501/%D0%97%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BC%D1%99%D0%B8%D0%B2%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8/1026452/%D0%A1%D0%BE%D0%BD%D0%B4%D0%B0+%E2%80%9E%D0%A4%D0%BE%D0%B1%D0%BE%D1%81-%D0%A2%D0%BB%D0%BE%E2%80%9C+%D1%98%D1%83%D1%80%D0%B8%D1%88%D0%B0+%D0%BA%D0%B0+%D0%97%D0%B5%D0%BC%D1%99%D0%B8+.html</guid>
		<content:encoded>
		    <![CDATA[<p>Делови једне од најтежих и најтоксичнијих свемирских летелица, руска сонда „Фобос-Тло&quot;, пашће у јужни Атлантик између недеље и понедељка, потврдили су запослени у свемирској агенцији „Роскосмос&quot;.</p><p><!--[box 11369892]--></p><p><!--[box 11369856]--></p><p>Како стручњаци предвиђају, делови сонде биће расути 400 километара источно од обале провинције Чубут на југу Аргентине, преноси агенција АП.</p><p>Руска свемирска агенција „Роскосмос&quot; је предвидела да ће само 20 до 30 фрагмената „Фобоса&quot;, укупне тежине 200 килограма, „преживети&quot; улазак у атмосферу и пасти на површину Земље.</p><p>Сонда цилиндричног обилика величине камиона, а тешка 14,6 тона, лансирана је 8. новембра 2011. године пут Марса да би до августа 2014. године на Земљу допремила 200 грама узорка његовог тла.</p><p>Летелица се 11 минута након лансирања одвојила од ракете „Зенит-2&quot;, а планирано је да затим два пута укључи своје моторе како би ухватила правац ка Марсу. Међутим, то се није догодило и „Фобос-Тло&quot; остао је у орбити Земље.</p><p>Због планираног дугог пута до Фобоса, једног од сателита Црвене планете, сонда и даље има 12 тона изузетно токсичног горива.</p><p><!--[box 11369828]--></p><p>Представници „Роскосмоса&quot;, међутим, инсистирају да ће токсично гориво сагорети у атомосфери и да не представља опасност.</p><p>Ово је трећи објекат који из свемира пада на Земљу у протеклих пет месеци - Насин истраживачки <strong><a href="/page/magazine/ci/story/501/%D0%97%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BC%D1%99%D0%B8%D0%B2%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8/961394/%D0%88%D0%B5+%D0%BB%27+%D0%B2%D0%B8%D0%B4%27%D0%BE+%D0%BD%D0%B5%D0%BA%D0%BE+%D0%BD%D0%B0%D1%88+%D1%81%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D1%82%3F.html" target="_blank">сателит тежине шест тона пао је у септембру</a></strong>, а немачки <a href="/page/magazine/ci/story/501/%D0%97%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BC%D1%99%D0%B8%D0%B2%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8/974742/%D0%88%D0%BE%D1%88+%D1%98%D0%B5%D0%B4%D0%B0%D0%BD+%D1%81%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D1%82+%D1%98%D1%83%D1%80%D0%B8+%D0%BA%D0%B0+%D0%97%D0%B5%D0%BC%D1%99%D0%B8.html" target="_blank"><strong>сателит од три тоне у октобру</strong></a>.</p>]]>
		</content:encoded>
            </item>
        
            <item>
                <title>Хигијена је пола расизма</title>
                <link>http://www.rts.rs/page/magazine/ci/story/501/%D0%97%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BC%D1%99%D0%B8%D0%B2%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8/1026264/%D0%A5%D0%B8%D0%B3%D0%B8%D1%98%D0%B5%D0%BD%D0%B0+%D1%98%D0%B5+%D0%BF%D0%BE%D0%BB%D0%B0+%D1%80%D0%B0%D1%81%D0%B8%D0%B7%D0%BC%D0%B0.html</link>
                <description>
                    „Јавни базен, само за белце“ натпис је који је освануо на огради једног базена у Коламбусу у Охају. Како би се „опрала“ пред Комисијом за грађанска права и гневним суграђанима, власница базена је објаснила да „производи за косу које користе црнкиње брзо замуте воду“. 
                    <![CDATA[
		    <img src="http://www.rts.rs/thumbnail/Bazen-t.jpg?thumbId=1912516&amp;fileSize=70998&amp;contentType=image/pjpeg&amp;lastModified=1326464773000" 
		    align="left" width="256" height="256" alt="Хигијена је пола расизма" title="Хигијена је пола расизма" />
                    ]]>
                </description>
                <pubDate>Sat, 14 Jan 2012 08:00:03 +0100</pubDate>
                <category>Занимљивости</category>
                
                <guid>http://www.rts.rs/page/magazine/ci/story/501/%D0%97%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BC%D1%99%D0%B8%D0%B2%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8/1026264/%D0%A5%D0%B8%D0%B3%D0%B8%D1%98%D0%B5%D0%BD%D0%B0+%D1%98%D0%B5+%D0%BF%D0%BE%D0%BB%D0%B0+%D1%80%D0%B0%D1%81%D0%B8%D0%B7%D0%BC%D0%B0.html</guid>
		<content:encoded>
		    <![CDATA[<p>Производи за косу које црнкиње користе брзо замуте воду, тако бар тврди власница базена која је на ограду окачила натпис: „Јавни базен, само за белце&quot;.</p><p><!--[box 11367858]--></p><p>Џејми Хејн, власница стамбеног комплекса унутар којег се налази и базен „само за белце&quot;, навукла је на себе, тим натписом, гнев становника Коламбуса у Охају и опомену Комисије за људска права.</p><p>Комисија је закључила да постављање таквог знака „ограничава друштвене интеракције између белаца и Афроамериканаца и подржава дискриминацију усмерену на све особе са другачијом бојом коже&quot;.</p><p>Тужбу је поднео Мајкл Гун, бивши станар комплекса, који је како наводи имао неограничен приступ базену, све док му у посету није дошла његова 10-годишња ћерка из претходног брака, мелескиња.</p><p>Џејми Хејн је, тврди бивши станар, „напала&quot; његову ћерку да „прља базен хемикалијама које користи за косу&quot; и након неколико дана поставила спорни натпис.</p><p><!--[box 11367854]--></p><p>„Испрва сам био шокиран, бесан и згрожен. Били смо веома узнемирени и иселили смо се из стана јер нисам желео да излажем своју ћерку понижењу које носи порука са овог знака. Месецима сам крио од ћерке разлоге због којих смо се преселили&quot;, рекао је Гун.</p><p>Бивши станар, такође, наводи да се никада није сукобио са Хејновом око овог проблема, али да нема никакве сумње да се знак односио искључиво на његово дете.</p><p>У покушају да се одбрани, власница базена још наводи да је знак заправо поклон од пријатеља и да датира из 1931. године.</p><p>„Ја немам проблем са расама, то је само историјски знак&quot;, рекла је Хејнова, објашњавајући да је „озбиљан колекционар антиквитета&quot;.</p>]]>
		</content:encoded>
            </item>
        
            <item>
                <title>Јес' ти бува или жаба?</title>
                <link>http://www.rts.rs/page/magazine/ci/story/501/%D0%97%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BC%D1%99%D0%B8%D0%B2%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8/1026080/%D0%88%D0%B5%D1%81%27+%D1%82%D0%B8+%D0%B1%D1%83%D0%B2%D0%B0+%D0%B8%D0%BB%D0%B8+%D0%B6%D0%B0%D0%B1%D0%B0%3F.html</link>
                <description>
                    Можда жаба јесте минијатурна, али је откриће велико! Са својих 7,7 милиметара дужине, Paedophryne amauensis је сигурно најмања жаба на свету, али највероватније и најмањи од 60.000 познатих планетарних кичмењака.
                    <![CDATA[
		    <img src="http://www.rts.rs/thumbnail/Zaba-tamb.jpg?thumbId=1912162&amp;fileSize=76980&amp;contentType=image/pjpeg&amp;lastModified=1326453176000" 
		    align="left" width="256" height="256" alt="Јес&#039; ти бува или жаба?" title="Јес&#039; ти бува или жаба?" />
                    ]]>
                </description>
                <pubDate>Fri, 13 Jan 2012 16:49:02 +0100</pubDate>
                <category>Занимљивости</category>
                
                <guid>http://www.rts.rs/page/magazine/ci/story/501/%D0%97%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BC%D1%99%D0%B8%D0%B2%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8/1026080/%D0%88%D0%B5%D1%81%27+%D1%82%D0%B8+%D0%B1%D1%83%D0%B2%D0%B0+%D0%B8%D0%BB%D0%B8+%D0%B6%D0%B0%D0%B1%D0%B0%3F.html</guid>
		<content:encoded>
		    <![CDATA[<p>Жаба пронађена на Папуи Новој Гвинеји најмања је жаба на свету, објављено је у стручном магазину <em>PLoS One</em>.</p><p><em>Paedophryne amauensis</em> дугачка је 7,7 милиметара и врло лако би могла бити и најмањи овоземаљски кичмењак.</p><p><!--[box 11365442]--><!--[box 11367638]--><!--[box 11365622]--><!--[box 11365606]--></p><p>Истраживачи су пронашли и њеног нешто већег рођака <em>Paedophryne swiftoruma</em>.</p><p>Научници сматрају да је њена величина повезана са стаништем - шумским тлом покривеним лишћем.</p><p>Жабу је било тешко уочити - не само због величине већ и због боје која јој омогућава да се уклопи у околину, и због гласа који подсећа на звуке које производе инсекти.</p><p>Вођа истраживачког тима Крис Остин, са Државног универзитета Лујзијана, рекао је да је његова екипа ноћу у шуми снимала гласове жаба и да су, наишавши на непознати звук, желели да сазнају одакле он долази. Убрзо су утврдили да допире са шумског тла.</p><p>„Била је ноћ, а и ти створови су невероватно ситни тако да смо после неколико покушаја једноставно кренули да рукама скупљамо опало лишће и трпамо га у пластичне кесе. Онда смо видели те невероватно мале жабе како скачу у њима&quot;, рекао је Остин за Би-Би-Си.</p><p>Род <em>Paedophryne</em> откривен је релативно скоро. Чини га већи број врста малих жаба које насељавају различите области источних шума Папуе Нове Гвинеје.</p><p>Истраживачи сматрају да се жабе хране инсектима који су мањи од оних које једу остале жабе, и да је могуће да су и оне саме плен мањим кичмењацима који иначе не лове жабе.</p><p>Могуће је да их, међу осталима, лове и шкорпије.</p><p><!--[box 11366944]--></p><p>За најмање жабе на свету до сада су сматране бразилска „златна жаба&quot; (<em>Brachycephalus didactylus</em>) и њен нешто већи кубански рођак <em>Monte iberia eleuth</em>. Обе су нешто мање од једног центиметра.</p><p><!--[box 11367298]--></p><p>За најмање кичмењаке до сада је сматрана врста риба <em>Paedocypris progenetica</em>, са дужином од 7,9 до 10,3 милиметара. На другом крају скале налази се плави кит, чија просечна дужина од 25,8 метара у зрелом добу, тешко може икада бити надмашена.</p><p><!--[box 11367542]--></p>]]>
		</content:encoded>
            </item>
        
            <item>
                <title>„Истетовирај ми задњицу“, плати и жени ме!</title>
                <link>http://www.rts.rs/page/magazine/ci/story/501/%D0%97%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BC%D1%99%D0%B8%D0%B2%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8/1026104/%E2%80%9E%D0%98%D1%81%D1%82%D0%B5%D1%82%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%80%D0%B0%D1%98+%D0%BC%D0%B8+%D0%B7%D0%B0%D0%B4%D1%9A%D0%B8%D1%86%D1%83%E2%80%9C%2C+%D0%BF%D0%BB%D0%B0%D1%82%D0%B8+%D0%B8+%D0%B6%D0%B5%D0%BD%D0%B8+%D0%BC%D0%B5%21.html</link>
                <description>
                    Како би дошла до новца који јој је потребан да плати рачуне, једна Новозеланђанка покренула је интернет аукцију под називом „Истетовирај моју задњицу“. За само један дан понуде су достигле суму од 6.500 евра!
                    <![CDATA[
		    <img src="http://www.rts.rs/thumbnail/Tina-Beznec-t.jpg?thumbId=1912228&amp;fileSize=47254&amp;contentType=image/pjpeg&amp;lastModified=1326455519000" 
		    align="left" width="256" height="256" alt="„Истетовирај ми задњицу“, плати и жени ме!" title="„Истетовирај ми задњицу“, плати и жени ме!" />
                    ]]>
                </description>
                <pubDate>Fri, 13 Jan 2012 21:03:53 +0100</pubDate>
                <category>Занимљивости</category>
                
                <guid>http://www.rts.rs/page/magazine/ci/story/501/%D0%97%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BC%D1%99%D0%B8%D0%B2%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8/1026104/%E2%80%9E%D0%98%D1%81%D1%82%D0%B5%D1%82%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%80%D0%B0%D1%98+%D0%BC%D0%B8+%D0%B7%D0%B0%D0%B4%D1%9A%D0%B8%D1%86%D1%83%E2%80%9C%2C+%D0%BF%D0%BB%D0%B0%D1%82%D0%B8+%D0%B8+%D0%B6%D0%B5%D0%BD%D0%B8+%D0%BC%D0%B5%21.html</guid>
		<content:encoded>
		    <![CDATA[<p>Због мањка новца Новозеланђанка Тина Безнец покренула је онлајн аукцију под називом „Истетовирај моју задњицу&quot; на највећем сајту за интернет надметање под називом <em>The Тrade Me.</em></p><p><em><!--[box 11365836]--></em></p><p>За само 24 часа, понуде су прешле 10.000 новозеландских долара (6.500 евра), што говори да има доста заинтересованих тату уметника који би да оставе сопствени печат на Тининој задњици.</p><p>Двадесеттрогодишња девојка дошла је до ове необичне идеје јер јој је, како наводи, новац потребан да плати рачуне.</p><p>„Можете мислити да сам луда, али да - победник ће имати прилику да истетовира шта год жели на мојој задњици&quot;, рекла је Tина.</p><p>У огласу за несвакидашњу понуду, млада дама је још додала и неколико разлога због којих би неко можда био заинтересован за овај подухват. Између осталих наводи и понуду за брак, бизнис промоцију и досаду.</p><p>Тетоважа, величине девет са девет центиметара може бити лична, али и пословна реклама.</p><p><!--[box 11365832]--></p><p>Тина Безнец, ипак, не гледа смо своју добит. Новозеланђанка планира да 20 одсто добитка да у добротворне сврхе.</p><p>Сви заинтересовани удварачи, уметници, бизнисмени ће моћи да учествују у овој необичној аукцији до петка 20. јануара, када ће званично бити затворена.</p>]]>
		</content:encoded>
            </item>
        
            <item>
                <title>Пресушиће осам светских река?</title>
                <link>http://www.rts.rs/page/magazine/ci/story/501/%D0%97%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BC%D1%99%D0%B8%D0%B2%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8/1025876/%D0%9F%D1%80%D0%B5%D1%81%D1%83%D1%88%D0%B8%D1%9B%D0%B5+%D0%BE%D1%81%D0%B0%D0%BC+%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%B8%D1%85+%D1%80%D0%B5%D0%BA%D0%B0%3F.html</link>
                <description>
                    Часопис "National Geographic" објавио је алармантне податке о убрзаном нестајању осам великих светских река. Наиме, Колорадо, Сир Дарја, Аму Дарја, Хоангхо, Инд, Теста, Рио Гранде и Мари ускоро ће пресушити због превелике експлоатације. Последице нестајања река неће се одразити само на становништво већ и на многе екосистеме широм планете.

                    <![CDATA[
		    <img src="http://www.rts.rs/thumbnail/reka-tamb.jpg?thumbId=1911928&amp;fileSize=69832&amp;contentType=image/pjpeg&amp;lastModified=1326419421000" 
		    align="left" width="256" height="256" alt="Пресушиће осам светских река?" title="Пресушиће осам светских река?" />
                    ]]>
                </description>
                <pubDate>Fri, 13 Jan 2012 14:00:32 +0100</pubDate>
                <category>Занимљивости</category>
                
                <guid>http://www.rts.rs/page/magazine/ci/story/501/%D0%97%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BC%D1%99%D0%B8%D0%B2%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8/1025876/%D0%9F%D1%80%D0%B5%D1%81%D1%83%D1%88%D0%B8%D1%9B%D0%B5+%D0%BE%D1%81%D0%B0%D0%BC+%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%B8%D1%85+%D1%80%D0%B5%D0%BA%D0%B0%3F.html</guid>
		<content:encoded>
		    <![CDATA[<p>Превелико и необазриво коришћење вода осам светских река одразиће се на њихов потпуни нестанак, а суморна будућност чека не само околне становнике већ и читаве екосистеме.</p><p><!--[box 11361794]--></p><p>Река <strong>Колорадо (2.333 km)</strong> водом снабдева око 30 милиона људи. Због великог искоришћавања у пољопривредне, индустријске и градске сврхе, вода тешко стиже до делте у Калифорнијском заливу. Само једна десетина њене воде допре до Мексика, где се углавном користи за пољопривреду и снабдевање градова јужно од границе.</p><p>Све већа коалиција адвоката, заједно са часописом <em>National Geographic</em>, ради на томе да поврати макар део воде реке Колорадо, у нади да ће регенерисати њену сада већ сушну делту и екосистем. Све више људи интересује се да помогне овој акцији, ширећи свест о важности и улози реке.</p><p><!--[box 11361808]--></p><p>У Пакистану се великом брзином повећава број становника и тренутно их је 170 милиона. Вода реке <strong>Инд</strong> <strong>(3.200 km)</strong> намењена је за домаћинства, пољопривреду и наводњавање скоро 90 одсто сувог земљишта. Колико су последице превелике експлоатације ове велике реке озбиљне говори и чињеница да се вода Инда више уопште не улива у океан код луке у Карачију.</p><p>Због великих проблема проузрокованих оваквим коришћењем, долази и до немира међу становништвом, те често избијају сукоби и свађе око воде. Лоше вести, али и тензија, проширили су се и на суседну Индију, дом глечера који хране реку, али која, нажалост, планира све већа скретања тока реке, преноси <em>National Geographic.</em></p><p>Међутим, наде има – у региону се раст броја становника успорава, а јавља се и пораст свести о значају заштите великих светских река.</p><p><!--[box 11362092]--></p><p>Аралско море у Азији некада су пуниле две велике реке: <strong>Аму Дарја (1.400 km)</strong> на југу и <strong>Сир Дарја (2.212 km)</strong> на северу. Међутим, шездесетих година прошлог века, Совјети су одлучили на нахране околне степе, па су изградили систем за наводњавање који се састоји од 20.000 канала, 45 брана и више од 80 резервоара. Систем је неефикасан и цури, а река Аму Дарја изгубила је највећи део свог тока и више не стиже до Аралског мора.</p><p>Река Сир Дарја мало је боље прошла од своје сестре, али је толико загађена да се не препоручује њено коришћење као воде за пиће или наводњавање.</p><p>Лишено главних извора воде, Аралско море је за само неколико деценија сведено на неколико малих језера. Милиони комада рибе су угинули, обала се километрима повукла од градова, а оно мало људи који су ту остали били су на удару олује токсичне прашине, која је последица индустријског загађења.</p><p><!--[box 11361844]--></p><p>Последњих неколико година, Светска банка финансира изградњу брана у оквиру рестаурационог пројекта ради регенерације Сир Дарје и онога што је остало од Северног Аралског мора.</p><p>Величанствена река <strong>Рио Гранде </strong>једна је од највећих река Северне Америке и дугачка <strong>3.033 километара</strong>. Но, због неумереног искоришћавања од стране Тексаса и Мексика, ова река скоро уопште више не долази до Мексичког залива. Последице експлоатације огледају се и у чињеници да је њен екосистем веома угрожен.</p><p><!--[box 11361860]--></p><p>Хоангхо или <strong>Жута река (5.500 km)</strong>, друга је по величини река у Кини, после Јангцекјанга. Колевка је најраније познате кинеске цивилизације и има дугу и бурну историју у региону. Већ 40 година Жута река једноставно пресушује пре него што дође до мора. Доњи ток реке је без воде читавих 230 дана годишње.</p><p>Последњих неколико година, кинеска влада предузима кораке да јој поврати снагу, ускраћујући пољопривредницима да користе воду у неким деловима тока.</p><p><!--[box 11361878]--></p><p>Река <strong>Теста (315 km)</strong>, пролази кроз индијску државу Сиким и улива се у реку Брамапутра у Бангладешу. Услед великог наводњавања, река коју називају „линијом живота&quot; у Сикиму, ускоро ће пресушити.</p><p>Неопходан је хитан састанак владa Индије и Бангладеша, како би се решио проблем. Разумна експлоатација речне воде спречиће њено нестајање, поручују индијски екоактивисти.</p><p><!--[box 11361898]--></p><p>Најдужа и најважнија река у Аустралији, <strong>Мари</strong>, дугачка је <strong>2.375 километара</strong>. Због великог наводњавања, река се повукла, а појачани салинитет прети да угрози усеве и екосистем.</p><p>Река Мари суочава се и са проблемима као што су велико загађење и увођење инвазивних врста риба, попут европског шарана. Ако река пресуши или достигне ниво загађења тако да више не може да се користи, нестаће 40 одсто пијаће воде у неким регионима Аустралије.</p>]]>
		</content:encoded>
            </item>
        
            <item>
                <title>Србин надомак Јужног пола</title>
                <link>http://www.rts.rs/page/magazine/ci/story/501/%D0%97%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BC%D1%99%D0%B8%D0%B2%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8/1025192/%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D0%BD+%D0%BD%D0%B0%D0%B4%D0%BE%D0%BC%D0%B0%D0%BA+%D0%88%D1%83%D0%B6%D0%BD%D0%BE%D0%B3+%D0%BF%D0%BE%D0%BB%D0%B0.html</link>
                <description>
                    Крагујевачки алпиниста Драган Јововић члан је руске експедиције која је 1. јануара кренула у освајање Јужног пола. До циља им је остало још 72 километра, а екипа очекује да ће на најјужнију тачку планете стићи у рекордном року. Сви чланови експедиције су у добром здравственом стању.

                    <![CDATA[
		    <img src="http://www.rts.rs/thumbnail/Alp-tamb.jpg?thumbId=1911790&amp;fileSize=32982&amp;contentType=image/pjpeg&amp;lastModified=1326396650000" 
		    align="left" width="256" height="256" alt="Србин надомак Јужног пола" title="Србин надомак Јужног пола" />
                    ]]>
                </description>
                <pubDate>Thu, 12 Jan 2012 20:32:26 +0100</pubDate>
                <category>Занимљивости</category>
                
                <guid>http://www.rts.rs/page/magazine/ci/story/501/%D0%97%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BC%D1%99%D0%B8%D0%B2%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8/1025192/%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D0%BD+%D0%BD%D0%B0%D0%B4%D0%BE%D0%BC%D0%B0%D0%BA+%D0%88%D1%83%D0%B6%D0%BD%D0%BE%D0%B3+%D0%BF%D0%BE%D0%BB%D0%B0.html</guid>
		<content:encoded>
		    <![CDATA[<p>Четворица храбрих алпиниста, Србин из Крагујевца, Драган Јововић и три Руса - Владимир Панкратенко, Алекс Абрамов и Димитриј Козников, налазе се на 72 километара од најјужније тачке Земље.</p><p><!--[box 11359320]--></p><p><!--[box 11359246]--><!--[box 11359386]--></p><p>Како Јововић наводи у свом интернет дневнику (www.juznipol2012.com), где је описано цело путовање од првог дана, екипа је јуче прешла 18,6 километара, што је знатно више него што су планирали.</p><p>Првобитни план био је да прелазе дневно по 15 километара, али је цела екипа у одличној форми, па су успели и више. Јововић додаје, да, ако све прође по плану, експедиција може до најјужније тачке на планети да дође у рекордном року.</p><p>Српски алпиниста наводи да се време у среду после етапе нагло погоршало, да је почела јака мећава и да је температура пала на -50 степени Целзијуса.</p><p>У исто време, у поход на Јужни пол кренуло је још четрдесетак људи, а Јововић се налази у руском делу експедиције. Међу екипом нема носача опреме, тако да сами вуку санке са опремом тешком 50 килограма и сами постављају логоре.</p><p>Иначе, Драган Јововић (53), генерални директор „Таково осигурања&quot; Крагујевац, члан је клуба &quot;Extreme Summit Team&quot; из Београда и Планинарско-алпинистичког клуба Крагујевац.</p><p>Првог јануара је, у оквиру руске експедиције, кренуо у освајање Антарктика и то на стогодишњицу освајања Јужног пола од стране Роалда Амундсена, што се поклапа и са 110. годишњицом планинарства у Србији.</p><p><!--[box 11360818]--></p><p>До сада су само четири Србина покушала да освоје хладни, јужни континент, али су се све експедиције завршиле одустајањем.</p><p><!--[box 11359304]--></p>]]>
		</content:encoded>
            </item>
        
            <item>
                <title>Директор школе укинуо домаће задатке</title>
                <link>http://www.rts.rs/page/magazine/ci/story/501/%D0%97%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BC%D1%99%D0%B8%D0%B2%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8/1025764/%D0%94%D0%B8%D1%80%D0%B5%D0%BA%D1%82%D0%BE%D1%80+%D1%88%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%B5+%D1%83%D0%BA%D0%B8%D0%BD%D1%83%D0%BE+%D0%B4%D0%BE%D0%BC%D0%B0%D1%9B%D0%B5+%D0%B7%D0%B0%D0%B4%D0%B0%D1%82%D0%BA%D0%B5.html</link>
                <description>
                    Да би ученике учинио вреднијим и на часу пажљивијим и прецизнијим, директор осијечке Основне школе „Вијенац“ укинуо је домаће задатке, који по правилницима и нису обавезни.
                    <![CDATA[
		    <img src="http://www.rts.rs/thumbnail/Domaci-tamb.jpg?thumbId=1911580&amp;fileSize=48475&amp;contentType=image/pjpeg&amp;lastModified=1326387317000" 
		    align="left" width="256" height="256" alt="Директор школе укинуо домаће задатке" title="Директор школе укинуо домаће задатке" />
                    ]]>
                </description>
                <pubDate>Thu, 12 Jan 2012 18:03:23 +0100</pubDate>
                <category>Занимљивости</category>
                
                <guid>http://www.rts.rs/page/magazine/ci/story/501/%D0%97%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BC%D1%99%D0%B8%D0%B2%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8/1025764/%D0%94%D0%B8%D1%80%D0%B5%D0%BA%D1%82%D0%BE%D1%80+%D1%88%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%B5+%D1%83%D0%BA%D0%B8%D0%BD%D1%83%D0%BE+%D0%B4%D0%BE%D0%BC%D0%B0%D1%9B%D0%B5+%D0%B7%D0%B0%D0%B4%D0%B0%D1%82%D0%BA%D0%B5.html</guid>
		<content:encoded>
		    <![CDATA[<p>Директор једне основне школе у Осијеку одлучио је да укине домаће задатке ученицима, а као професор ту праксу спроводи још од 70-их година, објављено је на хрватском сајту <em>Индекс</em>.</p><p><!--[box 11360034]--></p><p>„На стручним већима посебно се пропагирају домаћи задаци иако ни у једном правилнику не пише да су обавезни. Ја се тога не држим па је био шок кад сам пре 30 година родитељима рекао да деца неће имати домаће задатке. У замену су радили на часу невиђеном прецизношћу и квалитетом&quot;, рекао је за <em>Глас Славоније</em> директор осијечке Основне школе „Вијенац&quot; Стјепан Сокол.</p><p>Директор каже да ће током ове школске године у школи спровести истраживање како би новим генерацијама дао прилику да изразе своје мишљење о домаћим задацима.</p><p>Сокол тврди да на овај начин жели да ученике у школи учини вреднијим.</p><p>„Ми идемо на то да ученици заврше код куће посао који нису успели да доврше у школи. На тај начин је постигнут циљ да ученици током наставе буду пажљиви и слушају јер никоме од њих није у циљу да сатима истог дана седи код куће уз свеску. Осим тога, апсолутно једину праву помоћ, стручну особу, они имају у школи&quot;, каже Сокол.</p>]]>
		</content:encoded>
            </item>
        
            <item>
                <title>Бекство у гаћама</title>
                <link>http://www.rts.rs/page/magazine/ci/story/501/%D0%97%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BC%D1%99%D0%B8%D0%B2%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8/1025348/%D0%91%D0%B5%D0%BA%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE+%D1%83+%D0%B3%D0%B0%D1%9B%D0%B0%D0%BC%D0%B0.html</link>
                <description>
                    Традицију добро чуваних затвора у Јапану је након више од 20 година, својим бекством, прекинуо један Кинез. Сналажљиви преступник је искористио прилику да за време рекреације прво скине затвореничку одећу, а затим и прескочи пет метара високи зид. За „робијашем у гаћама“ трага око 800 полицајаца широм Хирошиме.
                    <![CDATA[
		    <img src="http://www.rts.rs/thumbnail/Kinez-tamb.jpg?thumbId=1911358&amp;fileSize=69430&amp;contentType=image/pjpeg&amp;lastModified=1326374790000" 
		    align="left" width="256" height="256" alt="Бекство у гаћама" title="Бекство у гаћама" />
                    ]]>
                </description>
                <pubDate>Thu, 12 Jan 2012 14:50:31 +0100</pubDate>
                <category>Занимљивости</category>
                
                <guid>http://www.rts.rs/page/magazine/ci/story/501/%D0%97%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BC%D1%99%D0%B8%D0%B2%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8/1025348/%D0%91%D0%B5%D0%BA%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE+%D1%83+%D0%B3%D0%B0%D1%9B%D0%B0%D0%BC%D0%B0.html</guid>
		<content:encoded>
		    <![CDATA[<p><!--[box 11355642]--></p><p>Бекство из затвора у Јапану, прво после више од 20 година, данас је главна вест свих медија у тој земљи.</p><p>Ли Гуолин, кинески држављанин, који је осуђен на 23 године затвора због покушаја убиства и крађе полицијског аута 2005. године, побегао је за време фискултуре у дворишту затвора у Хирошими.</p><p>Преступник је скинуо затвореничку одећу и у гаћама се попео на скелу, а затим скочио преко пет метара високе ограде, преноси <em>Кјодо</em>.</p><p>На другој страни, Гуолин је „пао на дупе&quot; а затим се „брзим корацима удаљио&quot;, цитира агенција једног чувара.</p><p>За одбеглим Кинезом трага тренутно око 800 полицајаца.</p><p><!--[box 11355648]--><!--[box 11358352]--></p><p>Поред строге контроле железничких и аутобуских станица, паркова широм Хирошиме, полиција је детаљан опис поставила и на интернет не би ли га што пре ухватила.</p><p>Органи реда појачали су своје присуство и испред школа, а ђацима се саветује да путују у групама док се цела акција поновног хапшења не заврши.</p><p>Занимљиво је да је сам Гуолин у тренутку бекства имао и доста среће са сензорима на зиду, који су баш тада били искључени због квара.</p><p>Како наводе јапански медији, ово је било прво бекство из затвора у Јапану у протекле више од две деценије.</p><p><!--[box 11358224]--></p>]]>
		</content:encoded>
            </item>
        
            <item>
                <title>Упознајте Матилду, нову змију отровницу</title>
                <link>http://www.rts.rs/page/magazine/ci/story/501/%D0%97%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BC%D1%99%D0%B8%D0%B2%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8/1025120/%D0%A3%D0%BF%D0%BE%D0%B7%D0%BD%D0%B0%D1%98%D1%82%D0%B5+%D0%9C%D0%B0%D1%82%D0%B8%D0%BB%D0%B4%D1%83%2C+%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D1%83+%D0%B7%D0%BC%D0%B8%D1%98%D1%83+%D0%BE%D1%82%D1%80%D0%BE%D0%B2%D0%BD%D0%B8%D1%86%D1%83.html</link>
                <description>
                    Нова врста змијa откривена у Танзанији жуто-црне је боје, има тамнозелене очи и роговe. Отровница јесте, али агресивна није. Врста носи име Матилда, по девојчици која се као петогодишњакиња са тимом научника бринула о првим пронађеним јединкама.
                    <![CDATA[
		    <img src="http://www.rts.rs/thumbnail/Matilda-tamb.jpg?thumbId=1910512&amp;fileSize=51092&amp;contentType=image/pjpeg&amp;lastModified=1326310183000" 
		    align="left" width="256" height="256" alt="Упознајте Матилду, нову змију отровницу" title="Упознајте Матилду, нову змију отровницу" />
                    ]]>
                </description>
                <pubDate>Thu, 12 Jan 2012 12:39:24 +0100</pubDate>
                <category>Занимљивости</category>
                
                <guid>http://www.rts.rs/page/magazine/ci/story/501/%D0%97%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BC%D1%99%D0%B8%D0%B2%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8/1025120/%D0%A3%D0%BF%D0%BE%D0%B7%D0%BD%D0%B0%D1%98%D1%82%D0%B5+%D0%9C%D0%B0%D1%82%D0%B8%D0%BB%D0%B4%D1%83%2C+%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D1%83+%D0%B7%D0%BC%D0%B8%D1%98%D1%83+%D0%BE%D1%82%D1%80%D0%BE%D0%B2%D0%BD%D0%B8%D1%86%D1%83.html</guid>
		<content:encoded>
		    <![CDATA[<p align="left">Седмогодишња девојчица Матилда, ћерка директора танзанског Удружења за очување живота у дивљини Тима Девенпорта, има ту част да нова врста змије, која је пронађена у Танзанији, носи њено име.</p><p align="left"><!--[box 11353318]--><!--[box 11353326]--></p><p align="left">„Моја ћерка, која је у време када је змија откривена, односно пре две године, имала пет година, постала је фасцинирана змијом и много времена је проводила гледајући је и помажући нам да се о њој бринемо. Тада смо змију назвали Матилда и име је тако остало&quot;, рекао је за агенцију АП, Девенпорт, један од тројице људи који су змију пронашли.</p><p align="left">Матилда рогата випера (<em>Atheris matildae</em>) пун је назив змије, која је пронађена у забаченим шумама на југозападу Танзаније, али је тек прошлог месеца представљена као нова врста.</p><p align="left">У последње три деценије широм Африке пронађене су само три нове врсте змија отровница, па је зато последње откриће још вредније, оцењује АП.</p><p align="left"><!--[box 11353334]--></p><p align="left">Афричке випере често се продају на црном тржишту као љубимци, те представници Удружења за очување живота у дивљини нису желели да открију где тачно нова врста живи.</p><p align="left"><!--[box 11353344]--></p><p align="left">Девенпорт је додао да није сигуран колико би примерака нове отровнице могло бити у дивљини, јер је, како је навео, тешко пребројати змије.</p><p align="left"><!--[box 11353356]--></p><p align="left">У изолацији живи 12 примерака ове веома угрожене врсте, а у плану је да се повећа њихова популација, навео је Девенпорт и додао да новооткривена отровница Матилда може да порасте до 65 центиметара или више.</p><p align="left">Сви који су видели Матилду, наводе да изгледа помало страшно и опасно. Међутим, како истиче Девенпорт, ова жуто-црна лепотица са тамнозеленим очима и паром зашиљених рогова највероватније јесте отровна, али је, у ствари, мирна и нимало агресивна животиња.</p><p align="left">Девенпорт је навео да уједи неких отровница уопште нису опасни по живот и да је неке од примерака Матилде држао у рукама, без икаквих проблема, много пута.</p><p align="left">Британац, који већ 12 година живи у Танзанији, рекао је да су змије, иако их се већина људи боји, углавном безопасне и помажу да се смањи број глодара.</p>]]>
		</content:encoded>
            </item>
        
            <item>
                <title>Карипско море, дом чудноватих врста</title>
                <link>http://www.rts.rs/page/magazine/ci/story/501/%D0%97%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BC%D1%99%D0%B8%D0%B2%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8/1025036/%D0%9A%D0%B0%D1%80%D0%B8%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%BE+%D0%BC%D0%BE%D1%80%D0%B5%2C+%D0%B4%D0%BE%D0%BC+%D1%87%D1%83%D0%B4%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D1%82%D0%B8%D1%85+%D0%B2%D1%80%D1%81%D1%82%D0%B0.html</link>
                <description>
                    Дубине вулканских процепа у Карипском мору, где је температура воде око 400 степени Целзијусових, насељавају многе необичне врсте, које су до сада биле веома слабо испитане. „Супермен шкампи“, змијолике рибе и буволики љускари, само су део живог света који настањује најтајновитије делове морског дна.

                    <![CDATA[
		    <img src="http://www.rts.rs/thumbnail/Neobicne-vrste-tamb.jpg?thumbId=1910314&amp;fileSize=74977&amp;contentType=image/pjpeg&amp;lastModified=1326302203000" 
		    align="left" width="256" height="256" alt="Карипско море, дом чудноватих врста" title="Карипско море, дом чудноватих врста" />
                    ]]>
                </description>
                <pubDate>Wed, 11 Jan 2012 21:04:37 +0100</pubDate>
                <category>Занимљивости</category>
                
                <guid>http://www.rts.rs/page/magazine/ci/story/501/%D0%97%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BC%D1%99%D0%B8%D0%B2%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8/1025036/%D0%9A%D0%B0%D1%80%D0%B8%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%BE+%D0%BC%D0%BE%D1%80%D0%B5%2C+%D0%B4%D0%BE%D0%BC+%D1%87%D1%83%D0%B4%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D1%82%D0%B8%D1%85+%D0%B2%D1%80%D1%81%D1%82%D0%B0.html</guid>
		<content:encoded>
		    <![CDATA[<p>Фантастичне палмолике анемоне са белим пипцима, шкампе који виде светлост невидљиву људима и љускаре који наликују на буве, британски научници успели су да сниме у најдубљим деловима вулканских процепа Карипског мора.</p><p><!--[box 11352162]--></p><p>Током експедиције 2010. године, тим научника Британског националног центра за океанологију, послао је сонду &quot;HyBIS&quot;, која је рађена по наруџбини, да истражи дно Карипског мора јужно од Кајманских острва.</p><p><!--[box 11352186]--></p><p>На велико изненађење, научници су пронашли на пет километара испод површине, до тада непознате, процепе на подводној планини Дент, која се уздиже три километра изнад морског дна. Откриће је неочекивано, јер такви топли и кисели процепи нису раније виђени у тој области.</p><p>Овакви резултати истраживаче упозоравају да су дубоки морски вулкански процепи можда много заступљенији у светским морима него што се мислило.</p><p><strong>Необични „Супермен шкампи&quot;</strong></p><p>Камере су забележиле и запањујуће снимке нових врста провидних шкампа, (<em>Rimicaris hybisae)</em>, које су се кретале у јатима од око 2.000 јединки по метру квадратном.</p><p><!--[box 11352212]--></p><p>Један део љуштуре ове нове врсте шкампа дом је бактерија које се хране водоник-сулфидом. Бактерије снабдевају шкампе храном, у замену за склониште, али се деси да им понекад буду и храна.</p><p><!--[box 11352238]--></p><p>Наранџасти део љуштуре насељавају ове специфичне бактерије, а предпоставља се да су љубичасто-црне тачкице оптичка тела, уз помоћ којих шкампи могу да виде светлост која је невидљива за људе. <em>National Geographic </em>их<em> </em>је очигледно с правом назвао „Супермен шкампи&quot;.</p><p><!--[box 11352252]--></p><p>Слична врста, пронађена је 4.000 километара даље, на ободима сличног процепа на једном атлантском гребену.</p><p><!--[box 11352278]--></p><p>Упоредна истраживања, предвиђају научници, одвешће до објашњења како се бића развијају и крећу у дубинама светских вода.</p><p>Осим поменутих врста, снимљене су и нове врсте змијолике рибе (<em>Pachycara)</em>, дужине од 20 - 25 центиметара, нове врсте пужева и буволиких љускара - амфипода.</p><p>Део вулканског отвора под називом Биби (назван по научнику Вилијаму Бибију који је открио отвор) један је од најврелијих делова са највише минерала на читавом океанском дну. Истраживач Британског националног центра за океанологију Даг Конели, који је учествовао у експедицији, наводи да температура воде у овом делу достиже чак 400 степени Целзијусових.</p><p>На овако великим дубинама, притисак воде је 500 пута већи од атмосферског притиска на нивоу мора, а то може да се пореди са аутомобилским сударима огромног интензитета, на отприлике сваком центиметру квадратном.</p><p>Не баш пријатно за свакодневицу, зар не? </p>]]>
		</content:encoded>
            </item>
        
            <item>
                <title>Крокодил у посети папи </title>
                <link>http://www.rts.rs/page/magazine/ci/story/501/%D0%97%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BC%D1%99%D0%B8%D0%B2%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8/1024892/%D0%9A%D1%80%D0%BE%D0%BA%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D0%BB+%D1%83+%D0%BF%D0%BE%D1%81%D0%B5%D1%82%D0%B8+%D0%BF%D0%B0%D0%BF%D0%B8+.html</link>
                <description>
                    Папа Бенедикт XVI „упознао“ се у Ватикану са ретким примерком крокодила са Кубе, поводом прославе 100. рођендана римског „Био“ зоо-врта. Крокодил спада у угрожене врсте, а на своје станиште се враћа у марту, када папа планира да посети Кубу.

                    <![CDATA[
		    <img src="http://www.rts.rs/thumbnail/Kubanski-krokodil-tamb.jpg?thumbId=1910062&amp;fileSize=50235&amp;contentType=image/pjpeg&amp;lastModified=1326292803000" 
		    align="left" width="256" height="256" alt="Крокодил у посети папи " title="Крокодил у посети папи " />
                    ]]>
                </description>
                <pubDate>Wed, 11 Jan 2012 16:37:24 +0100</pubDate>
                <category>Занимљивости</category>
                
                <guid>http://www.rts.rs/page/magazine/ci/story/501/%D0%97%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BC%D1%99%D0%B8%D0%B2%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8/1024892/%D0%9A%D1%80%D0%BE%D0%BA%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D0%BB+%D1%83+%D0%BF%D0%BE%D1%81%D0%B5%D1%82%D0%B8+%D0%BF%D0%B0%D0%BF%D0%B8+.html</guid>
		<content:encoded>
		    <![CDATA[<p><!--[box 11350616]--></p><p>Редак примерак кубанског крокодила донесен је код папе Бенедикта XVI, поводом прославе века од настанка римског „Био&quot; зоо-врта, пренео је АФП.</p><p>Радник зоолошког врта, који има 1.200 животиња и има око 700.000 посетилаца годишње, „представио&quot; је папи крокодила дужине 60 центиметара, који је донет у Ватикан за време једнонедељне аудијенције коју приређује поглавар Римокатоличке цркве.</p><p>Кубански крокодил налази се на листи Међународне уније за конзервацију природе (IUCN) као угрожена врста - његова популација је опала за 80 одсто и има их само на малом делу територије Кубе.</p><p>Крокодил из римског зоолошког врта биће враћен у постојбину у марту, готово у исто време када 84. годишњи папа планира да посети то острво.</p><p><!--[box 11350612]--></p>]]>
		</content:encoded>
            </item>
        
            <item>
                <title>Московски Мразоград</title>
                <link>http://www.rts.rs/page/magazine/ci/story/501/%D0%97%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BC%D1%99%D0%B8%D0%B2%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8/1024580/%D0%9C%D0%BE%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D1%81%D0%BA%D0%B8+%D0%9C%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4.html</link>
                <description>
                    Новоотворени ледени град у Москви делује као из бајке. У пуној величини изграђене су зграде и замкови, као и клизалиште, дискотека, сала за венчања, а све је употпуњено шареним светлима.
                    <![CDATA[
		    <img src="http://www.rts.rs/thumbnail/Mrazograd-t.jpg?thumbId=1909528&amp;fileSize=16640&amp;contentType=image/pjpeg&amp;lastModified=1326269499000" 
		    align="left" width="256" height="256" alt="Московски Мразоград" title="Московски Мразоград" />
                    ]]>
                </description>
                <pubDate>Wed, 11 Jan 2012 12:47:28 +0100</pubDate>
                <category>Занимљивости</category>
                
                <guid>http://www.rts.rs/page/magazine/ci/story/501/%D0%97%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BC%D1%99%D0%B8%D0%B2%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8/1024580/%D0%9C%D0%BE%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D1%81%D0%BA%D0%B8+%D0%9C%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4.html</guid>
		<content:encoded>
		    <![CDATA[<p>У Москви, у парку Соколиники, отворен је ледени град, у чијој изради је учествовало више од стотину архитеката, студената и дизајнера.</p><p><!--[box 11346892]--></p><p>Мразоград је првенствено намењен најмлађима, јер су им на располагању биоскоп, клизалиште, дискотека, али и затвор за непослушне!</p><p>Мислило се и на заљубљене, па постоји и сала за венчања, црква и многобројне манифестације, креативне радионице, које су осмишљене тако да и ову зиму учине незаборавном.</p>]]>
		</content:encoded>
            </item>
        
            <item>
                <title>Фејсбук се усељава и у аутомобиле</title>
                <link>http://www.rts.rs/page/magazine/ci/story/501/%D0%97%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BC%D1%99%D0%B8%D0%B2%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8/1024320/%D0%A4%D0%B5%D1%98%D1%81%D0%B1%D1%83%D0%BA+%D1%81%D0%B5+%D1%83%D1%81%D0%B5%D1%99%D0%B0%D0%B2%D0%B0+%D0%B8+%D1%83+%D0%B0%D1%83%D1%82%D0%BE%D0%BC%D0%BE%D0%B1%D0%B8%D0%BB%D0%B5.html</link>
                <description>
                    Навигационој технологији и видео-уређајима за држање пажње деци на задњем седишту ускоро ће се придружити и Фејсбук. „Мерцедес“ ће први приступити „друмском“ лоцирању пријатеља и пријављивању „где сте, шта сте и како сте“ преко највеће друштвене мреже. Додуше у лимитираном издању.
                    <![CDATA[
		    <img src="http://www.rts.rs/thumbnail/fejs-tamb.jpg?thumbId=1909180&amp;fileSize=55017&amp;contentType=image/pjpeg&amp;lastModified=1326219261000" 
		    align="left" width="256" height="256" alt="Фејсбук се усељава и у аутомобиле" title="Фејсбук се усељава и у аутомобиле" />
                    ]]>
                </description>
                <pubDate>Tue, 10 Jan 2012 19:17:04 +0100</pubDate>
                <category>Занимљивости</category>
                
                <guid>http://www.rts.rs/page/magazine/ci/story/501/%D0%97%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BC%D1%99%D0%B8%D0%B2%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8/1024320/%D0%A4%D0%B5%D1%98%D1%81%D0%B1%D1%83%D0%BA+%D1%81%D0%B5+%D1%83%D1%81%D0%B5%D1%99%D0%B0%D0%B2%D0%B0+%D0%B8+%D1%83+%D0%B0%D1%83%D1%82%D0%BE%D0%BC%D0%BE%D0%B1%D0%B8%D0%BB%D0%B5.html</guid>
		<content:encoded>
		    <![CDATA[<p>У ресторанима, парковима, канцеларијама, градском превозу, проверавање профила на Фејсбуку постала је уобичајена навика за преко 800 милиона корисника интернет социјалних мрежа. Сада се та „зараза&quot; шири и на аутомобиле.</p><p><!--[box 11344828]--></p><p>Наиме, немачки аутомобилски гигант „Мерцедес-Бенц&quot; друштвену мрежу Фејсбук увео је и у аутомобиле са специјалном верзијом сервиса који је уграђен у нови аутомобилски телематички систем &quot;Mbrace2&quot;, и који ће бити представљен на &quot;Consumer Electronics Show 2012&quot; у Лас Вегасу ове недеље, пренеле су данас агенције.</p><p>Функционалност Фејсбука у аутомобилу биће лимитирана у односу на ону када се ова мрежа користи путем персоналних компјутера или преко смарт-телефона.</p><p><!--[box 11344822]--></p><p>Пар постојећих карактеристика углавном ће бити базирано на лоцирању, пријатељима и послу - с обзиром на то да аутомобили већ стижу са ГПС интеграцијом, могућност да људи лоцирају своје пријатеље или где се одржавају неки догађаји, обећавајућа је одлика новог партнерства.</p><p>Верзија ће, за почетак, бити понуђена у аутомобилима из „Мерцедесове&quot; СЛ класе за наредну годину.</p><p><!--[box 11344842]--></p><p>Фејсбук и „Мерцедес&quot; су свесни да је безбедност кључни фактор за додавање још интерактивних технолошких садржаја у возила, па ће функције за убацивања текста бити онемогућене док је ауто у покрету.</p><p>Апликације новог телематичког система ће подржавати екран у боји високе резолуције, лоциран поред табле, као и бежична интернет конекција велике брзине. </p><p><!--[box 11344860]--></p><p>Возач ће брзо моћи на Фејсбуку да објави тзв. пост брзим куцањем и окретањем дугмета. Ако је дестинација већ убачена у аутомобилски навигациони систем, возач ће аутоматски моћи да објави на Фејсбуку где се налази на путу и колико му треба до дестинације.</p><p>Фејсбук је једна од неколико специјално дизајнираних апликација укључујући и <em>Гугл</em> и <em>Јелп</em>, које возачи „мерцедеса&quot; могу брзо користити током вожње.</p>]]>
		</content:encoded>
            </item>
        
            <item>
                <title>Ледено доба за 1.500 година?</title>
                <link>http://www.rts.rs/page/magazine/ci/story/501/%D0%97%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BC%D1%99%D0%B8%D0%B2%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8/1024284/%D0%9B%D0%B5%D0%B4%D0%B5%D0%BD%D0%BE+%D0%B4%D0%BE%D0%B1%D0%B0+%D0%B7%D0%B0+1.500+%D0%B3%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D0%BD%D0%B0%3F.html</link>
                <description>
                    Захваљујући великој концентрацији угљен-диоксида у атмосфери, научници предвиђају да шесто ледено доба на нашој планети не може наступити бар још 1.500 година.
                    <![CDATA[
		    <img src="http://www.rts.rs/thumbnail/Ledeno-tamb.jpg?thumbId=1908976&amp;fileSize=60863&amp;contentType=image/pjpeg&amp;lastModified=1326208663000" 
		    align="left" width="256" height="256" alt="Ледено доба за 1.500 година?" title="Ледено доба за 1.500 година?" />
                    ]]>
                </description>
                <pubDate>Tue, 10 Jan 2012 16:45:42 +0100</pubDate>
                <category>Занимљивости</category>
                
                <guid>http://www.rts.rs/page/magazine/ci/story/501/%D0%97%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BC%D1%99%D0%B8%D0%B2%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8/1024284/%D0%9B%D0%B5%D0%B4%D0%B5%D0%BD%D0%BE+%D0%B4%D0%BE%D0%B1%D0%B0+%D0%B7%D0%B0+1.500+%D0%B3%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D0%BD%D0%B0%3F.html</guid>
		<content:encoded>
		    <![CDATA[<p>Услед високог нивоа угљен-диоксида у атмосфери, мало је вероватно да би ново ледено доба могло да задеси нашу планету у наредних 1.500 година, наводи се у чланку објављеном у часопису <em>Nature Geoscience</em>. </p><p>Гасови су главни кривци глобалног загревања. Њихова концентрација достигла је врхунац 2010. године, остаће у атмосфери још деценијама, чак и у случају да се већ данас потпуно заустави њихово испуштање, истиче се у студији Светске метеоролошке организације (СМО).</p><p><!--[box 11343808]--></p><p>Ледено доба је геолошки период са значајним смањењем површинске и атмосферске температуре на Земљи, што за последицу има повећање леденог покривача на планети.</p><p>Сматра се да је било најмање пет ледених доба на Земљи. Током тих периода, постоје циклуси глацијације када се ледени покривач смањује и повећава.</p><p>Званично, планета се у последњих 10.000 до 15.000 година налази у интерглацијалном раздобљу, чије је трајање предмет различитих процена.</p><p><!--[box 11343856]--></p><p>„Аналитичари предвиђају да ће се актуелни интерглацијални период завршити за 1.500 година, уколико концентрација CO2 не пређе 240 ppmv (240 молекула угљен-диоксида на сваких милион молекула у ваздуху)&quot;, истиче се студији.</p><p>Тренутна концентрација угљен-диоксида, међутим, износи 390 ppmv, а на том нивоу повећање обима леденог покривача је немогућа.</p><p>Студију, која се темељи на варијацијама Земљине орбите и узорцима стена, спровели су истраживачи са Универзитета у Кембриџу, Универзитетског колеџа у Лондону, Универзитета на Флориди и Универзитета у Бергену, у Норвешкој.</p><p>Научници не умеју потпуно да објасне разлоге који доводе до леденог доба, али сматрају да на тај феномен утичу промене у Земљиној орбити око Сунца, концентрације метана и угљен-диоксида у атмосфери, као и померање тектонских плоча.</p><p><!--[box 11343866]--></p><p>Они предвиђају пораст температуре на Земљи као последицу све виших нивоа гасова са ефектом стаклене баште у атмосфери, што може да изазове пораст нивоа мора и екстремне временске непогоде.</p><p>Научници већ дуго упозоравају да глобална температура не би смела да порасте више од два степена Целзијуса како би се избегле најгоре последице климатских промена које би планету могле да доведу у опасност.</p>]]>
		</content:encoded>
            </item>
        
            <item>
                <title>У метро без панталона!</title>
                <link>http://www.rts.rs/page/magazine/ci/story/501/%D0%97%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BC%D1%99%D0%B8%D0%B2%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8/1023676/%D0%A3+%D0%BC%D0%B5%D1%82%D1%80%D0%BE+%D0%B1%D0%B5%D0%B7+%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D1%82%D0%B0%D0%BB%D0%BE%D0%BD%D0%B0%21.html</link>
                <description>
                    Путници у подземној железници у светским метрополама попут Њујорка, Лондона, Токија, Истанбула, опет су изненађено гледали суграђане који су одлучили да из куће изађу делимично обучени. „Дан без панталона“ обележен је 11. пут и има све више присталица.
                    <![CDATA[
		    <img src="http://www.rts.rs/thumbnail/Bez-pantalona-t.jpg?thumbId=1908118&amp;fileSize=74989&amp;contentType=image/pjpeg&amp;lastModified=1326134606000" 
		    align="left" width="256" height="256" alt="У метро без панталона!" title="У метро без панталона!" />
                    ]]>
                </description>
                <pubDate>Mon, 9 Jan 2012 21:18:37 +0100</pubDate>
                <category>Занимљивости</category>
                
                <guid>http://www.rts.rs/page/magazine/ci/story/501/%D0%97%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BC%D1%99%D0%B8%D0%B2%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8/1023676/%D0%A3+%D0%BC%D0%B5%D1%82%D1%80%D0%BE+%D0%B1%D0%B5%D0%B7+%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D1%82%D0%B0%D0%BB%D0%BE%D0%BD%D0%B0%21.html</guid>
		<content:encoded>
		    <![CDATA[<p>Више хиљада људи који се возе метроом у светским престоницама обележили су традиционалну манифестацију „Дан без панталона&quot; и до жељених дестинација су се превезли у доњем вешу. </p><p><!--[box 11336726]--></p><p>Манифестација је одржана 11. пут, а обележава се тако што на хиљаде људи улази без панталона у метро. </p><p>Све је почело као шала, а прерасло у неку врсту празника шаљивџија који има све више присталица. </p><p>„Дан без панталона&quot; почео је да се обележава 2001. године, када је седморо људи одлучило да се скине у градском превозу у Њујорку, а њихова акција се проширила у више од 60 светских градова попут Лондона, Токија, Мексика, Мадрида, Истанбула... </p>]]>
		</content:encoded>
            </item>
        
            <item>
                <title>Греју душу и тело</title>
                <link>http://www.rts.rs/page/magazine/ci/story/501/%D0%97%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BC%D1%99%D0%B8%D0%B2%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8/1023228/%D0%93%D1%80%D0%B5%D1%98%D1%83+%D0%B4%D1%83%D1%88%D1%83+%D0%B8+%D1%82%D0%B5%D0%BB%D0%BE.html</link>
                <description>
                    За Кинезе нема зиме ни на минус 30 - они једва чекају најхладније годишње доба да би улетели у вреле термалне изворе. Зимски центар у покрајини Хејлонгђанг на овај начин услужује на хиљаде домаћих туриста дневно.
                    <![CDATA[
		    <img src="http://www.rts.rs/thumbnail/Topli-izvori-t.jpg?thumbId=1907368&amp;fileSize=60724&amp;contentType=image/pjpeg&amp;lastModified=1326104556000" 
		    align="left" width="256" height="256" alt="Греју душу и тело" title="Греју душу и тело" />
                    ]]>
                </description>
                <pubDate>Mon, 9 Jan 2012 14:31:51 +0100</pubDate>
                <category>Занимљивости</category>
                
                <guid>http://www.rts.rs/page/magazine/ci/story/501/%D0%97%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BC%D1%99%D0%B8%D0%B2%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8/1023228/%D0%93%D1%80%D0%B5%D1%98%D1%83+%D0%B4%D1%83%D1%88%D1%83+%D0%B8+%D1%82%D0%B5%D0%BB%D0%BE.html</guid>
		<content:encoded>
		    <![CDATA[<p>Дакинг, на крајњем североистоку Кине. Ни на минус 30, за ове људе нема зиме: вреле термалне воде опорављају и душу и тело.</p><p><!--[box 11332134]--></p><p>„Сјајно је купати се у тим изворима, посебно када је тако велика разлика у температури&quot;, рекла је једна од гошћи.</p><p>Гости време прекраћују различитим друштвеним играма, испијањем вина - све у снежном амбијенту. Релаксација је потпуна.</p><p>„Осећам смиреност у глави и телу. Топла вода чини да заборавим на невоље и свакодневни притисак&quot;, рекао је један посетилац.</p><p>У зимовалишту Беигуо, задовољно трљају руке јер број посетилаца расте.</p><p>„Све што доживите купајући се у топлим изворима, оно што видите, чујете, осетите, одаје утисак удобности. Људи желе да током зиме остану у форми&quot;, рекао је Денг Китијан, директор зимовалишта Беигуо.</p><p>Највише топлих извора има у округу Линдиан, који располаже са више од 180 милијарди кубних метара геотермалних вода. Ресурси су близу површине земље и у изобиљу их има током читаве године.</p>]]>
		</content:encoded>
            </item>
        
            <item>
                <title>За 20 секунди нестало 20 спратова</title>
                <link>http://www.rts.rs/page/magazine/ci/story/501/%D0%97%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BC%D1%99%D0%B8%D0%B2%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8/1023328/%D0%97%D0%B0+20+%D1%81%D0%B5%D0%BA%D1%83%D0%BD%D0%B4%D0%B8+%D0%BD%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%BB%D0%BE+20+%D1%81%D0%BF%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%BE%D0%B2%D0%B0.html</link>
                <description>
                    Некада импозантна зграда медицинског центра у Хјустону, за свега 20 секунди, контролисаном имплозијом, сведена је на изненађујуће малу гомилу шута.
                    <![CDATA[
		    <img src="http://www.rts.rs/thumbnail/Zgrada-tamb.jpg?thumbId=1907488&amp;fileSize=65434&amp;contentType=image/pjpeg&amp;lastModified=1326107485000" 
		    align="left" width="256" height="256" alt="За 20 секунди нестало 20 спратова" title="За 20 секунди нестало 20 спратова" />
                    ]]>
                </description>
                <pubDate>Mon, 9 Jan 2012 14:41:49 +0100</pubDate>
                <category>Занимљивости</category>
                
                <guid>http://www.rts.rs/page/magazine/ci/story/501/%D0%97%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BC%D1%99%D0%B8%D0%B2%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8/1023328/%D0%97%D0%B0+20+%D1%81%D0%B5%D0%BA%D1%83%D0%BD%D0%B4%D0%B8+%D0%BD%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%BB%D0%BE+20+%D1%81%D0%BF%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%BE%D0%B2%D0%B0.html</guid>
		<content:encoded>
		    <![CDATA[<p>Шездесет година стара грађевина од 20 спратова нестала је за свега 20 секунди.</p><p><!--[box 11333870]--></p><p>Чувени „МД Андерсон&quot;, центар за канцер Универзитета у Хјустону, није успело да спасе ни локално друштво за очување значајних објеката.</p><p><!--[box 11333874]--></p><p>Једноставно, ово некадашње архитектонско чудо, које се простирало на 500.000 квадрата, морало је бити срушено, јер је установљено да се темељи урушавају и да представља опасност по околину.</p><p>Осим тога, менаџмент центра, уз сарадњу са експертима, проценио је да би потпуна обнова зграде из 1952. године, коштала више него да се сагради нова, па се одлучио на најрадикалнији потез.</p><p>Иначе, здање које је пре тачно 60 година отворено као регионална канцеларија осигуравајућег друштва, а које је 1974. године преузео Универзитет у Тексасу са идејом да постане њихова управна зграда, у априлу 2010. званично је затворено.</p><p>И тако су се јуче, тачно у 11.15, огласиле сирене и, после пар тренутака мучне тишине, почела је серија контролисаних експлозија.</p><p><!--[box 11333882]--></p><p>На месту на којем је после имплозије остала изненађујуће мала гомила шута, планирано је подизање модерног клиничког центра и парка.</p><p>Рашчишћавање остатака биће обављено до краја лета ове године, а око 6.000 тона челика из конструкције биће рециклирано.</p><p><!--[box 11333892]--></p>]]>
		</content:encoded>
            </item>
        
            <item>
                <title>Извињавају се због голог мушкарца</title>
                <link>http://www.rts.rs/page/magazine/ci/story/501/%D0%97%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BC%D1%99%D0%B8%D0%B2%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8/1021874/%D0%98%D0%B7%D0%B2%D0%B8%D1%9A%D0%B0%D0%B2%D0%B0%D1%98%D1%83+%D1%81%D0%B5+%D0%B7%D0%B1%D0%BE%D0%B3+%D0%B3%D0%BE%D0%BB%D0%BE%D0%B3+%D0%BC%D1%83%D1%88%D0%BA%D0%B0%D1%80%D1%86%D0%B0.html</link>
                <description>
                    Француска текстилна компанија „Ла Редут“ била је принуђена да се извињава због рекламне фотографије на интернету, на којој се, иза четири мала манекена за дечју гардеробу види нудиста, и то поред крста на стени!
                    <![CDATA[
		    <img src="http://www.rts.rs/thumbnail/Reklama-tamb.jpg?thumbId=1904548&amp;fileSize=23217&amp;contentType=image/pjpeg&amp;lastModified=1325796709000" 
		    align="left" width="256" height="256" alt="Извињавају се због голог мушкарца" title="Извињавају се због голог мушкарца" />
                    ]]>
                </description>
                <pubDate>Mon, 9 Jan 2012 11:09:20 +0100</pubDate>
                <category>Занимљивости</category>
                
                <guid>http://www.rts.rs/page/magazine/ci/story/501/%D0%97%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BC%D1%99%D0%B8%D0%B2%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8/1021874/%D0%98%D0%B7%D0%B2%D0%B8%D1%9A%D0%B0%D0%B2%D0%B0%D1%98%D1%83+%D1%81%D0%B5+%D0%B7%D0%B1%D0%BE%D0%B3+%D0%B3%D0%BE%D0%BB%D0%BE%D0%B3+%D0%BC%D1%83%D1%88%D0%BA%D0%B0%D1%80%D1%86%D0%B0.html</guid>
		<content:encoded>
		    <![CDATA[<p>Хит на интернету ових дана постала је рекламна фотографија француске фабрике за производњу одеће &quot;La Redоute&quot; на којој се иза деце одевене у одећу за плажу види голи мушкарац који излази из воде.</p><p><!--[box 11310660]--></p><p>У поруци преко <em>Твитера</em>, компанија која своје производе продаје путем поште и једна је од највећих француских компанија специјализованих за тај начин продаје, написала је да се извињава због грешке и да чини све да је уклони што пре.</p><p>Покренута је и интерна истрага како би се утврдило како је дошло до пропуста, да незгодни детаљ буде уочен тек након што је фотографија објављена на њиховом званичном сајту.</p><p>Нагог мушкарца уочио је неко од посетилаца интернет странице, јер је уз слику била понуђена и опција „лупа&quot;, ради разгледања детаља на одећи. Тек тада се на стени у позадини примећује и крст. </p><p>Медији преносе да нудиста још није идентификован, па је самим тим остао недоступан за коментар о својој неочекивано стеченој „слави&quot;.</p>]]>
		</content:encoded>
            </item>
        
    </channel>
</rss>


