На прогаму је избор набољих кратких играних, документарних, анимираних и експерименталних филмова, као и дугометражних докуменатараца из нордијског региона.

Програм су осмислили сарадница „Филм контакт Нордa" из Копенхагена Јинг Хаас и Димитрије Вујадиновић из „Балканкулта".

Домаћа публика моћи ће да се упозна са свежим идејама младих уметника, као и са новим остварењима искусних стваралаца, приказаним прошле јесени на фестивалу "Nordisk Panorama" у Орхусу у Данској.

Осим 27 кратких, документарних и анимираних остварења, први пут ће бити приказана дела која су сврстана у посебне програме - „Лапонски кратки филм" и „Нордијски дечји филм".

Селекцију филмова о Лапонцима чини 11 остварења (у укупном трајању од 92 минута) који су инспирисани лапонском културом и идентитетом, док ће у оквиру програма „Нордијски дечји филм" бити представљена четири наслова.

Као и до сада, филмови приказани у ДКЦ-у репризирају се дан касније у Дому културе „Студентски град", а током године биће приказани и у другим у градовима у Србији.

У пратећем програму у Галерији Артгет КЦБ-а од 21. фебруара до 4. марта, биће отворена изложба исландског фотографа Рагнара Акселсона Ракса „Исланд, између ватре и леда", док ће у Центру за културну деконтаминацију од 16. до 20. фебруара бити приказана видео-звучна инсталација норвешке уметнице Ингрид Бервен „Страст и полемика".

Фестивал „Нордијска панорама" приређују Балканкулт фондација и Културни центар Београда у сарадњи са амбасадама, филмским институтима, продуцентима и дистрибутерима нордијских земаља, а посебан допринос даје компанија "Actavis" која је од оснивања партнер манифестације.

Холивудски глумци Арнолд Шварценегер и Силвестер Сталоне глумиће заједно у трилеру Гробница (The Tomb), преноси агенција АП.

Како су најавили продуценти филма, Шварценегер ће играти затвореника који је дизајнирао Сталонеов лик и који је такође игром случаја затворен. Њих двојица одлучују да заједно побегну.

Филм ће режирати Михаел Хафстром, а снимање ће почети у Лујзијани овог пролећа.

Шварценегер се појавио у Сталонеовом филму Плаћеници, а такође има улогу и у другом делу овог остварења, које би ускоро требало да се појави у биоскопима.

Међутим, осим на филмском платну, две велике филмске звезде нашле су се и у истој болничкој соби. Због повреда на снимању филма Плаћеници 2, Сталоне и Шварценегер смештени су у исту болничку собу.

„Након бројних акцијских сцена, вратоломија и физичког злостављања на снимању Плаћеника 2, дошло је време за 'поправку‛ мог рамена. Погледајте ко се сасвим случајно нашао у реду за операцију рамена баш иза мене. Сад смо спремни за нову рунду акције и добре забаве на снимању Гробнице", написао је Шварценегер на свом сајту.

Шкотски комичар Били Коноли придружиће се екипи филма Хобит Питера Џексона у улози патуљка, саопштио је редитељ и тиме завршио кастинг за два дуго очекивана филма, рађена према роману Џ.Р.Р. Толкина.

Коноли, познат као „Big Yin" или „Велики" у родном Глазгову, као и по разбарушеној седој коси и бради, глумиће Даина Гвозденстопу.

„Нисмо могли да замислимо бољег глумца за Даина, најжешћег од свих патуљака, од Билија Конолија", наводи се у Џексоновом саопштењу.

Коноли се тако придружио екипи коју чине оскаровка Кејт Бланшет, Ијан Мекелен, Орландо Блум и Мартин Фриман као Билбо Багинс, који на путовању, које прати филм Хобит, проналази прстен чија је улога кључна у трилогији Господар прстенова.

The Hobbit: An Unexpected Journey (Хобит: Неочекивано путовање) четврти је филм у Џексоновој франшизи Господар прстенова и први је део дводелног претходника трилогије.

Филм се снима на Новом Зеланду и биће премијерно приказан у децембру. Други део, The Hobbit: There and Back Again (Хобит: Тамо и натраг) биће приказан у децембру 2013.

У покушају да са себе збаци епитет конзервативног фестивала, Берлинале ће ове године представити смелији избор филмова, са неколико нових, неафирмисаних редитељских имена у главној селекцији.

Очигледна жеља организатора је да понове прошлогодишњи успех са иранским филмом Надер и Симин: Развод који је освајањем Златног медведа лансиран на пут глобалне славе.

Током 10 дана фестивала у немачкој престоници биће приказано близу 400 дугометражних, кратких и документарних филмова.

Поред Збогом краљице, још 17 филмова надметаће се за Златног медведа, којег ће доделити жири предвођен британским редитељем Мајком Лијем, а у којем су и глумци Џејк Џиленхал, Шарлота Гензбур, фотограф Антон Корбиџин и редитељи Франсоа Озон и Ашгар Фархади.

Највећа пажња на Берлиналу биће поклоњена Арапском пролећу, годину дана након свргнућа Хоснија Мубарака, са документарцима снимљеним на терену, панел дискусијама и играним филмовима који говоре о култури и историји региона.

Нуклеарна катастрофа у Фукушими прошлог марта биће тема три филма у оквиру секције „Форум", укључујући No Man's Zone који гледаоце води у контаминирану зону, у близини оштећених реактора.

Холивудска звезда Анђелина Џоли представиће свој редитељски првенац У земљи крви и меда, док ће њеној славној колегиници Мерил Стрип бити уручена награда за животно дело. Фестивал ће у глумичину част приказати ретроспективу њених најбољих остварења која ће кулминирати пројекцијом њеног новог филма Челична лејди о британској премијерки Маргарет Тачер.

У такмичарској селекцији између осталих наћи ће се епско остварење Поље белог јелена (White Deer Plain), Ванга Ћуен'ана, добитника Златног медведа 2007. године.

Филм, који ће светску премијеру имати на Берлиналу, рађен је по једној од најконтроверзнијих прича у модерној кинеској књижевности која се бави тешким животима неколико генерација породица на кинеском селу пре успона комунизма.

Филипински редитељ Бриланте Мендоса представиће се филмом Заточеница (Captive) са француском глумицом Изабел Ипер у улози хуманитарне раднице коју киднапују исламски екстремисти.

Амерички глумац и редитељ Били Боб Торнтон премијерно ће приказати филм Аутомобил Џејн Менсфилд (Jayne Mensfield's Car), драму смештену у време вијетнамског рата, у којој глуми заједно са Џоном Хартом, Робертом Дувалом и Кевином Бејконом.

Ван конкуренције биће приказана британска драма Бел Ами рађена по делу Ги де Мопасана у којој глуме звезда Сумрака Роберт Патинсон, Ума Турман, Кристин Скот Томас и Кристина Ричи, као и филм Цветови рата (The Flowers of War) кинеске редитељске звезде Џанга Јимуа са Кристијаном Бејлом у главној роли.

Британски редитељ и Оскаровац Кевин Мекдоналд представиће свој дуго ишчекивани документарац о животу легенде регеа Боба Марлија, док ће Шах Рук Кан обрадовати љубитеље Боливуда индијско-немачком копродукцијом Дон - Краљ се вратио (Don - The King is Back).

У оквиру специјалних пројекција, поред Челичне лејди биће приказан филм Издаја Стивена Содерберга са Мајклом Фасбендером, Јуаном Мекрегором и Антониом Бандерасом.

Србија ће учествовати на Берлиналу са филмом Парада Срђана Драгојевића који ће бити приказан у оквиру званичног нетакмичарског програма „Панорама".

Поред Драгојевића, најављено је и учешће пет младих домаћих филмских уметника на Берлинале „Талент кампусу". То су Срђан Кеча, Давор Босанкић, Иван Кнежевић, Маја Радошевић и Јелена Ступљанин, док ће у програму „Скрипт стејшн", који је посвећен сценаријима, Милош Пушић представити пројекат Хероји радничке класе.

Овогодишња филмска смотра у Берлину трајаће до 19. фебруара.

Филм од 33 минута већ је успешно приказиван у крају где је и сниман, у Сталаћу, Крушевцу, Ћићевцу и Трстенику.

Пројекат по идеји Драгана Чапкуновића упознаје публику са Мојсињским планинама, где постоји чак 77 цркава и црквишта подизаних између 7. и 14. века.

По сценарију професорке књижевности Миланке Милосављевић, народне епске песме оживели су у виду дијалошких радњи, које изводе познати глумци, међу којима и војвода Пријезда, кога игра Војин Ћетковић и верна љуба млада Марина Алексић.

У филму учествују и Марко Живић, Иван Вучковић, Небојша Дугалић, Борис Пинговић, Рада Ђуричин, Небојша Миловановић, Мирјана Марковић и други.

Пројекат је реализован на основу ентузијазма групе пријатеља, са буџетом од свега 500.000 динара и за само 10 снимајућих дана.

Покровитељи су Скупштина општине Ћићевац и Министарство културе Србије.

Помогли су многи, међу којима је „Авала филм", који је дао костиме за средњовековне јунаке, а Дом синдиката је бесплатно уступио велику салу са 1.600 места.

Хронике је први дугометражни филм младог холивудског редитеља Џоша Тренка о тројици тинејџера који након контакта са мистериозном супстанцом у шуми стичу натприродне моћи.

Филм је представљен као видео-материјал који су снимали јунаци филма, док по стилу подсећа на хорор филмове Вештица из Блера и Паранормална активност.

Хронике су заједно радили Тренк, син редитеља Ричарда Тренка, награђеног Оскаром 1997. за документарац The Long Way Home, и сценариста Макс Лендис, коме је отац Џон Лендис, редитељ филма Браћа Блуз, помогао при писању сценарија.

Филм је током викенда зарадио 22 милиона долара, док је други на листи по гледаности у америчким биоскопима, The Woman in Black са Данијелом Редклифом у главној улози, зарадио 21 милион долара.

Критичар магазина Empire Марк Дајнинг написао је да су Хронике „задивљујући научнофантастични филм који се појавио ниоткуда и захтева неподељену пажњу публике", док је познати критичар Роџер Еберт оценио да то остварење „од наизглед обичног почетка прераста у необично забаван филм са елементима фантазије, причу о настанку суперхероја и драму о тинејџеру са проблемима".

Главне улоге играју Мајкл Б. Џордан, Мајкл Кели, Алекс Расел, као и Дејн Дехан, публици познат из серијала Права крв (True Blood).

Радња филма, који је окарактерисан као црна комедија са елементима авантуре, смештена је у Источну Србију, која је и даље уроњена у празноверје и предрасуде.

Зорица, коју игра Љума Пенов, девојка је са села, која са собом носи проклетство – од када се њена прва љубав мистериозно удавила у реци, мушкарци у њеној близини умиру на најчудније начине. Љутити сељани су јој због тога наденули надимак „пољубац смрти".

Прича се компликује када Мане (Бранислав Трифуновић), тврдоглави полицајац који не верује у „бапске приче" и вештичарење, покушава да открије да ли је Зорица заиста серијски убица, или само девојка жељна љубави.

Црна Зорица снимана је током 2010. године у Београду и у селима између Авале и Космаја.

У филму играју и Мирјана Карановић, Никола Пејаковић, Михајло-Миша Јанкетић, Олга Одановић, Зоран Цвијановић, Милош Самолов, Добрила Стојнић, Младен Андрејевић, Дубравко Јовановић и Стефан Бундало.

Сценариста је Горан Мојсин, директор фотографије Владан Јанковић, аутор музике Димитрис Фритзалас, сценограф Аљоша Спајић, костимограф Зора Мојсиловић, а монтажер Марко Глушац.

Продуценти су „Супер филмс" (Београд), "Federico Film" (Варшава), "Frame by Frame" (Никозија) и "Pan Еntertainment" (Атина). Филм је већ добио позитивне критике, и то у Америци.

„Последњи пут када се неки српски редитељ ухватио у коштац са црном бајковитом комедијом, резултат је био одличан филм Чарлстон за Огњенку. Иако је још рано рећи да ли ће Црна Зорица доживети успех као и остварење Уроша Стојановића, први резултати су обећавајући", написао је Тод Браун у кратком приказу филма на сајту www.twitchfilm.com.

Амерички редитељ Роберт Родригез почиње у априлу снимање наставка филма „Мачета", објављено је данас на шоу бизнис сајту Диџитал спај.

Звезда „Мачете" Дени Трехо тренутно преговара о улози у наставку филма, чији ће назив бити „Мачета убија" и који ће бити други део планиране трилогије.

Родригез је рекао да очекује да ће се највећи део глумачке поставе првог филма појавити и у наставку, као и да су реакције обожавалаца на лик Мачете биле „фантастичне".

„'Мачета' је истински суперхерој, а 'Мачета убија' биће већи и амбициознији од првог филма", истакао је редитељ.

Сценарио за филм написао је Кајл Ворд, а тренутно га усавршавају Роберт Родригез и његов брат Марсел.

Мачета се први пут појавио у лажном трејлеру снимљеном за „Грајндхаус", два хорор филма која су снимили Роберт Родригез и Квентин Тарантино - „Планета Терора" и „Отпоран на смрт".

Филм „Мачета" у биоскопе је стигао 2010. и у свету зарадио 44 милиона долара.

Клуни је новинарима пред почетак ручка рекао да саме награде не морају да буду најбоља ствар код номинације за Оскара, већ да је то често и дружење с пријатељима, алудирајући поред осталих на Пита, са којим је играо у филму Играј своју игру.

„Многи мисле да се ми стално виђамо. Истина је да Бреда нисам видео скоро годину дана, до доделе Златних глобуса у јануару. Зато је забавно видети људе које дуго нисам видео", рекао је Клуни.

На менију су били зачињена говедина, азијска патка, лосос, салата од поврћа, као и шербет са сосом од манга и јагоде.

Клуни је номинован за Оскара за филм Потомци, а Пит за улогу у Формули успеха.

На ручку на Беверли Хилсу биле су и Вајола Дејвис и Октавија Спенсер, протагонисткиње филма Служавке, јунакиње филма Albert Nobbs Глен Клоуз и Џенет Мактир, као и Руни Мара из филма Мушкарци који мрзе жене (Девојка са тетоважом змаја).

Глумци ће се наредни пут срести на свечаној додели Оскара 26. фебруара у „Кодак театру" у Холивуду.

Домаћин свечаности биће Били Кристал.

Фестивал, који би требало да се одржи 30. марта у Портланду, представиће публици кратке филмове о брковима или са главним ликовима који имају бркове, рекао је председавајући продукцијске компаније "No Umbrella Media" која организује фестивал, Ник Каланан.

Идеја за филмски фестивал бркова потекла је од годишњег такмичења за најбољи брк које се одржава како би се прикупила средства за организације које подржавају борбу против рака или уметничке групе.

На овогодишњем фестивалу очекују се различите форме бркова, од потковичастих, до кинеских и оних спојених са зулуфима.

Да би били примљени на фестивал, филмови морају бити дуги до осам минута. Тема филма морају бити бркови или главни лик мора да носи бркове.

Каланан истиче да су добили пријаве чак из Норвешке.

Сав приход од фестивала биће дониран организацији за очување филмског наслеђа "Northeast Historic Film".

Организатори доделе британских филмских и телевизијских награда БАФТА открили су да ће један од водитеља церемоније бити и чувена Мапетовка Мис Пиги која планира да постави низ шкакљивих питања Бреду Питу и Џорџу Клунију.

Мис Пиги, која ће бити водитељ са црвеног тепиха, увелико припрема своје заводничке вештине уочи сусрета са номинованима у категорији најбољи глумац - Клунијем, Питом, Мајклом Фасбендером, Геријем Олдманом и Жаном Дижарденом, преноси АФП.

„Замислите да су Клуни, Дижарден, Фасбендер, Олдман и Пит достигли врхунац своје каријере тиме што имају прилику да разговарају са мном", рекла је славна плавуша.

„Наравно, поставићу им питања које само ја смем да питам", додала је Мис Пиги.

Розе прасица чак је и упутила изазов Клунију, који се тренутно забавља са бившом рвачицом Стејси Киблер.

„Не рвем се са пријатељицама. Међутим, ако Џорџ хоће рвање, само напред. Два од три пада? Победник добија вечеру?", поручила је Мис Пиги.

Додела БАФТА награда, највишег филмског признања у Британији, заказана је за 12. фебруар у Краљевској опери у Лондону.

Налик на заплет филмова о Џејсону Борну, веома брзо сазнајемо да је један од главних ликова, у интерпретацији ауторитативног Дензела Вошингтона, некадашњи агент Централне обавештајне agencije, али да је сада на другој страни. Тобин Фрост већ 10 година успешно измиче некадашњим колегама.

Штета коју је нанео домовини од када је напустио службу готово да не може да се измери, а непријатеља је све више, нарочито међу онима који су желели да дођу у посед нечега што је Фрост продао другима.

Са друге стране, већ пуну годину Мет Вестон (Рајан Рејнолдс) фрустриран је својом досадном и успореном позицијом у Кејптауну.

„Кућепазитељ" који претендује да постане озбиљан агент ЦИА, лојалан је компанији и стрпљиво чека прилику да се докаже.

Када се испостави да је „станар" најопаснији човек кога је икада сусрео, Вестон се спрема за тежак задатак - да заштити Фроста од љутих плаћеника.

Глумачку екипу, осим двоструког оскаровца Дензела Вошингтона и Рајана Рејнолдса чије извајано тело можемо лепо да осмотримо и у овом остварењу, чине француски уметник Себастијан Роше, Швеђанин Џоел Кинаман, Роберт Патрик и други.  

У светске биоскопе Сигурна кућа улази 10. фебруара.

У категорији историјског филма награду за сценографију на свечаној додели у Лос Анђелесу добило је три-де остварење за децу Иго Мартина Скорсезеа.

Последњи наставак саге о младом чаробњаку Хари Потер и реликвије смрти 2 награђен је у категорији фантазије, док је амерички римејк о Лизбет Саландер Мушкарци који мрзе жене (Девојка са тетоважом змаја) Дејвида Финчера добио награду у категорији савременог филма.

Иго и последњи део франшизе Хари Потер номиновани и за награде Америчке филмске академије за сценографију, а конкуренти у трци за Оскара су им француски неми филм Уметник, романтична комедија Поноћ у Паризу Вудија Алена и ратна епопеја Ратни коњ Стивена Спилберга.

Међу телевизијским остварењима награде за најбољу сценографију освојиле су серије Modern Family, Boardwalk Empire и Mildred Pierce, док је прошлогодишња додела Оскара награђена у категорији ТВ шоу програма.

Тони Волтон, аутор сценографије за филм Мери Попинс, добитник је награде Удружења сценографа за животно дело.

Ове године Удружење сценографа је обележило 75 година постојања.

Овај цртаћ редитеља Гора Вербинског (режирао прва три дела франшизе Пирати са Кариба) о авантурама камелеона по имену Ранго, коме глас позајмљује Џони Деп, проглашен је за најбољи анимирани филм у протеклој години.

Прича о Рангу освојила је још три награде, у категорији за најбољи сценарио, најбољу монтажу и најбољи дизајн јунака.

Ранго је, такође, номинован и за награду Америчке филмске академије за најбољи анимирани филм.

Филм Кунг Фу Панда 2 добитник је награда за режију и сценографију, док су Спилбергове Авантуре Тинтина побрале награде за музику и анимиране ефекте.

По један Ени трофеј добили су и филмови Артур Божић, Рио, Вини Пу, Планета мајмуна - Почетак и Трансформерси: тамна страна месеца.

Награде Ени додељује Међународно друштво за анимирани филм од 1972. године.

Према новом распореду, прво ће бити приказан Иствудов филм - 28. фебруара, а затим Клунијев - 2. марта.

Обе пројекције остају, како је и најављено, у Центру „Сава" од 19 сати.

До промене је дошло због планова дистрибутера за биоскопско приказивање, објаснили су у Дирекцији ФЕСТ-а и додали да гледаоци који су већ купили карте могу да их замене.

Јубиларни ФЕСТ биће одржан од 24. фебруара до 4. марта у више београдских дворана.

„Биће то филм о политици и сексу са Депардјеом и Ађани", рекао је редитељ у изјави за француски лист Монд.

Ферара је додао да ће снимати у Паризу, Вашингтону и Њујорку, у свим центрима политике.

„То је филм о богатим и моћним људима", навео је славни синеаста који је недавно посетио Србију као један од гостију фестивала „Кустендорф".

Остварење, које је неколико пута најављивано, што је сваки пут демантовано од стране продуцената, дочараће сексуални скандал због којег је маја прошле године Доминик Строс-Кан био приморан да поднесе оставку на челну функцију у ММФ-у. 

Строс-Кана ће глумити Жерар Депардје, а његову спругу, познату ТВ новинарку и богату наследницу Ан Сенклер, Изабел Ађани.

Ферара је за Монд рекао да је решен да сними филм и да је већ написао сценарио заснован како на чланцима објављеним у штампи, тако и на тврдњама његових извора.

„Имам ја своје пандуре", шаљиво је рекао редитељ који је широј публици познат по филму Зли поручник (Bad Lieutenant) из 1992. са Харвијем Кајтелом у улози корумпираног њујоршког полицајца.

Жири Фестивала оценио је да је Клип „жесток, бунтован, аутентичан, искрен и откривајући филм који на модеран начин осликава мобилну генерацију и њихове животе бележи снимцима мобилних телефона".

„Емотивно поремећен главни лик живи у разореној породици и сломљеном друштву. Клип изазива много питања, а не даје никакве одговоре", наводи се у образложењу жирија.

Осим главног признања, Клип је освојио и награду холандских филмских новинара који су остварење Маје Милош назвали „смелим и задивљујућим дебијем и портретом напуштене српске послератне генерације".

Јунакиња филма је тинејџерка која живи у оскудици, са болесним оцем, а своје незадовољство и бес испољава експериментишући у сексу, дрогама и изласцима, све време снимајући мобилним телефоном себе и људе који је окружују.

Главне улоге тумаче Исидора Симијоновић, Катарина Пешић, Соња Јаничић, Моња Савић, Јована Стојиљковић, Вукашин Јаснић, Владимир Гвојић. Директор фотографије је Владимир Симић, а монтажер Стеван Филиповић.

Дебитантски играни филм редитељке Маје Милош биће премијерно приказан у Београду 8. марта, најавио је продуцент, кућа „Баш Челик".

Star Wars: Episode I - The Phantom Menace 3D биће од 9. фебруара на редовном репертоару, најавио је домаћи дистрибутер „Мегаком филм".

Ова епизода авантуристичке саге редитеља и сценаристе Џорџа Лукаса снимљена је 1999. године, али никада није приказана у нашим биоскопима. Тако ће публика сада имати прилику да је види не само у три-де техници, већ и по први пут на великом платну, истиче дистрибутер.

Смештена у „далекој, далекој галаксији", сага Ратови звезда је као створена за три-де искуство, а епизода Фантомска претња обилује неким од најузбудљивијих и најспектакуларнијих сцена из целог серијала, од инвазије Набе, преко потера у свемиру, до битке светлосним мачевима између Дарта Мола и Џедаја.

Конверзија филма у три-де урађена је са поштовањем према изворном материјалу, према технолошким изведбама и уметничким замислима аутора.

Процес конверзије прве епизоде надгледао је сам Лукас, а одговоран за цео процес био је супервизор визуелних ефеката у компанији "Industrial Light & Magic" Џон Нол.

Први филм из серије Ратови звезда (епизода IV: Нова нада), снимљен је 1977. године и одмах постао популаран широм света. Главне теме у овој причи су универзалне - вечита борба између добра и зла, као и између човечанства и технологије.

Сагу чини укупно шест филмова, а последњи, Освета Сита појавио се 2005. године.

Поводом премијере Фантомске претње три-де, у суботу и недељу у тржном центру Ушће биће приређено дружење са Дартом Вејдером, Џедајима, Чубаком и осталим филмским јунацима, где ће бити постављена и изложба посвећена овом филму.

Глумац Дејвид Џејсон, најпознатији по лику Делбоја, у интервјуу за Би-Би-Си (BBC) открио je да амерички римејк култне серије Мућке неће постићи успех, јер је немогуће „превести" британски смисао за хумор.

„Језик ће бити измењен, сама прича ће претрпети измене... Серија је толико британска у свом хумору да би се требало запитати. Чак је и Британцима требало времена да 'укаче' све форе и запамте фразе. Немам представу која америчка реч је еквивалeнт речи 'тупаџија'", рекао је Џејсон.

„Американизацијом ће бити уништен концепт серије", додао је Џејсон и открио да би, иако није одушевљен идејом, улога Делбоја „најбоље легла" Џонију Депу.

„Продуценти серије га неће добити, јер је превелика звезда, али предложио бих Џонија Депа за улогу Делбоја, зато што је одличан глумац", додао је Џејсон.

На адаптацији серије Мућке за телевизију Еј-Би-Си (ABC) раде Стивен Крег и Брајан Бредли.

Како је објавила продуцентска кућа "Galileo Productions" из Подгорице, реч је о зимској етапи филма који се дешава у два временска интервала (деведесете године и садашњост) и у два годишња доба, зима и лето.

Уз регионалну глумачку поделу, у којој су и Емир Хаџихафисбеговић, Момчило Оташевић, Бранка Станић, Бранимир Поповић и други, играју и нове наде са академије на Цетињу.

Сценарио који су написали Вукчевић и драмска ауторка Милица Пилетић, по мотивима драме Инстант српског писца и редитеља Ђорђа Милосављевића, доноси причу о Титограду из недавне прошлости и Подгорици из садашњости, о породици и одрастању, младим људима и њиховим интимним историјама, о вредностима које не пролазе.

Представа Инстант сексуално васпитање била је врло популарна пре неколико сезона у Београду, на Вечерњој сцени Позоришта „Бошко Буха", а Вукчевић је тај комад са успехом режирао у Градском позоришту у Подгорици.

Очекује се да ће филм бити завршен до краја 2012. године. Управо је почела монтажа прве фазе, која чини око 40 одсто филма, а приказује прошлост једне породице, почетком деведесетих година 20. века, и то у зимском периоду. У плану је да се део филма који је смештен у садашњост снима у касно пролеће.

Према сценарију, 30-годишњи Станко треба да убије човека, први пут, а истог дана његов млађи брат, 16-годишњи Војо, треба да води љубав, први пут. Њихови путеви ће се укрстити на необичан начин. Оно што се у старту чини лаким или тешким показаће своју супротну страну, а њихов братски однос биће преиспитан.

Вукчевић истиче да се последњих 20 година на Балкану константно догађа историја: ратови, пучеви, штрајкови, осигурање егзистенције, обрнут систем вредности, док у сенци свега тога маргинализовано протичу личне, интимне историје младих – први пољупци, одрастање и емоционално сазревање.

Тема је и породица и оно што од ње настаје у времену растакања, истиче редитељ, најављујући да ће филм балансирати између тврдог драмског стила и комичних елемената, уз многе локалне специфичности које у себи садрже и дух универзалног.

У филму је заступљена и позната песма с почетка деведесетих година Не брини, београдске групе „У шкрипцу".

Извршни продуцент је Иван Ђуровић. Снимање је финансијски подржало Министарство културе Црне Горе.

Редитељ Никола Вукчевић познат је по свом првом играном филму Поглед са Ајфеловог торња, такође у извршној продукцији Ивана Ђуровића. Тај филм је са скромним буџетом остварио значајан успех, окупио глумачку екипу из региона и био приказан на тридесетак међународних фестивала и смотри.

„Мени је јако драго што је овога пута и критика дала свој глас филму, који је врло комуникативан, и коме је публика већ дала глас, преко пола милиона људи у овом региону", рекао је Срђан Драгојевић.

Улога у остварењу Парада, Николи Који донела је титулу најбољег глумца.

„Награде од стручних људи пријају, награде колега пријају, награде публике пријају", рекао је Никола Којо.

Филм Мише Радивојевића Како су ме украли Немци, тријумфовао је чак у шест категорија, за најбољу режију, сценарио који су писали редитељ, Светозар Влајковић и Владислава Војновић, за музику Исидора Жебељан, монтажу Петар Јаконић, костим Гордана Ангеловски и за најбољу глумицу награђена је Јелена Ђокић.

„Нико се није ни надао и онда је јако значајно када од људи који јесу филмаџије добијеш легитимитет не само о свом раду, него и о свом постојању", рекла је Јелена Ђокић.

За најбољу фотографију признање је добио Душан Јоксимовић, за филмове Парада и Непријатељ, а најбољи сценограф је Вељко Деспотовић за Мирис кише на Балкану. Награда за животно дело овога пута припала је редитељу Пуриши Ђорђевићу.

„Лепе награде, али то не значи да ће нам то омогућити будући филм", рекао је Пуриша Ђорђевић.

Новоуведену награду за најбољи документарни филм добио је Синема Комунисто Миле Турајлић, а први пут додељена је и награда за издавачку делатност културном центру у Нишу.

Телевизијска серија од 24 епизоде о формирању државне репрезентације и њеном успеху на Првом светском првенству у фудбалу у Монтевидеу, имаће две сезоне. У првој сезони биће приказано девет епизода.

Серија је, у поређењу са филмом, потпуно аутономно дело, засебне нарације, тако да ће гледаоци у тој верзији приче о фудбалским јунацима из 1930. године имати прилику да виде више од пет додатних сати материјала којих нема у филму.

У серији се појављују и нови глумци као што су Тања Бошковић, Милован Филиповић у улози Милоша Црњанског, Игор Ђорђевић, као и специјални гост Мирослав Ћиро Блажевић.

Улоге Драгана Петровића Пелета, Бранке Пујић, Марка Николића, Гордане Ђурђевић, Марка Живића, Бојана Димитријевића, Михаеле Стаменковић и Ање Алач у серији су знатно проширене.

Прве епизоде упознаће гледаоце са главним јунацима и њиховим животима, као и приликама у Београду тридесетих година 20. века, фудбалским утакмицама у граду, сукобима унутар фудбалске организације и припремама за одлазак на први Мондијал.

Остале епизоде говоре о путовању у Монтевидео и многим комичним догодовштинама са ове велике авантуре, док последње епизоде сведоче о три утакмице на првенству и освајању трећег места наших репрезентативаца, као и о њиховом тријумфалном повратку у Београд.

Главне улоге у ТВ серији Монтевидео, Бог те видео, као и у филму, тумаче Милош Биковић, Петар Стругар, Данина Јефтић, Нина Јанковић, Предраг Васић, Војин Ћетковић, Небојша Илић, Никола Ђуричко, Виктор Савић.

Филм и играна серија рађени су у продукцији фирме "Intermedia Network", а сценарио, инспирисан књигом познатог спортског новинара Владимира Станковића, написао је Срђан Драгојевић уз асистенцију Ранка Божића.

Овога пута акценат је људским, социјалним, историјским и ратним драмама. Ту је најскупљи икада снимљен италијански филм Барија, капија ветрова Ђузепеа Торнатореа - живописна посвета аутора родној Сицилији.

Филмови британских класика - Још једна година - анатомија љубави и усамљености с потписом Мајка Лија и политички трилер који дотиче судбину војника плаћеника - Ирска рута Кена Лоуча.

Занимљив је и француски филм О боговима и људима који реконструише истинит догађај - страдање монаха у алжирском грађанском рату, а издваја се и филм 12 - одговор Никите Михалкова легендарној судској драми Сиднија Ламета 12 гневних људи.

„Оно што је битно јесте да ће ове године бити приказано осам филмова, од тога чак шест са прошлогодишњег Феста. Врло важно јесте да свега годину дана након београдске, односно фестивалске премијере, ти филмови долазе на програм РТС-а и ја препоручујем гледаоцима да искористе ових осам филмова као једну врсту увертире за оно главно, а то је наравно 40. јубиларни Фест", истакао је Иван Карл, одговорни уредник Редакције филмског и серијског програма.

Једини домаћи филм у Фестовим премијерама је Непријатељ, необичан поглед Дејана Зечевића на 90-те године.

А циклус вечерас отвара филм Прелепо Мексиканца Алехандра Гонyалеса Интаритуа чији је наслов у супротности са садржајем - горком људском драмом у којој главној јунака игра шпанско-холивудска звезда Хавијер Бардем.

Продаја карата за предстојећи 40. Фест почиње данас, најавила је Дирекција Феста.

Улазнице ће се продавати на благајнама Центра „Сава", Културног центра Београда, Дома омладине и Музеја Кинотеке, као и на благајни Билет центра.

Цене карата се крећу од 150 до 300 динара, а за само свечано отварање цена је 500 динара.

Комплети улазница по терминским линијама могу се купити од 1. до 7. фебруара са попустом од 10 одсто.

Јубиларни, 40. Фест под слоганом „У свету великих" почиње 24. фебруара у Центру „Сава" пројекцијом филма „Дрво живота" Теренса Малика, прошлогодишњег добитника „Златне палме" у Кану.

До 4. марта биће приказана 72 премијерна филма, уз двадесетак остварења у ретроспективама.

Београдска публика имаће прилику да види и осам филмова који су у различитим категоријама номиновани за награду Оскар Америчке академије за филмску уметност.

Макарти, добитник Пулицерове награде и аутор романа Пут и Нема земље за старце, наводно је одлучио да се окуша у писању сценарија и крајем прошле године продао је свој сценарио групи продуцената.

Скот се убрзо потом огласио са жељом да сними филм чија радња доста подсећа на суров и тежак свет из остварења Нема земље за старце, адаптације Макартијевог истоименог романа, коју су урадили браћа Џоел и Итан Коен.

Главни јунак је угледни адвокат који верује да може да се игра са нарко-светом а да не буде увучен у њега.

Режисер Мишел Азанависијус, глумац Жан Дижарден, извршни продуцент Антоан де Казот и велики део екипе, укључујући пса Игија, присуствовао је додели награда у студију RED, у којем су снимљене бројне сцене филма.

Азанависијусу и присутним глумцима уручен је сертификат "Made in Hollywood", који се ове године додељује први пут и намењен је дугометражним остварењима номинованим за Оскара за најбољи филм који су у целини снимљени у Лос Анђелесу.

Уметник је добио више награда професионалних филмских удружења, као и три Златна глобуса, укључујући признања за најбољу комедију и глумца.

Међу фаворитима је за Оскара, за којег ће се надметати у 10 категорија.

После темељних припрема, које су трајале неколико месеци и снимања на терену које је након 52 снимајућа дана, завршено у августу 2011. године, започет је процес постпродукције који је тренутно у финалној фази.

Како продуценти најављују, филмом ће најпре аплицирати на све иностране и домаће фестивале чиме ће покушати да остваре резултате на истим, док се домаћа премијера филма планира за октобар 2012, након чега би филм имао свој биоскопски живот и дистрибуцију широм земље.

Телевизијска премијера филма, као и драмског серијала од три епизоде планира се за почетак 2013. године.

Сценарио за филм писан је по мотивима истоимене монодраме „Лед" из 1976. године, аутора Радоша Бајића, познатог српског сценаристе, редитеља и глумца.

Наиме, филм „Лед" је апотеоза оданости и љубави. То је поетична елегија о људима разапетим између неба и земље - филм стања, унутрашњих немира и најтананијих стрепњи, атмосфере, носталгије и сете; прича о изгубљеној срећи и сновима, о страховима и пролазности, о надмоћи судбине и природних закона, о благодарности и суровости природе, о немоћи човека да исту промени и да утиче на путање сопственог живота.

Ово је прича у чијем средишту су животи архетипских јунака, која на метафоричан начин одсликава неумитно затирање корена једне српске породице, одумирање и нестанак заселака и села у прелепој Шумадији, у најлепшем делу централне Србије, седамдесетих година прошлог века...

У основи драмског заплета филма, који је смештен у епоху лажног благостања Југославије у последњој деценији Титовог живота - 1976. те године, у шумадијском селу Радомиље живи двадесетогодишњи сељак Миливоје, са мајком Станом, дедом Животијем и бабом Саветом.

Коб и слутња трагичне погибије његовог оца у мајдану, десет година пре, кад је Миливоје био дечак - га раздире и прогања. Прикривена љубав његове мајке са гастарбајтером Мирославом чија је кућа у долини преко брда - појачава драматику и неизвесност његовог превртања по прошлости: Како је изгубио живот његов отац?

У вртлогу личних траума, борби и недостатка самопоуздања, у предаху, у лепоти и радости изненадне љубавне авантуре, када му у кућу долази девојка из другог света, медицинска сестра из града, слободних надзора и либералног схватања живота - Миливоју изненада умире баба Стана. Поновни губитак у његовој породици је нова резигнација и ново посустајање за надама и сновима о бољем животу.

И онда, и поврх свега - када са деда Животијем и мајком одлази у жетву, да покупи хлеб са њиве која му је као никада понела - у сред жетве, неко ко руководи нашим животима, шаље му још једну страшну поруку: град, туча, лед му убија сву летину...

Својим универзалним порукама „Лед" снажно афирмише основне врлине и вредности живота, љубави, искрености, правде, достојанства, части, доброте, поштења...

Због тога „Лед", упркос чињеници да је по месту рођења и боравка, по дизајну препознатљивог националног идентитета у традиционалном, антрополошком и културолошком смислу српска прича - има амбицију да успостави ширу комуникацију и да препозна своје гледаоце, ма где се у свету они налазили.

Главне улоге тумаче: Велимир Бата Живојиновић, Нела Михајловић, Олга Одановић, Момчило Оташевић, Ненад Јездић, Рале Миленковић, Недељко Бајић, Биљана Мишић, Дубравко Јовановић и други. Специјални гости: Емир Хаџихафизбеговић и Радош Бајић.

У напетој причи Ђорђа Милосављевића, младом тужиоцу за ратне злочине Душану, којег тумачи Гордан Кичић, наизглед затворен и скоро застарели предмет који му даје шеф (Раде Шербеџија) из корена мења његов живот.

Случај који мора да држи у највећој тајности, сведока нема, а докази су непотпуни. Душан је одлучан и истрајан у потрази за истином. Трагови постају све јаснији и велике тајне се обелодањују после много година.

Сасвим случајан, али и судбоносан сусрет, доводи га до човека који се већ дуго крије под лажним именом.

Међутим, тужилац истовремено схвата да више никоме не може да верује. Иза сваких врата крије се нова тајна, а и најближи сарадници, на челу са шефом, постају сумњиви и наизглед умешани у цео случај.

Глумачку екипу, осим Кичића Шербеџије, чине Уликс Фехмиу, Јелена Ђокић, Милица Михајловић, Предраг Ејдус, Петар Божовић и други.

Снимање филма Устаничка улица у продукцији „Филмкомбајна" почело је 13. априла 2011. године, а последња клапа пала је 4. јуна у раним јутарњим сатима.

Током 42 дана, у Београду, Голупцу и на више локација у Војводини снимљено је више од 50 сати материјала.

Остварење Срђана Драгојевића, које се од прошле седмице приказује и на територији Босне и Херцегопвине, као и већ трећи месец у биоскопима Србије, Хрватске, Словеније, Македоније и Црне Горе, до сада је видело 520.000 гледалаца.

Највећи раст гледаности Парада постиже у Хрватској, где је већ три седмице на врху гледаности, а број гледалаца у биоскопима прешао је 100.000.

Драгојевић је приметио да је то велики подстицај за све продуценте и ауторе у читавом региону, јер „Парада је показна вежба да је само међусобна сарадња пут за све државе бивше Југославије, како на привредном, тако и на културном плану".

„Ови чопори бесловесних хулигана и шовиниста са разних страна неће зауставити логичан процес сарадње и повезивања. Када ми неко почне реченицу аргументом 'А они су нама...', ја кажем: 'А шта мислите, зашто се у Шибенику на карту за Параду чека два дана?!'", истакао је Драгојевић.

„Хајде да гледамо позитивне ствари, иначе, поново ћемо ући у ту 'вртешку' међусобне мржње и оптуживања, коју сам ја у једном свом претходном филму назвао дрекавцем", поручио је српски редитељ.

Аудиција за статисте у филму „Хобит" режисера Питера Џексона прекинута је пре времена на Новом Зеланду јер је превелики одзив угрозио безбедност, објавио је данас британски шоу-бизнис сајт Диџитал спај.

Новозеландски државни радио јавио је да је на аудицију, на којој је продуцентска компанија "3foot7" очекивала око 1.200 кандидата, дошло тачно 3.000 особа.

Главни разлог за страх наводно је била локација сале за аудицију која је смештена у близини аутопута бр. 2, северно од Велингтона.

Начин на који су окупљени чекали на ред, као и појединци који су се паркирали на другој страни пута и потом га прелазили пешке како би стигли до места аудиције допринели су прераном затварању, рекао је полицијски наредник Стивен Брејбрук.

Само 800 особа успело је да дође до сале за аудицију, објављено је на новозеландском сајту Н3Њузвајер.

Продуцентска кућа тражила је мушкарце ниже од 164 центиметара и жене ниже од 155 центиметара, крупне мушкарце „лица са израженим карактером" висине преко 175 центиметара, мушкарце са великим бицепсима, жене „лица са израженим карактером", мршаве мушкарце, спортског типа за вилењаке и жене дугачке косе.

Многи су превалили дуг пут да би се (можда) нашли у филму. „Довезли смо се из Таранакија, у Хавери, и откад смо стигли невероватно је - не верујемо колико људи је овде. Не знамо ни где да станемо", изјавила је једна од присутних девојака.

„У принципу, требало је само да нас измере, фотографишу и то је то", додао је Ноел Хејвајс.

Глумице у филму Служавке Вајола Дејвис и Октавија Спенсер награђене су у категоријама најбоља главна и споредна женска улога. Обе глумице играле су црне служавке у Мисисипију током шездесетих.

Миљеник критике, неми филм Уметник освојио је, изненађујуће, само један трофеј. Жан Дижарден је проглашен за најбољег глумца у драми у којој тумачи пропалу филмску звезду коју љубав спасава.

Дижарден, који је у категорији носилаца водећих рола „претекао" Џорџа Клунија и Бреда Пита, искрено се изненадио наградом.

Глумцу Кристоферу Пламеру припала је награда за споредну улогу остарелог удовца који открива да је хомосексуалац у филму Почетници.

Добитници SAG награда често буду награђени и Оскаром.

Тако је протеклих година то био случај са Колином Фиртом (Краљев говор), Натали Портман (Црни лабуд) и Кристијаном Бејлом и Мелисом Лео (The Fighter).

Осим филмских улога, чланови Удружења су бирали најбоље међу колегама које су снимале ТВ пројекте. На том пољу је серија Boardwalk Empire проглашена за најбољу драму, док је Modern Family најбоља комедија.

Џесика Ланг добила је свој први SAG трофеј за улогу у Америчкој хорор причи, док је Стив Бушеми проглашен за најбољег глумца за рад у серији Boardwalk Empire.

У категорији комедије, беспрекорно су изнели своје ликове Алек Болдвин у серији 30 Rock и Бети Вајт у Лудници у Кливленду.

Кејт Винслет проглашена је за најбољу глумицу у категорији минисерија за Mildred Pierce, док је Пол Ђијамати незаборавну уогу остварио у Too Big to Fail.

Додели награда присуствовале су холивудске звезде попут Клунија, Бреда Пита и Анђелине Џоли, али и ТВ диве Џулијана Маргулис, Леа Мишел и други.

Награду за животно дело добила је Мери Тајлер Мур позната по ситкому The Dick Van Dyke Show.

Главогерово остварење је последњи део трилогије коју чине остварења Мегаполиси и Смрт радника, којима је редитељ најавио појаву модерног документарца намењеног биоскопима.

Сјај курви је 119-минутни документарац који открива триптих о феномену проституције кроз призоре са Тајланда, из Бангладеша и Мексика. 

Редитељ је увек усмерен на то да провоцира публику запањујућим призорима сурове реалности, документоване фотографијом и камером Волфганга Талера.

У Великој сали Центра „Сава" приказан је и филм Марка Вејмилера (Француска) Живот негде далеко.

Реч је о споју унутрашњих светова људи и мистичних предела забачене области Барозо у Португалији невидљивим нитима у филозофски есеј ауторског поступка и занимљиве фотографије.

Програм фестивала „Седам велицанствених" обухватио је седам остварења која су привукла пажњу публике и критике на светским фестивалима протекле године.

Посетиоци су осим поменута два остварења били у прилици да виде документарац Пророк британског редитеља Герија Тарна, Жозе и Пилар Мигела Гонсалвеша Мендеша (Португалија), остварење Рамин Аудриуса Стониса (Грузија, Летонија), филм Специјални лет Швајцарца Фернана Мелгара и El Bulli - Кување у процесу Гереона Вецела (Немачка).

На церемонији затварања редитељ Михаел Главогер похвалио је публику која је дошла у великом броју да види његово остварење, као и комплетну организацију Фестивала, рекавши да има само позитивне утиске о комплетној манифестацији.

Фестивал „Седам величанствених" отворен је 25. јануара, у организацији Центра за визуелне комуникације „Квадрат" Зорана и Светлане Поповић, док је селектор смотре Туе Стин Милер из Данске.

Управо то је углавном у протеклих пет сезона и везивало публику за ову серију, оценио је редитељ Михаило Вукобратовић гостујући у Дневнику РТС-а уочи емитовања прве епизоде новог циклуса.

„Надам се да ће нас серија на крају овог чудесног дана, у ком су наши спортисти постигли фантастичне успехе, помало вратити трезвености и стварности и мало нас окренути себи да видимо шта ми то уствари хоћемо, можемо и шта јесмо", рекао је Вукобратовић.

Тешко је проценити хоће ли нове епизоде серије аутора Синише Павића, која је од почетка била критичар политичких збивања, постати добар увод у предстојеће изборе.

„Серија ће бити добар увод за оне који то хоће да прочитају на прави начин, такви ће моћи да имају и критички став и према серији и према изборима, али то је опет индивидуално. Оно што ми у ствари радимо је игра, формирање једног уметничког дела, које не зависи много ни од једног појединца, већ од тима, групе људи", истакао је редитељ.

Нови јунак у серији је Баћко Бојић којег игра Бранимир Брстина, фантастични глумац који је у екипу ушао недавно.

„Уочи почетка смо имали заиста два врло тешка ударца. Један ударац је био смрт Петра Краља, а други одлазак једног глумца из наше серије. То су ствари које смо РТС, 'Кошутњак филм' и ми сви заједно издржали на ногама и покушали да покажамо најбоље шта можемо, јер то је прича која ипак није толико зависна од појединца", закључио је Вукобратовић.

Чланови Удружења америчких режисера за најбољег у протеклој години изабрали су аутора црно-белог остварења Уметник, Мишела Азанависијуса.

Француски режисер, који иза себе има шпијунску пародију OSS 117: Le Caire nid d'espions, дословно је био непознат у Холивуду док није снимио Уметника, неми филм који је већ био фаворит на разним фестивалима.

Награда Удружења америчких режисера један је од најпрецизнијих показатеља ко ће добити и Оскара за најбољу режију.

Само се шест пута у 63-годишњој историји овог удружења десило да добитник његове награде остане без награде у „Кодак театру".

Такође, често се дешава да добитник признања Америчке филмске академије за најбољу режију буде овенчан и Оскаром за најбољи филм.

Филм Бена Зејтлина, 29-годишњег дебитанта, прати судбину девојчице по имену Хашпапи (Hushpuppy - Тишекуца), која живи са оцем на југу САД, у области делте Мисисипија. Oстварење је добило награду и за најбољу фотографију.

Документарац The House I Live In бави се социјалним, финансијским и људским губицима у рату с кријумчарима и дилерима дроге.

Џарецки је, примајући награду, назвао овај рат „трагично неморалним, погрешним и лоше вођеним".

Аутору је исто признање додељено 2005. године за документарац Why We Fight.

The Invisible War, документарац о силовањима у војсци, добио је награду публике фестивала независног филма, а исто признање је добио и Џон Хокс за драму The Surrogate о парализованом 38-годишњаку који унајмљује жену да му помогне да изгуби невиност.

Хоксово остварење добило је и специјалну награду жирија за најбољи глумачки ансамбл.

Најбољим страним филмовима жири је прогласио документарац The Law In These Parts о правосудном систему Израела на окупираним палестинским територијама, и драму Violeta Went To Heaven о чилеанској музичарки.

Публика је за најбоља инострана остварења прогласила документарац Searching For Sugar Man, који је добио и специјалну награду жирија, и драму Valley of the Saints.

Путовање почиње када млади авантуриста Шон (Џош Хачерсон) прими шифровани позив у помоћ са тајанственог острва на месту где острво не би требало да постоји.

Неуспешан у покушају да га одговори од пута, Шонов очух, кога игра Двејн Џонсон, придружује се походу. Заједно са пилотом хеликоптера и његовом одлучном ћерком, они крећу у потрагу за острвом како би избавили јединог становника и побегли пре него што га сеизмички потреси потопе.

Несвакидашње догодовштине дружине делимично су засноване на романима Жила Верна Тајанствено острво и 20 хиљада миља под морем, Дефоовом Робинзону Крусоу и Свифтовим Гуливеровим путовањима.

Остварење је снимано на скривеној локацији на Хавајима током 2010. године, у близини аутентичних вулканских планина, пећина, пешчаних плажа и долина.

„Као велики обожавалац првог дела Пут у средиште земље, желео сам да продубим Шонову причу. Од самог почетка смо знали да прича мора да се одвија на копну, мору и у ваздуху и да ћемо приказати пећине, олују, необичне џиновске животиње, подводне битке и потеру по фасцинантним пределима", испричао је редитељ Бред Пејтон.

Према његовим речима, коришћена је напредна три-де технологија и инсистирано да глумци осете право блато под ногама, да се нађу у аутентичној џунгли, а не на компјутерски обрађеном сету.

Двоструки добитник Оскара Мајкл Кејн изјавио је да је прича интелигентна и забавна, а при том му је омогућила да „одржи корак са временом" и први пут заигра у тродимензионалном остварењу.

„Обично не глумим у породичним филмовима, али сада имам унуке и не бих волео да чекам да напуне 18 година да би ме први пут видели на великом платну", истакао је Кејн и додао да је његов лик Александар луди истраживач, који не поштује правила и помало подсећа на деду Индијане Џонса.

У Тајанственом острву играју и Џош Хачерсон, Ванеса Хаџенс, Луис Гузман и други.

Први на програму је филм француског редитеља Мајка Вејмилера, снимљен у португалској области Барозо.

Редитељ је био заинтересован да открије пејзаже, које су слике из једне књиге изостављале. Одатле почиње путовање по испреплетаним слојевима времена у магловите, мистичне пејзаже, каменом поплочане улице, тамне ентеријере, као и у дубоко скривене мисли и сећања.

Аустријски аутор Михаел Главогер, чији ће филм Сјај курви бити последњи приказан на овогодишњем фестивалу, своје остварење снимао је у различитим деловима света откривајући триптих о феномену проституције кроз призоре из Тајланда, Бангладеша и Мексика.

Током пет дана трајања Фестивала посетиоци су могли да виде остварења као што су Пророк британског редитеља Герија Тарна, Жозе и Пилар Мигела Гонсалвеша Мендеша, Рамин Аудриуса Стониса, документарац Специјални лет Фернана Мелгара и El Bulli - Кување у процесу, немачког редитеља Гереона Вецела.

Фестивал „Седам величанствених" отворен је 25. јануара, а одржава се у организацији Центра за визуелне комуникације „Квадрат" Зорана и Светлане Поповић.

Још није познато ко ће заменити Дејвида Џејсона и Николаса Линдхурста у улогама браће Тротер, довитљивих „продаваца магле" из сиромашног краја, који маштају о томе да „у ово доба следеће године" постану милионери.

Серија Мућке емитована је од 1981. до 1991. године, а касније је снимљено и неколико празничних специјала.

Од прве срећне вести да су примљени на Академију, до сусрета са реланошћу новог живота.

„Покушали су да нас уведу у систем који је у војсци редован. Сваки кадет мора за 10 или 20 минута да се среди, опере зубе, умије, намести кревет под конац", описала је своја искуства млада глумица Тамара Драгићевић.

Поред ликова младих кадета, ту су и старешине, које тумаче Бранислав Лечић, у улози начелника, Љубомир Бандовић и Небојша Миловановић као капетани Војске.

Глумац Небојша Миловановић истиче да је њему доста тога било познато јер је и сам морао много да научи током војне обавезе, али да су се правила службе доста изменила. Уз помоћ саветника из Војске Србије, међутим, лако се прилагодио новој ситуацији.

„Сигуран сам да ће гледаоци да се вежу за ову причу јер она садржи судбине људи и сутуације у којима деца могу да одсањају неки сан, у овом случају, одлазак на Војну академију", закључио је Бранислав Лечић.

Емоција и хумора биће већ у првој епизоди, а у даљем току серије, још више ће се развијати.

Свет филма с нестрпљењем очекује да редитељ Стивен Спилберг потпише уговор за библијски биографски филм под радним називом Gods and Kings (Богови и краљеви), о пророку из Старог завета Мојсију, пренели су медији.

Према писању сајта Дедлајн, редитељ чији се филм Ратни коњ (War Horse) већ увелико приказује у биоскопима, очекује потписивање уговора крајем јануара са компанијом „Ворнер брос".

„Биће то једна права ратничка прича", открио је неименовани извор.

Сценарио за остварење написали су Стјуарт Хезелдајн и Мајкл Грин, а продуценти ће бити Дан Лин и Мети Лешам.

Продукција филма је планирана за март или април ове године.

Енглеској глумици Кејт Винслет биће уручена почасна награда „Цезар" на 37. свечаној додели признања Француске академије за уметност и филм, заказаној за 24. фебруар у Паризу.

Председник Француске академије Ален Терзијан, открио је на конференцији за новинаре да ће глумици, која је остварила незаборавну улогу у филму Титаник, награду уручити редитељ Роман Полански, у чијем филму Carnage је такође имала запажену ролу.

Прошлогодишњег почасног „Цезара" добио је редитељ филма Кил Бил Квентин Тарантино, а пре њега награда је додељена глумици Мерил Стрип, као и редитељима Спајку Лију и Жан-Лику Годару. Прва добитница била је Ингрид Бергман, давне 1976. године.

Кејт Винслет је добитница многих престижних глумачких награда, међу којима се издвајају три Златна глобуса, а за улогу у филму Читач награђена је Оскаром.

Глумица и редитељка Анђелина Џоли демантовала је писање неких медија у Србији да је позивала на „укидање Републике Српске". Деманти редитељке филма У земљи крви и меда садржан је у писму њеног агента упућеном Удружењу новинара Србије (УНС).

У писму агента фирме „Ендевор" наводи се да је позната глумица упозната са тим како се о филму У земљи крви и меда извештава у региону и да би желела да се објави следећа њена изјава: 

„Неки српски и други медији су ових дана напали наш филм У земљи крви и меда и ја желим да исправим погрешне информације које садрже ти извештаји. С обзиром на осетљивост теме, опасно је и неодговорно објављивати и понављати те нетачности.

Нетачно је да се у филму тврди да је 300.000 људи погинуло у сукобу. Ни та, ни било која друга цифра у вези са бројем жртава у конфликту се не појављује у било ком тренутку филма.

Никад нисам позивала на укидање Републике Српске и ништа слично није било предмет разговора на скорашњем састанку са председником Обамом", навела је глумица.

Кетрин Хајгл игра управо разведену и очајну Стефани Плам, која у потрази за послом прихвата да без икаквог тренинга и вештина постане ловац на уцењене главе.

Долази код рођака Винија, агента за кауције, чија фирма и није баш на добром гласу и први задатак јој је да пронађе паметног Џоија Морелија (Џејсон О'Мара), бившег полицајца, кога јуре због убиства. Ситуација није идеална јер Морели не само што је осумњичени, већ је мушкарац који јој је сломио срце пре неколико година.

Филм је настао на основу серије криминалистичких романа о Стефани Плам, чији је аутор Џенет Иванович.

Након што је 1994. године, како је рекла, „пила пиво са полицајцима и научила да пуца", Џенет је напустила каријеру писца љубавних романа да би креирала лик Стефани Плам.

Критичари су лик заносног ловца на уцењене главе у Вашингтон Посту окарактерисали као „талас свежине који клизи као хладно пиће".

О Стефани Плам до сада је написано седам романа који су сви били на листама најпродаванијих у оквиру жанра и продати широм света у више од 75 милиона примерака.

Прва два романа, Први за лову и Други за кинту, у Србији је објавила издавачка кућа „Лагуна".

Филм, чији је првобитни назив био Златна левица, прича о Радивоју Кораћу, говори о првој светској кошаркашкој звезди са ових простора, његовој изузетној спортској каријери, али и фасцинантној личности.

Ово је, како је наведено, прича и о једном времену, земљи које више нема, бившој Југославији која је током педесетих и шездесетих година 20. века почела да се отвара према Западу преко спорта, музике, филма, моде, а те нове трендове доносио је управо Кораћ.

У играном делу филма појављују се Владимир Алексић у улози Радивоја Кораћа, Катарина Радивојевић (Кораћева мајка), Тихомир Станић (Иво Андрић), Воја Брајовић (Тито), Тамара Крцуновић (белгијска новинарка).

Наратори у филму су Александар Саша Ђорђевић и Миленко Тепић.

Документари део филма, осим архивског материјала, обухвата разговоре са Кораћевом породицом, пријатељима, саиграчима, поштоваоцима из земље и иностранства.

О Кораћу говоре великани светске кошарке - Бора Станковић, Ранко Жеравица, Владимир Цветковић, Драгутин Цермак, Слободан Гордић, Немања Ђурић из Србије, затим Иво Данеу и Борис Кристанчић из Словеније, Јосип Ђерђа и Никола Плећаш из Хрватске.

Ту су и саиграчи из италијанске „Петрарке" Франческо Варото и Ђузепе Стефанели, као и ривали из Шпаније Педро Ферандиз, Емилиано Родригез, Клифорд Лујк.

После специјалне пројекције филма на Европском кошаркашком првенству у Литванији и учешћа на Филмском фестивалу у Палерму на којем је освојио две награде, за најбољи страни филм и најбољу режију, Жућко, прича о Радивоју Кораћу ће од 17. фебруара моћи да погледа и публика у биоскопима широм Србије.

Филм Гордана Матића снимљен је у продукцији компанија „РеКреативно" и „Гаргантуа" уз са „Аркадена" студијом из Словеније.

Према његовим речима, Апсолутно све (Absolutely Anything) неће бити прави „пајтоновски филм", али ће на његовом снимању радити цела некадашња постава - осим Џонса, Џон Клиз, Мајкл Палин и Тери Гилијам.

Придружиће им се и амерички комичар Робин Вилијамс који ће позајмити глас једном од цртаних јунака филма који ће бити комбинација анимираног и играног остварења.

Још један бивши „пајтоновац" Ерик Ајдл, којег продуценти покушавају да приволе пројекту, требало би да допуни филмску екипу.

„То није монтипајтоновски филм, али свакако има ту атмосферу", објаснио је Џонс у интервјуу који је дао холивудском листу Верајети (Variety), додајући да би снимање требало да почне за неколико месеци у Великој Британији.

Култна серија Летећи циркус Монтија Пајтона први пут је емитована у Великој Британији 1969. године.

Група је током година снимила и дугометражне филмове као што су Потрага за Светим Гралом и Житије Брајаново, а последњи пут су се сви заједно окупили 1983. године око пројекта Смисао живота по Монтију Пајтону.

У овом остварењу, Стонис открива шаролики свет Грузије, свет митских јунака и дубоко укорењених традиција.

Стонис гледаоце филма уводи у свет остарелог шампиона у традиционалном рвању Рамина, који је постао легенда победивши седам противника за свега 50 секунди.

У филму се преплићу важне и наизглед неважне ситуације виђене из визуре Рамина, који својим присуством и учествовањем открива пуни смисао дешавања. Задирући у свет остарелог јунака рвања, филм долази до емотивног средишта приче - до давно заборављене љубави.

Стонис је рођен 1966. у Литванији, а независни филмски аутор и продуцент је од 1989. године. Члан је Европске филмске академије и Европске документаристичке мреже.

Снимио је 19 филмова, од којих су многи освајали бројне међународне награде.

За филм Земља слепих добио је награду „Феликс" као најбољи документарни филм 1992. године. Националну награду Литваније понео је 2002. године.

Предавања и мастеркласове држао је у Калкути, Токију, Београду, Барселони, Сан Франциску.

Ово је први филм од три који је приказан током трајања фестивала у малој сали Центра „Сава".

Сутра је на програму филм Специјални лет режисера Фернана Мелгара, док је у суботу на програму филм немачког аутора Гереона Вецела под називом El Bulli - кување у процесу.

За сваки од ова три филма обезбеђене су додатне пројекције у 21.15.

Последњег дана фестивала, 29. јануар у великој сали Центра „Сава" биће приказан филм Марка Вејмилера Живот негде далеко, док ће документарац Сјај курви Аустријанца Михаела Главогера, на репертоару након Вејмилеровог остварења, затворити фестивал.

На 40. Фесту, од 24. фебруара до 4. марта, биће приказано осам филмова који имају 20 номинација за награду Америчке филмске академије Оскар у различитим категоријама, саопштила је прес служба Феста.

Биће приказани Дрво живота Теренса Малика, Потомци Александра Пејна, Ратни коњ у режији Стивена Спилберга, Боље сутра Криса Вејца, Челична лејди Филидије Лојд, Мартовске иде Џорџа Клунија, Џејн Ејр Кери Фуконаге и Возач Николас Виндинг Рефна.

Продаја карата за Фест почиње у среду 1. фебруара, а како је раније најављено, јубиларну 40. смотру филмског стваралаштва у београдском Центру „Сава" требало би да отвори прослављени режисер српског порекла Питер Богданович.

Овогодишњи Фест почеће пројекцијом филма Дрво живота режисера Теренса Малика, који је 2011. године добио Златну палму на филмском фестивалу у Кану.

Програм ће отворити филм Пророк британског аутора Герија Тарна.

Својеврсна критика света садржи материјал снимљен и у Београду у време кад је Тарн био у Србији поводом представљања претходног филма Црно сунце.

Затим ће у истој сали бити приказан португалски филм Жозе и Пилар Мигела Гонсалвеша Мендеша, о лепоти односа између писца, нобеловца Жозеа Сарамага и његове жене, новинарке Пилар дел Рио.

Фестивалу ће присуствовати редитељи чак шест остварења и један директор фотографије.

Осим Тарна и Гонсалвеша Мендеша, гости смотре ће бити Аудриус Стонис из Литваније који ће домаћој публици представити Рамина, Фернан Мелгар који доноси Специјални лет, снимљен у Швајцарској, и Гереон Вецел (Немачка), редитељ филма El Bulli - Кување у процесу.

Француски филм Живот негде далеко редитеља Марка Вејмилера представиће директор фотографије Ксавијер Арпино, а на крају програма о свом документарцу Сјај курви говориће аустријски аутор Михаел Главогер.

Седам најбољих документараца европске продукције и овога пута одабрао је угледни филмски посленик из Данске Туе Стин Милер, који ће такође боравити у Београду током трајања Фестивала.

Смотру организује Центар за визуелне комуникације „Квадрат" из Београда.

Скорсезеов филм има прилику да освоји позлаћену статуету у 11 категорија, а у стопу га прати Уметник са само једном номинацијом мање.

Оскара за најбољи филм у „Кодак театру", осим два остварења са највише номинација, могу да очекују и Потомци, драма Служавка (Help), Јако гласно и невероватно близу (Extremely Loud & Incredibly Close), Поноћ у Паризу Вудија Алена, Формула успеха, Дрво живота Теренса Малика и Спилбергов Ратни коњ.

За најбоље редитеље уз Скорсезеа и француског синеасту Мишела Азанависијуса, номиновани су Александар Пејн за Потомке, Вуди Ален за Поноћ у Паризу и Теренс Малик за Дрво живота.

Част да буду номиновани за најбоље глумце ове године имају Џорџ Клуни (за улогу у филму Потомци), Бред Пит (Формула успеха), Гери Олдман (Tinker Tailor Soldier Spy), Жан Дижарден (Уметник) и Демијан Бихир Бољи живот (A Better Life).

Мерил Стрип и овог пута предводи даме са номинацијама за најпрестижнију награду у свету филма.

Осим интерпретације британске премијерке Маргарет Тачер у остварењу Гвоздена дама, чланове Академије одушевиле су Глен Клоуз у Albert Nobbs, Вајола Дејвис у филму Служавка, Руни Мара као Лизбет Саландер у Девојци са тетоважом змаја и Мишел Вилијамс као Мерилин Монро.

У земљи крви и меда Анђелине Џоли није имао довољно гласова, али су остварења Bullhead из Белгије, Footnote из Израела, In Darkness из Пољске, Monsieur Lazhar из Канаде и Развод из Ирана успели да привуку пажњу чланова Академије и могућност да се боре за признање у категорији страних филмова.

Гала вече у Холивуду када ће добитницима бити уручена признања Америчке филмске академије, заказано је за 26. фебруар. 

Филм је снимљен према култном роману Милована Витезовића, у продукцији „Коштуњак филма".

Прича прати ексцентрицног професора немачког језика Косту Вујића и невероватан разред матураната Прве мушке гимназије.

Заједно у клупама били су Михаило Петровић - Мика Алас, Јован Цвијић, Јаша Продановић, Павле Поповић, Милорад Митровић - генерација која ће обележити Србију свог времена.

Насловни лик тумачи Александар Берчек, а ђаке Милош Биковић (као математичар и академик Мика Алас), Љубомир Булајић (утемељивач српске географије, почасни доктор „Сорбоне" Цвијић), Андрија Даничић (политичар, публициста, књижевник Продановић)...

У филму играју и Тамара Алексић, Исидора Јанковић, Весна Чипчић, Војин Ћетковић, Бранимир Брстина, Иван Босиљчић, Предраг Ејдус и други.

Сребрно јаје добила је Јелена Гавриловић из Србије за кратки играни филм Момци, где сте, док је Бронзано јаје припало Пољаку Пјотру Суботки за филм Глазгов.

Најбоља остварења изабрао је међународни жири, који су чинили иранска глумица Лејла Хатами (председница), француски продуцент Пјер Еделман и познати српски глумац и продуцент Зоран Цвијановић.

Оснивач фестивала, славни редитељ Емир Кустурица, уочи затварања рекао је да ће настојати да квалитет фестивала и убудуће буде приоритет и да се број учесника неће драматично повећавати како би концепт читавог „социолошког, еколошког и културног пројекта остао заштићен".

Кустурица је оценио да данас у свету не постоји охрабрење за младе ауторе и студентски филм и да би до тога морало да дође и да он искорачи у односу на комерцијалну кинематографију. „Мислим да ово место својом архитектуром и оним што сугерише доводи до оснажења младих аутора", рекао је новинарима.

Међу осталим награђеним су Татјана Крстевски, која је добила награду „Вилко Филач" за најбољу камеру у српском филму Од пепела, који је режирао Огњен Главонић, а одлуку је донео жири у саставу: познати чешки камерман Мартин Шец и прослављени српски монтажер и дизајнер звука Светолик-Мића Зајц.

Добитник Награде критике је пољски редитељ Бартоломеј Змуда за филм Барбакан.

Додели награда којима је завршен пети „Кустендорф" претходила је пројекција кратког играног филма Наш живот, који је део омнибуса на тему религије у продукцији мексичког писца и сценаристе Гиљерма Аријаге. Филм је режирао и у њему игра Кустурица, а по сценарију његове ћерке Дуње.

У оквиру церемоније свечаног затварања наступио је фолклорни ансамбл „Светозар Марковић" из Крагујевца и додељене су дипломе свим студентима, учесницима такмичарског програма.

Наша серија Војна академија нуди истините приче из живота које је у сценарио преточио Гордан Михић, снимљене у аутентичним амбијентима - Академије на Бањици, војним аеродромима, полигонима, касарнама, центрима за обуку, а под редитељском палицом Дејана Зечевића.

У ведром духу, приповеда се о племенитости и части војничког позива у другој деценији 21. века.

„Главна идеја водиља била је да прикажемо шта је то што се данас дешава у војсци, а не да се бавимо само историјом на коју смо изузетно поносни, али верујемо да и данас има много тога што чинимо у систему на што можемо да будемо поносни", рекао је на конференцији за медије Драган Шутановац, министар одбране.

„Ако се своди на једну дефиницију ова серија, ја бих рекао да је ово паметно, духовито и јако живахно", сматра Миодраг Зупанц, главни и одговорни уредник културно-образовног програма РТС-а. 

За потребе продукционо захтевног пројекта, ангажовано је 135 глумаца, 700 статиста и 2.000 војника, кадета, официра. Разнолику галерију ликова чине млада лица и искусни глумци.

„Трудили смо се да направимо једну модерну серију, која опет, на неки начин, афирмише и неке вредности које су можда помало заборављене, јер генерално и војска као институција то негде у великој мери и промовише. Ту постоје и нека морална правила и то је оно што мислим да је занимљиво", став је Дејана Зечевића, редитеља серије. 

Серију чини 16 једночасовних епизода, а с јунацима Војне академије, гледаоци РТС-а дружиће се суботом после Дневника у пола осам.

Филмски и музички фестивал „Кустендорф" завршава се вечерас на Мокрој Гори, свечаним проглашењем најбољих филмова младих аутора и доделом награда.

У такмичарском програму Фестивала учествовало је 20 наслова изабраних у конкуренцији више од 200 пријављених остварења, а најбоље радове изабраће иранска глумица Лејла Хатами, француски продуцент Пјер Еделман и српски глумац Зоран Цвијановић.

За награде Златно, Сребрно и Бронзано јаје такмиче се кратки филмови из Белгије, Велике Британије, Естоније, Канаде, Италије, Киргистана, Македоније, Мексика, Немачке, Пољске, Португала, Русије, САД, Србије, Француске и Шпаније.

Последњег фестивалског дана биће приказани филмови турског редитеља Нурија Билге Џејлана Хладан, синеасте из Италије Едоарда де Ангелиса Приче о моцарели и данске редитељке Фредерике Аспок Ван граница.

На петом издању Фестивала, од 17. јануара гостовали су глумица Изабел Ипер и млади француски глумац Тахар Рахим, а приказани су и њихови филмови Мадам Бовари Клода Шаброла и Пророк Жака Одијара.

Гости Фестивала били су и неки од најбољих аутора нискобуџетне и независне продукције, јужнокорејски редитељ Ким Ки-дук, Ејбел Ферара, Нури Билге Џејлан, Марјан Сатрапи, Андреас Дрезен, Ашгар Фархади и други.

Публика у Дрвенграду могла је да види Ким Ки-дукове филмове Провалник, Лош момак и аутобиографско остварење Ариранг, а оснивач Фестивала Емир Кустурица уручио је специјално признање за будући рад редитељу који последње три године живи повучено.

Признање за будући рад додељено је Нури Билге Џејлану. Кустурица је приликом уручења рекао да је турски режисер представник „братства аутора" који покушавају да надокнаде штету коју филмској уметности праве комерцијални филмови.

Џејлан да је на Мокрој Гори, према сопственом признању, у Дрвенграду, у којем је „тихо као у филму", много научио о животу.

Организоване су и пројекције Ферариног 4.44: Последњи дан на Земљи, Џејланове Касабе и Било једном у Анадолији, а велику пажњу публике привукли су филмови Марјан Сатрапи и Венсана Парноа Пилетина са шљивама, као и Фархадијев Развод: Надер и Симин.

Прошлогодишњи добитник награде жирија Канског фестивала Дечaк са бициклом редитеља Жан-Пјера и Лука Дардена на Мокрој Гори је имао домаћу премијеру, а приказано је и остварење немачког редитеља Андреаса Дрезена Заустављен на путу.

Током седам дана Фестивала посетиоци су могли да виде остварења нових аутора Корпо селесте Алис Рорвахер, Приче о моцарели Едоарда де Ангелиса, а више редитеља представљено је и у пратећем програму.

У музичком програму учествовали су руска певачица Пелагеја, холандски „Розенберг трио", Стрибор Кустурица и његов бенд „Тровачи", трубачи Адама Стинге из Молдавије и оркестар трубача Бобана Марковића.

За приказивање на фестивалима у Србији и у нашим биоскопима, откупљено је 14 француских наслова, међу њима су и они који су се нашли у програму јубиларног 40. ФЕСТ-а.

Названо по француском лучком граду Авр, ангажовано остварење о имиграцији, финског редитеља Акија Каурисмакија, које је у Кану добило награду жирија критике и награду „Луј Делик" за најбољи филм снимљен на француском језику, ода је солидарности, нади и братству.

Један од највећих атрибута филма је и славни француски глумац Андре Вилмс.

„Пре извесног времена био сам гост београдског Битефа - ценим вашу публику. Људима није толико досадно као у Француској, у њима има још љубави и романтике и нису равнодушни. Зато ће разумети овај филм", оценио је Вилмс коментаришући разлоге због којих би Авр (Le Havre) могао да привуче публику у Србији.

О томе шта подстиче младе студенткиње у Паризу да воде двоструки живот и баве се проституцијом у слободно време, приповеда филм Оне са сјајном Жилијет Бинош у улози новинарке.

Уз овај наслов, ФЕСТ-овој публици биће занимљива и социјална драма браће Дарден Дечак са бициклом, представљен на петом „Кустендорфу", али и психолошки трилер сниман у Паризу Жена из суседства, редитеља пољског порекла Павела Павликовског са Итаном Хоком и Кристин Скот Томас.

У Француској се сними више од 200 остварења годишње, од чега се око 100 прода у државама француског говорног подручја, а 30 до 40 филмова и на тржиштима других земаља. О томе да су покретне слике из Француске најјача одбрана европског филма, сведочи податак да се чак 10 француских продукција и копродукција нашло у 84. трци за Оскара.

Међу њима је и један од најуспешнијих француских филмова у 2011. години Уметник, љубавно писмо немом филму, које је Холивуд присвојио доделивши му три Златна глобуса.

„То јесте француски филм, без расправе. Мислим да је чињеница што су права продата америчкој компанији ојачала филм. Али оно што нам прави проблеме јесте да за све у вези са филмом морамо прво да питамо Американце", објаснила је Режин Ачондо, генерална директорка „Унифранса".

Чињеница да власик права чека исход доделе Оскара, што ће утицати и на цену филма, разлог је што се Уметник неће наћи на београдском ФЕСТ-у, нити на другим фестивалима у Европи.

Глумица Невена Ристић у Дневнику Радио-телевизије Србије уочи емитовања последње епизоде говорила је серији као свом „ватреном крштењу", сличности са ликом Инде, као и о променама у животу који јој је Цват липе на Балкану донео.

Иако је и раније била ангажована, главна улога у овој серији, која је била веома гледана, за младу Невену била је одскочна даска у каријери.

До лика Инде талентована глумица је дошла уобичајено, преко кастинга.

Када би поредила себе са ликом младе девојке коју је тумачила, сигурна је да им је заједничка црта борбеност, као и упорност да постигну све што желе.

Популарност коју је Невена Ристић, студенткиња треће године глуме, стекла захваљујући серији није јој знатно променила живот, али су ту сада увек неки људи који прилазе и у чијој пажњи заиста ужива.

„Ти људи се обично обрадују што су ме препознали и страсно коментаришу целу причу и ситуације које су се дешавале у серији, а мени је драго што су осетили оно што сам желела глумом да им пренесем", објанила је Невена радост коју осећа у сусретима са публиком.

Говорећи о завршници Цвата липе на Балкану, чију режију потписује Иван Стефановић, Невена је истакла да ће Бланки, жена борац, доживети крах, али да ће пронаћи ослонац у својој ћерки Инди за коју схвата да је одрасла.

Ипак, они који су заволели Невенин лик биће у прилици да је виде и у новој серији Војна академија, која ће од 28. јануара почети да се емитује такође на РТС-у.

У новој серији млада глумица тумачи лик једне од кадеткиња прве године Војне академије и признаје да је том приликом снимање ишло знатно лакше јер се већ опустила и научила да ужива пред камерама.

Наиме, како пише холивудска штампа, реч је о „приквелу", тј. преднаставку, причи како је све почело, заснованој на роману Керини дневници (The Carrie Diaries) Кендис Бушнел.

Студио „Њу лајн синема" (New line cinema) је саопштио да је телевизијска мрежа CW поручила пилот епизоду од креатора популарне тинејџерске серије Gossip Girl, Џоша Шварца и Стефани Савиџ.

Двоје продуцената ће имати помоћ Бушнелове и Ејми Харис, сценаристкиње серије Секс и град.

Нови серијал намењен је млађој публици, будући да ће главна јунакиња Кери Бредшоу бити представљена као тинејџерка.

Оно што највише интересује љубитеље серије јесте ко ће глумити Кери, Саманту, Миранду и Шарлот, главне јунакиње.

Нагађања су већ почела, а имена која се најчешће спомињу су Блејк Лајвли и Мајли Сајрус у улози Кери.

Бивша Дизнијева звезда је за лист Akses изјавила да би „радо глумила у серији".

Након Златног глобуса и признања америчких критичара, филм Уметник (The Artist) француског редитеља Мишела Азанависијуса освојио је и награду америчког Удружења продуцената, на свечаности која је одржана у хотелу Беверли Хилтон, у Лос Анђелесу, преносе стране агенције.

Црно-бело остварење, које гледаоца враћа у златно доба „немог" Холивуда, победило је у конкуренцији седам филмова, међу којима су биле породична драма Потомци, комедија Деверуше и прича о расизму Служавке.

„Када смо Мишел Азанависијус и ја сањали да снимимо Уметника, знали смо да заправо сањамо да напишемо љубавно писмо америчком филму. Тада нисмо ни помишљали да ће нам се остварити делић америчког сна", рекао је француски продуцент Тома Лангман.

Уметник је на 69. додели Златних глобуса проглашен за најбољу комедију/мјузикл, а Потомци за најбољу драму, чиме су ова два остварења, према оцени многих, постали главни конкуренти за Оскара.

Анђелини Џоли је за филм Земља крви и меда, који је написала, режирала и продуцирала, уручена награда „Стенли Крејмер", намењена остварењима који се баве провокативним друштвеним питањима.

Стивен Спилберг је освојио престижну награду „Дејвид О. Селзник" америчког струковног удружења, док је његов анимирани филм Авантуре Тинтина добио награду за најбољу продукцију анимираног филма.

Серија Boardwalk Empire у продукцији мреже "HBO", освојила је награду за најбољу драмску серију, спречивши тако Људе са Менхетна да однесу по четврти пут награду овог еснафског удружења.

Ситком Модерна породица (Modern Family) проглашен је, другу годину заредом, за најбољу хумористичку серију.

Међу добитницима овогодишње, 23. доделе признања Удружења, је и документарац Beats, Rhymes & Life: The Travels of a Tribe Called Quest о утицајној хип-хоп групи "A Tribe Called Quest".

И за наредна остварења осваја награде, као и за последњи филм Било једном у Анадолији, на прошлогодишњем Kанском фестивалу.

Каријеру је започео као глумац, да би врло брзо открио љубав према сваком сегменту филма, од писања, сценарија, снимања, до режије.

„Моја прва три филма сам сам финансирао. Ништа нисам зарадио, а потрошио сам сав новац. Ја живим због снимања филмова. У филм можете ставити цео живот, то је и терапија. Не правим их да бих некога нечему научио, већ да схватим оно што ми је непознато", рекао је Нури Билге Џејлан за Радио-телевизију Србије.

Коментаришући позив Удружења „Сребреничке мајке" да би било значајно уколико би турски редитељи одбили учешће на „Кустендорфу", Нури Билге Џејлан је рекао да је то бесмислено.

„Постоје проблеми међу земљама, људима. На пример, Турска са Јерменијом. Али ја не могу да кажем, молим вас немојте да идете у Јерменију. То је бесмислено. Требало би све позивати, а онда сами да долазимо до истине. Ако постоји проблем, треба да га решавамо", рекао је прослављени редитељ.

„Ако имам проблеме са пријатељима, желим чешће да их виђам како бисмо их решили", додао је Џејлан.

Подржао је Емира Кустурицу када се повукао из жирија Филмског фестивала у Анталији због критика којима је био изложен у Турској.

„Нису сви били против Емира. Неки су га подржали, неки не. Али увек је тако. Шта да кажем. Емира волим као човека и уметника", рекао је Нури Билге Џејлан.

Претпоследњег дана фестивала на Мокрој Гори, после приказивања филма Билом једном у Анадолији, Нури Билге Џејлан одржаће радионицу.

Двоструки добитници Златне палме у Кану (Розета, 1999. и Дете, 2005. године) после пројекције одржали су радионицу за студенте и посетиоце Међународног филмског и музичког фестивала „Кустендорф", чији је оснивач редитељ Емир Кустурица.

За филм Дечак са бициклом, који ће бити приказан и на 40. ФЕСТ-у у Београду, али без њиховог присуства, добили су гран при прошле године у Кану.

„Мислим да је оно за чим народ чезне управо то безбрижно време. Да се вратимо неким правим вредностима као што је љубав, поштовање, образовање, све оно што нам данас недостаје и што смо, чини ми се, у овом лудом времену некако изгубили", рекла је Слобода Мићаловић.

Према њеним речима, показало се да редитељ Здравко Шотра зна да да народу оно што треба.

„Искрено мислим да је право време да се вратимо ту где смо и кренули", додала је глумица.

Милена, лик који атрактивна глумица тумачи у серији, се разбољева. Коментаришући знатижељу публике у вези са завршетком серије, глумица је нагласила да не открива ништа, зато што и као гледалац не би волела да зна шта ће се догодити на крају.

„Када је Шотра у питању верујем да се већ негде нагађа какав ће бити крај. Када се ради о филмовима и серијама, обично постоји на екрану црвени круг упозорења за узраст, али код њега тога нема, он ради пројекте за све узрасте", рекла је Слобода.

Публика ју је заволела најпре у филмовима и серијама који приказују прошло време.

Оценивши да се најбоље сналази у епохи, Слобода Мићаловић Ћетковић открива да су Јагодићи, следећа серија у којој ће је гледаоци Радио-телевизије Србије гледати, такође таква. 

У овом узбудљивом трилеру оскаровца Стивена Содерберга, познатом по филмовима Путеви дроге и Играј своју игру, тајна агенткиња коју глуми шампионка у мешаним борилачким вештинама Ђина Карано одметнуће се када открије да је неколицина људи којима је веровала преварила и угрозила њу и све оно што је њој вредно.

Уз Ђину Карано у филму глуме и Ченинг Тејтум, Мајкл Фасбендер, Јуан Мекгрегор, Антонио Бандерас, Мајкл Даглас и Бил Пекстон.

Филм ће од 26. јануара бити на редовном биоскопском репертоару.

Хатамијева, која на петом „Кустендорфу" председава жирију, рекла је агенцији Бета да је у другом плану остварења сукоб две социјалне класе, као и мушкараца и жена, старије и млађе генерације и људског разума и савести.

Прича о брачној кризи иранског пара освојила је Златног медведа на Берлинском фестивалу, Златни глобус, награде Удружења њујоршких филмских критичара, америчког Националног одбора критичара, а важи и за фаворита за награду Оскар у категорији страних остварења.

Уметничка вредност филма је, оценила је глумица, веома добар сценарио, драмски заплет, редитељска вештина и поступак, изузетна глума, фотографија и звук.

У разговору са студентима на Фестивалу на Мокрој Гори, Лејла Хатами је оценила да је филм успео и због тога што публика стиче одређена очекивања већ из наслова и из прве сцене, али затим радња одједном креће у сасвим другом правцу.

„Догађаји се одвијају као лопта која скакуће по фудбалском терену тамо-амо и увек приреди изненађење", рекла је иранска уметница.

Према њеним речима, у филму овенчаном бројним наградама, има много важних карактера и не може се рећи чија је улога најважнија.

„Режисер Ашгар Фархади приказао је веома добре особе чије се слабости истичу у одређеним околностима", истакла је Хатамијева и додала да је глумила прагматичну особу, дистанцирану и помало инфериорну наставницу која не покушава да привуче и шармира људе као што то жене обично чине.

Глумица се такође сагласила да остварење приказује конфликт различитих карактера, а оценила је и да је редитељ изабрао добар завршетак филма, јер на крају оставља питање без одговора, дилему код ког родитеља ће дете одлучити да живи, после њиховог развода.

Остварење већ има три Златна глобуса, највише номинација за британске награде БАФТА и један је од главних фаворита за Оскара, преноси Ројтерс.

Аутори иранске драме Развод такође су у витрине одложили три признања, за најбољи страни филм, најбољи сценарио, који, као и режију, потписује Ашгар Фархади и за женску споредну улогу Сарех Бајат.

Холивудска глумица Мерил Стрип награђена је за бриљантно тумачење бивше британске премијерке Маргарет Тачер у филму Челична лејди, које јој је донело и Златни глобус.

Изненађење вечери било је да је награду за најбољу глумицу поделила са Аном Паквин и њену ролу у филму Маргарет.

Оливија Колман проглашена је британском глумицом године за улогу у филму Челична лејди, док је Кенет Брана освојио награду за најбољу споредну улогу за изведбу Лоренса Оливијеа у филму My Week With Marilyn (Моја недеља са Мерилин).

Мајкл Фасбандер проглашен је британским глумцем године захваљујући улогама у филмовима A Dangerous Method (Опасан метод) и Срам.

Редитељка Лин Ремзи добила је награду „Атенбороу" за британски филм године - Морамо да разговарамо о Кевину, док је документарац Асифа Кападије Senna проглашен за најбољи.

Италијански редитељ, сценариста, продуцент и глумац Нани Морети председаваће жирију овогодишњег Филмског фестивала у Кану, открили су организатори смотре која ће трајати од 16. до 27. маја.

Добитник Златне палме за филм Соба мог сина из 2001. године предводиће колеге које ће одлучивати о овогодишњим добитницима признања на чувеном француском фестивалу.

Организатори у саопштењу наводе да су Моретијева остварења инкарнација свега што је најбоље у филму у протеклих 30 година.

„Велика је радост, част и одговорност председавати жирију најпрестижнијег филмског фестивала на свету који се одржава у земљи која је увек са пажњом и поштовањем третирала филм", рекао је 58-годишњи синеаста прихватајући понуђену позицију председника жирија.

Ђовани Нани Морети је режирао и глумио у филму Habemus Papam, нежној комедији о папи, који је прошле године био у трци за Златну палму.

Прошле године, председник жирија био је холивудски глумац Роберт де Ниро, а Златну палму освојио је филм Теренса Малика Дрво живота, који ће отворити овогодишњи 40. Фест.

Фестивал, који ће трајати до 29. јануара, угостиће редитеље чак шест од седам филмова из главног програма.

Седам најбољих документараца европске продукције и овога пута одабрао је угледни филмски посланик из Данске Туе Стин Милер (65).

Директор фестивала „Седам величанствених" Зоран Поповић истакао је на данашњој конференцији за новинаре да му је драго што су се сви организатори поново окупили овим поводом и да су „њихови ентузијазми довели до тога да овај догађај буде то што јесте".

„Након седам изузетних фестивала протеклих година осећамо се као да започињемо један нови циклус и осећамо тај дах и свежину новог, пре свега зато што смо доживели да дођемо до неких значајних аутора и што смо успели да пробијемо неке границе и дошли смо до великих документарних остварења", истакао је Поповић.

Он је оценио да смо „бачени" у ураган збивања на европској документаристичкој сцени и да тај „велики прасак који се дешава са модерним документарцем" од пре пар година када су почели да освајају велике филмске фестивале се наставља и да смо ту експанзију документарца полако почели да осећамо и ми на овом подручју.

Поповић је закључио да документарци све више заокупљују пажњу светске сцене, па су тако Немачка и Португалија за награду Оскара за страни филм предложили документарце - Пина Вима Вендерса и Жoзе и Пилар младог аутора Мигела Гонсалвеша Мендеша.

Након приказивања филма Пророк у којем има и материјала снимљеног у Београду, у време када је редитељ филма Тарн гостовао у српској престоници са својим претходним филмом Црно сунце, биће приказана пројекција филма Жозе и Пилар који нас уводи у интимне просторе нобеловца Жозеа Сарамага.

Другог и трећег дана фестивала београдској публици ће се у Малој сали Центра „Сава" представити остварења Рамин једног од најзначајнијих европских аутора, Литванца Аудријуса Стониса, као и швајцарски филм Специјални лет у режији Фернана Мелгара, који говори о судбини непожељних азиланата.

Такође, у петак 28. јануара, у Малој сали ће бити приказан и филм El Bulli - Кување у процесу немачког редитеља Гереона Вецела, који говори о креативности и страсти Ферана Адрије који ради у једном од најексклузивнијих ресторана на свету. Овај филм се приказује у биоскопима широм Европе и Америке.

Последње вечери, поново у Великој дворани, биће приказани Живот негде далеко француског редитеља Марка Вејмилера, медитативни поглед на стари свет кроз филм о људима из португалске области Барозо, као и Сјај курви аустријског аутора Михаела Главогера, на тему проституције на Тајланду, у Бангладешу и Мексику, који ће затворити фестивал.

Радионице за студенте и младе ауторе 

Директорка фестивала „Седам величанствених" Светлана Поповић нагласила је да организатори настоје да са филмовима дођу и аутори, па ће тако гости фестивала бити редитељи шест филмова, директор фотографије филма Живот негде далего Ксавијер Арпино, као и селектор Туе Стин Милер.

Поповићева је истакла да ће такође као и претходних година бити организоване и пратеће радионице где ће студенти филма и млади филмски аутори из Србије моћи да разговарају са редитељима кроз низ мастеркласова.

Карте за фестивалске пројекције биће у продаји на благајнама Центра „Сава" и Кард сервиса. Цена карте за пројекције у Великој сали је 300 динара, док за пројекције у Малој сали износи 250 динара.

Урађен према истоименом Шекспировом комаду, а премијерно приказан на отварању прошлогодишњег Феста, филм је након њујоршке премијере 17. јануара коначно почео да се приказује у биоскопима широм света.

Кориолан је историјски трилер о римском хероју, чији екстремни ставови изазивају масовну побуну, због којих га политичари и његова мајка, Волумнија, протерују из града. Тада Кориолан, велики војник и човек крутих убеђења, нуди услуге и живот заклетом непријатељу Тулусу Ауфидиусу, са којим маршира према Риму, у намери да уништи град.

У остварењу, чији сценарио потписује Џон Логан, главне улоге играју Фајнс и Џерард Батлер.

Фајнс је глумачку каријеру започео у позоришту иако је међународни углед стекао филмским улогама у Орканским висовима, Шиндлеровој листи, Енглеском пацијенту, Верном баштовану, Харију Потеру, Принцу Египта, Читачу.

Управо поводом филма Читач, Фајнс је 2009. године био гост Феста када је јавности обелоданио планове да ће у Београду снимити филм по Шекспировом комаду Кориолан.

Видео-портал, који је у власништву компаније „Гугл" саопштио је да ће Your Film Festival ("ваш филмски фестивал) приказивати кратке филмове трајања до 15 минута и да ће пријаве примати од 2. фебруара до 31. марта.

Продуцентска компанија чувених редитеља Ридлија и Тонија Скота "Scott Free Productions" изабраће 50 полуфиналиста.

Ти филмови биће приказани преко Јутјуба и публика ће онда бирати фаворите.

Десет финалиста биће послато на 69. венецијанску Мостру.

Ридли Скот ће председавати жирију који ће изабрати победника. Најбољи ће бити награђен са 500 хиљада долара од Јутјуба како би продуцирао дело заједно са компанијом „Скот фри".

Иако свако може да се пријави, Јутјуб се нада да ће учешће узети махом млади филмски ствараоци.

„Каријеру сам почео са кратким филмом пре 50 година, и то што ћу помагати младим филмским ствараоцима је фантастично", рекао је Скот.

Јутјуб је и раније одржавао филмска такмичења, али је овај фестивал много већег опсега.

Страни филмови имаће титлове, а једино ограничење је да учесници морају да буду старији од 18 година и да филмови нису нигде приказани од 1. јануара 2010. године.

Публика у САД ће глумицу Марг Хелгенбергер у улози атрактивне форензичарке последњи пут видети у дводелној епизоди чији је први део приказан 18, а други ће бити емитован 25. јануара.

Марг је потврдила да неће више бити Кеј Си и рекла да се радује слободном времену, потрази за новим послом и да жели да ради на Бродвеју.

Упркос одласку из серије, прослављена уметница није искључила могућност да се у будућности врати у Место злочина у некој специјалној епизоди.

„Заправо то је био један од разлога због којих је било лакше да одем из серије, пошто су ми продуценти рекли да су врата за мене широм отворена... Ако будем слободна, свакако", објаснила је 53-годишња глумица која је улогу Кетрин Вилоуз назвала „једном од најбољих улога" у каријери.

За рад у серији Место злочина: Лас Вегас Марг Хелгенбергер је номинована за награде Еми и Златни глобус. Такође, глумица ће 23. јануара добити звезду на Стази славних у Холивуду.

Први сусрет са Србијом Изабел Ипер имала је 1988. године када је у филму Александра Саше Петровића Сеобе тумачила лик Дафине Исакович.

„Тог периода се сећам врло јасно и снимања. Саша Петровић је био посебан редитељ, али нажалост никада нисмо видели филм и то је било фрустрирајуће. Пуним срцем смо снимали, а онда Сеобе никада нисмо видели", рекла је глумица у интервјуу за Радио-телевизију Србије.

Четрнаест пута су филмови у којима је играла били у званичној селекцији Канског фестивала, а награду за најбољу глумицу освојила је два пута. 

Добитница Цезара, Специјалног Лава (Венеција, 2005), Европске филмске награде, сарађивала је са великанима филма, али и са мање познатим редитељима.

„То није изазов, али са друге стране можда и јесте. Са ким год да радите, исто је. Можете да будете неуспешни са угледним редитељима и да имате успеха са непознатим. Када је реч о томе, не постоји правило", рекла је Изабел.

„Некада прихватам лик и пре него што прочитам причу, а некада, ипак, прво прочитам сценарио. Морате имати осећај и специфичан однос према филму, а не само онај уобичајени. Сценарио читам на један практичан и рационалан начин", додала је глумица.

Славна француска уметница Изабел Ипер играла је у више од 90 филмова и телевизијских остварења.

Два биоскопа у северозападној Енглеској у којима се приказује овај филм, иначе омаж немом филму из 1920-их, снимљен у црно белој техници на суженом платну, обавестила су медије да су поједини гледаоци били незадовољни.

Портпарол биоскопа "Odeon Liverpool One" у Ливерпулу, потврдио је да су морали некима да врате новац „као што је обичај ако се гледалац жали у року од 10 минута од почетка пројекције".

Британска критика је, напротив, углавном јако добро примила овај филм који има највећи број номинација за британску филмску награду Бафта, а сматра се и фаворитом за Оскара.

Француски филм говори о звезди немог филма Жоржу Валентену (игра га глумац Жан Дижарден), који пада у заборав са доласком звучних филмова.

Посетиоци „Кустендорфа" имаће прилику да премијерно погледају Ферарин нови филм 4:44 Последњи дан на Земљи, а у оквиру циклуса „Савремене тенденције", након чега ће један од најважнијих америчких независних филмских аутора разговарати са студентима.

Ферарина верзија краја света дешава се у стану у Њујорку током последња 24 часа пре библијске апокалипсе. Главну улогу игра Вилијем Дефо.

Програм „Велика глумачка достигнућа" представиће филм Госпођа Бовари у режији Клода Шаброла из 1991. године у којем је главну улогу тумачила Изабел Ипер.

Филм је био номинован за Златни глобус за најбољи страни филм, као и за Оскара за костимографију, а Ипер је освојила награду за најбољу женску улогу на Московском филмском фестивалу.

О својим искуствима славна глумица разговараће након пројекције са студентима.

У вечерњим часовима почиње такмичарски програм „Кустендорфа". Првог дана биће приказано пет кратких играних филмова: Тулипан, Тексас и ми Лија Филиповског (Канада/Естонија), Муса Кристофа Нанга Олија (Француска), Само што нисмо Марка Грбе Синга (Србија), Барбакан Бартоломеја Змуде (Пољска) и Село Јане Сопкине и Јевгенија Косткина (Русија).

У поноћ ће наступити познати „Розенберг трио" из Холандије, који чине Нони, Нуче и Стокело Розенберг, познати пре свега по обрадама композиција чувеног гитаристе Ђанга Рајнхарта.

Како је најавио „Сервантес", циклус обухвата пет филмова - Чико и Рита, За 80 дана, Црни хлеб, 18 оброка и Све што пожелиш који су освојили публику и филмске критичаре широм света и који показују богатство шпанске кинематографије.

Циклус „Савремени" већ је имао великог успеха у Институтима „Сервантес" у Паризу, Манчестеру, Њујорку, а београдска публика моћи ће да их погледа од сутра до 27. јануара.

Све пројекције почињу у 19 сати, филмови ће бити приказани са титловима на енглеском, а улаз је слободан.

Циклус сутра увече отвара анимирани филм Чико и Рита из 2010. године, настао у сарадњи Хавијера Марискала и Фернанда Труебе. Остварење је у категорији анимираног филма освојило награду Гоја и награду Европске филмске академије.

Музику за филм, који дочарава атмосферу на Куби четрдесетих година прошлог века, где млади пијаниста Чико и певачица Рита започињу страсну љубавну причу, радио је један од највећих кубанских музичара Бебо Валдес.

Наредне вечери биће приказан филм из исте године За 80 дана, прича о могућности љубави у трећем добу, љубави између две жене за који је шпански дневник Ел Паис написао да је добро изненађење на шпанском филмском небу.

У петак увече биће приказано остварење Црни хлеб из 2010. године, које је освојило 13 Гауди награда, девет Гоја и било шпански кандидат за Оскара.

Филм говори о губитку морала услед ратних дешавања, посебно како утиче на стварање морала код деце, али се не препоручује млађима од 12 година.

У четвртак, 26. јануара и петак, 27. јануара, биће приказани филмови 18 оброка и Све што пожелиш.

Ранијих година Мећавник су посетили Џони Деп, Никита Михалков и Џим Џармуш док су на овогодишњој смотри гости познати редитељи Ким Ки Дук, Нури Билге Џејлан, Ејбел Ферара, као и глумачка звезда Изабел Ипер, са којима ће млади аутори имати прилику да размене искуства.

У такмичарском програму фестивал је овога пута окупио 20 аутора из целог света.

„'Кустендорф' је једна од ретких потврда да је независтан филм жив. То је једини фестивал на свету који се одржава без присуства реклама и уместо црвеног тепиха слави филм и његове ауторе", рекао је редитељ Емир Кустурица, оснивач фестивала.

„Идеја с почетка се одржава и обогаћује. Суштина фествала је да се направи амбијент за филм и атмосфера у којој се ствара добра могућност за ауторе који се први пут показују и праве храбар искорак уз свој први филм, који је често 'смртоносан' за њих", додао је Кустурица.

Како сам редитељ наводи, организација једног филмског фестивала зависи од простора, јер како год да почне све се заврши у биоскопу.

„Где год пођете, ви се са ових брда, као јаје скотрљате у овај велики биоскоп у 'Кустендорфу'", шаљиво је закључио Кустурица.

У званичном програму Феста у Центру „Сава", Дому омладине, Дворани културног центра и Кинотеци, биће премијерно приказана 72 филма, а у оквиру пратећих програма око 30 остварења, речено је на конференцији за медије у Београду.

Овогодишњи Фест ће отворити холивудски редитељ српског порекла Питер Богданович, а почеће пројекцијом филма Дрво живота Теренса Малика, рекао је уметнички директор Феста Борислав Анђелић.

„Богданович би требало да дође 23. јанурара да отвори Фест, а и редитељ и Оскаровац Јиржи Менцл ће такође бити на отварању", рекао је Анђелић.

Селектор Феста Иван Карл истакао је да ће ове године публика гледати филмове који су награђивани на најзначајнијим светским филмским фестивалима у протеклој години, као и остварења која су у најужој конкуренцији за Оскара.

Карл је додао да ће и ове године Фест чинити шест програмских селекција: Главни програм, Холивуд, Панорама светског филма, Европа ван Европе, Европа у Европи и Изабрани документарци, у оквиру којих ће бити приказана 72 филма.

У главном програму фестивала су, између осталих, филмови Мартовске иде Џорџа Клунија, Кожа у којој живим Педра Алмодовара, Ово мора да је то место Паола Сорентина, Крвопролиће Романа Поланског, Авр Акија Каурисмакија, Дечак са бициклом браће Дарден, Меланхолија Ларса фон Трира и други.

На фестивалу ће бити приказани и српски филмови Доктор Реј и ђаволи Динка Туцаковића са Драганом Бјелогрлићем и Аном Софреновић, документарац Плашим се, да ли се све разуме Пурише Ђорђевића, као и кратки играни филм редитеља Мирослава Стаматова Залет.

Поред тога, Фест ће представити и два специјална програма - Британика и Канада, кинематографија које, како је рекао Карл, заслужују да на фестивалу имају свој посебан део.

„Програм Феста је бољи од околности у којима се ради јер живимо у тешком времену, али надам се да ће се ситуација у Европи и код нас поправити и да ћемо за две године направити програм фестивала који ће бити залог за будућност", рекао је Карл.

У пратећем програму Феста, публика ће видети и ретроспективе филмова Питера Богдановича и Јиржија Менцла.

У оквиру обележавања јубилеја Феста, биће објављена монографија о историји фестивала Снови отворених очију 1971-2011 и отворена изложба фотографија о историји фестивала.

Фестивал су подржали Град Београд са 7,5 милиона динара, Министарство културе Србије са 3 милиона, док ће остала средства у износу од око 30 милиона динара обезбедити организатори и спонзори, рекао је директор Феста Милош Параментић.

Према речима уметничког директора Феста Борислава Анђелића, организатори Феста су желели, али нису успели да у Београд доведу филмове Уметник и Дубоко плаво море.

Продаја карата за Фест почеће 1. фебруара на благајнама дворана где се фестивал одржава, по цени од 250 динара за премијере и 150 и 200 динара за репризе, док ће цена карте за свечано отварање бити 500 динара.

Како су навели организатори, део филмова  обезбеђен је у сарадњи са домаћим дистрибутерима, док је већи део филмова обезбедила Дирекција Феста.

Измислио га је Американац Елзи Крајслер Сегар и представио први пут 17. јануара 1929. године у тада већ деценију старом стрипу Thimble Theatre.

Наиме, главни јунак Кастор се са другаром Хамом упутио на прекоокеанско путовање када се обратио човеку у морнарском оделу с тетоважом сидра на руци речима: „Хеј ти! Да ли си ти морнар?".

Повлачећи дим из морнарске луле и жмурећи на једно око, Попај је узвратио: „Јок, мислим да сам каубој."

Од тог тренутка постао је саставни део стрипа Thimble Theatre и убрзо постао толико популаран да је и стрип променио име у његово.

Врло брзо славни стрип јунак је доживео и своју екранизацију, па је између 1933. и 1957. године направљено око 230 краћих епизода, као и три дужа анимирана филма о Попају: Морнар Попај среће Синбада морепловца (Popeye the Sailor Meets Sinbad the Sailor), Попај сусреће Али Бабиних 40 разбојника (Popeye Meets Ali Baba's Forty Thieves) и Аладин и његова чаробна лампа (Aladin and his Wonderful Lamp).

До 1988. године, број цртаћа о Попају порастао је на чак 638.

Филмску верзију Попај је добио 1980. године. Филм је режирао чувени Роберт Алтман. Морнара је играо Робин Вилијамс, а Оливу Шели Дувал.

Филм Марина Абрамовић - уметница је присутна, назван по Марининој изложби из 2010. године у Музеју модерне уметности у Њујорку, биће приказан на највећем фестивалу независног филма у САД, „Санденсу".

Маринину изложбу у Њујорку, посетили су Метју Ејкерс и Џеф Дупре, редитељ и продуцент документарца.

Сви они који су искористили време да се „гледају са Марином Абрамович очи у очи" били су у исто време шокирани и одушевљени.

Ејкерс и Дупре су годину дана пратили уметницу из Београда која живи у Њујорку како би прибавили материјал за филм.

„Дружење са њом је било невероватно. Она има неколико личности - она је уметница Марина, Марина за пријатеље... и то је оно што је интересантно. У филму ћете бити у прилици да упознате неколико Марина", нагласио је редитељ Метју Ејкерс.

Остварење Марина Абрамовић - уметница је присутна, такмичиће се у категорији најбољи документарни филм.

Оснивач фестивала „Санденс" је глумац Роберт Редфорд, а овогодишња филмска смотра ће бити одржана од 19. до 29. јануара.

Клуни у филму Александра Пејна игра оца који се суочава са неумитном смрћу своје жене.

Француски црно-бели филм Уметник добио је три награде – за најбољу комедију/мјузикл, најбољу музику и најбољег глумца у комедији/мјузиклу, где је награђен 39-годишњи Жан Дижарден.

Мерил Стрип проглашена је за најбољу глумицу у драми, за улогу бивше британске премијерке Маргарет Тачер у филму Гвоздена дама. То је седми Златни глобус у каријери америчке глумице.

Улога у серији Милдред Пирс донела је Кејт Винслет Златни глобус за најбољу женску улогу у мини-серији/ТВ филму.

Мишел Вилијамс проглашена је најбољом међу главним глумицама у комедији/мјузиклу, за улогу Мерилин Монро у филму Моја недеља са Мерилин. Мерилин Монро је исто признање добила 1960. године, за филм Неки то воле вруће.

Награда за режију припала је Мартину Скорсезеу, за филм Иго. 

Кристофер Пламер победио је у категорији за епизодну мушку улогу, за филм Beginners, док је признање за најбољу женску епизоду припало Октавији Спенсер, која се истакла у Служавкама.

Поп звезда Мадона добила је награду за најбољу оригиналну песму, за нумеру Masterpiece из филма W.Е. који је и режирала.

Тинтинове авантуре проглашене су за најбољи анимирани филм. 

Признање за сценарио добио је Вуди Ален, за филм Поноћ у Паризу, док је за најбољи филм снимљен ван енглеског говорног подручја награђено иранско остварење Развод: Надер и Симин, који је добио Златног медведа на прошлогодишњем Фестивалу у Берлину.

Моргану Фриману додељена је специјална награда „Сесил Б. Демил" за изузетан допринос филму.

Свечана додела награда Удружења страних новинара акредитованих у Холивуду одржана је у Хотелу „Беверли Хилс" у Лос Анђелесу, а домаћин је био британски комичар Рики Џервејз.

Међу звездама које су уручивале награде били су Антонио Бандерас и Салма Хајек.

Када је реч о телевизијским категоријама, за најбољу серију у области комедије/мјузикла проглашена је Модерна породица, док је признање за најбољу драмску серију припало серији Homeland.

Клер Дејнс припала је награда за најбољу глумицу у драми, за улогу у истој ТВ серији.

Мет Лебланк добио је признање за најбољег глумца у комедији/мјузиклу, за Episodes.

Лора Дерн победила је у категорији најбоља глумица у комедији/мјузиклу, за Enlightened.

Џесика Ланг добила је признање за епизодну улогу у серији American Horror Story. За најбољег глумца у драми проглашен је Келси Грамер, за улогу остварену у серији Boss.

Као и претходне две године, домаћин свечане вечери доделе Златних глобуса биће популарни глумац и стенд-ап комичар Рики Џервејз, који је својим наступима изазвао много контраверзи.

У конкуренцији за најбољу филмску драму је шест остварења: породична драма Потомци, Александера Пејна, прича о расизму шездесетих година на америчком југу Служавке Тејта Тејлора, три-де анимирани филм Мартина Скорсезеа Иго, политички трилер Мартовске иде у режији Џорџа Клунија, америчка спортска драма Формула успеха Бенета Милера са Бредом Питом у насловној улози и најновији филм Стивена Спилберга Ратни коњ.

За признање за најбољу филмску комедију/мјузикл надметаће се 50/50, прича о борби за живот момка коме дијагностикују рак, Уметник (The Artist), француски омаж холивудском немом филму, Деверуше, најновија комедија продуцента Џуда Апатова, Поноћ у Паризу Вудија Алена, Масакр Романа Поланског и Моја недеља са Мерилин о романси младог филмског асистента и холивудске легенде Мерлин Монро.

У трци за Златни глобус за најбољу улогу у драми су, у мушкој категорији, Џорџ Клуни, Бред Пит, Рајан Гослинг, Мајкл Фасбендер и Леонардо Дикаприо, а у женској Глен Клоуз, Вајола Дејвис, Руни Мара, Мерил Стрип и Тилда Свинтон.

Глумачким наградама у категорији комедија/мјузикл могу се надати, између осталих, Џоди Фостер, Шарлиз Терон, Кејт Винслет, Жан Дижарден, Брендан Глисон и Овен Вилсон.

Награда за најбољу режију ће припасти једном од пет номинованих редитеља Вудију Алену, Џорџу Клунију, Мишелу Азанависиусу, Александеру Пејну и Мартину Скорсезеу.

С обзиром на то да су његови филмови, углавном, познати по сценама експлицитног насиља, овогодишњи избор редитеља филма Убити Била (Kill Bill) могао би многе да изненади, посебно што се на првом месту листе нашла једна романтична комедија, најновије остварење Вудија Алена Поноћ у Паризу (Midnight in Paris).

Међу првих десет филмова Тарантино је уврстио и спортску драму Формула успеха с Бредом Питом у главној улози, француско црно-бело остварење Уметник и Алмодоварову Кожу у којој живим (La piel que habito).

Иако, према оцени многих, титулу остварења године заслужила Вожња (Drive), за Тарантина је реч о тек „добром покушају".

Филм прати Џека Седлстајна, успешног маркетиншког магната из Лос Анђелеса, који има прелепу жену, децу и сваке године се ужасава једног догађаја - посете своје веома захтевне и пасивно-агресивне сестре близнакиње.

Сестра за сваки Дан захвалности Џеков живот окреће наопачке.

Џека и његову сестру Џил игра Адам Сендлер, а у глумачкој екипи су и Кејти Холмс и оскаровац Ал Паћино.

Почасни гост петог „Кустендорфа" биће француски глумац Тахар Рахим, а Фестивал ће посетити и амерички режисер Ејбел Ферара, глумица Изабел Ипер и холивудска звезда Бенисио дел Торо, браћа Дарден, Марђан Сатрапи, Фредерика Аспок и друга значајна имена из света филма.

На фестивалу посвећеном будућим филмским ствараоцима и великанима савременог ауторског филма, биће приказани филмови редитеља Ким Ки-дука из Јужне Кореје и Нурија Билге Џејлана из Турске, а за студенте ће бити организована и предавања двојице аутора.

Биће представљен немачки редитељ Андерс Дрезен и његов филм Заустављен на путу, Ејбел Ферара и остварење 4:44 - Последњи дан на Земљи и Ким Ки-дуков Аriang.

Представиће се и режисерка Марђан Сатрапи и њен коолега Винсент Пиноа, аутори филма Пилетина са шљивама, Ашгар Фархади филмом Развод: Надер и Симин за који је награђен Златним медведом у Берлину прошле године и ауторка победничког остварења у Маракешу Ван граница Фредерика Аспок из Данске.

У селекцији „Кустендорфа" су и два остварења која су прошле године освојила Гран при Фестивала у Кану Дечко са бициклом браће Дарден и Било једном у Анадолији Нури Билге Џејлана.

Осим главних награда – Златног, Сребрног и Бронзаног јајета – биће додељена и награда за најбољу камеру „Вилко Филач", коју ће уручити камерман Мартин Шец и монтажер и дизајнер звука Светолик Мића Зајц.

За учеснике ће бити организовано и предавање глумице Изабел Ипер о њеној улози у филму Клода Шаброла Мадам Бовари.

Новина Фестивала је покретање програма у оквиру којег ће бити представљена прва дугометражна остварења аутора који развијају специфичан стил и филмски језик.

Како су најавили организатори, у пратећем програму наступиће руска певачица Пелагија, холандски Розенберг трио, Адам Стинга из Молдавије, оркестар Бобана и Марка Марковића, Стрибор Кустурица и његов бенд „Тровачи" и други.

Званична дистрибуција филма у Босни и Херцеговини и Хрватској почиње 16. фебруара, а датум премијере у Србији накнадно ће бити откривен.

Ивона Лушић је истакла да су предложили тиму славне холивудске глумице да осим Сарајева, посети и Загреб и Београд, али да још нису добили повратну информацију.

Израда плана промоције филма у региону је још у току, те глумица није одговорила да ли ће посетити Хрватску и Србију.

С друге стране, новопечена редитељка се, према писању медија, нада позиву на премијеру у Београду.

Дистрибутерска кућа очекује да ће остварење изазвати велико интересовање публике у читавом региону, јер су досадашње реакције на филм биле позитивне.

Француска комедија, коју су критичари назвали „љубавним писмом америчком филму", покупила је чак четири награде на синоћној свечаности, а за предстојећи Златни глобус номинован је у шест категорија.

Биоскопски хит Служавке, који се бави америчким југом током шездесетих година, био је изненађење вечери, јер су глумице Вајола Дејвис и Октавија Спенсер добиле награде за најбоље глумице. Филм је награђен и у категорији глумачког ансамбла.

Џорџ Клуни проглашен је за најбољег глумца за улогу збуњеног оца у породичној драми Потомци (The Descendants), док су Деверуше најбоља комедија, по мишљењу америчких критичара.

Награде „Критикс чојс" додељује највећа организација филмских критичара у САД и Канади.

Награде су додељене синоћ у Лос Анђелесу, а често представљају добру прогнозу пре доделе Златних глобуса, која ће се ове године одржати 15. јануара.

Филм Мартина Скорсезеа Иго (Hugo) добио је само једну награду за уметничку режију иако је био номинован у 11 категорија.

Скорсезеу је, међутим, додељена специјална награда за употребу музике у филмовима The Last Waltz и Shine a Light.

Кристофер Пламер добио је награду за споредну улогу за филм Потомци, док је иранска породична драма Развод проглашена за најбољи страни филм.

Глумцу Шону Пену уручена је хуманитарна награда за његов рад на Хаитију после земљотреса 2010. године.

Француска глумица Катрин Денев овогодишњи је добитник награде „Чаплин" коју додељује Филмско удружење „Линколн центра", пренеле су данас агенције.

Познатој глумици ће ова награда бити уручена 2. априла на 39. гала церемонији у Њујорку.

Награда је добила име по глумцу Чарлију Чаплину коме је ово признање први пут додељено 1972. године.

Неки од претходних лауреата су Мартин Скорсезе, Том Хенкс, Робер Алтман, Елизабет Тејлор, Били Вајдлер и Алфред Хичкок.

Катрин Денев (68) позната је по филмовима Лепотица дана, Последњи метро, Шербурски кишобрани, Глад.

„Немамо још датум за премијеру у Београду, али се надам позиву. Знам да је ово тешка тема, али се ипак надам да ћемо бити позвани", рекла је за Глас Америке ова глумица која се први пут нашла у улози редитељке.

Премијера филма у Сарајеву заказана је за 14. фебруар, а филм је већ претпремијерно приказан у том граду, у децембру 2011. године.

Филм У земљи крви и меда је љубавна прича о Србину и Муслиманки који су се упознали пре рата, али се поново срећу у рату. Он је војник, а она заробљеник.

Вишеструко награђени мјузикл Стивена Сондхајма Into the Woods (У шуми) добиће и филмску верзију који ће режирати Роб Маршал, редитељ мјузикла Чикаго, саопштила је компанија „Дизни".

Иако његова последња филмска адаптација мјузикла Девет из 2009. године, у којој је окупио звучна имена попут Пенелопе Круз, Никол Кидман, Софије Лорен, Денијел Деј Луис, Џуди Денч и Марион Котијар, није добро прошла нити инкасирала довољно новца, Маршал не одустаје од идеје да још један мјузикл претвори у филм.

Мјузикл Into the Woods обједињује неколико класичних бајки попут Црвенкапе и Пепељуге са модерним обртом и очекује се да ће и филмска адаптација попут сценске верзије достићи велики успех.

Оригинална сценска верзија вишеструки је добитник позоришне награде „Тони" 1988. године, као и 2002. године након што је представа обновљена.

Детаљи о подели улога још нису објављени.

Познато је да је Маршалов последњи филм Пирати са Кариба: На чудним плимама прошле године зарадио више од милијарду долара на биоскопским благајнама.

Филм је снимљен према истинитој причи о Бенџамину Мију, кога игра Мет Дејмон, оцу двоје деце, који је у депресији откако му је преминула супруга.

Сав новац који има он улаже у куповину куће и плаца на коме је запуштени зоолошки врт.

Посвећена и живописна екипа запослених, међу којима је Кели Фостер (Скарлет Јохансон), придружује му се у напорима да реновира зоо-врт и унапреди услове живота његових становника.

Редитељ филма Џери Мегвајер, Кроу је познат по томе што је увек оријентисан на приповедање прича које га се интимно тичу.

„Ово је другачији, не тако личан подухват за мене. 'Купили смо зоо-врт' настао је из потребе да испричам причу Бенџамина Мија, а један од разлога због којих сам се упустио у тај посао јесте што сам хтео да у свет пошаљем мало радости", изјавио је Кроу.

Оригиналну музику за филм компоновао је познати исландски музичар Јонси, члан бенда "Sigur Ros".

„Ово је диван гест краљевске породице и веома сам почаствован њиховим присуством", рекао је Спилберг новинарима.

Филм прати младог шталског момка Алберта који се пријављује у војску током Првог светског рата након што је његов коњ, Џои, продат коњици. Алберт путује широм ратом погођене Европе, како би га пронашао.

Ствен Спилберг је један је од најутицајнијих и најпознатијих редитеља данашњице. Ратном тематиком бавио се и у вишеструко награђиваним остварењима Шиндлерова листа и Спасавање редова Рајана.

Ратни коњ номинован је за Златни глобус, за најбољи филм и најбољу музику. Улоге тумаче млади Британац Џереми Ирвин, Емили Вотсон, Питер Малан, Том Хидлстон и други.

Сценарио су адаптирали Ричард Кертис и Ли Хал на основу истоимене књиге Мајкла Марпургоа.

Светска премијера одржана је у Њујорку 4. децембра. Биоскопски живот остварење је започело у САД 25. децембра, у Великој Британији на репертоару ће бити од 13. јануара, а очекује се да убрзо стигне у сале широм Европе.

Логичан наставак приче, покушај да се обнови прашњаво и запуштено Мапетовско позориште у којем се крајем седамдесетих и почетком осамдесетих година одигравао јединствени водвиљ уз многе славне личности, и овога пута зачињен је провереним хумором, бриљантним пародијама и геговима, чиме је планетарни успех постигнут још у изворном телевизијском луткарском шоу-програму.

Тежиште је на комичним опаскама на рачун звезда којима је давно истекао рок, укључујући и главне јунаке ове приче, а ту је, наравно, и обиље музике и плеса којима се евоцира време када су Мапетовци рођени.

Освежење у филму је нови лик, Волтер, као највећи обожавалац популарног шоуа, а ту су и глумци Џејсон Сигал и Ејми Адамс који му помажу да упозна своје идоле.

Од познатих личности, појављују се Мики Руни, Вупи Голдберг и Ален Аркин.

Нови пројекат са Мапетовцима у потпуности је успео. Филм се делимично обраћа малишанима, који ће се у времену када компјутерска анимација узима маха, коначно упознати са правим луткама, али и генерацији поклоника оригиналног шоу-програма Џима Хенсона, који је седамдесетих година прошлог века освојио свет са својим неодољивим јунацима.

„Југословени су остварили брзи напредак базиран на тајним записима пионира у тој области Хермана Поточника, након Другог светског рата. Техничка решења описана у необјављеним Поточниковим дневницима била су основа тајног свемирског програма 1948. године, после Титовог конфликта са Стаљином", наводи се у трејлеру филма.

Крајем 1960. године, ЦИА је наводно открила да СФРЈ већ има оперативну технологију за лет у свемир, а у марту 1961. године, Тито је целокупно знање препустио Сједињеним Америчким Државама, које су убрзо „достигле" Совјете.

Броз је у замену добио подршку Беле куће, али и огромну суму новца - у филму се наводи да је на југословенски државни рачун легло две и по милијарде долара!

Већ у мају 1961. године амерички председник Кенеди објављује да САД планира пут на Месец.

У шаљивом документарцу се „открива како је Тито изградио највећи тајни подземни свемирски центар у Европи у војној бази 'Жељава'", на самој граници Хрватске и Босне и Херцеговине, близу Бихаћа, под конспиративним именом „Објект 505".

Филм Houston, We Have a Problem!, дело је браће Боштјана и Жиге Вирца, великих нада словеначке кинематографије. Жига Вирц је, иначе, прошле године номинован за студентског Оскара за филм Трст је наш!.

Ко зна шта ће њих двојица још „открити" до почетка 2013. године, до када ће филм бити довршен.

Снимљен према роману Милована Витезовића, филм је посвећен педагогу Кости Вујићу, доброћудном особењаку и хедонисти, предавачу посебног соја који је према мишљењу његовог ђака Михаила Петровића Аласа био најоригиналнији професор 19. века.

Филм говори и о невероватној групи матураната Прве мушке гимназије - Михаилу Петровићу Аласу, Јовану Цвијићу, Павлу Поповићу, Јаши Продановићу, Милораду Митровићу и другима који су својим стваралаштвом ушли у историју.

У филму глуме Александар Берчек у насловној улози, и Бранимир Брстина, Предраг Ејдус, Драган Јовановић, Зоран Цвијановић, Иван Босиљчић, Војин Ћетковић, Милош Биковић, Љубомир Булајић, Александар Радојичић, Матеја Поповић, Урош Јаковљевић и други.

Карте су у продаји на благајнама Центрa „Сава" и Билет сервиса.

На трибини ће учествовати: Драгослав Бокан, Зоран Пановић, Владимир Пиштало, Борислав Станојевић и Динко Туцаковић.

Једна од тема разговора биће питање колико су личности, макар и измишљене, попут главног лика из стрипова аутора Хуга Прата потребне, па и нужне, духу новог времена, а колико су присутне у новим медијима.

Корто је био јунак великог броја екранизација, најчешће француске продукције.

У Кинотеци ће сутра бити приказан филм Корто Малтезе: Балада о сланом мору, а током јануара и Корто Малтезе: Келти и Корто Малтезе: Благо Самарканда. Сва три дугометражна филма су током прошле деценије заједнички режирали Ришар Данто и Лајам Сури.

На програму су и краткометражни филмови о Корту, а циклус прати изложба одабраних репродукција акварела Хуга Прата.

Јануарски циклус у Кинотеци подељен је на сегменте по темама и симболици, па уз филмове о Корту обухвата и оне који су му блиски по духу, у жанровском распону од акције и авантуре до романсе и драме.

Само две године након скандинавске екранизације дела Стига Лашона која је имала велику популарност у Европи, снимљена је америчка верзија.

Још једна потврда да Холивуду понестаје инспирација.

Шведска сага у којој је главна јунакиња бунтовна хероиона проблематичне прошлости „истетовирала змаја", „играла се ватром" и „срушила кулу од карата", сада је под редитељском палицом Дејвида Финчера.

Врсни мајстор нашао се у Лашоновом свету тајанствених кланова, интрига и критике изопачене елите, али и на свом терену, у жанру тешких трилера, вешто балансирајући између приче у којој нема лаких и једноставних решења и компликованих јунака.

Новинара, коме је истраживање у крви (добро га игра Данијел Крејг) ангажује стари индустријалац како би разрешио деценијама скривану породичну тајну.

Жанровски, остварење је детективска прича, тачније жесток филм о насиљу над женама и деградацији, који је Финчер знатно освежио визуелним бравурама, интеракцијом међу ликовима, али и дописаним дијалозима, па је, у односу на шведску, холивудска верзија заснована на првој књизи трилогије дужа шест минута.

Мушкарци који мрзе жене једно је од најишчекиванијих остварења из фабрике снова. Америчка филмска академија могла би да га оцени као исувише комерцијално, али га је зато Амерички филмски институт, чији је укус прилично сличан оскаровском, уврстио међу десет најважнијих филмова актуелне биоскопске сезоне.

Оскаровац Џорџ Клуни спрема се да режира нови филм, адаптацију романа The Monuments for Men, објавио је магазин E! News на свом вебсајту.

Роман је заснован на истинитом догађају, а главни ликови су ликовни стручњаци који, непосредно после краја Другог светског рата, трагају за уметничким делима која су покрали нацисти.

„Управо радимо на сценарију", потврдио је Клуни у разговору за E! News. „Врло сам заинтересован да испричам причу о овим необичним херојима који су се спустили дубоко у рудник, пронашли дела и вратили их", рекао је 50-годишњи глумац и редитељ.

Како наводи амерички магазин Wrap, очекује се да ће Клуни и глумити у овом високобуџетном остварењу.

Амерички уметник је такође рекао да се у филму неће појавити Хитлер, кога, како је оценио, „нико не жели ни да гледа ни да глуми".

Свој успех код публике прослављени глумац описао је као осциловање између добрих и лоших година.

„Отприлике, некад имате добру годину, некад не. Ова је фина. Ово је забавна година", објаснио је миљеник женског дела публике.

Џорџ Клуни је режирао филмове Мартовске иде, који је изашао 2011. године, Leatherheads (2008), Good Night and Good Luck (2005) и Confessions of a Dangerous Mind (2002).

Америчка филмска компанија "Warner Bros. Pictures" остварила је у 2011. години рекордну зараду од 4,7 милијарди долара, саопштио је данас српски заступник те компаније „Так".

„Ворнер" је тиме постао једини студио у историји који је три године заредом остварио зараду већу од четири милијарде долара.

Најуспешнији филм у протеклој години Хари Потер и реликвије смрти, други део, такође припада „Ворнеру".

На међународном нивоу овај студио је остварио зараду већу од једне милијарде, и то 14. пут заредом. На тој листи зарада је четири пута прелазила и суму од две милијарде, укључујући 2011. годину када је укупна зарада „Ворнера" на међународном нивоу била 2,87 милијарди, чиме је заузео прву позицију у Европи.

Председник „Ворнер брос групе" Џеф Робинов је изјавио: „Током 2011. имали смо низ различитих филмова, комедија, акција, трилера и, наравно, мало магије".

„Успех делимо са продукцијским кућама, као и са свима који су радили напорно, не само на самом филму већ и на његовом приближавању светској публици", истакао је Робинов.

Кључна тачка успеха за студио у 2011. години било је финале највеће филмске франшизе о Харију Потеру – „Хари Потер и реликвије смрти, други део", који је зарадио више од 1,33 милијарде долара широм света и уврстио се међу три филма са највећом зарадом у историји.

Поред тога, „Ворнер" је имао доста филмова са укупном зарадом већом од 100 милиона широм света, међу њима Мамурлук у Бангкоку са 586 милиона, а тренутно актуелни хит Шерлок Холмс: Игра сенки 286 милиона.

За 2012. годину студио припремио је мноштво атрактивних филмова Гнев Титана (наставак хита Борба Титана) са Семом Вортингтоном, Лијамом Нисоном и Рејфом Фајнсом, Мрачне сенке Тима Бартона са Џонијем Депом, финале Бетмен трилогије Кристофера Нолана Успон мрачног витеза са Кристијаном Бејлом, Мајклом Кејном, Ен Хатавеј, Геријем Олдманом и Морганом Фрименом.

Током ове године, биће приказани и повратак Питера Џексона у Средњи свет са филмом Хобит: Неочекивано путовање, као и Баз Лурманова адаптација класика Велики Гетсби са Леонардом Дикаприом у главној улози.

Према мишљењу 58 филмских критичара из САД је Кирстен Данст, која је главна протагонисткиња филма Ларса фон Трира. Глумица је за исту улогу добила и признање за најбољу глумицу на 64. Фестивалу у Кану.

Бред Пит је изабран за најбољег глумца за улоге у остварењима Формула успеха и Дрво живота.

Интерпретације Алберта Брукса у Вожњи и Џесике Честејн у Дрвету живота изабране су за најбоље у категорији споредних глумаца.

Према оцени филмских критичара, најбољи редитељ је Теренс Малик који је режирао остварење Дрво живота (The Tree of Life), док је за најбољи документарац изабран филм Вернера Херцога Пећина изгубљених снова (The Cave of forgotten dreams).

Дански режисер Ларс фон Трир проглашен је у мају прошле године непожељном особом на Фестивалу у Кану, пошто је изјавио да „разуме Хитлера" и да је нациста.

Касније се извинио због тога и навео да су његове изјаве биле „неинтелигентне, двосмислене и беспотребно увредљиве".

Остварење прати живот Радивоја Кораћа од раног детињства, првих сусрета са кошаркашком лоптом па све до погибије. Пред гледаоцима је прича о несвакидашњем таленту, првим трофејима са ОКК „Београд", наступима за репрезентацију Југославије, медаљи на Европском првенству 1961. и пласману у финале Олимпијских игара 1968. године у Мексику.

У филму о легенди наше кошарке, која је изгубила живот у саобраћајној несрећи 2. јуна 1969. године у близини Сарајева, појављују се бројни кошаркаши Иво Данеу, Јосип Ђерђа, Мишко Чермак, Франческо Варото, тренер Педро Ферандиз.

„Редитељ Гордан Матић и ја имали смо идеју и једноставно нас је зачудило како никога раније није заинтригирала прича о тако великој личности, не само у спорту, већ и у ширем контексту. Ми смо желели да испричамо ту причу о једном, на жалост, већ помало заборављеном великану наше земље", објаснио је током гостовања у Јутарњем програму РТС-а продуцент филма Марко Паљић.

За потребе филма било је неопходно да се претраже архиви из педесетих и шездесетих година и како је Паљић истакао то није било нимало лак посао.

Најдрагоценије су свакако биле изјаве чланова Кораћеве породице и пријатеља, а сама екипа је нарочито поносна на причу кошаркашеве мајке Загорке, која је први пут, јавно, у овом остварењу причала о свом сину.

О филму, у Јутарњем програму РТС-а, говорила је и глумица Тамара Крцуновић, која тумачи лик водитељке из Белгије, која је интервјуисала чувеног спортисту у једној забавној емисији.

„Тај догађај је веома битан, јер је водитељка Кораћа изненадила у студију, изнела му је кош и питала колико од сто слободних бацања може он сам да постигне. Он је скромно рекао око 70 или 80 и десило се да су сви заједно у студију избројали свих 100 његових слободних бацања, што је било невероватно", описала је Тамара Крцуновић сцену из филма, која је веома занимљив догађај у каријери Радивоја Кораћа - Жућка.

Иако је остварење доживело европску премијеру, домаћа публика још није имала прилику да га погледа.

До сада је Златна левица - прича о Радивоју Кораћу специјално приказана на Европском првенству у кошарци у Литванији, али и на 33. Међунардном филмском фестивалу у Палерму пре две недеље, где је добио две главне награде, за најбољу режију и најбољи страни филм.

„Још смо у договору са дистрибутерима и тражимо прави термин за филм. Једна од претпоставки је да ће бити приказан средином фебруара", додао је Марко Паљић.

Славног кошаркаша у филму глуми Владимир Алексић, познат као водитељ емисије „Ја имам таленат", остале улоге играју, између осталих, и Катарина Радивојевић, Тихомир Станић, Воја Брајовић, Љума Пенов.

Као наратори у остварењу су појављују и кошаркаши Саша Ђорђевић и Миленко Тепић.

Вицешампион листе остварења која су критичари оценили одлично је филм Формула успеха са Бредом Питом у главној улози, а на трећем комедија Мапети.

Међу награђеним филмовима у категорији лимитиране дистрибуције су документарац Project Nim Џејмса Марша о научном пројекту из седамдесетих година у који је била укључена шимпанза, иранско остварење Развод и француски црнобели филм Артиста.

Гости Дрвенграда биће и јужнокорејски режисер Ким Ки-дук и турски режисер Нури Билге Џејлан, којима је посвећен овогодишњи програм „Рестроспектива великана".

Млади француски глумац алжирског порекла Тахар Рахим редитељски иранско-француски тандем Марђан Сатрапи и Винсент Парно, познати немачки редитељ Андреас Дрезен и данска ауторка Фредерика Аспок, такође ће бити гости Кустендорфа.

Ирански редитељ Ашгар Фархади, ипак, неће доћи на Мокру Гору. Уместо њега радионицу за студенте одржаће главна глумица у његовом филму Развод: Надер и Симин и председница жирија „Кустендорфа", Лејла Хатами.

Оскаровац Бенисио дел Торо, кога домаћа публика очекује са нестрпљењем, још није потврдио да ће доћи. 

Програмом је предвиђена и радионица француског режисера Оливијеа Орлеа након пројекције његовог првог играног филма Грчко лето, у којем главну улогу тумачи Емир Кустурица.

У конкуренцији за награде Златно, Сребрно и Бронзано јаје је 20 филмова младих аутора из целе Европе, као и Канаде, Киргистана, Мексика и САД.

Осим студентских филмова, на петом „Кустендорфу" ће као и до сада бити приказивана остварења значајних аутора у циклусима „Ретроспектива великана", „Савремене теденције" и „Велика глумачка достигнућа".

Ове године уведен је и циклус „Нови аутори", а „Пратећи програм" представиће несвакидашња остварења младих филмских аутора.

Музички програм одржаваће се сваке вечери, након пројекција и радионица. У сали „Проклета авлија" наступиће „Розенберг трио" из Холандије, „Стрибор и тровачи" из Србије, „Сонидо гало негро" из Мексика и други.

„Кустендорф" се одржава од 17. до 23. јануара у Дрвенграду на Мокрој Гори, у организацији „Раста Интернационала" и под покровитељством Министарства културе, информисања и информационог друштва.

Глумци Џесика Честејн, Марк Стронг и Едгар Рамирез преговарају за улоге у филму Кетрин Бигелоу о Осами бин Ладену, преноси сајт Дедлајн.

Уколико преговори буду успешни, овај трио придружиће се Џејсону Кларку, Џоелу Егертону и Крису Прату у причи о тиму „морнаричких фока" који трага за главним кривцем за нападе на САД 11. септембра.

Бин Ладен је у тајној мисији убијен прошле године и Пентагон сада истражује оптужбе републиканца Питера Кинга, да су Оскаровци Кетрин Бигелоу и Марк Боал некако добили инсајдерске информације о мисији како би припремили сценарио за филм.

Сајт наводи да је сценарио за филм и поред истраге завршен и да се премијера очекује 19. децембра ове године.

Џесика Честејн позната је по улогама у филмовима Служавке, Дрво живота, Дуг.

Стронг је глумио у филму Шепртља, кројач, војник, шпијун, док је Рамирез глумио у новом филму о Борну, Борнов ултиматум.