„Инспирација за филм је био роман Јевгенија Вадаласкина Авијатичар, који је веома интересантан и обухвата много филозофских тема. Из њега потичу разне емоције везане за љубав, смрт, људску борбу против смрти, али и свакако друге танане емоције тог типа. Међутим, сам филм увек некако, бар мало, поквари литерарно дело“, објашњава редитељ Јегор Михалков Кончаловски.

У наставку програма приказан је филм Љубав Совјетског Савеза и приређен сусрет са једним од главних глумаца Кирилом Кузњецовим. Део фестивалског програма су и музичка бајка Пинокио, златни кључ, анимирани филм Finnik 2, ратно остварење Отац, породични хит Чебурашка 2 и друге.

„Сарадња и повезаност српске и руске кинематографије, али и уметности уопште јесте један стални процес. Култура је нешто што се незаустављиво шири. Као нека врста позитивне радијације, упркос појединим покушајима да се у неким земљама заустави руска култура. Али ниједна култура се не може зауставити на силу“, поручио је Јегор Михалков Кончаловски.

Пратећи програми Фестивала су посвећени савременој и класичној анимацији, као и пратећа изложба под називом Биоскоп; позориште о филму Авијатичар. Осим у Београду, филмови ће бити приказивани у још девет већих градова у Србији, а улаз на све пројекције је бесплатан.

Фестивал руског филма организује руска државна продукцијска кућа „Рос кино“ уз подршку Министарства културе Руске Федерације.

Посаду чине командант Ренди Бресник, пилот Лука Пармитано из Европске свемирске агенције (ЕСА), и специјалисти мисије Андре Даглас и Френк Рубио. Сваки од њих доноси јединствено искуство и вештине неопходне за сложене задатке који их очекују у ниској Земљиној орбити.

Искусна посада за пионирски задатак

На челу мисије налази се командант Ренди Бресник, ветеран Насе који је део астронаутског корпуса још од 2004. године. Са богатим искуством у свемирским летовима, Бресник је описао мисију Артемис III као најважнији корак до сада у напорима човечанства да се врати на Месец, наглашавајући њену улогу у припреми за будуће, још амбициозније подухвате.

Његов колега, пилот Лука Пармитано, астронаут Европске свемирске агенције из Италије, већ је исписао историју као први Италијан и тек трећи Европљанин који је командовао Међународном свемирском станицом. Пармитано је такође познат по изузетној присебности након што је преживео инцидент током шетње свемиром када је вода почела да му пуни кацигу.

Тиму се придружују и специјалисти мисије. Френк Рубио држи амерички рекорд за најдужи појединачни лет у свемир. Како је провео 371 дан узастопно у орбити, то га чини једним од најискуснијих астронаута када је реч о дуготрајном боравку у свемиру.

За разлику од њега, Андреу Дагласу ће Артемис III бити први пут да лети у свемир, иако је претходно био део резервне посаде за мисију Артемис II. Након објаве, Даглас је био први члан посаде који се обратио јавности.

„Моје срце је тако топло, тако је пуно", рекао је он, преносећи емоције које прате остварење животног сна.

Промена плана: Сигурност испред брзине

Иако је првобитно било планирано да Артемис III буде мисија која ће спустити људе на Месец први пут после више од пола века, НАСА је одлучила да промени циљеве. Мисија је сада преобликована у пробни лет са посадом у ниској Земљиној орбити.

Главни разлог за ову промену је смањење ризика и темељна провера кључних технологија пре него што се астронаути упуте на саму лунарну површину.

Слетање на Месец сада је планирано за мисију Артемис IV, која се очекује 2028. године, чиме се обезбеђује да сви системи буду поуздани и сигурни за посаду.

Централни задатак мисије Артемис III биће тестирање система за спајање и пристајање између свемирске летелице Орион и два специјална лунарна лендера које развијају приватне компаније: Старшип компаније „Спејс Икс“ и Блу Мун Марк 2 компаније „Блу ориџин“.

Летелица Орион ће, један по један, пристајати уз ове лендере, а астронаути ће увежбавати прелазак из једне летелице у другу. Ова процедура је од суштинског значаја, јер ће на каснијим мисијама астронаути морати да пређу из Ориона у лендер како би се спустили на површину Месеца.

Шира слика програма Артемис

Програм Артемис, назван по грчкој богињи Месеца, представља наследника програма Аполо и има далеко веће амбиције од самог постављања заставе. Крајњи циљ је успостављање одрживог људског присуства на јужном полу Месеца, региону за који научници верују да садржи залеђену воду у трајно осенченим кратерима.

Вода би се могла користити за пиће, производњу кисеоника и ракетног горива, што би Месец претворило у одскочну даску за будуће мисије са људском посадом ка Марсу.

Артемис III се ослања на успехе претходних мисија, као што су лет без посаде Артемис I из 2022. и планирани лет Артемис II са људском посадом око Месеца.

Ова мисија је такође показатељ нове ере у истраживању свемира, коју карактерише снажна међународна сарадња и све већа улога приватног сектора. Укључивање астронаута Европске свемирске агенције и ослањање на комерцијалне партнере попут компанија „Спејс Икс“ и „Блу ориџин“ кључни су елементи стратегије Насе за смањење трошкова и убрзање напретка.

Џереми Парсонс из Насине канцеларије за програм „Од Месеца до Марса" (Moon to Mars Program Office) објаснио је филозофију иза овог пробног лета.

„Укупно, очекујемо да мисија траје око две недеље. Ова мисија је намерно пројектована да преузме прорачунате ризике како би будуће посаде биле сигурније и на крају успешне када будемо крочили на месечеву површину."

Радња се дешава у 2025. години, а уз универзалне теме љубави, моралних дилема и међуљудских односа, централна тема је српска породица, која по аутору, уз изазове савременог доба и моралног распада друштва, ипак опстаје.

„И да су ти морални распади, на срећу, у српском друштву, када је породица у питању, никада довољно успешни. Породица се у романима распада већ 200, 300 година и не могу да је укину чак и ови који имају идеју да породица не треба да постоји", наводи Емир Кустурица.

Једну од главних улога игра Весна Тривалић, која тумачи Ану – мајку, баку и учитељицу у пензији, која наводно умире, због чега се породица и окупља, али се брзо испостави да је жива, када почиње и заплет филма.

„Од прве до последње стране читајући сценарио, прошла сам кроз све емоције за које знам да сам имала и које има сваки човек, с тим што су овде постајале сложеније. Личан је сценарио. Некако такве је финоће да лично упери на вас. Ко год га буде гледао, лично ће да вас прозове", наглашава Весна Тривалић.

У филму игра више од 30 глумаца, док је уз Тамару Крцуновић, Исидору Јанковић и Вахида Џанковића, Андрија Милошевић једно од четворо Анине деце.

„То је човек који моралне премисе и моралне вертикале користи само на нивоу флоскула, и то онда када то њему одговара. Јер знате и сами да човек не може донети моралну одлуку уколико има лични интерес“, наводи Андрија Милошевић.

„Мислим да су породичне приче најузвишеније, најлепше. Од њих све почиње и на њима се све завршава свима нама у животу“, сматра Исидора Јанковић.

Већи део филма биће снимљен у Чуругу и околини, док ће неке сцене бити снимане у Београду и Новом Бечеју. Снимање ће трајти до половине септембра, а премијера се очекује наредне године.

Међутим, према једном од најприхваћенијих модела раног развоја Сунчевог система (Nice model), наш део галаксије можда је некада садржао чак две додатне планете. Уместо данашња два ледена гиганта, Урана и Нептуна, Сунчев систем је, према тој хипотези, могао имати четири таква света. Ново истраживање, међутим, указује на потенцијално озбиљан проблем у том сценарију.

Симулације периода током којег су те хипотетичке планете могле бити избачене из Сунчевог система показале су да такав развој догађаја подразумева много насилнију прошлост Уранових природних сателита него што њихово садашње стање сугерише.

Истраживање указује да прича о томе како је Сунчев систем достигао данашњу стабилност још увек није у потпуности разјашњена.

Три могућа објашњења

„Ови резултати имају три потенцијалне импликације“, навео је тим истраживача предвођен астрофизичарем Метјуом Клементом са Универзитета Џонс Хопкинс у научном раду. Према њиховим речима, прва могућност је да су Уранови сателити током тог турбулентног периода били дестабилизовани до те мере да су се међусобно сударали више пута.

Друга могућност је да је садашња верзија Модела потребна ревизија. Трећа могућност је да је „Сунчев систем резултат прилично мало вероватног развоја нестабилности који је подразумевао готово потпуно одсуство блиских сусрета Урана са другим џиновским планетама“, навели су истраживачи.

Теорија о хаотичном раном Сунчевом систему

Научници сматрају да је млади Сунчев систем био далеко хаотичније место него што је данас. Док су се џиновске планете кретале кроз диск космичког материјала, њихове гравитационе интеракције могле су да дестабилизују читав спољашњи део Сунчевог система.

Како би објаснили тај гравитациони хаос, научници су 2005. године развили "Nice model".

У савременијим верзијама, овај модел претпоставља да је Сунчев систем у почетку могао имати једног или чак два додатна ледена гиганта. Свих шест великих планета потом су мигрирале са својих почетних положаја, изазивајући нестабилност у систему.

Четири планете које данас познајемо као спољашње гиганте на крају су се сместиле у садашње орбите, док су преостале две биле избачене из Сунчевог система.

Тестирање судбине Уранових и Јупитерових месеца

"Nice model" успешно објашњава више важних карактеристика Сунчевог система, укључујући период познат као Касно велико бомбардовање, садашњу архитектуру система и велику популацију Јупитерових тројанаца.

Међутим, Клемент и његове колеге желели су да провере какве последице овај модел има на мањим размерама.

Истраживачи су зато спровели серију симулација како би анализирали шта се дешава са месецима Јупитера и Урана у две варијанте Ничког модела – једној са додатним леденим гигантом и другој са два таква тела.

Тим је симулирао сусрете на основу, како наводе, „целокупног спектра“ предложених почетних услова у спољашњем Сунчевом систему, чиме је обухваћен већи број могућих развојних сценарија него у претходним истраживањима.

Озбиљан проблем за постојећи модел

Резултати су показали да је већина симулација довела до дестабилизације Уранових месеца, укључујући сударе, избацивање из орбите и значајне промене њихових путања.

Јупитерови сателити прошли су знатно боље, али се показало да је изузетно тешко сачувати нетакнутим системе месеца обе планете истовремено.

Истраживачи су пронашли само један сценарио у којем су и Јупитерови и Уранови сателити доследно преживљавали исти период нестабилности.

Уколико је Модел тачан, остају две водеће могућности. Прва је да је Сунчев систем прошао кроз изузетно мало вероватан еволутивни пут који је поштедео Јупитер и Уран озбиљнијих поремећаја. Друга је да је данашњи систем Уранових месеца настао као последица судара и снажних гравитационих поремећаја.

То би значило да је Уран био изложен најмање два велика догађаја – првом који га је нагнуо на његову необичну осу ротације и другом који је, према Ничком моделу, пореметио његов систем сателита.

Модел вероватно није коначан

Постоји и трећа могућност — да је "Nice model" непотпун.

Истраживачи истичу да то не би представљало велико изненађење, имајући у виду да покушава да реконструише догађаје који су се одиграли пре око четири милијарде година.

„Веома је вероватно да ниједан од модела нестабилности који су до сада објављени не садржи прецизан низ сусрета неопходан да се у потпуности репродукују сви аспекти Сунчевог система“, навели су аутори студије.

Они додају: „Иако је свакако могуће да сва четири првобитна система правилних сателита у спољашњем Сунчевом систему нису била погођена планетарним сусретима, наши резултати снажно указују на то да то није био случај".

Истраживачи закључују да би нови резултати требало да подстакну будућа истраживања која ће наставити да испитују последице различитих сценарија развоја Сунчевог система.

Резултати истраживања објављени су у научном часопису Икарус (Icarus).

Од изузетног значаја је и Павићев истраживачки рад који је осветлио епохе барока, класицизма и предромантизма, учинивши историју српске књижевности саставним делом европске културе.

Књиге о историји књижевности је писао подједнако узбудљиво као и романе.

„Ово, пошто је ипак историја српске књижевности, он је значајан у не само у српском, него у једном славистичко-србистичком контексту, где год се бави историјом српске књижевности из простог разлога што је он заиста имао тај откривалачки нерв. Открио је многе нове старе ствари које класична књижевна историја од Скерлића до Деретића није ни примећивала“, истиче проф. емеритус др Сава Дамјанов, приређивач издања.

Павић је открио Гаврила Стефановића Венцловића, заборављеног песника и беседника из епохе барока и заслужено га поставио у сам врх српске књижевне баштине. Две књиге је посветио Војиславу Илићу, о коме је писао у контексту европског песништва друге половине 19. века.

„Он је био и писац и професор, и есејиста и тумач, и човек који је успео да обједини и историју културе и историју књижевности. Тако да је његово утемељивање појмова као што су барок и истраживање наше старије књижевности готово једнако вредно, као и његово широм света познато дело“, наглашава проф. др Александар Јерков.

Поред књижевноисторијских студија, Милорад Павић је оставио есеје и аутопоетичке записе у којима је читаоцима пружио увид у сопствени књижевни свет.

„Кренуо сам са чишћењем пре два месеца, пошто сам таксиста боле ме леђа, имао сам проблема са укоченошћу. Желео сам да се активирам, кренуо сам да шетам и увидео сам колико смећа овде у Београду има, и да се не води најбоља брига, да нисмо најбоље освешћени што се тиче тога“, објашњава „Дневни чистач“

На друштвеним мрежама познат као Дневни чистач, препознатљив је по снимцима и сликама на којима се види како уређује и чисти јавне површине, уклања смеће из паркова, шеталишта, са тротоара, из природе.

Његове акције свакодневно прати више од 10.000 људи и он их мотивише личним примером да ураде исто.

„На мом Инстаграм профилу постоји одељак у нагласцима који се зове 'Ви', где су људи почели да ми шаљу своје слике пре и после, и како их је то мотивисало. Волим да их окачим на свој Инстаграм профил, да људи виде какав су резултат и они направили“, истиче предузимљиви таксиста.

Дневни чистач Милош поставио је себи задатак – сваки дан сакупити велику кесу смећа, више од 200 отпадака, а сања о томе да организује велике акције чишћења.

„С обзиром на то да у овом граду постоји доста локација где има такозваних, мини депонија, које се стварају, једном или два пута месечно покушаћу да организујем акције чишћења, где ће и други суграђани моћи да учествују. Имаћемо рукавице, џакове за смеће, потребна је само добра воља. Многи људи ми се јављају и питају. Пратите профил и ја ћу обавестити која локација ће бити следећа“, поручује Милош. 

Свака промена почиње од нас – будите одговорни, културни и добри суграђани, брините о животном окружењу. То је порука коју Дневни чистач шаље сваког дана.

Како добра дела увек привлаче људе, Милошу се јавио један столар, направио и поклонио му таблу за еко-станицу. У међувремену, писали су му многи нудећи помоћ. На друштвеним мрежама све је популарнији. Пратиоци га воле и позитивни коментари се нижу, али више од свега, Милошу значи када га препознају у парковима и одмах понуде да заједно са њим засучу рукаве.

Међутим, уместо да започне процедуру слетања, боинг 737 је наставио да лети у круговима. Један круг, па други, па трећи. Међу путницима, почетна збуњеност полако је прерастала у забринутост. Без објашњења из пилотске кабине, препуштени сопственим нагађањима, многи су помислили на најгоре – технички проблем са авионом или непредвиђене препреке на писти.

Празан торањ због кашњења контролора лета

Ситуацију, коју су касније описали као праву „драму на небу", нико није могао да повеже са бизарним разлогом који се одвијао на земљи.

Док је авион са путницима кружио двадесетак минута, на аеродрому у Осијеку одвијала се сцена достојна комедије апсурда. Контролни торањ, нервни центар сваког аеродрома одговоран за безбедно слетање и полетање авиона, био је празан.

Запослени у контроли лета, чија је смена требало да почне пре доласка авиона, једноставно није стигао на посао на време. Иронично, инцидент се догодио на аеродрому који се не може похвалити великим прометом – тог дана су била планирана свега два лета, а осјечка ваздушна лука иначе ретко опслужује више од три авиона дневно.

Као да то није било довољно, лет из Лондона био је тек други „Рајанеров“ лет за Осијек те сезоне, што је овом невероватном пропусту дало додатну тежину.

Разматрано преусмеравање авиона за Будимпешту

У пилотској кабини, ситуација је била далеко од комичне. Пилоти су у више наврата безуспешно покушавали да успоставе радио-везу са осјечким контролним торњем. Без одобрења за слетање, једина опција била им је да авион држе у такозваном „холдинг патерну" – кружној путањи чекања.

Како су минути пролазили, а одговора са земље и даље није било, посада је морала да почне са разматрањем алтернативних решења. Према процедурама, уколико слетање на планирано одредиште није могуће, авион се преусмерава на најближи одговарајући аеродром.

У овом случају, најозбиљније се разматрала опција преусмеравања лета за Будимпешту, што би за путнике значило не само додатно време у ваздуху, већ и компликован логистички проблем организовања превоза са другог аеродрома, у другој држави.

Безбедност није била угрожена

Напетост је коначно прекинута када је закаснели контролор лета стигао на своје радно место. Веза са авионом је успостављена, дата је дозвола за слетање и „Рајанеров“ авион је коначно безбедно додирнуо писту. Убрзо након инцидента огласила се и Хрватска контрола зрачне пловидбе (ХКЗП), која је потврдила да је до кашњења дошло због „појединачног пропуста запосленог“ који није на време дошао у смену.

У свом саопштењу, ХКЗП је нагласио кључну чињеницу: безбедност путника и посаде ни у једном тренутку није била угрожена. Иако торањ у Осијеку није био оперативан, лет је све време био под надзором Обласне контроле лета у Загребу, која прати авионе на већим висинама. Према званичним подацима, процедура је брзо спроведена по утврђеним правилима, а укупно кашњење авиона на крају је износило дванаест минута.

Иако је инцидент завршен без последица по безбедност, покренуо је озбиљна питања о процедурама и одговорности. Хрватска контрола зрачне пловидбе најавила је покретање дисциплинског поступка против одговорног радника како би се утврдиле све околности и спречило понављање сличних ситуација.

„Ово дивно домаћинство је кренуло зато што је Далиборка остала без посла и ова Стара планина је била потенцијал да покренемо свој дом и тај вид туризма. Кренули да градимо, да правимо 2019. године, и наши први гости су дошли у децембру, то су били гости из Румуније. Имамо две трокреветне собе са три лежаја, гости могу да имају оброк, све што је домаће да пробају овде у селу, нашу старопланинску трпезу“, објашњава Далиборка Јовановић из сеоско-туристичког домаћинства на Старој планини.

Гости највише воле белмуж – млади сир са кукурузним брашном који се меша сатима и пуњену суву паприку.

„За добродошлицу служимо траварицу која је из нашег винограда, домаћа лоза са неким биљкама. Ту је и домаћи ајвар од паприка из наше баште, и наравно како их ми зовемо 'маслине' са Старе планине, иначе то је трњина. Слатко од шљива, вишања, купина“, наводи Далиборка Јовановић.

Из баште, винограда и воћњака на трпезу

Имају и своје винограде, воћњаке, башту и вински подрум, а чак три генерације данас раде на својој земљи.

„То је земља моја коју смо купили пре 30, 40 година. Ту смо засадили виноград и почели смо да обрађујемо. Засадили смо разне сорте – ризлинг, смедеревка, жупљанка, прокупац, хамбург“, истакао је Миле Јовановић.

„Имамо засаде вишања на неколико локација, сада се налазимо на једној од њих која је на неких двадесетак ари. Од тих вишања правимо неке домаће производе, сокове, компоте“, прецизирао је Горан Јовановић из овог сеоско-туристичког домаћинства.

Синови Милан и Милош задужени су за промоцију, али и новитете.

„Почели смо са изградњом једног мањег бунгалова, тј. брвнарице ту недалеко. Тако да једно по једно, ширимо се и надамо се да ће то бити у некој будућности добра ствар“, каже Милош Јовановић.

Планина нас, кажу, увек зове. Па нам Јовановићи поручују: „Наше је село као бомбона, лепше је и од Лондона. Само је на крај света, али то нама ништа не смета. Ако не дођете преко лета, биће за вас велика штета“.

„Мој сусрет са Ешером је био када сам имао само 17 година и сећам се да сам га пронашао у математичким књигама. А онда сам у исто време видео његове отиске на насловницама мојих омиљених бендова. И идеја да уметника воле и математичари и хипици била ми је веома чудна. А био сам млади хипик, па сам почео да мислим да је тај уметник мој уметник. Тако сам почео да сакупљам, у почетку само постере и књиге. Касније сам тражио и оригиналне отиске и постао сам колекционар“, објашњава кустос изложбе Федерико Ђудичиандреа.

Морис Ешер био је уметник који је развио јединствен, али често имитиран стил. Инспирисао је друге, а његов утицај се може видети и на филму, телевизији и у музици.

„Мислим да је Ешер један од оних уметника чије је дело познато чак и ако му не знате име, јер су његове оптичке илузије готово легендарне и сви их знају или су их видели у дечјим књигама док су одрастали. Он је особа која има толико утицаја на поп културу да то некако превазилази свет уметности“, истакао је Табиш Кан, ликовни критичар.

Ова имерзивна изложба, захваљујући комбинацији технологије и уметности, увлачи посетиоце у Ешеров запањујући универзум. Поставка ће бити отворена до 6. септембра у престижном здању „Сомерсет“.

Деценије радарских истраживања и других геофизичких посматрања постепено су откривале овај мистериозни свет, а научници су сада склопили доказе о постојању скривене структуре изванредних размера.

Испод источног дела Јужног пола, тим који је предводио геофизичар Еђидио Армадиљо са Универзитета у Ђенови идентификовао је огромну формацију у облику лепезе, састављену од око 30 повезаних басена. Структура се шири према обали, као да је неко повукао угао Антарктика и растегао га око једне централне тачке у унутрашњости.

Склапање древне слагалице

Истраживачи су ову формацију назвали „Источно-антарктичка лепезаста басенска провинција“ (ЕАФБП). Занимљиво је да тим није првобитно трагао за геолошком структуром у облику лепезе.

Уместо тога, истраживали су како би источни Антарктик изгледао када би се лед уклонио. То није исто што и посматрање радарских снимака, јер огромна маса леда, процењена на 27 милиона кубних километара, гура тло испод себе. Када би лед нестао, копно би се подигло и до једног километра у висину.

Комбинујући реконструисану топографију са радарским, гравитационим, сеизмичким и магнетним подацима, научници су почели да истражују скривени пејзаж. Док су анализирали податке, приметили су нешто необично.

Многи велики субглацијални басени у том подручју, укључујући и до сада познате басене Вилкс и Аурора, као и басен у којем се налази језеро Восток, изгледало је да имају исту основну геометрију. Нису били насумичне депресије, већ су се ширили ка споља из једне заједничке, централне тачке у близини Јужног пола, формирајући, како су описали, „кохерентан радијални образац на континенталном нивоу“.

Трагови цепања суперконтинента

Геометрија ове структуре има упадљиву сличност са тектонским обележјем познатим као сфеноказам, који је описан 1955. године као „троугласти процеп океанске коре који раздваја два кратонска блока, а који је настао ротацијом једног блока у односу на други“.

Истраживачи верују да је лепезаста формација настала процесом познатим као „ротационо истезање“, где се континентална кора постепено шири из једне централне тачке, слично отварању ручне лепезе. Гребени се шире радијално ка обали дугој око 2.000 километара, попут ребара лепезе.

Ако је ова интерпретација тачна, структура чува доказе о тектонској активности која је претходила распаду суперконтинента Гондване и нуди кључне трагове о коначном одвајању Јужног пола од Аустралије.

Такође, могла би да објасни и друге карактеристике континента, као што су високе Гамбурцев субглацијалне планине и Трансантарктичке планине које се граниче са овом провинцијом. Истраживачи претпостављају да је кретање приликом отварања „лепезе“ могло појачати уздизање у тим регионима, стварајући планинске венце који данас спадају међу најистакнутије скривене карактеристике Антарктика.

Зашто је важно разумети шта је испод леда?

Питање облика копна испод Антарктика није искључиво академско. Прво, лед се непрестано креће, а то кретање је вођено контурама стена испод њега. Детаљно разумевање тих контура помаже нам да боље предвидимо брзину и правац тока леда, што је кључно за разумевање утицаја климатских промена и потенцијалног раста нивоа мора.

Вода из стотина субглацијалних језера делује као подмазивач на бази ледене плоче, додатно утичући на брзину кретања глечера ка океану.

Други велики разлог је то што ова открића попуњавају огромну празнину у нашем познавању историје Земље. Јужно пол чини око 10 одсто копнене масе планете, а многа питања о Гондвани, распаду континената и древним геолошким процесима остала су без одговора јер већи део континента не можемо директно видети.

Иако ово објашњење није савршено и прецизно датирање процеса је и даље изазов, оно представља значајан корак напред. Антарктик је и даље граница коју је тешко продрети. Ипак, мало по мало, научници откривају његове тајне, отварајући прозор у давно изгубљени, древни свет.

Који је основни разлог због ког Европска инвестициона банка подржава пројекте зелене мобилности у Србији и можете ли навести кључне инвестиције?

Европска инвестициона банка улаже у одрживи транспорт, у системе који су чистији, безбеднији, отпорнији и доступни свима. Не ради се само о изградњи нове инфраструктуре, већ и о томе да транспортне мреже буду спремне за будућност, укључујући њихово прилагођавање климатским променама и побољшање безбедности на путевима. Улажемо у изградњу и модернизацију међународних коридора, железнице, градске транспортне инфраструктуре, пловних путева. Кључно је смањење емисије гасова стаклене баште уз истовремено коришћење економског потенцијала земље.

Можете ли навести главне инвестиције?

Неки од наших водећих пројеката, су пруге Београд-Ниш и Ниш-Димитровград. Помажемо у побољшању преко 1.500 километара путева у Србији, укључујући и рурална подручја, чинећи их безбеднијим и поузданијим.

Како транспорт утиче на климатске промене и шта сматрамо одрживим транспортом?

Транспортни сектор је одговоран за четвртину глобалних емисија гасова са ефектом стаклене баште. Чист транспорт има утицаја на здравље људи и животну средину. Да бисмо декарбонизовали транспорт, потребна су већа улагања у железнички и јавни превоз, стварање услова за веће учешће пешака и бициклиста у саобраћају, интеграцију нових технологија и дигитализацију.

Колика је укупна вредност инвестиција Европске инвестиционе банке у пројекте зелене мобилности у Србији?

У пројекте зелене мобилности до сада смо уложили преко 3,6 милијарди евра. Тренутно је на располагању 1,9 милијарди евра за инвестиције за транспортне пројекте у Србији, који су у току. Поред тога, постоји 780 милиона евра грантова које је обезбедила Европска унија. Ми не пружамо само финансијску помоћ за пројекте зелене мобилности, већ пружамо и техничку помоћ која је кључна за припрему и спровођење пројеката.

Зашто су овакви пројекти одрживе мобилности корисни за грађане и за животну средину, што можемо видети и из искустава земаља ЕУ?

Наравно, одрживи транспорт има огроман утицај на животну средину и живот грађана. Унапређењем мобилности у градовима имаћемо чистији ваздух што има велики утицај на здравље људи. То је посебно важно за децу и осетљиву популацију. У Београду, вожња бицикла чини само око 0,75 одсто путовања. У Европској унији 17 одсто грађана користи бицикле као превозно средство. Циљ нам је да пружимо и техничку помоћ за развој одрживих стратегија градске мобилности. Потребно је да транспортни систем буде отпорнији на климатске промене, јер се топлотни таласи повећавају из године у годину. Потребни су безбеднији путеви и железнице, брже и поузданије опције транспорта. Потенцијал железнице је неискоришћен.

Како Европска инвестициона банка подржава зелену транзицију у другим секторима?

Зелена транзиција је кључна не само за транспорт већ и енергетику и животну средину. Ми улажемо у системе водоснабдевања и пречишћавања отпадних вода (на пример у општини Палилула у Београду). За приватни сектор, кроз Зелену кредитну линију од 160 милиона евра са Банком Интеза, помажемо компанијама да улажу у енергетску ефикасност и обновљиве изворе енергије. На регионалном нивоу, наш програм за приватни сектор Западног Балкана од 187 милиона евра подржава мала и средња предузећа у дигитализацији и зеленим инвестицијама, од одрживе пољопривреде до екотуризма. У оквиру програма „ЕУ за Зелену агенду у Србији“, мобилисали смо око 52 милиона евра за преко 90 зелених пројеката, укључујући иновативна решења за борбу против загађења ваздуха.

У чему је заправо предност финансирања ЕУ?

Европска унија пружа финансирање комбинујући грантове у оквиру Инвестиционог оквира за Западни Балкан, концесијске кредите и техничку помоћ. То је најконкурентнија понуда у региону која подржава дугорочни раст без угрожавања економског суверенитета. Омогућава реализацију великих пројеката који иначе не би били могући, као што су изградња путева, железнице, постројења за третман отпадних вода. Откључано је 15,9 милијарди евра укупних инвестиција. Поред финансирања, Европска унија и Европска инвестициона банка осигуравају да сви пројекти испуњавају највише еколошке и социјалне стандарде и стандарде јавних набавки. Пружамо и стручну подршку за писање пројеката и њихову примену и за примену европских стандарда.

Колике су укупне инвестиције Европске инвестиционе банке у сектор заштите животне средине у Србији?

Помажући у заштити животне средине, у сектору вода до сада смо уложили 145 милиона евра. Заштита животне средине је шири концепт који је уграђен у све наше пројекте. Наше инвестиције покривају одрживи транспорт, чисту енергију и зелене кредитне линије. Укупно смо до сада уложили преко четири милијарде евра у ове секторе. Заједно са партнерима, Европска инвестициона банка је спремна да даље подржи зелену транзицију Србије и допринесе чистијем окружењу за њене грађане.

Зелена недеља ЕУ је у току, па бих позвао људе да посете догађаје у Европским кућама широм земље и да из прве руке виде иницијативе које финансира ЕУ, а које већ доносе еколошку корист на терену.

Ветеринар је током акције испалио више стрелица за успављивање, а животиња је ухваћена око сат и 40 минута након што је лоцирана приближно два и по километра јужно од главне железничке станице.

Власти су навеле да постоји могућност да су се у граду кретала два медведа и позвале су становнике да буду опрезни и држе врата и прозоре затвореним.

Прво виђење медведа до сада

Овај инцидент је посебно необичан јер званичници верују да представља прво потврђено виђење медведа у Уцуномији, граду са више од 500.000 становника, који се налази око 100 километара северно од Токија.

Медвед је први пут примећен у близини градског парка, након чега су га надзорне камере снимиле како трчи кроз урбано подручје. Убрзо су уследила додатна виђења у стамбеним насељима и индустријској зони, што је навело власти да покрену опсежну акцију потраге.

Градски званичници позвали су становнике да држе врата и прозоре закључаним, да не прилазе животињи и да одмах потраже заклон уколико је сретну.

Други напади

Инцидент у Уцуномији догађа се у тренутку када Јапан бележи нагли пораст броја виђења медведа и напада које они изазивају. Власти су ове године пријавиле приближно 50.000 виђења медведа широм земље, при чему је велики број случајева забележен у североисточним регионима Јапана.

У међувремену, други медвед који је прошле недеље повредио четири особе у граду Фукушима и даље је на слободи. Локални званичници описали су животињу као „изузетно интелигентну“, наводећи да је успела да избегне више покушаја хватања.

Прошлог месеца један руски планинар задобио је повреде у нападу медведа у близини западних предграђа Токија. У другом недавном инциденту, медвед је у Фукушими повредио више особа пре него што је ушао у канцеларију једне компаније, а потом побегао из фабричке зграде.

Помрачења су један од најупечатљивијих примера такве појаве. Током читаве историје изазивала су мешавину дивљења, нелагоде и радозналости коју је тешко игнорисати. Иако је тешко са сигурношћу знати шта су наши преци мислили о њима, постоје докази да су људи веома рано почели систематски да посматрају небо.

Један од примера су петроглифи у Лохкруу у Ирској, настали око 3340. године пре нове ере, за које поједини истраживачи сматрају да би могли да представљају приказе помрачења Сунца.

У многим древним културама помрачења нису доживљавана као природни феномени, већ као знаци космичког поремећаја или поруке богова. У кинеској традицији веровало се да змај прождире Сунце, док су неки народи у Америци сматрали да су за то одговорни јагуари или друга митска бића. Таква тумачења, често повезана са страхом, подстакла су људе да покушају да предвиде када ће се помрачења догодити.

Управо је та потреба имала далекосежне последице: охрабрила је систематско посматрање неба и бележење образаца, постављајући темеље ономе што ће касније постати астрономија и математика.

Данас тачно знамо шта је помрачење, али остаје питање – зашто нас оно и даље толико привлачи? Одговор се, још једном, крије у нашем нервном систему, објашњава др Хосе А. Моралес Гарсија, научни истраживач у области неуродегенеративних болести и редовни професор Медицинског факултета Универзитета Комплутенсе у Мадриду.

Када се милиони људи окупе како би посматрали помрачење, они не гледају само у небо. Истовремено активирају неке од најдубљих и најстаријих можданих механизама повезаних са фасцинацијом. Тај спој радозналости, изненађења и узбуђења није само културна навика, већ биолошки феномен који је добро проучен.

Када заборавимо на себе

Један од најприхваћенијих неуробиолошких модела објашњава фасцинацију као одговор на „когнитивни јаз“. Другим речима, схватимо да постоји нешто важно што не знамо, што ствара врсту когнитивне напетости коју желимо да разрешимо.

Ову теорију предложио је психолог Џорџ Левенстин, а каснија неуронаучна истраживања додатно су је потврдила. Према њој, потрага за знањем представља снажан унутрашњи покретач људског понашања.

Помрачење се савршено уклапа у овај механизам. Знамо довољно да бисмо могли да га предвидимо, али његова реткост, сложеност и спектакуларност истовремено стварају осећај неизвесности. Тешко је не погледати.

Када нас нешто снажно привуче, попут тренутка када Месец почне да прекрива Сунце, активирају се делови мозга као што су предњи цингуларни кортекс и предња инсула, задужени за препознавање неочекиваних појава и усмеравање пажње ка њима.

Истовремено се смањује активност такозване подразумеване неуронске мреже, која је повезана са размишљањем о себи, бригама и унутрашњим монолозима. Управо та промена објашњава осећај који многи људи описују током снажних искустава – као да су на тренутак заборавили на себе и потпуно се препустили ономе што се дешава пред њима.

Мозак који награђује учење

Како помрачење одмиче, у игру улази још један важан механизам – систем награђивања у мозгу.

Регије попут стријатума и нуклеуса акумбенса ослобађају допамин, неуротрансмитер кључан за мотивацију и осећај задовољства. Занимљиво је да мозак не реагује само на материјалне награде, већ и на информације. Другим речима, учење нечег новог или решавање непознанице само по себи доноси осећај награде.

Фасцинација се не завршава у тренутку доживљаја. У стањима појачане радозналости хипокампус, структура мозга одговорна за памћење, делује у тесној сарадњи са допаминским системом. Бројна истраживања показала су да то побољшава учвршћивање сећања.

Зато се многи људи годинама касније јасно сећају где су били када су посматрали неко велико помрачење. Мозак тај догађај означава као важан.

Оваква снажна искуства често прате и физичке реакције – језа, трнци или „гускa кожа“. Оне настају услед интеракције емоционалног и аутономног нервног система, истих механизама који се активирају када слушамо музику која нас дубоко дотакне или посматрамо уметничко дело које нас оставља без даха.

На крају, све је део истог процеса: неизвесност буди радозналост, решење активира систем награђивања, а читаво искуство се дубоко урезује у памћење. У том смислу, помрачење није само астрономски феномен, већ изузетно ефикасан покретач можданих механизама који претварају изненађење у знање.

Да ли је могуће да останемо равнодушни

Ипак, не доживљавају сви људи фасцинацију истим интензитетом.

Истраживања заснована на снимању мозга показују да су неки појединци, због специфичности мождане организације, мање склони оваквим искуствима.

Код одређених стања, попут депресије или Паркинсонове болести, осетљивост на награду је често смањена, па самим тим могу бити ослабљени и осећаји интересовања, чуђења и дивљења. То би могло бити повезано са поремећајима у функционисању система награђивања и обраде емоција.

Такође, људи са израженом потребом за когнитивном извесношћу – они који преферирају јасне и коначне одговоре и не воле двосмисленост – чешће доживљавају мање чуђења и усхићења. За њих помрачење, са својом пролазношћу и необичношћу, може бити више извор нелагоде него одушевљења.

Далеко од тога да је само пролазна емоција, фасцинација је важан адаптивни механизам који нас подстиче да истражујемо, учимо и боље разумемо свет око себе. Из те перспективе, помрачење није само спектакл на небу, већ снажан подстицај систему који је еволуирао да би из изненађења стварао знање, закључује професор Моралес Гарсија.

„Управо све те архетипске ситуације које се тичу мајке као некога ко је врло овоземаљски стуб, а заправо је та вертикала која нас повзује са космосом, са васионом, са нечим што је духовно“, каже редитељ Душан Матејић.

Јасминка Хоџић, која игра Маму, истиче да једна реченица из представе објашњава све: „Мама сваки дан иде по хлеб и млеко, мама је ту за све, мама решава све, мама је лавица, ја сам лавица и сеците ме овде ако моја деца сутра остану без хране“.

Поред искусних глумаца нишког ансамбла, прилику да заиграју у овој представи добилу су млади глумци, међу њима двоје пореклом из Ниша – Уна Ракић и Миодраг Јовановић у улози Зеке који је приказан као ванземаљац.

„Циљ је да проба да зближи ту породицу, да проба да рашири свест о томе колико су и неке материјалне стране суштински небитне ако нема неке породичне слоге“, наводи Миодраг Јовановић.

„Јако лепа прилика. Не дешава се често да се да поверење младим људима. Мени је неизмерно драго због тога и захвална сам јер, у суштини, ја сам се у глуму и заљубила кроз ово позориште“, рекла је глумица Уна Ракић.

Представа Мамина кућа доноси свежину и репертоару и публици, уз поруку да реализам не може да испрати реалност данашњице и да зато свет вапи за фарсом, апсурдом и надреалним.

„Сасвим случајно смо наишли на причу о Милеви Марић за коју ми у Шпанији никада нисмо чули. Одмах сам помислила да је то прави траг, да је то начин на који желим да говорим о физици на сцени, тако да у исто време говоримо и о компромисима, патњи, болу и о томе шта све доживљава жена која жели да постане мајка, али у исто време да се оствари на професионалном плану“, објашњава редитељка Ванеса Мартинез.

Представа даје глас Милеви Марић, жени која је дуго остала у сенци свог супруга и отвара и данас актуелна питања о равноправности и личним одрицањима.

„Оно што ми је било занимљиво у овој причи јесте управо то што Милева није причала о себи, својим жељама и каријери. До краја живота је остала верна том животном стилу да се не истиче, да не говори ни о чему што се тиче ње“, каже глумац Густаво Галиндо.

У фокусу програма 53. издања фестивала ове године су човек, његове границе, страхови, љубави и наде.

Осим главне селекције у оквиру које ће бити изведено пет представа, међу којима и балет Негде изнад планета Српског народног позоришта и комад После милион година истог театра, фестивал доноси и низ пратећих садржаја, међу којима и представе Шовинистичка фарса, Богојављење и Идиот – Скидање с крста.

Биће приказани и филмови великана кинематографије – Роселинија, Мизогучија и Буњуела.

Уводно вече је било посвећено 130. годишњици прве филмске пројекције у Београду и браћи Лимијер, уз ексклузивну премијеру.

„То је један филм који никада није виђен код нас, до кога смо скоро дошли. Реч је о филму Убиство српске краљевске породице из 1903. године. То је најстарији играни филм, страни, о Србији и српском народу, снимљен само два дана после Мајског преврата на основу првих, често контроверзних вести и тај филм је приказиван по целој Европи. Након тога филм је нестао, преко 100 година га није било и пре неколико година је пронађен у Кинотеци Шпаније“, објашњава Александар Саша Ердељановић, в.д. директора Југословенске кинотеке.

Боро Драшковић је снимио низ телевизијских драма и документарних филмова, а његови играни филмови међу којима су Хороскоп, Живот је леп, Вуковар – једна прича су обишли свет и сврстали се у сам врх српске и југословенске кинематографије. У њима се бавио људском природом, конфликтима и насиљем, увек са дубоком хуманистичком поруком.

„Међу свим наградама које су добили моји филмови и моје режије, ова Кинотекина је најмногозначнија, рекао бих, јер она на известан начин затвара одређени круг који сам ја прошао кроз своју професију и живот“, истакао је Драшковић.

Фестивал нитратног филма траје до 15. јуна, уз гостовање четрдесетак представника филмских архива из целог света.

Порекло могинга (mogging) је у маносфери на енглеском говорном подручју, где је све почело употребом глагола изведеног из акронима AMOG (alpha male of the group, то јест вођа групе, доминантан појединац). Тако је пре 15-ак година на мачо форумима „мог“ почело да се користи са значењем надмашити некога у смислу сексуалне пожељности.

Израз могинг, истиче Гардијан, потом су усвојили инфлуенсери који се баве изгледом, попут Брејдена Питерса, познатог на мрежама као Clavicular, који подстичу мушкарце да покушају да промене свој изглед, понекад и на екстремне начине, како би повећали своју „сексуалну тржишну вредност“.

Говорећи о „фрејм могингу“ друге особе на фотографији или у снимку, објашњавали су варијацију могинга која се посебно односи на то да младић треба да буде мишићавији.

Чак и сада, уз много ширу употребу термина између осталог и на ироничан начин, он се и даље обично доводи у везу са изгледом. На пример, уколико неко боље изгледа од вас на фотографији, млађи ће често рећи да вас та друга особа „могује“ на фотографији.

Међутим, све чешће могинг може значити надмашивање других у практично свему. Освајачица златне медаље на Олимпијским играма, клизачица Алиса Лиу рекла је у интервјуу прошле године да је њена главна такмичарска стратегија била „да се могира“, а израз се може користити и када некога престигнете док ходате улицом.

Тони Торн, директор одсека за жаргон и нове језике на Краљевском колеџу у Лондону, каже да је много нових жаргонских термина „недавно дошло из исте врсте интернет културе која има везе са мушкарцима“, позивајући се на речи simp (неко ко је претерано пажљив), soy boy (погрдни израз за мушкарца који нема стереотипно мушке карактеристике) и sigma (неко кул и успешан).

Торн сматра да је значајно што је могинг посебно постао модеран у овом тренутку: „Оно што имплицира – хиперкомпетитивна, хипериндивидуалистичка, агресивна себичност постала је тзв. мејнстрим понашање“.

Због тога је Вил Адолфи, психотерапеут који је и сам некада био ватрени следбеник инфлуенсера из маносфере, забринут због ове речи.

„Могу да видим како је то нека врста практичне, чак и забавне речи, али идеја могинга појачава осећај да постоје одређени људи који ће доминирати другима на основу свог физичког изгледа и статуса“, објашњава Адолфи.

Др Емили Семер, психијатар британске Националне здравствене службе (NHS) за децу и адолесценте, такође брине због „константног осећаја конкуренције“ који концепти попут могинга подстичу и популаризују, посебно код тинејџера, који развијају своје друштвено-емоционалне вештине и обично „имају жељу да се уклопе и добију одобрење вршњака“.

Осим свега осталог, додаје др Семер, жеља да некога могираш је помало подла.

„Мислим да људи имају право да буду забринути због пораста употребе жаргона који потиче из токсичне супкултуре“, каже Торн и напомиње да се неке од његових колега лингвиста осећају непријатно да га истражују.

Ипак, како истиче, могинг се удаљио од места свог порекла, и многи људи који га сада користе „склони су да га разумеју и смеју му се, и сами га користе, али иронично“.

Мноштво садржаја о могингу на друштвеним мрежама сада исказује непоштовање према овом изразу. Претварање онога што је почело као агресиван концепт у нешто веома глупо исмева апсурдност маносфере, поткопава његов ауторитет, наводи Гардијан.

На самом почетку присутнима се обратио проф. др Драган Станић, председник Матице српске. Николај Бурљајев, председник Међународног словенског форума уметности "Златни витез", великан филмске уметности, писац, редитељ, члан Одбора за културу Руске Думе, члан Патријаршијског савета за културу Руске православне цркве, као и покретач и руководилац Културног фронта Русије, уручио је признања српским добитницима.

Велико књижевно признање, Пушкинова медаља за 2024. годину, коју Међународни словенски форум "Златни витез" додељује најзначајнијим писцима са словенског језичког подручја за животно дело, припало је српском академику Матији Бећковићу.

Награду "Златни витез" за публицистику добио је господин Владимир Кршљанин, дипломата, песник, политичар и научни радник.

Награда му је припала за књигу "Нови свет", коју је на руском језику објавила издавачка кућа "Балкански дипломат". У име лауреата награду је примио господин Душан Опачић.

Статуета "Златног витеза" за изузетан допринос медијској афирмацији Форума "Златни витез" припала је новинарки Мили Милосављевић.

За посебан допринос културној сарадњи међу словенским народима "Златну диплому" Форума "Златни витез" добио је Радисав Јеврић, редитељ и писац из Црне Горе.

Прослављена глумица Ивана Жигон, потпредседница Међународног форума "Златни витез", на руском језику прочитала је песму "Вера Павладољска",академика Матије Бећковића, уз клавирску пратњу Марије Андрејеве. Програм је водила др Милена Кулић.

Светска криза донела је последњих  месеци пораст трошкова живота и све, од горива до намирница, постаје скупље, а бацање хране је посебно болно.

Економски притисци условљавају да пажљивије купујемо. Многи су почели да набављају мање свеже хране и воде више рачуна о безбедности и чувању намирница.

Уз мало знања и креативности, поручују стручњаци, можете спасити одређене намирнице без ризика по здравље.

Не ризикујте

Нећете моћи да спасете сваки комад хране, али оно што је можда постало небезбедно за јело може донету већу штету и стога је „јефтиније“ да такве ствари баците.

Ево четири кључна знака на које треба обратити пажњу:

• Видљива буђ
• Појава слузи
• Цурење течности
• Јаки или кисели мириси

Ако имате храну са једним или више ових особина, најбоље је да је баците. На тај начин можете избећи тровање храном, које може изазвати болове у стомаку, мучнину, повраћање и дијареју.

Међутим, друге карактеристике, попут смежураности, смеђе боје и сувоће, често су само знаци старости, али не и да је таква намирница кварна.

Воће

Банане чија је кора била жута када сте их купили, у међувремену су постале браон, скоро црне. Такве банане могу изгледати непривлачно, али ако су само мало мекше и миришу лепо, потпуно су безбедне за употребу за прављење хлеба, палачинки или смутија.

Стручњаци ипак наглашавају да је најбоље држати старије плодове даље од свежих јер тамније банане производе гас етилен, што убрзава сазревање другог воћа.

Јабуке које сте купили прошле недеље могу имати наборану кору, јер губе воду док стоје, али оне се и даље могу јести. Ако вам не пријају да их једете свеже, можете их издинстати, испећи или изрендати и направити питу или неки други слаткиш.

Кора цитруса, попут лимуна или поморанџи, постаје постепено тврда и сува. Међутим, кору (само непрсканог, односно органски гајеног воћа) и даље можете користити у пецивима и мармелади, а од меса плодова направити напитке, преливе и маринаде.

Ако приметите буђ на већим, чврстим плодовима, генерално је безбедно да склоните проблематичан део и остатак употребите. Само се побрините да одсечете и неколико сантиметара здравог дела плода како бисте појели само део који је потпуно безбедан.

Уколико пронађете плесан на меком или малом воћу, као што је бобичасто воће, најбоље је да га баците.

Поврће

Млитаво или смежурано поврће је изгубило део своје течности, али није нужно покварено. Можете га пећи, пасирати или изблендати, додајући га у све, од супа до јела са месом и смутија.

Такође можете потопити у ледену воду зелено лиснато поврће попут спанаћа и кеља да бисте га „вратили у живот“. То подразумева одвајање листова и натапање у хладној води најмање 30 минута да би вратило изгубљену влагу.

Код чврстог поврћа попут кромпира, шаргарепе и бундеве, сва оштећена или нагњечена подручја најчешће се могу одрезати. Међутим, код кромпира пазите на појаву зелене боје или клијање, јер они садрже природне токсине који су штетни ако се једу у великим количинама.

Можда ћете приметити пахуљасту белу длачицу која се развија на печуркама. То обично није буђ већ мицелијум, који је део кореновог система печурака.

Буђ може да се појави на печуркама, али се често појављује у изолованим, јарко обојеним кластерима који изгледају плаво, зелено, сиво или жуто.

Житарице

Најбоље је бацити сваки буђав хлеб. То је зато што се буђ лакше шири у порозној храни, као што су хлебови и колачи.

Али бајат хлеб који није побуђао можете уптребити тако што ћете га препећи у двопек или претворити у крутоне или презле. Чување хлеба на сувом месту, као што је кутија за хлеб, крпена или папирна кеса спречиће да се буђ појави тако брзо.

Остатке куваног пиринча или тестенине можете користити у прженим јелима или печеним јелима са тестенином у року од неколико дана. Али их обавезно брзо ставите у фрижидер и пре употребе термички обрадите, односно кувајте док не проври или пеците најмање на 60 степени Целзијуса.

Али, увек баците све остатке јела која су стајала на собној температури два сата или дуже, јер су се у њима већ могле намножити бактерије које не можете једноставно уклонити поновним загревањем.

Млечни производи

Често конзумирамо млеко и јогурт директно из фрижидера, без кувања или поновног загревања како бисмо убили бактерије.

Зато је најбезбедније бацити млечне производе којима је истекао рок употребе. А да бисте спречили прерано кварење, користите само чист прибор за сервирање млечних производа и остатак одмах вратите у фрижидер.

Ако сте љубитељ меких сирева, али приметите буђ, баците цео блок или котур зато што корен буђи може продрети дубоко у сир.

Тврди сиреви попут пармезана нису толико подложни кварењу, па често можете одсећи све буђаве делове, такође водећи рачуна да обавезно зарежете и здрави део около.

Правилно складиштење – на пример, увијање у папир за печење и стављање у посуду која се добро затвара – може помоћи да сир дуже траје.

Постоји много начина да се спасе храна која је пробила свој рок трајања, али се још није покварила. Пратећи ова једноставна правила о безбедности намирница можете смањити количину бачене хране и уштедети новац.

Највећи део улагања и даље одлази на дисплаy оглашавање, укључујући видео и друштвене мреже, које је достигло вредност од 115 милиона евра, уз раст од 35 одсто. На paid-for search утрошено је 31,6 милиона евра, што представља повећање од 17 одсто, док је за оглашавање на специјализованим порталима издвојено 14 милиона евра, односно 3,7 одсто више него претходне године.

Тренд раста посебно је изражен у мобилном оглашавању, које је достигло 125,83 милиона евра, при чему се чак 90 одсто дисплаy буџета односи на огласе приказане на мобилним уређајима.

Резултате најзначајнијег прегледа дигиталног тржишта у Србији представила је Јелена Савић, Google ASR менаџер у Admixer Media на конференцији Digital Day 2026, одржаној 4. и 5. јуна у Хангару, пред око 600 стручњака из области маркетинга, медија, технологије и дигиталних комуникација.

Конференцију је отворио Игор Чернишевски, извршни директор IAB Serbia, истичући да је протекла година обележена различитим врстама глобалних и локалних притисака и тешкоћа, што је утицало на оглашавање.

“Наши резултати показали су да је индустрија ипак одреаговала на прави начин” – рекао је Чернишевски, истичући да је природа посла у којем се услови константно мењају и људи морају да реагују на дневном нивоу, омогућила да реагују на сваки изазов који се пред њих постави.

На панелу „The State of Digital: Reality Check“, који је модерирала Јана Савић Растовац (McCann), стање дигиталне индустрије, промене у понашанју потрошача и нове изазове с којима се суочавају брендови и агенције анализирале су Сузана Берић из Телекома Србија, Марија Јоксимовић из Publicis Media и Уна Баршић из IAB Serbia.

О новим начинима присуства брендова у дигиталном окружењу, наводећи примере из кампање коју је радио за Ryan Air, говорио је Мајкл Коркоран из компаније SLICE у предавању „Be on Social Without Being on Social“ док је панел Highway to Hell? Крај агенцијског модела какав познајемо“ отворио расправу о томе како технологија и аутоматизација мењају традиционални рад маркетиншких агенција.

Панел је модерирала Данка Трбојевић из Merin Group, а учествовали су Марко Пешић из Merin Group, Предраг Војиновић из Method Agency и Никола Јовановић из Havas Adriatic.

Значај репутације у дигиталном окружењу био је тема разговора који је модерирала Ивана Лазаревић из Representa, уз учешће Руже Вељовић из Wireless Media Group и Милене Ђорић из АикБанке.

Критички осврт на савремену индустрију дигиталног оглашавања понудио је Пол Томпсон из компаније Ескими предавањем„The Dog That Didn't Bark: How Digital Advertising Learnt to Measure Everything but Understand Nothing“ указујући на опасност претераног ослањања на податке и метрике без дубљег разумевања публике.

Публика тражи аутентични садржај

Једна од централних тема првог дана била је будућност медија у ери генеративне вештачке интелигенције. На панелу „Редакције после ChatGPT-ja: Како данас пишемо, уређујемо и дистрибуирамо вести?“ представници водећих регионалних медијских кућа разговарали су о томе како АИ мења новинарске процесе, од прикупљања информација до креирања и дистрибуције садржаја.

“Гугл нас тера да променимо начин на који пишемо текстове: они морају да буду оригинални, са фотографијом и биографијом аутора, јер све то даје јачину и тежину тексту и “гура” нас на прву страну претраживача” – рекла је Сандра Гојковић из босанског портала Независне, најбоље индексираног у БиХ.

Анамариа Тодорић из хрватског дела компаније Styria, Душан Цицмил из црногорских Вијести и Ана Марковић из Wireless Media Group сложили су се с тим да ће преживети само медији који користе вештачку интелигенцију, али као алатку, а не као замену за новинара, јер публика тражи аутентични садржај.

О значају инфлуенсер маркетинга и снази оригиналног сторyтеллинга говорила је Пјера Валентина Тониоло из компаније Dolce & Gabbana, указујући на нове начине изградње односа између брендова и публике. Она је представила листу погодака и грешака које брендови праве у раду с инфлуенсерима.

“Немојте носити, приказати или таговати конкурентске брендове, немојте приказивати мутне или нејасне слике, никада немојте дозволити инфлуенсерима да копирају нечију кампању и водите рачуна о музици и ауторским правима. Инфлуенсери често не знају за то” – поручила је Тониоло.

Панел „Retail Reimagined: Segmentation, Promotions, and AI in Omnichannel“ био је посвећен променама које вештачка интелигенција и напредна анализа података доносе савременој малопродаји, а учествовали су Кирил Динов из компаније Vtex, Бранимир Кулашевић из Планете Спорт, Небојша Петковић из Nespresso-a и Владимир Ћук из Гигатрона.

У паралелном програму у малој сали разговарало се о утицају подкаста на савремене комуникације, одрживом и одговорном оглашавању, односу брендова и инфлуенсера, као и о поверењу публике у дигиталном окружењу. Посебна пажња посвећена је форматима директне продаје (Shopping Ads) и значају пажње корисника као једне од најважнијих валута дигиталног маркетинга.

Други дан: Брендови као људи, људи као брендови

Другог дана конференције програм је био усмерен на практичну примену података, вештачке интелигенције и нових комуникационих канала у маркетингу. Догађај је отворила Паулина Тсатхири из компаније ОЦМ предавањем „The Data Force: How AdSquirrel’s Real-Time Intelligence Fuels Dynamic Creative Success“, посвећеним њиховом производу који успешно користи податке у реалном времену за унапређење креативних кампања и доношење прецизнијих маркетиншких одлука.

У панелу „Hot Takes & Broken Myths“ који је модерирао Игор Чернишевски из IAB Serbia, фокус је био на најчешћим заблудама у савременом маркетингу и оглашавању. На незгодна питања одговарали су Наташа Крстић (ФМК), Ведран Иванковић (Raiffeisen Banк) и Александар Николић (На сва звона).

Тема релевантности брендова у времену убрзаних промена била је у фокусу панела

„The Pressure to Stay Relevant“ Маја Грбовић (ИДЕА Маркети), Уна Забунов (Телеком Србија), Љубиша Егеља (ОТП Банка) и Мартин Атанасовски (The Coca Cola Company) закључили су да велике и старе компаније морају да одрже репутацију тако што ће остати актуелне. “ The Coca Cola постоји 140 година, ми не морамо да правимо кампање којима ћемо да се пробијамо на тржиште, али морамо да правимо кампање којима ћемо да потврдимо репутацију и останемо актуелни” - рекао је Атанасовски.

О улози вештачке интелигенције у савременом маркетингу говорио је Роман Балтеану из компаније Гугл. Предавање „Supercharging Modern Marketing in the AI Era“ било је посвећено начинима на које АИ мења планирање кампања, анализу података, персонализацију садржаја и оптимизацију маркетиншких активности.

Retail media препознаје која роба има истог купца

Иоана Самоила из компаније Teads представила је потенцијал повезаних телевизијских платформи (ЦТВ) кроз предавање „The Omnichannel Booster Effect: Driving Business Outcomes with CTV”, док су Александар Петковић (WМГ), Владимир Зарић (Ананас Е-Комерц), Игор Грмуша (Планета Спорт) представили како се примењују ретаил медиа модели у Србији.

Један од централних панела дана био је посвећен инфлуенсер маркетингу у Србији. На панелу “Инфлуенсер маркетинг у Србији: Између утицаја и одговорности”, који је модерирала Андреа Баба, учествовали су Нађа Вујић, Марта Ловић, Страхиња Ћаловић, Никола Парун и Јован Праштало, разговарајући о професионализацији инфлуенсер индустрије, одговорности према публици и односу брендова и креатора садржаја.

Марта Ловић и Страхиња Ћаловић истакли су да је време да публика схвати да је бити инфлуенсер посао и да он носи озбиљну одговорност. На панелу је најављено да ће у току године бити објављен IAB Serbia Influencer Whitepaper који ће служити као приручник добре праксе за сарадњу са инфлуенсерима - од планирања, преко мерења, до правног и финансијског оквира.

Велику пажњу привукло је предавање Аарти Самани „Your Best Ad and Your Worst Nightmare – Guardians of Trust: Marketers' Role in Protection Against Deepfake Fraud“. Једна од водећих светских стручњакиња за отпорност на деепфаке преваре говорила је о растућим ризицима које вештачка интелигенција доноси компанијама, као и о улози маркетинга у заштити поверења корисника и брендова.

У панелу „Да ли су традиционални медији мртви, или баш и не?“ који је модерирао Зоран Баранац, Нова Communications, положај традиционалних медија у ери дигиталних платформи анализирали су Милош Прелић (Медиа Тree), Јован Јовчић (Havas Adriatic), Филип Шустра (Сомболед Lactalis Srbija).

Када је реч о адвертајзингу, највеће је поверење у традиционалне медије, па тек онда у дигитал, био је један од закључака. Филип Шустра рекао је да је потенцијални реацх за Генерацију З 72 посто, док остале генерације учествују са 90-93 посто reach ЦТВ је ствар која може да помири традиционалне и дигиталне медије.

Конференцију су закључили Франциско Мартин Вера и Андреас(Francisco Martín Vera i Andreas, М. Стефансен из компаније STELLAR предавањем о „media-first“ приступу и новим медијским каналима који се појављују као алтернатива све засићенијем дигиталном простору.

У малој сали, у оквиру панела „Brands Act Like People, People Act Like Brands“ професорка Бранка Новчић Кораћ, заједно са Иваном Живковић (IKEA SEE), Браниславом Антовић Алексић (BDW) и Бојаном Шаптовићем (Pioniri Communications), разговарале су о све израженијем преплитању личних и корпоративних брендова, као и о начинима на које компаније граде аутентичне односе с потрошачима.

Програм је завршен доделом MIXX Awards награда и традиционалним афтерпартијем, на којем су учесници имали прилику да наставе размену искустава и разговоре о трендовима који обликују будућност дигиталног маркетинга.

Проглашени победници MIXX Awards за 2025. годину: Дигитална изврсност награђена на конференцији Digital Day

Победници националногg MIXX Awards такмичења за 2025. годину проглашени су 5. јуна у оквиру конференције Digital Day, најзначајнијег догађаја домаће дигиталне индустрије, која је ове године одржана под слоганом „All That Matters“ Као део глобалне иницијативе IAB мреже, MIXX Awards већ годинама представља једно од најрелевантнијих признања за изврсност у дигиталној индустрији, препознајући кампање које успешно спајају стратешко промишљање, креативност, иновације и мерљиве пословне резултате.

 Овогодишње такмичење обухватило је 10 категорија – Branded Content, Performance Marketing, Influencer Marketing, Social Media (Always-on), Social Media Campaign, Long Form Video, TikTok, E-Commerce, Advanced Creative / Tech Use of AI, Effective Use of Data,Brand Awareness Campaign i Corporate Social Responsibility.Победници у свим категоријама конкурисали су и за највише признање такмичења – Grand Prix nagradu.

Добитници MIXX Awards признања су:

• Branded Content – „A1 Ultra 5G kviz“, Жишка за клијента A1 Srbija

• Performance Marketing – „Winning Black Friday With Data-Driven Bestsellers“, POPUP ADVERTISING за клијента Sport Vision

• Influencer Marketing – „Кућни духови против A1 оптичког нета“, Жишка за клијента A1 Srbija

• Social Media (Always-on) – „Tu tvit or not tu tvit?“, Pioniri Communications за клијента Metalac

• Social Media Campaign – „Страшне приче из роминга“, Жишка за клијента A1 Srbija

• Long Form Video – „G80 FORMULA KOJA (NI)JE POSTOJALA“, Fullhouse Ogilvy за клијента Галеника

• TikTok – „A1 TikTok Live feat. Momchadija“, Жишка за клијента A1 Srbija

• E-Commerce – „Not All Products Are Equal“, POPUP ADVERTISING за клијента Shoppster

• Brand Awareness Campaign – „Раскини са старим телефоном“, Ovation BBDO за клијента Xiaomi Srbija

• Corporate Social Responsibility – „Till Death Do Us Part“, McCann Srbija за клијента Аутономни женски центар

Најпрестижније признање такмичења, Grand Prix MIXX Awards 2026, освојила је компанија „Tu tvit or not tu tvit?“, агенције Pioniri Communications, реализована за клијента Металац.

О наградама је одлучивао стручни жири састављен од представника водећих компанија, агенција и медијских платформи: Богдан Шпањевић (NextGame), Андреа Баба, Маја Грбовић (Идеа Маркети), Вера Аћимовић (Leo Belgrade), Јана Савић Растовац (McCann Beograd), Милена Максић (Ovation BBDO), Ђорђе Јовановић (Yettel Bank), Јована Петровић (L’Oréal), Дамир Дураки (Концерн Бамби), Игор Грмуша (Планета Спорт), Марија Шућур (Teads) и Горан Јанкулоски (Жишка), који је обављао функцију председника жирија.

Пријављени радови оцењивани су кроз четири равноправна критеријума – стратегију, егзекуцију, креативност и резултате, при чему је сваки сегмент носио по 25 одсто укупне оцене. Такав систем вредновања омогућава да буду препознате кампање које не само да привлаче пажњу и померају креативне границе, већ остварују и конкретан утицај на пословне циљеве брендова.

Овогодишњи добитници још једном су показали да домаће тржиште прати и креира савремене дигиталне трендове, користећи податке, технологију, садржај и иновативне комуникационе формате како би изградили снажнију везу са публиком. MIXX Awards наставља да препознаје и промовише најбоље примере дигиталне изврсности, постављајући стандарде који доприносе даљем развоју целокупне индустрије.