Život

Тања Шикић, četvrtak, 03. dec 2009

Куда иду изгубљене чарапе?

Ako je Ноје успео да сачува по пар од сваке врсте живих бића током неизвесне пловидбе а све бежећи од Великог Потопа, како ми не успевамо да сачувамо упарену ову једну врсту?

Велика и још увек неразјашњена мистерија прати човечанство од памтивека, вероватно од изума обуће. Никад обе, увек само једна необјашњиво нестаје !

Нема никог коме се није догодило. У реду, можда који милион оних што иду боси по цели дан. Или они што их не скидају данима па им срасту за стопала (да, да има и тога).

Хајде сад искрено- Јесу ли вам баш сваки пут, ма баш сваки, све чарапе на броју после прања и сушења?

Нестају без најаве, логичног објашњења, без трага...Десетине, стотине, милиони разноразних модела, величина и десена свакодневно се губе, диљем глобуса.

Обрасца нема, нестају равноправно- дуге, кратке, скупе, јефтине, танке, дебеле, „за по кући", „свечане", једнобојне, дезениране, топле, старе, нове, успомена, поклон...

И завирујемо по сто пута у веш машине, извлачимо фиоке, претресамо оне ћошкове где одлажемо „разно". И - ништа, друге чарапе нема...

Научници светског Бироа за изгубљене чарапе, испитујући појаву на великом узорку, дошли су до следећих резултата: власници који имају од 5-10 година, изгубе до 10 чарапа. У добу од 20-30 година, неупарених нам остаје око 25 комада, а старији од 30 година изгубили су и више од 50 чарапа за живота!

Најчешћи случајеви када се нестанак једне чарапе открије јесу кад се облачимо (58 одсто), пре прања веша (28 одсто), после прања( 88%), пред спавање(38%), кад се пробудимо(48%).

Најгоре је кад изгубимо неку скупу, модерну, неку што добисмо на поклон или неку важне боје или доброг квалитета...Она друга, што остане без своје сродне душе, чами одбачена док је не бацимо, одустајући од потраге за њеним паром...

Угледни британски детектив и чараполог Шерлок Изгубљена чарапа(Схерлоцк  лост соцкс), изјавио је да се у раду често сусретао са особама које су тврдиле да имају разлоге да верују у постојање окрутног и моћног Чарапочудовишта, које узрокује ову појаву!

И на глобалној мрежи постоје видео записи очевидаца широм света који сведоче о могућем постојању овог специјализованог чудовишта...

Има и тумачења да поједини примерци чарапа намерним нестанком кажњавају своје власнике због физичког злостављања које трпе (у претесној обући, у контакту са запуштеним ноктима), због нехигијенског третмана, занемаривања или још горе- због демоде стилизација...

Постоје струје које тврде да чарапе врбују фанатички центри моћи и тајна друштва, којима је циљ да континуирано исцрпљују здрав разум човечанства. Има података о криминогеном аспекту случаја- за отету индивудуалну чарапу киднапери потом траже милионске новчане откупе.

Осим бројних течајева и стручне литературе о самопомоћи (на свим језицима света) у вези са овим проблемом, ефикасне методе превентиве предложили су и стручњаци Бироа за изгубљене чарапе :

Добро протрести обе ногавице панталона, опрати ноге поново(можда спадне), ушити једну за другу пре прања, прати одвојено од осталог веша, пребројати их више пута пре прања, увек проверити да се нису заглавиле у веш машини (или у дну фиоке, било које).

Невероватно је да ова масовна мистериозна појава, која погађа цело човечанство, још није била вест светских медија нити предмет глобалне детективске истраге.

Врхунски инспектори и специјални агенти сигурно би одгонетнули и овај случај, у тиму са форензичарима и разним експертима из оних напетих серија о истажитељима...

Ретки су случајеви проналаска изгубљених парњака. Оне чарапе што су остале неупарене, фрустриране тамују, непожељне иако нису ништа скривиле...Једна власница из Ирске изјавила је тамошњим медијима да сумња да су једном њених 18 неупарених чарапа, које је нашла на ивици фиоке, сигурно планирале масовно самоубиство...

Предано истражујући проблематику, нађох поверљив податак о могућој поузданој локацији свих изгубљених чарапа (Због карактера информације, не наводим извор):

Место, где мистериозно одлазе све наше изгубљене чарапе, заувек се одвајајући од свога пара зове се - Чарапотопија...

***

Уколико вам се током читања појавио неки грч на уснама, не плашите се. То је осмех.

Много је узнемирујућих вести ове јесени. И превише.

Мудри кажу да је тада лековито мислити о ономе што нас повезује, никако о оном што раздваја.

На вакцинацију против новог грипа можемо отићи и у старим чарапама, чак и у распареним.

На пут у бели свет без виза, многи од нас отићиће тек када се овде буду дуго одрицали сваке куповине, чарапа нарочито. Неки ће преко границе одмах, само да се увере да је стварно могуће, макар имали пара да тамо купе тек нове чарапе.

Можда ће Јасмина сачувати и неколицину чарапа, међу многим успоменама на њеног и нашег Милорада-Мишу...

У оваквим временима важно је наћи макар и мали разлог за осмех и склонити се у „унутрашњу страну ветра"...(„Унутрашња страна ветра је она која остаје сува када ветар дува кроз кишу" Милорад Павић )

А сад, за по кући, уз мелодију рефрена песме Бориса Новковића „Тамара"- певушите док истражујете, као искусан чараподетектив : „Ко ми тебе узе, ча-ра-по? Прeдала си себе, другима? Ноћима ја сањам твоје трагове ; Куда иду изгубљене ча-ра-пе? „