Sport

Слободан Шаренац, utorak, 06. sep 2011

Зелена шума

Наслов овог блога је надимак за Литванију. Балтичку земљу, чија равница, али и лоше време, обично јесу први утисак њихових гостију. Шаулаи је градић од око сто двадесет хиљада становника, чист и фин, без много дешавања и забаве. Таман онолико колико је потребно за једну варош у европској унији.

Шаулаи, Шиауљаи, Шаулеи.... Свако је имао своју верзију имена овог литванског града у којем је наша репрезентација играла први део такмиченја по групама на 37. Европском првенству. Оно што је силно забављало српске новинаре јесте непрестана промена времена током једног дана. Час пада киша, па засија сунце, па се ниоткуда појави ветар, и тако у круг. Једног дана смо вребали троминутну паузу између два пљуска да бисмо стигли до хотела. Био је то ниски старт и трка са одличним пролазним временима.

Веома интересантно је да у једној прохладној кишној вечери на улицама можете видети људе који шетају у мајицама са кратким рукавима, док поред њих пролазе комшије који носе сасвим топле јакне.

За један евро у размени новца добијете 3,4 лите. Просечна плата у Литванији је око 500 евра месечно, док у самом Шаулаију већина становника има примања између 200 и 600 евра. Међутим, није скупо. У ресторану можете ручати или вечерати за око 10 евра. Оно што наше туристе вероватно највише инетересује јесу цене кафе и пића. Кафа је од 1 до 1,5 евро, док је за точено пиво од пола литре, наравно домаће производње, потребно издвојити око 6 лита, тачније нешто мање од два евра. Признаћете, нису велике цене, а пиво је одлично, ту само можате да ми верујете на реч. Најпопуларнија су Швитурис и Утенос. Имате варијанту непастеризованог и блажег укуса, али је оно са ознаком Екстра побрало више симпатија. Обратите пажњу и на наручивање супе у ресторанима, јер је уобичајено да то подразумева густу чорбу, која неки пут изгледа и попут пудинга, а не на онакву супу на какву сте навикли у Србији.

У вечерњим часовима град је готово празан. Једва нешто младежи у кафићима и пицеријама, добар део њих седи у баштама и због ниске температуре пије чај. Преко дана је такође полупразно, тако да смо се у једном моменту запитали да ли овде стварно има толико становника колико нам је речено.

Живље је било за викенд када је обележавано 775 година оснивања овог града. У главној улици, која је пешачка зона, постављени су мали шатори и тезге на којима је продавано све и свашта. Пуно младог света у шетњи и разгледању. Градски паркови пуни којекаквих екскурзија. Због европског шампионата, и онако повећане цене по ресторанима и кафићима тога дана биле су изнова увећане, тако да су се појавиле нове рупе у џеповима.

Кошарка, наравно, у центру пажње. Локално становништво се уредно појављивало на утакмицама са све опремом за навијање за домаћу репрезентацију, иако они не играју у Шаулаи арени. Није ни битно. Нека је кошарка добра и само нека је весело. Тако делује публика у овом градићу. Није им замерити. Дочекали су овако вежан догађај у свом граду и гледају да га максимално искористе. Публика у дворани је већином била на страни наших противника. Сигурно да не могу да забораве 1995. и победу у финалу на Евробаскету у Атини, те оних девет тројки из 12 покушаја Александра Ђорђевића.

Заборављамо Шаулаи (или како год да се зове овај град) и одлазимо у Виљнус, где следи наставак такмичења. Нашу селекцију очекују домаћин Литванија, шампион Европе Шпанија и прошлогодишњи дужник Турска. Верујемо у наше момке. Тешко, али не и немогуће, биће против екипе из "Зелене шуме", као и "црвене фурије", али уз наду да ће последњем противнику у новој групи хладне главе сервирати тањир пун освете.