Društvo

Društvo Горислав Папић* Зоран Станојевић* Ивана Милорадовић* Наташа Дракулић* Наташа Мијушковић* Биљана Јовичић Бојан Бркић Владимир Банић Ивана Миљковић Иванка Радовић Наташа Миљковић Ненад Љ. Стефановић Радован Пантовић Kultura Život Sport

Бојан Бркић, utorak, 05. maj 2009

Корак иде за кораком, а ја јунак за барјаком

Две српске заставе сметају ми зато што шаљу поруку да држава није исто што и народ.

О ситници. А можда и није. И мени се питање чинило мало битним, па о њему пишем тек сада, четири и по године касније, кад су ствари пошле из лошег у горе.

Реч је о српској застави.

Подсетио ме на то питање низ застава на Бранковом мосту истакнутих поводом државног празника Сретења. Лепо су се лепршале те наше, народне заставе, без белог орла. То јест, док их ветар, онако народно јефтине, није исцепао и разбацао по мосту. На Скупштини су истакнуте две, једна са грбом, једна без, државна и народна.

17. августа 2004, када је Народна скупштина усвојила предлог Владе о државним обележјима, мени је било драго што Србија добија нове (или враћа старе) одлике своје државности. Па нека се то и десило зато што нисмо имали другог избора, јер више нисмо имали веће државе од Србије.

Нема везе, бар ћемо коначно решити наизглед нерешиву загонетку коју и чију државну традицију настављамо, бар нећемо више звиждати сопстевној химни на утакмицама. То је било много важније од недоумице да ли грб треба да има круну или не. Мени је засметала само једна ствар.

Тог дана добили смо две заставе, једну за народ, другу за државу. У тексту Закона, који тад у ствари још није био закон већ Препорука о коришћењу државних обележја, пише да ће се као народна застава користити обична тробојка а као државна, тробојка са грбом.

Знам да хералдика познаје и дозвољава такве поделе, али зашто је француска тробојка добра свима у Француској, једна је једина и незаменљива? Исто је и са америчким пругама и звездицама, канадским јаворовим листом, италијанском, немачком, холандском, мађарском и свим осталим европским тробојкама. Чак и у Британији, крцатој породичним, племићким, регионалним и краљевским барјацима, Јунион Џек једини представља цело Уједињено Краљевство и вијори се како на Бакингемској палати тако и на сеоском вашару.

То је зато што се у већини демократских земаља о томе размишља овако. Не постојимо МИ, народ, и ОНИ на власти. ОНИ су у ствари МИ, то јест неки од НАС које смо МИ задужили да се баве свршавањем неких заједничких послова. И мада то размишљање у пракси није увек остварено, добро је да се од њега почне.

Две српске заставе сметају ми зато што шаљу поруку да држава није исто што и народ. Она је нешто одвојено од народа и не могу се стрпати под исти барјак. Ових дана ће Скупштина гласати о Закону о застави који ће заменити досадашњу препоруку. Он не само да није укинуо две заставе већ је прописао и још две, „председничке стандарте" за председнике Републике и Скупштине. Председнички сте већ видели. То је она застава са троуглићима по ободу коју председник Републике одавно користи. Таква застава постоји у српској традицији. Користили су је Богом дани и миропомазани српски краљеви. Тек кол'ко да се зна да ни они нису баш обични део те (не)обичне државе која опет није обични део обичног народа.

Нови закон предвиђа и где се и како истиче која застава. Хтео бих да упозорим најобичније грађане да воде рачуна да се никако не умотавају или машу заставом која има грб и круну. Она је резервисана за државне институције те ће њеним развијањем на, рецимо, свадби, постати прекршиоци закона.

Ипак не бацајте заставе за белим орлом, моћи ћете да их користите на спортским догађајима. Можда. Закон каже да на спортским догађајима може и државна застава јер спортисти представљају државу (пре него народ, желели то или не). Није ми јасно да ли онда смеју да је користе само ти спортисти или и навијачи. Навијачи су ипак најобичнији грађани.

Можда ту има места за неки амандман. Мада и не мора. Нису предвиђене казне а и да јесу  тај закон се, као и многи други, вероватно неће доследно примењивати, што је штета јер бих заиста волео да присуствујем сцени у којој полицајац зауставља сватове да им објасни да носе заставу која им није примерена.

Све у свему - проблема нема. Осим у ЊИХОВОМ размишљању.

komentari

broj komentara 58 | pošalji komentar