Društvo

Наташа Мијушковић, nedelja, 11. sep 2011

Сервис грешка

Од хероја у данима НАТО бомбардовања, до двоструких аршина и 12 година после

Како бисмо мирније спавали да смо, част појединцима, достојанственије испратили пилота Иљу Аризанова?

Како би реаговала међународна заједница да је Београд, попут Приштине 25. јула, предузео једностране потезе?

Како би изгледала Србија да се функционери не одричу друге функције, неколико месеци уочи избора?

Како бисмо живели када би функционери себи постављали финансијске лимите, као што их, најављеним законом о реституцији, постављају грађанима, ограничавајући им исплату дедовине?

Како би напредовали спортски клубови и савези, да их се ману политичари?

Како би се мењала српска медијска сцена када би надлежне институције и тела, пре свих Савет РРА, радили свој посао?

Како би се читала штампа у Србији да се свакога дана не пише о естрадним звездама, због чијих су емотивних веза недељници већ трећег дана бајати?

Где су телевизијски критичари и новинари-аналитичари да примете да један спортски коментатор ради на две телевизије?

Додуше, могуће је да се власник одлучио за другу своју телевизију када је, после финала турнира у Синсинатију, пропала парола сестринске телевизије да најбољи тенисер света увек побеђује када она преноси мечеве.

Можда критичарима може да се опрости да су током лета одмарали па нису приметили да, еуфемистички речено, није пристојно емитовати филм у исто време када и конкурентска кућа истоимену серију, и то тек када се покаже да je нajгледанија у конкуренцији свих телевизија. Макар се радило и о „Отписанима". 

Тринаест епизода им је промакло, ваљда неће и цео гренд слем.