Društvo

Горислав Папић, sreda, 21. dec 2011

Кад порастем бићу Меси

Која наша странка личи на ког фудбалера или како Ћоми хоће да постане Ћави

Два најзнаменитија Јагодинца Јованча Мицић и Драган Марковић Палма видели су света. Јованчи је запад био дивљи, Палми баш и није. Није, истина видео Бетовена, али јесте Моцарта, шта видео, јео је његове кугле у Бечу, видео је и да се патриотизам не сипа у трактор и видео је како игра Барселона.

„Како они лепо играју, нико не може да им узме лопту, од ноге до ноге", рекао је политичар који највише може да дигне ногу у целој Европи.

А онда се замислио. Толико је појео моцарт кугли да му се у тренутку учинило да би и он могао тако.

„Је ли, ти знаш тај фудбал, како то да они играју овако", упитао је свог зализаног помоћника који је некад играо у Реалу, али не оном са Нишаве него правом мадридском, а који је каријеру, или оно што је од ње остало, завршио у Палминој Јагодини.

„Зато што имају најбољи тим. Имају Месија, он је најбољи фудбалер на свету. Њему, лопте додаје Ћави"

„Ко, Ћоми?", упитао је Палма.

„Не, није то наш Ћоми, Ћави, он је Шпанац. Њих двојица су тандем као...застане зализани сарадник из Смедеревске Паланке а најпознатији живи Јагодинац заврши.

„Ја и Дачић"

Е тако некако је дошло до још једне чувене изјаве Драгана Марковића Палме.

Волели би наши политичари кад порасту да буду Меси, неће ништа да им шкоди али не може. У најбољем случају могу да буду као наши фудбалски репрезентативци, они који су нас толико пута разочарали, разбеснели, изнервирали. Али, за које ћемо опет да навијамо јер су наши и јер немамо боље.

Кад већ не могу да буду Ћави и Меси који фудбалери би могли да буду наши политичари, тј.наше странке.

Социјалистичка партија Србије - ПУПС - ЈС: Владимир Стојковић

„Опростите ми за ружну прошлост", поручио је пошто променио страну и отишао код највећих ривала. Због тога га превише не воле ни једни, ни други али су сви свесни да је Стојке још увек неопходан тј. да без њега не може састави репрезентација. Слабост му је што издалека лако прима голове али зато на локалу, у свом шеснеастерцу нема му премца. Овог тренутка таблоиди доносе вести о распаду брака, изгледа су тачне приче да ПУПС више није тако срећан у сендвичу Месија и Ћавија пардон Дачића и Палме.

Бивши Г17 садашњи УРС: Марко Пантелић

Брат Пантела толике године игра за репрезентацију, сваки селектор га зове а он и сада кад је у поодмаклим играчким годинама тражи капитенску траку. Иако је јасно да је више не може добити. Руку на срце, дао је он неке голове за репрезентацију али је далеко више било промашаја. Али, хладне главе можемо да кажемо да није он крив што је промашивао, криви смо ми што смо поверовали да он може да даје евро голове.

Либерално демократска партија: Душко Тошић

Увек више цењен у иностранству него у Србији, играо некад у великом клубу, сада у знатно скромнијој екипи. Некад познат и као патриота, због репрезентације жртвовао позицију у клубу сада се преокренуо, па је велики клуб жртвовао чим је стигла каква таква понуда из иностранства. Квалитетан играч за кога нико не може да објасни шта му би да се ожени пардон окружи таквим друштвом.

Демократска странка: Дејан Станковић

 Појединачно гледано, нема му равног у Србији. Већ 13 година стандардно добро игра у најјачим европским клубовима, што није постигао ниејдан фудбалер са ових простора. Међутим, колико год за себе био добар,  Деки никада за Србију да одигра онако како игра за свој клуб. За ову земљу најбоље је дао у квалификацијама за првенство 2000. године. После тога, ипак испод онога што смо очекивали.

Демократска странка Србије: Матеја Кежман

Сасвим неочекивано негде око 2000. године постао је играч коме масе кличу и певају песме о њему. Врхунац је доживео у периоду између 2004 и 2007. године када је био најбољи играч наше репрезентације и врло цењен у иностранству. Од 2008. његова каријера у иностранству кренула је низбрдо, није играо ни за репрезентацију а многи то повезују са тим што је уместо о фудбалу више размишљао о духовним вредностима. Уместо да помаже својим екипама да дају голове он је помагао бројне српске манастире. Тренутно игра у Белорусији са малим изгледима да се врати у репрезентацију.

Српска Напредна странка: Никола Жигић

Највећи играч у Србији који је, с обзиром на то где је и како почео и шта су му предвиђали направио сјајну каријеру. Али, опет утисак му је да му је увек мало фалило да се оствари до краја и постане ас. По својој конституцији он је играч који захтева да се цела игра базира на њему и то је одлично пролазило у нашој лиги али већ у иностранству с њим се, ипак теже игра. Процене су да ће, упркос свему он да буде следећи капитен репрезентације.

Српска радикална странка: Саша Ћурчић

  Из Бесног Фока стигао је на врх, до репрезентације, Америка и Енглеска за њега замало да постану земља пролетерска. Али, таквог је темпереамента да је протраћио све то што је имао. Сада енергију троши као учесник највећег ријалита шоуа на свету. А није реч о Великом брату.

Санџачка демократска партија: Игор Дуљај

Годинама је био највреднији и најпожртвованији играч у репрезентацији. И не само то, пристајао је да ради све оно што нико други нико није хтео, и да игра бека, и да трчи за друге. Цењен и поштован од свих, ипак није дочекао да добије неку од главних улога у репрезентацији.

Социјалдемократска партија Србије: Адем Љајић

  Оно што није дочекао Дуљај, има шансе да дочека Љајић. Види се да зна фудбал али још увек је млад, зелен, тек ће се видети да ли ће постати оно што би, по квалитету могао да постане,  један од најбољих играча и капитен репрезентације.

Српски покрет обнове: Перица Огњеновић

Велика звезда деведесетих, коме су клицале десетине хиљада људи, који је из највећег српског прешао у највећи клуб на свету, који је крајем деведесетих ушао и у репрезнетацију сада при крају каријере доживео је да игра на нашим пољанама, за малу Јагодину. Једна од највећих нада а стога и једно од највећих разочарења у нашем фудбалу.

То су, дакле наши фудбалери и наше странке.

Шта ће бити с њима и с нама?

После последњег неуспеха Дејан Станковић је саопштио да се повлачи из репрезентације па би капитенску траку требао да преузме Никола Жигић.

Мада, ако Синиша Михајловић буде селектор многи су убеђени да ће натерати Станковића да се предомисли и да ипак предводи репрезентацију у још једном четвoрогодишем мандату.