Društvo

Горислав Папић, nedelja, 27. nov 2011

Мала бара, много нилских коња

За авангардном Србијом Италија каска четири године али зато Србија заостаје за Хрватском, јер тамо се пре избора зна победник и поготово за Пољском, на коју би требало да се угледају кумови наших партија

Кад вода дође до врха чизме више не важе демократска правила. Него да спашава Италију поставише Марија Монтија, који није учествовао на изборима али је, кажу технократа. Стручност пре политике, кад смо ми то знали. Него, ко га поставио, Италијани? Ма јок, немају они појма, доста су они бирали, не би они никад оваквог технократу изабрали. Него, Европа.

И онда кажу Србија каска за Европом. Ми смо, бре авангарда. Јер, ми смо технократу, за кога нико није гласао,  за премијера поставили још пре кризе. Шта кажете, са овим знањем на изјаву да би криза могла бити шанса за Србију.

Истина, за тог нашег технократу, бивши потпредседник његове владе Млађан Динкић каже: "Од свих људи које сам у животу упознао, нема неодлучнијег и споријег човека од Мирка Цветковића".

Не схваташ, Млађо, зато су од тебе и побегле све оне вајне технократе. И у томе је његова врлина. Јер, видите ли како пропадају ови одлучни. Брзо.

А ми са спорим технократом на најважнијем месту у земљи? Полако.

Али сигурно, има ту нешто што не ваља? Има. Технократске владе имају рок трајања. Нисмо ми те среће као Италија да нам из Брисела викну: док је Марија има да буде и Мирка. Него, ће се морати на изборе.

Пре нас, ипак бираће наши суседи с којима смо некад делили земљу. Који да није нас никада не би дошли у позицију да сами бирају. И да им премијер спава у Загребу.

Истина, хрватска премијерка спава у стану отетом грађанину Хрватске српске националности али ко му је крив што је Момир а не Мате.

Али нису Хрвати такви, не би они бирали некога ко је у време Броза био узоран члан комунистичке партије да би у време Туђмана узорно бројао крвна зрнца и квадрате оних којима није било места у независној држави Хрватској.

Ухитила им Европа оног кога су изабрали за премијера, био то један наочит човек, Далмош, Сплићанин, разумео се са Коштуницом скоро као Јосиповић са Борисем, али, одведоше га да свира клавир. Џаба било објашњавати да није он композитор већ овај нови председник. И да је он имао највећи од свих имунитета. Није му било спаса. Све због неких нилских коња с којима се играо. И преиграо.

А то је опасна животиња. Не спада у "Биг фајв" али je највећи убица од свих животиња у Африци.

И незахвална.

Један Африканер, недалеко од Рта Добре Наде имао је нилског коња као кућног љубимца. Од малена га чувао, хранио, играо се с њим, долазила телевизија да прави причу о љубави човека и хипоа. А онда је, недавно човек, звао се Маријус Елс нађен је раскомадан на свом имању. Урадио му је то његов Хемфри, "нежни див", како је тепао пред тв камерама.

Санадер је, дакле можда и добро прошао.

Али, ХДЗ са другарицом Косор зато неће.

Хрвати су, наиме у много чему испред нас  па и по томе што се, код њих, баш као и у ЕУ, унапред зна ко ће да победи на изборима.

Ево у Шпанији, јединој европској земљи где је на власти била левица објавили много пре избора да ће владајући социјалисти доживети убедљив пораз. Само била упитна гол разлика.

И онда позвали грађане да на изборима то потврде. И они, прошле недеље баш то урадили. А гол разлика највећа у последњих 30 година.

Тако и у Хрватској. Има нека коалиција, Кукурику се зове, објавили да је већ победила. Па лидери коалиције зачете у једном отменом ресторану, одатле то живописно име,  сада већ могу да деле функције. А у ХДЗ-у коме су јавили да је изгубио могу да почну унутарпартијске борбе за будуће позиције и садашњи плен.

Грађани то само 4.децембра треба да потврде.

То ти је Европа, а не као код нас, од избора сви дрхте. И наша верзија коалиције Кукурику, превод са хрватског на нишлијски могао би да гласи Кукулеле, која је већ на власти и опозиција која би, по угледу на суседе могла да се уједини у отменом ресторану "Последња шанса".

И да тако са правим именом изађе пред грађане. Јер, Тома ће ускоро ући у седму деценију, у коју је већ ушао Веља а одавно Коштуница.

Мада, кад смо код имена наше странке би могле да се угледају и на Пољску. Тамо су, наиме избори били у септембру и највеће изненађење направио је Паликот. Палимачка, у буквалном преводу са пољског.

Јанош Паликот је, наиме у ултракатоличкој Пољској на свој радни сто поставио "хеловин бундеву" и кренуо да критикује цркву, капитализам, међунационалне корпорације.

И добио је оно што сањају овдашњи критичари цркве ЛДП, капиталисти који жале за Титом Г17 тј. УРС и највећи критичари корпоративног капитализма ДСС: двоцифрен резултат на изборима, 10 одсто.

А странку је, поштено, назвао по себи. Покрет Паликот.

Е господо из коалиција "Кукулеле" и "Последња шанса", ево предлога: једина идеологија којој се клањате свакако су само истраживања јавног мњења, чему више збуњивање људи са оним социјалистичким, либералним или конзервативним префиксима. Ни ви не знате чему све то и шта значи.

Назовите, брате партије по себи.

Ни у једној српској странци свакако никада није смењен жив човек са места председника.

Мирно и демократски.

Чак ни Вука Драшковића који се сада такмичи са бројем неважећих листића и који је променио све у политици осим супруге нико не може да смени у странци.

Саветовао тако, ономад Александар Вучић Ивицу Дачића: остави партију Слободана Милошевића па направи своју ако си такав баја и толико вредиш.

Као социјалистичка партија, ма дај, зар још Кркобабић јуниор није устврдио да су они нешто између Емирата и Волстрита, какав социјализам.

Зато, лепо права имена.

Маркетиншка агенција Борис енд Тадић.

Сви за Тому и Вучића, Тома и Вучић све за власт.

Најевропљанин Ивица, Слоба само у кампањи Дачић.

Динкић, независни трговци.

`Де били и не били, чекамо Шешеља.

Циркус на санкама Ненада Чанка.

Да народу буде јасније. Кад већ мора да гласа. А не као у Европи да нам само поставе премијера.