Društvo

Зоран Станојевић, petak, 24. jun 2011

Парламент 2.0

Шта је добро, а шта није на редизајнираном порталу Скупштине Србије (Овај текст преносим из своје недељне колумне у недељнику Време)

Скупштина Србије има нови сајт и то је добра вест. Досадашњи је био одавно превазиђен, што не значи да ће се нови сајт одмах свидети свима. Постоји један парадокс на интернету, а то је да корисници не воле промене чак ни када су у њихову корист. Што више и дуже користите неке странице, то се више навикавате "где шта стоји" и престајете да посматрате сајт као целину. Тако да вас промена испрва изнервира, али то траје само док се навикнете на ново. А то иде брзо ако је нови сајт бољи, а ово је баш такав случај.

Кренимо редом. Сајт се отворио према актуелним догађајима којису у првом плану. Има веома прегледан главни мени, падајући, који омогућује да се из три потеза стигне до најудаљенијих делова портала. Све опције су поновљене на дну странице у обичним линковима за случај да падајући мени не ради или да га из неког разлога браузер не подржава.

Једна од најважнијих ствари је да је понуда сведена, ништа вас не напада када отворите страницу. А опет су вам све битне информације ту. Или их је, надам се, лако поставити кад се укаже потреба. Ту пре свега мислим на извештаје о томе како скупштина, односно посланици троше новац који им је дат за сопствене активности.

Можда је неправда учињена према Републичкој изборној комисији која је под ингеренцијом скупштине, а скрајнута је на дно стране међу "Корисне линкове". Не само то већ је задржала стари дизајн страница и не иде уз ову "нову" причу. Ако узмемо у обзир да смо ушли у изборну годину, веома је важно да се те странице под хитно преуреде и прилагоде данашњим могућностима.

Нови портал је скупштину увео и у Твитер и на Фејсбук што је добро (ја одмах понудио пријатељство!) иако ће вам познаваоци друштвених мрежа рећи да је приступ погрешан (приватан). Ја сам, опет задовољнији што мреже нису игнорисане,а све друго се да поправити успут. Укључујући и додавање нових, рецимо локалних,српских, друштвених мрежа.

И, наравно, твитовање изборних резултата, када их РИК буде објављивао.

Мане сајта су то што унутрашње линковање није најбоље обављено. То се односи, рецимо, на листе одбора које се понављају на неким страницама, а да на њима нису линковане. Има још таквих примера, али не кваре општи утисак.

Али оно што јесте крупан проблем је то што је сајт урађен у сарадњи са USAID-ом, тачније што је та сарадња истакнута на дну сваке стране, и то уз дисклејмер од стране USAID-а. За Народну скупштину понижавајуће је да пише да је "израда сајта била могућа" захваљујући тој сарадњи. Уместо да је "помогнута","асистирана" или већ који други израз који би био прикладнији од овог који USAID типски користи на свим својим пројектима. Јер ово није обичан пројекат и за све би било боље да је та сарадња остала непотписана или да је то учињено дискретније.

Ако је помоћ била искрена и добронамерна, што верујем да је случај.