Тања Шикић, недеља, 06. јан 2013

Не заборавимо оне што смо их живота коштали

Ако икада током године морате у томе успети, то је током празника. Ако су још на овом свету они који су заслужни што постојите, посетите их, неизоставно. И не журите никуд, не прекидајте их, не корите, не паметујте, не истерујте „правду“ и - поједите све што вам понуде!

Превише Нових година касније, схватила сам шта је уствари значио храном затрпан сто моје мајке када сам им долазила.

Никада то није пука жеља да се угоди детету омиљеном храном, већ букет најнежнијих порука... које за трен разори и обесмисли торнадо реченица типа: „Нисам гладан!", „Немам времена да седим ту три сата и једем!", „Не можеш ме нахранити до краја живота", „Не могу више!", „Немој да пакујеш храну, поквариће ми се, нећу стићи све то да поједем!".

Данас, док покушавам да очувам сећање на мајчин глас - схватам да родитељи претпраном трпезом уствари желе да поруче: „Остани још мало", „Недостајала си нам, пожелели смо те", „Желим да дуго разговарамо, да се смејемо, да те се нагледам", „Понеси нешто хране као сећање да ме/ нас имаш, да сам/ смо ту за тебе, да те много волимо...да уместо мене/ нас- то тамо буде са тобом..."

Још нешто неизоставно учините током празника: Не пропустите прилику да кажете, баш у очи кажите, разговетно и свечано онима који су вам најважнији- да их волите !

Не одлажите ово за други, „погоднији" тренутак- можда га неће бити...

Ако мислите, попут мене некада, да се љубав према ближњима подразумева, да је живот исувише компликован да би се још и томе водило рачуна, да је величанственије исказивати je чињењем, те да је сувишно и непотребно такво нешто још и изговарати- нећу вам поверовати.

Нећу, иако сам сигурна да је мој отац знао да га много волим.

 

Милорад Павић : „Пола наше љубави остаје нама, а друга половина иде Богу на истину и остаје тамо на лепшем месту и траје заувек, ма шта се с нашом половином наше љубави овде десило."

број коментара 19 пошаљи коментар
(недеља, 06. јан 2013, 15:54)
Mila [нерегистровани]

U pravi čas

Bravo Tanja, divan tekst.

(недеља, 06. јан 2013, 23:49)
Ledeni [нерегистровани]

Hvala

Lepo rečeno. Hvala.

(понедељак, 07. јан 2013, 10:15)
Ivan [нерегистровани]

Sretan Božić

Suze mi krenule...retko kada se može pročitati tako divan i za ovu priliku(Božić) prikladan i poučan tekst.Bravo Tanja

(понедељак, 07. јан 2013, 12:22)
Slobodan Hannover [нерегистровани]

bravo

Bravo za ovaj tekst treba da dobijes nagradu godine.Bravo Tanja.

(понедељак, 07. јан 2013, 14:11)
anonymous [нерегистровани]

sto da ne

i posle bozica - bozic.

(понедељак, 07. јан 2013, 19:27)
Vladan Grujić [нерегистровани]

Potresan tekst

Bravo Tanja. Briljantan i potresan tekst. I ja sam se setio moje pokojne majke :-(

(среда, 09. јан 2013, 13:36)
anonymous [нерегистровани]

komentar

male stvari cine zivot .nazalost to shvatimo tek s godinama. zaboravimo da se smejemo,radujemo...zaboravimo njih koji nas vole bez obzira na to kakvi smo postali . hvala na divnom tekstu

(петак, 11. јан 2013, 12:16)
anonymous [нерегистровани]

Divan tekst

Zaista je retko naica na ovim prostorima na jedan tako plemenit nacin razmisljanja i toliko empatije a one koji su nam zivot dali a koji nazalosta danas najcesce pate u samoci i tisini.Prava prilika mada mislim da takve prilike treba da su svaki dan zivota, da se kaze napustenima i samima da ih volimo.Nazalost postanemo duboko svesni svojih proustenih prilika da to ucinimo onda kada ostanemo bez njih.

(субота, 12. јан 2013, 10:11)
anonymous [нерегистровани]

divno

Divan tekst!Oslušnuli ste moje srce i moju dušu! Hvala !Boka

(понедељак, 14. јан 2013, 11:31)
anonymous [нерегистровани]

Svaka cast!

Sve pozvale za prelep tekst. Dokatla si srce mnogih, kako dece, tako i roditelja i pobudila u svakom citaocu iskrena osecanja ljubavi i postovanja prema bliznjem svom.

(понедељак, 14. јан 2013, 17:53)
anonymous [нерегистровани]

divno

komentar mi nije objavljen pa ponovo zelim da pohvalim tekst u meni se pokrenula bura secanja na lepo detinjstvo i mladost na sve praznike i toplinu roditeljskog doma hvala

(недеља, 20. јан 2013, 19:45)
meckica [нерегистровани]

Duboko ljudski

Valjda svi pomalo prepoznajemo sebe u ovim divnim redovima! Ne samo ovih praznicnih dana, nego uopste "Hej Zivote stani malo ...,"! Ali ne da ispunimo svoje zelje, nego da ulepsamo neki trenutak zivota onome ko nas voli, da pokazemo da nam je stalo! Da se secamo, volimo i da smo zahvalni!

(среда, 13. феб 2013, 15:37)
Nebojša Latas [нерегистровани]

Divno sročwni tekst

Gospođice (Gospođo) Šikić divan ste tekst napisala. U srce sam dirnut. Ja sam oca izgubio 1998 godine i znam kako je...

Velika praznina u samom početku,a poslije se čovjek navikne da živi sa tim gubitkom.
Svaka Vam čast za divno napisane redove.

Danas je došlo takvo vrijeme da skoro niko nikoga ne sluša, jednostavno pljuju svi po svima i onda se često pošteni ljudi bez razloga nerviraju,a ustvari ti pošteni ljudi, u koje spadam i ja lično trebaju samo da traže ljude sličnih razmišljanja za komunikaciju.

Ovaj potonji tekst bio je samo kao prošireni dodatak na temu o kojoj ste pisala.

Srdačan pozdrav iz Švedske!

S`poštovanjem

Nebojša Latas

(четвртак, 14. феб 2013, 19:02)
sm art [нерегистровани]

Ljubav

Divan tekst se napisali. Mnogi, tek kada postanu roditelji, shvate koliko je važno pokazati prava, iskrena osećanja. Nažalost neki to ne shvate nikada. Ljubav je najveći pokretač ovoga sveta a prvo pravo na nju imaju naši roditelji.

S.M. Kraljevo

(четвртак, 14. феб 2013, 19:03)
sm art [нерегистровани]

Ljubav

Divan tekst se napisali. Mnogi, tek kada postanu roditelji, shvate koliko je važno pokazati prava, iskrena osećanja. Nažalost neki to ne shvate nikada. Ljubav je najveći pokretač ovoga sveta a prvo pravo na nju imaju naši roditelji.

S.M. Kraljevo

(четвртак, 14. феб 2013, 21:41)
Dragan [нерегистровани]

Podsećanje

Kako se uvek vraćamo u mislima na one koje smo voleli,za koje nismo imali dovoljno vremena,a njih više nema.

(петак, 15. феб 2013, 16:31)
anonymous [нерегистровани]

Zoran

Svaka čast, niko od nas ne shvata šta mu roditelji znače dok ih ne izgubi. Takođe, nismo svesni koliko roditelji pate što nismo sa njima.

(субота, 16. феб 2013, 17:38)
Александар [нерегистровани]

Од срца хвала

Тања, од Бога Вам здравља за ове величанствене реченице.

(среда, 27. феб 2013, 12:18)
anonymous [нерегистровани]

Komentar

Draga Tanja, Isplakala sam se nad ovakvim divnim tekstom gde ste sve rekli o odnosu deca-roditelj...Ja se jos uvek secam zivo porodicnog stola moje bake kako nas je sve sa ushicenjem sacekivala na nedeljni rucak...bakice moja....to isto sada radi i moja majka koja je najbolja na svetu....ljubim te majko i oce sto jos postojite....