Недељко Ковињало, уторак, 13. мај 2014

Пуцањ у празно

Тако би се могао окарактерисати последњи покушај нашег најбољег биатлонца Миланка Петровића да скрене пажњу надлежних на свој случај. Данас је тачно седам дана од његовог вапаја, а реакције нема.

Истина је да је Миланко често остваривао слабије пласмане на такмичењима због лошег гађања, али овог пута наш биатлонац није погрешио. На његову жалост  гађао је покретне и, изгледа, неосетљиве мете. Јасно је да његове проблеме са људима који воде Савез за биатлон могу решити они који су по хијерархији изнад и који издвајају паре.

      Оно што је у свему овоме симптоматично јесте понашање људи који годинама покушавају да зимске спортове дигну на виши ниво. Нико се поводом Петровићевог случаја није огласио, а сасвим сигурно добро су упућени у све. Разумљиво је што изостаје реакција из Савеза за биатлон, јер је њима овако добро. Кога брига што убедљиво најбољи међу њима прети одласком? Али шта је са осталима?

      Нису реаговали ни пре месец - два на озбиљно упозорење Председника Олимпијског комитета Србије да ће у будућности бити знатно оштрији кртеријуми за одласке  наших спортиста на Зимске олимпијске игре. Туристички, кумовско - породични излет у Сочи отворио је  Дивцу очи. И потпуно је у праву, зашто трошити новац на некога ко је активан само у олимпијској години и под плаштом улагања у развој зимских спортова убеђује све да ће одлазак на Олимпијаду пресудно утицати на то. После се испостави да остварени резултати не показују напредак. Поставља се питање шта сте радили четири године? Какве програме сте правили и реализовали? И оно најважније, умете ли ви то?

      Свидело се то некоме или не, али резултати на међународној сцени говоре да су биатлонац Петровић и његов тренер Милосављевић показали највећи напредак претходне сезоне. Анализе говоре  да још може да напредује, да се још више приближи светској елити. И сада, уместо да му омогуће све услове за даљи напредак, људи који воде Савез одлучују се за уравниловку. Онај који стрши треба бити одстрањен.

     Сада Миланку Петровићу остаје нада да ће га Скијашки савез Србије прихватити под своје окриље. Пушку за биатлон о клин и само трчање.

број коментара 2 пошаљи коментар
(уторак, 13. мај 2014, 20:42)
Peđa iz Novog Sada [нерегистровани]

Treba planirati

Razvoj zimskog sporta kod nas treba planirati, i to dugoročno. Osnovni treba da budu prirodno-geografki uslovi. Mi nemamo planine za alpsko skijanje, ali imamo za druge discipline, skijaško trčanje i biatlon pre svih. Biatlon je možda skup, zbog strelišta i pušaka, ali trčanje nije. A Srbija je puna gromadnih planina sa blagim padinama, kao stvorenim za taj sport. Snoubording je takođe dobra prilika, jer ne zahteva dugačke staze.

Treba da se ugledamo na tuđa iskustva. Holandija, sa sličnim reljefom kao Vojvodina, nahvata na svakoj zimskoj olimpijadi pregršt medalja, sve u jednom sportu - brzom klizanju. Ono je tamo jako popularno. Među devojkama je najpopularnije, a među momcima drugo, posle fudbala. Ali, takve tradicije treba stvarati.

(понедељак, 16. јун 2014, 21:33)
slucajni prolaznik [нерегистровани]

Pucanj u prazno 2

Postavlja se pitanje sta je olimopjski komitet ikada nesto promenio, kontrolisao i korigovao u poslednjih 20 godina, samo su gledali da namaknu novac i potrose ga i da ih niko ni za sta ne proziva. Voleo bih da RTS napravi analizu njihovog rada, setite se afere o preprodaji za OI u Londonu. Sportisti su samo sitne figure u rukama "saveza", a forsiraju se samo oni koji su poslusni i verni. Na zalost i u sportu vazi kao u politici da od drzave treba uzeti i potrositi i pozivati se na pozitivnu promociju koju sport donosi, a toliko toga je negativnog bilo sto se zaboravlja i krije