Недељко Ковињало, уторак, 24. сеп 2013

Атлетско чудо у Србији

Помислио сам да ће бити у складу са оном народном пословицом и да ће се о атлетском чуду у Србији говорити три дана. Међутим, стварност ме демантовала. Не само што Ивана Шпановић и Емир Бекрић нису већ потиснути у други план, него се врло паметно ови успеси користе за улагање у будућност свих наших атлетских адута.

     Наиме, ових дана већ је направљен спонзорски пул који ће освајачима бронзаних медаља у Москви, исто као и осталим нашим надама, омогућити несметане припреме за наредне олимпијске игре. Оно што је новина, и за сваку похвалу, јесте што су коначно тим уговорима обухваћени и тренери. Честитке за тај гест иду на адресу Атлетског савеза Србије. Председник Веселин Јевросимовић и генерални секретар Слободан Бранковић цео живот провели су у атлетици и добро знају ко је најзаслужнији за то што је атлетика у Србији преживела.

      Годинама, већ "краљица спортова" код нас животари у ритама, у беди и неимаштини, углавном без крова над главом. У животу је одржавају атлетски фанатици, они којима је атлетика више од живота. Већином су то људи који памте боља времена и жртвују све, надајући се да ће овај диван спорт једног дана и у Србији добити третман какав, по природи ствари, припада свим базичним спортовима у развијеним земљама.

      Сведоци смо сви колико пута је обећавана атлетска дворана, колико је клубова у Србији, последњих година, остало без услова за било какав тренинг. Само људи који воде атлетске клубове, оно мало утеклих од гашења, знају каквим се све чаролијама служе да обезбеде одласке својих атлетичара на такмичења. Сви су препуштени на вољу локалној самоуправи и проценама челника о спортским приоритетима. За сада је мало оних који атлетици дају место међу пробранима, па чак и у срединама у којима већ егзистирају атлетичари или атлетичарке доказани и на међународној сцени.

      Управо зато ми је засметала изјава Председника Атлетског савеза Србије, горе већ похваљеног Јевросимовића, да су медаље Иване Шпановић, Емира Бекрића, Асмира Колашинца, Амеле Терзић производ  система! Ког система?

      Да се подсетимо шта је основа успеха у једном спорту. Најпре су то услови за бављење дотичним спортом, мисли се на инфраструктуру и финансије. Знамо каква је ситуација код нас, ту је већ све речено. Потом стручан тренерски кадар, којем је омогућено да прати светске трендове у струци и примењује их у тренажном процесу. Подразумева се да имају обезбеђене месечне принадлежности. Код нас има доста добрих тренера, све остало, а врло често и оно последње - плата, само илузија. Трећа ставка је масовност или база из које се, по теорији, рађа квалитет. А колико данас код нас има активних атлетичара и клубова?

     Примера ради, на недавно одржаном  екипном Првенству Србије за јуниоре учествовало је шест клубова у обе конкуренције. При том су готово сви они позајмљивали неке такмичаре од клубова који нису били ни близу да покрију све захтеване дисциплине. Слично је било и међу сениорима. Иначе, пред екипна првенства вишебојци су најтраженији, могу да покрију много дисциплина.

     Дакле, шта од ових главних услова успешног система, оне пропратне нећемо ни спомињати, има атлетика у Србији?

Признаћете, готово ништа. Има тренере који и у импровизованим условима, знањем и умећем доводе своје пулене у ситуацију да се равноправно носе са онима који имају све. Хајду и Обрадовић, Томасовић  и Мира Стојановић стали су уз раме некадашњим тренерским великанима Драгану и Аци Петровићу, Маринковићу, Луковићу, Швраки и осталима. Још је на Зилкићу да се докаже у сениорској конкуренцији.

    Да не грешим душу, мора се одати признање и Атлетском савезу, који последњих година успешно покрива трошкове припремних програма наших најбољих такмичара, омогућује наступе на свим такмичењима за све старосне категорије. Није то лако у овој нашој економској свакодневици. Једино у њиховом деловању има система.

     Ето, у таквим околностима су Ивана Шпановић и Емир Бекрић успели да остваре нешто што није нико ни у некадашњој заједничкој држави. Након што нас је годинама Оливера Јевтић одржавала у уверењу да атлетика није умрла на овим просторима, у оваквим условима дођоше ове медаље, али и оне Колашинчева и Терзићева. Право атлетско чудо у Србији!

 

број коментара 11 пошаљи коментар
(недеља, 29. сеп 2013, 15:57)
Janos Sabadi [нерегистровани]

Atletika sport u senci

U senci kolektivnih sportova,navodno zbog gledalaca,atletika nikada nije finansirana u meri koja bi pokrila makar minimalne troskove pripreme takmicara ni samo takmicenje.Obicno su to sami sportisti snosili.Atleticar se gotovo nikada ne moze prodati kao fudbaler,sto drugim recima znaci,ne mogu na tebi zaraditi pa necu u tebe ni uloziti.E al ako budes nosilac svetske medalje onda masi patriotizmom i slicno...Daj nam boze da se opametimo i stvorimo uslove za razvoj atletike,rezultati nece izostati,al uz jos jedan uslov,bez birokratije....

(понедељак, 30. сеп 2013, 19:18)
duško [нерегистровани]

atletika je veoma važna

atletski sport je i ranije, kod nas bio u zapećku. Novac i uslovi su zaobilazili ovaj bazični sport, po meni, najznačajniji sport-uopšte.
to je rijetka sportska grana gdje vas sudija ne meže oštetiti ili isforsirati. Tu si jak onoliko koliko si spreman da postigneš rezultat u trci, skokovima ili bacanju.
izuzimajući sve savremenija sredstva koja "pomažu" soprtistima da postižu sve bolje rezultate, atletika jeste kraljica sportova a dvije medalje koji su naši sportisti osvojili na proteklom svjetskom prvenstvu su izuzetan istorijski uspijeh. Jačanje atletike na srpskim prostorima jeste samo logična posledica ovog izvanrednog uspijeha.
čestitam.

(среда, 02. окт 2013, 20:26)
anonymous [нерегистровани]

Viktor

N.J. U.S.A.Nazalost kod nas je vredan samo onaj ko donosi novac.

(понедељак, 07. окт 2013, 11:50)
zvezdan [нерегистровани]

samo neka se zna

U senci velikih atleticara upravo stasava generacija JUNIORKI (pre svega) i juniora koji bi mogli na svetskom nivou da pomrse najvecim svetskim silama racun cak i u elitnim disciplinama (400, 800). na zalost cak i nedeljko ne prati dovoljno da bi mogao to da pokrije.
Medjutim u slucaju da se ovoj deci ne pomogne, potrudicemo se da predjemo na liste okolnih saveza i da pocistimo medalje i rezultate i onda jasno i glasno da kazemo javnosti u srbiji da je propustila da podrzi ono sto je daleko vrednije od mnogih kolektivnih sportova koji se zdusno podrzavaju u Srbiji (posebno fudbal).
Ipak mora da bude jasno da je uci u polufinale bilo koje trkacke atletske discipline teze nego osvojiti zlatnu olimpijsku medalju u vaterpolu, odbojci ili ne daj boze fudbalu.
Ne zaboravite da u polufinalu svetskih i evropskih prvenstava trci 24 atleticara (najcesce iz barem 15takd drzava...) recite mi u kom loptackom sportu imate 15 drzava u polufinalu???
E to je konkurencija i to je izvrsnost koja se tu mora dostici samo da bi se izaslo na prvenstvo a kamoli osvojila medalja

(субота, 12. окт 2013, 20:41)
anonymous [нерегистровани]

niste se setili bas svih

A Vera NIkolic?

(субота, 26. окт 2013, 08:57)
Nostra Dam [нерегистровани]

Dinomant

Kada sam pre dve godine govorio da se rađa Srpsko atletsko čudo, malo ko je obratio pažnju a desilo se. Danas Vam kažem, dijamant koji sam sebe brusi bez pomoći države je Dino Dodig-Srpski desetobojac na studijama u Americi. Imamo talentovanu i radnu decu, namamo ASS, to što neki misle da ga imamo, to nije ASS, to je samo iluzija. Branković i društvo samo imaju neverovatnu sreću što je to tako.

(субота, 26. окт 2013, 09:33)
Nostra Dam [нерегистровани]

Dinomant

Kada sam pre dve godine govorio da se rađa Srpsko atletsko čudo, malo ko je obratio pažnju a desilo se. Danas Vam kažem, dijamant koji sam sebe brusi bez pomoći države je Dino Dodig-Srpski desetobojac na studijama u Americi. Imamo talentovanu i radnu decu, nemamo ASS, to što neki misle da ga imamo, to nije ASS, to je samo iluzija. Branković i društvo samo imaju neverovatnu sreću što je to tako.

(четвртак, 28. нов 2013, 22:14)
anonymous [нерегистровани]

sramota nasa

Takva nam je vlast, a i sami Srbi su takvi: setice se tih atleticara tek onda kada se vrate sa takmicenja okiceni nekom medaljom! A kada treba pripremiti potencijalne sampione za takav podvig, e onda se svi redom preve blesavi!

(петак, 03. јан 2014, 00:43)
anonymous [нерегистровани]

a

Brate, nemoj se plasiti. Ima nas sve vise i vise koji smo poceli rekreativno da se bavimo trcanjem / atletikom, da sport cinimo manje vise nacinon zivota, a ne alkohol / droga / pusenje ...

(понедељак, 21. апр 2014, 15:51)
Djuric Milos Trstenik [нерегистровани]

Nasa pamet

Prijatelju sve ti je to tacno sem da se ovi nasi autoriteti ne prave blesavi.Samo da zakljucim i da konstatujem da se oni prave pametni.A zakljucak se sam namece.

(недеља, 11. мај 2014, 11:02)
Glista Sportista [нерегистровани]

sapun je pola zdravlja

Srbi ne vole sport
Srbi vole samo uspeh u sportu
Kakvo je to takmičenje ako zauzmemo 4-to mesto?
Za bronzu ne izlazim pred terasu skupštine grada, a što se tiče Srebra zavisi od koga smo izgubili.