Спорт

Слободан Шаренац, среда, 01. сеп 2010

Кариоке, Фурија и Бандитоси

Захуктава се Светско кошаркашко првенство у Турској. Постаје све занимљивије. САД су се провукле поред Бразила, док је Шпанија забележила и други пораз. Криза или имају неку нову визију како до злата? „Бандитоси“ из Порторика оправдавају свој надимак.

Наслов подсећа на име неке филмске пародије, али главне улоге у овом тексту имају Бразил, Шпанија и Порторико.

Ипак, пре свега тога, како ред налаже, неколико слова о Орловима и Озијима.

Све је више оних који пореде овај светски шампионат са оним из 2002. године у Индијанаполису. Кажу, и тада смо на старту победили Анголу са 50 разлике, а потом доживели пораз, па онда опет лака победа, па пораз и тако онда полако до прижељкиваног злата.

Заборављају да је то давно прошло време, да је тада било актуелно име Југославија, и да су поред Срба у том тиму били и Црногорци. Тај састав је имао Бодирогу, Дивца, Стојаковића, Гуровића, Дробњака, Котуровића и остале. Овај данас има неке нове момке, а колики су реално њихови кошаркашки капацитети сазнаћемо већ за неки дан. А и не бих да се нешто држим тог сценарија, јер по њему нам следује пораз од Аустралије.

Од „Бумерса" смо по медијима ових дана направили „светску велесилу". Опекли смо се много пута од таквих и сличних екипа, па опрез није на одмет.

„Озији" су дошли у Турску прилично неуиграни, чекали су Алекса Марића до последњег минута, имају неколико добрих и искусних кошаркаша, али су екипа којој Србија може да парира.

Из меча у меч играју све боље, а поред Марића и одличног Дејвида Андерсена у први план је искочио омалени плеј Патрик Милс, који је од својих чувара био бржи отприлике колико и чувени јапански воз Шинкансен од оне наше шклопоције која иде Шарганском осмицом.

Међутим наш тим ће напокон бити комплетан. Теодосић је лако на мечу са Јорданом доказао колико нам је недостајао у дуелу са Немцима. Истински вођа овог тима. Наш најефикаснији играч до сада Коста Перовић биће растерећенији јер му у помоћ стиже капитен Крстић. Неће ни Аустралији бити лако.

Пратио сам дуел Турска- Грчка. Очекивао сам више од Хелена. Турци, који пред домаћом публиком играју као у трансу, искористили су све грешке противника, зонском одбраном их доводили неколико пута до лудила, а селектор Тањевић објаснио Казлаускасу да је турска кафа горка уколико се уз то не узме мало и „рахат локума".

Многи једва чекају дуел између САД и Ирана. Спорт или више од тога? Политика! Селектор Крижевски је рекао да има велики респект према противнику, а суперстар Кевин Дурент додао да је ово спорт и да они никако не могу утицати на политику. Дурент је по свему до сада виђеном по квалитету неколико светлосних година испред остатка дрим тима. Гледајући делове утакмица САД против Хрватске и Словеније имао сам утисак да знам име новог светског првака, али после меча са Бразилом нисам више сигуран. Без повређеног Нене Иларија, уз Варежаа који није одиграо ниједан меч, улога лидера додељена је Барбоси и Сплитеру. Штета што Бразил није комплетан.

На утакмици САД- Иран у центру пажње сигурно ће се наћи центар Хамед Хадади, који у Америци зарађује за хлеб играјући за Мемфис. Овај 215 цм високи Иранац није имао специјално добру статистику у НБА, али овде са 22 поена и 10,3 скока просечно делује прилично добро.

А Шпанци? Скриоло је изгубио конце. Три кола два пораза. Овај други уследио је од Литваније која је успела да надокнади заостатак од 15 поена и да на крају победи. Извињавам се Шпанцима што сам их у прошлом тексту оптужио за теорију завере, да су поразом од Француске желели да избегну Амере у полуфиналу. Њима је сада, ипак, њихова мука најтежа. Можда им недостаје Пау Гасол?

Не знам шта ме је натерало да погледам и дуел Порторика и Кине. Како је то „дивља кошарка" била. Све се свело на "трчи и шутирај, па шта буде". Али такав баскет је на крају испао леп за око. Пљуштале су тројке из немогућих позиција, закуцавања и рампе не зна им се број. Кинезе сте већ имали прилике да видите у београдској Арени, а Порториканци имају неколико добрих играча. Предњачи плеј Меврикса Хозе Бареа, уз одлично крило Васала и као стрип тетоважама ишараног Питера Рамоса. Рамос прети да преузме улогу мог омиљеног играча у овом тиму, коју је да сада сасвим сигурно држао крилни центра Денвера, чупавац Реналдо Болкман. Што луђе то боље. Победа против Кине вероватно им значи пролаз у осмину финала. Још да уместо тренера Мануела Синтрона имају правог селектора, а не некога ко се само шетка поред аут линије и с времена на време ухвати за главу, ко зна где би им био крај.

Углавном све обећева добру кошарку. Пратите светски шампионат у Турској.