Култура

Слободан Савић, понедељак, 29. мар 2010

Игре око Стеријиних игара

Од најзначајнијег домаћег позоришног фестивала до куле у магли...

У последње две године Стеријино позорје је променило три директора и четири селектора. И тако се, у најбољој српској традицији, из године у годину настављају игре око идентитета нашег најзначајнијег позоришног фестивала, а да идентитет Стеријиних игара још увек није васпостављен, а када ће - не зна се!

Елем. Чим је недавно, urbi et orbi, обзнањен програм овогодишњег 55. Стеријиног позорја то је намах изазвало праву буру у чаши жабокречине устајале србијанске позоришне и такозване културне јавности. Као и прошле године, одмах се приступило бројању.

Лане су пребројаване представе из београдског круга двојке, па из Војводине, па онда из такозване уже Србије: јужно од Саве и Дунава, и западно од Мораве, односно северно и јужно од српских Атине и Спарте. На крају је, уместо естетике, пресудила географија. Накнадно су у селекцију уврштене још три представе: једна из Београда и две у продукцији позоришта из такозване уже Србије, од којих је једно јужно, а друго западно од Београда. Тако је, прошле године, Позорје било окренуто на све три стране света.

Ове године, међутим, једначина је друкчије постављена. Овако се рачунало: од седам изабраних представа у селекцији националне драме пет су на страним језицима, а само две на српском. Дакле, стране света нису помињане, само језици. Тим поводом неки штампани медији су се вехементно обратили на адресе наших најзначајнијих писаца, редитеља, тетролога, критичара и селектора.

И тако је један од наших најугледнијих драмских писаца, за почетак, назвао Позорје кулом у магли, рекавши да је суштина концепције заправо урушавање фестивала који има традицију дужу од пола века, а потом скренуо пажњу на то да је Стерија доведен у раван са Снуп Догом. Други угледан драмски писац је додао да је то «провинцијална спрдња, настала на гробу некадашњег одличног фестивала који су осмислили људи чији је интелектуални потенцијал био у равни европски интелектуалаца тога доба, а да Позорје сада руже интелектуални гноми и патуљци».

«Троши се велики новац на пропагирање `европејства` и антидраме и истерује се публика из позоришта. Овај провинцијализам наше осредњости не би био сам по себи опасан да није нашао удобно уточиште у Стеријином позорју. Време је да се заустави срозавање угледа Позорја и представа наших аутора» - упозорио је један од наших најугледнијих редитеља.

Укључила се и актуелна селекторка националне драме и изјавила за новине: «Сматрам да је овогодишња продукција српских позоришта једна од најлошијих у последњих неколико година и да је овогодишња селекција Стеријиног позорја, у том смислу, реална слика нашег позоришног живота». Један бивши селектор је томе додао да оваква селекција показује у каквом су стању наше позориште, режија и глума, и запитао се да ли је у питању нови вал национализма који се осећа у коментарима за овогодишњу селекцију Позорја?!

Пре ове својеврсне размене мишљења, председник Управног одбора Стеријиног позорја је поднео оставку. На крају је новопостављени в.д. директора Позорја смирио страсти и унео глас разума: формираћемо Уметничко веће које ће бринути о свим специфичностима овог снажног, а преосетљивог репрезента државе у сфери позоришта - рекао је.

Не липши магарче до зелене траве! На западу ништа ново, на истоку старе приче.

Као најзначајнији домаћи позоришни фестивал, Стеријино позорје се више од деценије урушава све трагајући за новим концептом и идентитетом. У том погледу, и ако је за утеху, оно дели судбину свих значајнијих институција у земљи Србији које се годинама, и систематски, урушавају под окриљем такозване демократизације, транзиције, приватизације и политикантско-партијског отимања око преосталих парчића колача.

Игре идентитета, или идентитет Игара: That is the question now, драги моји Стерија и Хамлете.