Ђорђе Јанковић, уторак, 21. окт 2014

Где енклитикама место је?

Вакернагелово правило. Игноришите једва изговорљиво презиме швајцарског лингвисте. Запамтите само ово: енклитике* иду на друго место у реченици, у индоевропским језицима, па и у српском.

Ослушните вести. Министар Пера Перић изјавио ЈЕ да..., Влада Србије усвојиЋЕ данас одлуку..., или Наша репортерка јавила СЕ из Обреновца, Најновије вести чуЋЕМО од моје колегинице.

Не, нисте ви изгубили осећај за ред речи. Просто — читате реченице српских медијских посленика, граматички неумољивих и лекторском речју неустрашених.

Не мозгајте много, ви тако не говорите. Реченице које бисте природно изрекли не размишљајући о енклитикама — не изгледају као оне горње. Уобичајено би било Кум Пера ЈЕ рекао да долази, Пријатељи мог брата ЋЕ усвојити дете, Најновије вести ЋЕМО чути од Марка. Помоћни глагол свуда долази ИСПРЕД главног глагола. Нико не говори Кум Пера рекао је да долази!

Али ако спадате у новинаре, уреднике и спикере, може се рачунати да имате професионалну и језичку деформацију: верујете да ваша реченица звучи отменије и званичније ако енклитику метнете што даље од њеног почетка.

Е, ту грешите. Енклитикама, начелно, припада друго место у реченици, одмах иза субјекта, објекта или одредбе, шта већ долази на почетку (Пера ЈЕ спавао, Марка ЋЕМО упознати, Сутра БИСМО дошли). Некад енклитика уме чак и да се умеће унутар синтагме, да буде дословно на другом месту, али то чини чешће у разговорном стилу: Наш ЈЕ Пера спавао, Сасвим СМО кратко били тамо...

Од тог главног, неутралног случаја има стотину изузетака, на пример када хоћете да стилски онеобичите свој израз: Још исте године отпочела ЈЕ градња великог моста на Дрини, или да направите драмску паузу: А партизан — истргне СЕ из њених чељусти. Одступа се и када енклитика долази иза дужег израза коме следи пауза у говору, јер нема на шта испред себе да се наслони: Перин добар друг из младих дана | дошао ЈЕ јуче.

Ово последње се занемарује и након педесет и више година нормативних опомена. И даље наилазимо на је које виси ни небу ни на земљи: Јавна расправа о Нацрту закона о изменама и допунама Закона о планирању и изградњи — ЈЕ у току. Око 150 станова у београдском насељу Степа Степановић" ЈЕ на снижењу. Главна измена, каже министарка Кори Удовички, ЈЕ то да минули рад неће моћи да се преноси. Свуда треба енклитику ставити иза следеће речи или је претворити у пуни, акцентовани облик: јесте.

Али — да се вратим теми — то су све посебни случајеви. Ви заувек упамтите макар основно: енклитику сместите тамо где бисте је у говору спонтано изговорили у реченици, а не што даље од почетка.

Ево како се то погрешно ради у нашој кући:

Папа Фрања у посети је Тирани. Спасавање Џакарте коштаће 40 милијарди долара. Премијер Вучић рекао је да је са шеиком разговарао о пројектима. Милош Теодосић један је од петорице најбољих на шампионату. Шверцовање у ГСП-у биће прекршај. Влада Србије усвојила је предлог закона. Наша екипа била је на лицу места. Више о томе чућемо од колегинице с терена. Стеван Синђелић биће сахрањен сутра у 14 ч. Норвешке новчанице могле су овако да изгледају. Корисници социјалне помоћи мораће да раде.

Ако вам је до језичке гимнастике (а не бисте ово читали да није), вратите се на претходни пасус и сваку енклитику преместите за једно место уназад. Папа Фрања је у посети Албанији... Е тако, лакше се дише.

Зашто тако пишу? Нико не зна. Исправљам место енклитике, објашњавам, цртам  ~ (знак за инверзију) — помоћи нема.

Онда уздахнем, разменим неколико снуждених погледа са студијом Ред речи у реченици Љубомира Поповића. Ја њој: „Куку“, она мени: „Авај“. Не помаже ни наука, ни истраживање језичког корпуса, ни поуздани закључци са страна 283 и 331: „Енклитике показују антиципативну тенденцију — тј. тенденцију да се распоређују не иза глагола (са којим су лексички, морфолошки или синтаксички везане), него иза почетка или бар близу почетка реченице“, „Одвајање енклитике од почетне синтагме, бар ако ова није јако развијена, представља факултативну појаву“... С узалудним аргументима у рукама, посежем за законом. Вадим из фиоке одлуку Одбора за стандардизацију српског језика: „Енклитикa у нaчeлу дoлaзи нa другo мeстo у рeчeници, пoслe првe нaглaшeнe рeчи, oднoснo после првe синтaгмe“ и подвлачим недвосмислену нормативну забрану реченице *Наш професор добар је човек. Саберем се, па све из почетка. За компјутер. Ја померим, они врате. Ја померим, они врате.

Бескрајан пркосни круг. У њему, енклитика.

Али — ћераћемо се још.

 

 

*Подсетник: Енклитике су оне мале, најчешће помоћне речи, које се не акцентују посебно, него заједно са речју иза које стоје, на пример: МИлан је | ДОшао | КУћи; ВИдео сам их | ЈУче.

број коментара 2 пошаљи коментар
(уторак, 28. окт 2014, 09:47)
Milivoje [нерегистровани]

ero

Лепо речено! Потребно је више оваквих текстова.

(уторак, 28. окт 2014, 11:17)
anonymous [нерегистровани]

Да али

Место енкликтикама је тамо где чланак вели када је реченица део веће целине.Међутим, није потпуно неисправно преместити енкликтику ради наглашавања. Ипак, у писаном облику, не треба тек да се подразумева зарез."Влада Србије, усвојила је предлог закона.""Наш професор, добар је човек.""Норвешке новчанице, могле су овако да изгледају."Али опет, у насловима нема интерпункције.Отуда сво скраћење.У суштини се овим измештајем наглашава радња, поготову ако радња или глагол већ јасније сугерише субјекат.Као тест, енкликтика у оваквим случајевима врло често може да се изостави, реченица пребаци у пасивну или читав глагол изостави."Влада Србије, усвојила предлог закона.""Усвојен предлог закона.""Више о томе, од наше колегинице са терена."Оваквим наглашавањем се реченици даје осећај потпуности, завршености, јер она није део какве целине, стоји сама за себе као наслов, као вест, и циљ јој је да привуче пажњу, да буде необична.Отуда инверзија.У говору, опет, као у реченици "Корисници социјалне помоћи, мораће да раде."из контекста је јасно о коме је реч све и да реченица гласи "Мораће да раде".Информација о субјекату тиме постаје мање значајна од радње, па се радња премештањем енкликтике наглашава.Не само то. Инверзијом се овде постиже ефекат изненађења. "Корисници социјалне помоћи (нажалост) мораће да раде(!)"

Вест је обично нешто ново, необично, отуда и необична структура реченице.Наравно, једно је упутно коришћење нестандардних конструкција, а друго неконтролисан стилски манир коришћен збрда здола.У примерима:"Милош Теодосић један је од петорице најбољих на шампионату."Овде јасно жели да се истакне реч "један", док у случају "Премијер Вучић рекао је да је са шеиком разговарао о пројектима." остаје нејасно чему инверзија, јер није јасно шта се наглашава и у ком смеру реченица тече:"рекао је" тако добија призвук "бранио се", "тврдио је", "потврдио је", а тек призвук није циљ нити инверзије нити вести, осим ако се не ради о неком ћутологу па вест постаје и то када о чему проговори.