Анђелка Роксандић, петак, 14. јун 2013

Културна транзиција или шта нам треба, шта нам фали

Сањала сам да сам била у затвору. Били смо слободни да се крећемо, дружимо се, играмо, певамо. Интересантно, све је било обојено у ружичасто – да би нам олакшало боравак. Ипак, осећали смо да нисмо слободни.

Снови су, кажу, пројекција, наших размишљања и онога што нам се догађа током дана. Овакве моје снове произвела је промена канала претходног дана.

У потрази за квалитетним садржајем који ће ме разонодити и опустити, наилазим на ријалити емисије. Мењам канал. Турска сапуница. Мењам канал. Емисија „ко зна да пева". Мењам канал. „Певачица" са пачјим кљуном и силиконским попрсјем почиње да пева. О, не, то је све само не певање! Не зна да пева, али има „харизму"... Снашла се. Како? Ма, није важно, путем родбинских или политичких веза, или некако другачије, уопште није битно. Важно је само то да је она ту, у ударној недељној емисији и да „пева" – зато што „народ то воли".

А ко су људи који желе да преко ноћи постану звезде? Шта они желе од свог живота? Треба им пречица до популарности и успеха како би изашли из кризе у којој се већина народа налази већ годинама?! Да(в)нашња слика Србије, нажалост.                              

Све то подсетило ме је на гостовање професора Брборића, који је показао неке натписе које је видео и забележио по Србији. Ми се, наравно, смејемо кадa их видимо, али жалосно је, у ствари, јер свако од нас може видети бар по један такав натпис на путу до школе, факултета, посла. Још жалосније је што држава не предузима ништа како би се такво стање поправило, што се видело на примеру полагања прошлогодишње мале матуре.

Каква је веза поменутих емисија и натписа, запитаће се неко. Па, толика да је то стање духа нације, а и разлог да се нa пријемном испиту за факултет појави питање о  познавању турбо-фолк музике.

Да ли мени треба да буде непријатно ако у друштву неко говори о ликовима из неког ријалитија, мени непознатим?! Чула сам негде податак да један ријалити у Србији прати милион људи! Коментар не треба да износим, то довољно говори о стању духа нације!

Шта људи, у ствари, траже у таквим програмима, шта је то што им је потребно/треба? Слобода? Има ли слобода везе са ријалити емисијама? Требало би да размислимо шта је слобода за свакога од нас, шта треба да радимо да бисмо добили своје парче слободе. Шта свако од нас треба да учини да би био слободан? Да, да учини сам, да дела, јер само својом вољом, радом и умећем човек постаје слободан.

Фантастичан пример „ослобађања" могли смо видети на недавном концерту који је приредио Сања Илић у Нишу.

А да бисмо уопште имали идеју шта и како чинити, ипак, требамо знање, као што рече Доситеј Обрадовић: „Школе, школе, а не звона и прапорци." А онда, viva la vita – живео живот!

*Треба знати. Глагол требати употребљава се безлично ако је у споју с глаголом, (у значењу „потребно је, нужно је, ваља"): Да ли мени треба да буде непријатно... Коментар не треба да износим, то довољно говори о стању духа нације! Требало би да размислимо шта је слобода за свакога од нас, шта треба да радимо да бисмо добили своје парче слободе. Шта свако од нас треба да учини да би био слободан?

Ако нема другог глагола, требати се мења нормално кроз сва лица (у значењу „бити потребан, имати потребу за чим"), с тим што разликујемо два случаја: 1. Субјекат глагола може бити оно што је потребно: Треба им пречица до популарности и успеха како би изашли из кризе у којој се већина народа налази већ годинама?! А шта људи, у ствари, траже у таквим програмима, шта је то што им је потребно/треба? – 2. Субјекат може бити онај коме или оно чему је што потребно (у том случају глагол требати постаје прелазан): А да бисмо уопште имали идеју шта и како чинити, ипак, требамо знање... Таква конструкција необична је у српском језику, мада није неправилна. У том случају боље је: Ипак, треба нам знање./Ипак, потребно нам је знање.

У односним реченицама као Ево имена људи који су требали да дођу, погрешан је лични облик су требали, али не би ваљало ни „који је требало да дођу", јер се не слаже са субјектом у множини (напомена: под субјектом се подразумева односна заменица који). У таквом случају једини излаз је да се требати замени неким другим глаголом, нпр. морати, имати итд. (мада постоји разлика у значењу).

Напомена: У крајњем случају, морамо допустити и личне облике глагола требати када је овај у прошлом времену (или кондиционалу) и када му субјекат претходи: Ми нисмо требали да говоримо, али ипак смо говорили. Ово није правило већ изузетак и прибегаваћемо му само онда када нема никакве могућности да се употреби безлична конструкција.

број коментара 6 пошаљи коментар
(недеља, 16. јун 2013, 21:53)
Пеђа из Новог Сада [нерегистровани]

Свака част

Свака част на коментару. Ако смем да изнесем своје мишљење, ријалитији су колективна патологија. Масу збрда - здола или по сумњивој популарности скупљених људи стрпаш заједно, да их још већа и доконија маса месецима гледа и гласа ко је ту "најбољи". Да се човек запита ко је ту најлуђи: учесници, публика, или они који су "осмислили" такве програме.
А против ширења популарности турбо-фолка нудим проверен метод: моја деца иду у КУД. Ни они, ни било ко од деце која тамо иду не слуша то.

(четвртак, 20. јун 2013, 15:31)
anonymous [нерегистровани]

Sta nam fali?

Kod nas u Svedskoj, koliko moja malenkost zna ne postoji vise program tipa "Veliki Brat" ili slicni reality programi. A sta nam fali?- fali nam u samoj naciji nacionalne svijesti i razumijevanja jednih prema drugima i to u samom nacionalnom nukleusu.

Iznio sam samo moje iskreno misljenje sa ciljem da ne uvrijedim bilo koga.

S`postovanjem

/Nebojsa

(субота, 29. јун 2013, 14:41)
pretplarnik "javnog" servisa [нерегистровани]

Kad jaganjci utihnu

Draga, postovana gospodjo, besmisleno je komentarisati nesto cije postojanje ignorisemo!

(уторак, 02. јул 2013, 10:00)
Лазар [нерегистровани]

Дилема

Увек застанем у мислима пре него што изговорим реченицу у којој ћу употребити глагол "требати", размишљајући у чему је разлика између: треба да и требало би да.
Ријалити програми су постали део живот. До пре 5, 6 година нису постојали код нас, али како су се развијали на западу, тако су и овде. Ваљда то важи са све новотарије. Надам се само да ће нестати као што су нестале и неке друге ствари.

(среда, 03. јул 2013, 22:11)
anonymous [нерегистровани]

Sta nam fali

Fali nam svest i hrabrost da se oslobodimo "VELIKOG BRATA",koji predstavlja sljam ove ,u svakom pogledu, kriminalne epohe i sljama politickog koji svetom vlada !

(понедељак, 22. јул 2013, 13:05)
anonymous [нерегистровани]

@ A sta nam fali?

Svaka Vam cast za komentar!