Анђелка Роксандић, понедељак, 25. мар 2013

Између родне равноправности и родне осетљивости

Прошao je Дан жена, неки цветови су можда увели, неки ће трајати дуже. А ако поклон, пак, није био цвет можда ће трајати и до следећег 8. марта. Али шта је са правима жена? Да ли се њих сетимо само тог дана или су нам нека питања присутна свакодневно? Колико је вредно оно за шта се боримо?

Осми март је дан побуне радних жена против кухињске робије. Реци „не" угњетавању и празнини духа рада у домаћинству. Такву боју је некада имао Међународни дан жена. Колико смо одмакли од таквог схватања? Колико су жене данас равноправне са мушкарцима – да ли жена и мушкарац истог степена образовања на истом радном месту имају исту плату?!

Пошто је језик не само лингвистичко већ и политичко питање, осврнимо се овде само на лингвистику, а политику оставимо политичарима. Посебно су занимљиви називи занимања.

Употреба именица мушког рода за жене не мора да значи и друштвену дискриминацију, а исто тако, употреба назива звања и занимања у женском роду не значи да ће положај жена у друштву бити бољи. Постоје, пак, мишљења да се жена, употребом граматичког женског рода, идентификује као актер(ка) у друштву и да је то чини „социјално видљивом".

У лингвистици постоји категорија маркираности. Немаркирани члан неке опозиције сматра се основним, неутралним и обухватнијим од маркираног. У овом случају, то су именице мушког рода. Када кажемо: Она је професор, мислимо, свакако, на жену, али смо употребили именицу мушког рода (која обухвата и жену и мушкарца који се баве професорским послом).

Маркирани члан одликује се присуством одређеног значењског обележја којим је прецизирана граница његове употребе. Значи, маркирана би била именица женског рода у примеру: Она је професорка.

Зашто је овде потребно нагласити да је реч о жени? Када употребимо именицу мушког рода, професор, то може значити чак и већи углед у друштву (обично мислимо на професора на вишој школи или факултету), а ако смо рекли да је она професорка, то се може односити на занимање у средњој или основној школи.

Шта је са осталим занимањима?

Навикли смо већ на новинарке, председнице, државне секретарке (секратарица је занимање нижег ранга), министарке.

Докторка се употребљава за лекарку. То је назив занимања и ту је употреба женског рода легитимна. Али звање ћемо увек употребити у мушком роду, па ће жена која је докторирала економију, физику или неку другу науку бити: доктор економије, доктор физике итд.

Међутим, списак речи од којих је теже направити именицу у женском роду је поприличан. То су, пре свега, именице на -ац: борац, ватрогасац, поморац, купац, ловац, затим оне типа експерт, потомак, војник, педагог, драматург, хирург. А ког је рода кукавица? Граматички женског (деклинира се као именица женског рода), а може означавати и мушкарца (да, има и таквих!) и жену.

Можда ћемо се временом навићи на психолошкиње, социолошкиње и сличне изведенице на -лог , или можда психологиње, социологиње (и једна и друга варијанта звуче рогобатно!). Али, како бисмо направили именице женског рода од именица мушког рода на : пословођа, књиговођа, дрвосеча? И да ли је уопште потребно наглашавање женског рода у називима неких занимања: астрономкиња, астролошкиња, диригенткиња, руководитељка, инжењерка, адвокатица, с обзиром на то да се мушки род односи и на жене и на мушкарце?

Облик исказан именицом за занимање граматички мушког рода није полно окарактерисан, неутралан је (немаркиран) и никога не вређа. А рећи да је жена извршни директор (а не извршна директорка!) не умањује њен утицај у друштву тј. послу који обавља.

Девојчице, девојке, жене, срећан вам сваки дан у години, јер сваки дан је ваш дан – мушкарци су постали пажљивији према вама а сматрају вас, истовремено, себи једнакима. Зар сумњате да је тако?!

P.S. Разлика, ипак, постоји – само жена може бити мајка!

број коментара 6 пошаљи коментар
(среда, 27. мар 2013, 08:02)
Jelena [нерегистровани]

Žene

Žena je ženi najveći neprijatelj zato i nisu uspele da se izbore za ravnopravnost. Sad pored toga sto rade na poslu 8 sati dnevno onda dodju i kuci pa nastavljaju sa kućnim poslovima, dok muškarci rade samo na poslu, ali to smo im mi dozvolile,nisu muškarci krivi, a i kad rode mušku decu uče ih da ne rade "ženske" poslove pa nam posle djavo kriv.

(среда, 27. мар 2013, 15:02)
anonymous [нерегистровани]

Kakva ravnopravnost

Pa vi zene imate sve sto hocete. Jel imate slobodu, imate, jel imate posao, imate, jeste radite u kuhinji, jer to je takav raspored. Zasto vekovima mnoge stvari hocete da prebacite nama da smo neki negativci, tipa tucemo vas i da ne nabrajam jos neke stvari. To nije lepo od vas zena. I budite iskrene, pa kazite, jeste bog nam je dao sposobnost da radjamo decu, i zensku i musku. Dao je ljudima beskonacnu ljubav, jer kada ima ljubavi, nema potrebe za novcem i glupostima (tako je bilo u nekoj proslosti). I jos jedna stvar, da se razumemo, zasto zene gaje mrznju prema svim muskarcima?. Shvatam ima raznih budala u danasnje vreme, i neko vas udari i dese se lose stvari, ali mrzite tog pojedinca nemojte odmah sve kolektivno, bez razmisljanja. Ja vas zene ne diram, ne tucem, ne jurim kao psihopata iz horor filmova, ali vas opet sve kolektivno volim, jer vi ste takodje kceri nekih oceva koji su sada stari ljudi, i ja uvek polazim od toga sta bi se desilo danas sutra da neki dripac meni dira kcerku.

(четвртак, 28. мар 2013, 11:41)
anonymous [нерегистровани]

(NE)Ravnopravnost

A zašto su muškarci toliko ponosni pa ne žele da rade tzv. ''ženske poslove''?
Šta je to strašno ako muškarac usisa, opere sudove, obriše prašinu, itd? Znači, mi žene treba da radimo na poslu, u kući, da čuvamo decu, a muškarci sve 4 u vis?
Pa gde je tu ravnopravnost? :D

(недеља, 31. мар 2013, 23:33)
anonymous [нерегистровани]

Нисам феминиста

Е па мени, као мушкарцу, апсолутно није проблем да усисам, оперем судове, обришем прашину или спремим ручак. Нешто због тога што живим сам, а и зато што не робујем тим предрасудама типа "није мој/јесте мој посао". У детињству су ме учили да када су одређени послови у питању нема "твоје/моје" или "то је за жене/то је за мушкарце". Када се жени на положају лично обраћам "докторка, директорка, професорка, итд." онда их називам у одговарајућем роду (под условом да реч није рогобатна), али увек кажем "она је доктор/директор/правник" јер у томе апсолутно не видим никакву дискриминацију. То што у Америци феминисткиње дивљају па иду чак до Фројда и Лакана, верујем да то не треба да има апсолутно никакве везе са женом европског поднебља. Америка и Енглеска су и овако најсуровији облик патријархата западне цивилизације.

(уторак, 02. апр 2013, 18:12)
Stevan [нерегистровани]

Cestitke

Gospođice/gospođo Roksandić,
ja Vam od srca čestitam! Kao muškarac, vrlo je teško dotaći se takve teme, a ne ispasti takozvani šovinista. Dva primera oprečne lingvističke ideologije su engleski i nemački jezik. Engleski koji koristi za gotovo sva zanimanja muške izraze i nemački koji skoro bez izuzetka ima muške i ženske nazive. Ne znam zašto ne bismo zadržali raznolikost i identitet svoga jezika zadržavši sve navedene primere: poslovođa, profesor, doktor, sudija, ali i čistač i čistačica i sekretar i sekretarica?
Stoga još jednom sve čestitke na realnom i korektnom mišljenju!
Naš jezik je naš jezik i kao takav je živ i po meni je najpogrešnije menjati ga pod prisilom, kao što se to radi u pojedinim zemljama našeg regiona. Po meni je to skrnavljenje jezika, koje nikako ne doprinosi - čak i odmaže - ostvarivanju prave rodne ravnopravnosti.

(уторак, 02. апр 2013, 21:28)
anonymous [нерегистровани]

Čujmo, čujmo

Kao književni prevodilac, potpuno se slažem s vama. Ne vidim razloga da silom ružimo naš jezik rogobatnim izrazima.