Друштво

Бојан Бркић, среда, 09. дец 2009

Нек је само све по закону

Ту су параграфи па заграби нек исто је и ђаволу и ђакону. (Ђ. Балашевић)

Јутрос ме у шест сати буди телефон. Зову колеге из Би Би Си-ја у Москви и моле ме да за њихов јутарњи програм на руском језику прокоментаришем казну коју је платио наш председник због испијања шампањца на фудбалској утакмици. Питам их одакле им идеја да о томе извештавају. Кажу из централе у Лондону а централа чула из немачких медија. Ух, каква светска вест! Ајд' добро, шта вас занима? Питају да ли је реч о политичком обрачуну са председником или функционисању правне државе које не би било могуће у време Слободана Милошевића.

Ма јок бре људи, него у Србији почела сезона празника а тад Срби воле да се забављају, иду на вашаре, збијају шале, па неку засоле више неку мање. Ова се на сасвим срећан начин измакла контроли.

А шта друго да им кажем?

Да им причам да је то одраз беспрекорног функционисања правне државе, лагао бих а новинари то не смеју, зар не!?

Да покушавам у рано јутро да им објашњавам како смо направили закон да бисмо спречили младе фудбалске хулигане да се, отровани алкохолом, бију с полицијом, пале стадион, демолирају град и боду се ножевима а онда га „применили" (тачније обесмилили и исмејали) на шефа државе који је сасвим културно лизнуо шампањац да прослави победу репрезентације.

А онда се неко сетио да би се на овом примеру могло доказивати недоказиво - да је у Србији закон исти за све. И ријалити шоу „Код судије за прекршаје" могао је да почне. И у њему су уживали сви, и грађани скрушени и покорни изведени пред лице правде, и судије, и ми, циркуска публика. И не кривим никога. Стварно је, ако се не удубљујете, било забавно. Само би човек који нема смисао за хумор остао озбиљан. Неуспех да докучи хумористичност тренутка једино бих можда могао да опростим Инсајдерки Бранкци, којој су, за време наше забаве, они због којих је поменути закон написан претили смрћу.

Да су ме звали неки други Енглези, рецимо аутори „Монти Пајтоновог летећег циркуса" објашњавао бих им све ово. Они имају нос за такве бизарности. Вероватно би добили инспирацију. Већ видим њихов скеч у којем специјалци у шпилхознама хапсе и пребијају лорда чувара краљевог печата зато што је испуштањем метана и осталих гасова стаклене баште, а после обилне порције пасуља, прекршио Међународни споразум о емисији штетних гасова и спречавању глобалног загревања.

Али пошто нису Пајтоновци него неки смртно озбиљни новинари, боље је овако. Они не би схватили како то да ми у Србији вечито кукамо како хоћемо озбиљну државу а не пропуштамо ни једну једину прилику да је исмејемо и понизимо. И ми њу, и она сама себе.