Друштво

Друштво Горислав Папић* Зоран Станојевић* Ивана Милорадовић* Наташа Дракулић* Наташа Мијушковић* Биљана Јовичић Бојан Бркић Владимир Банић Ивана Миљковић Иванка Радовић Наташа Миљковић Ненад Љ. Стефановић Радован Пантовић Култура Живот Спорт

Бојан Бркић, субота, 20. дец 2008

Жив дран неодран

Управо сам регистровао ауто. И сада се пушим од беса као и сваки пут када истресем гомилу новца за нешто а не знам за шта.

За шта тачно плаћам 17 и по хиљада динара када хоћу држави да пријавим да ћу и у наредних годину дана возити свој 18 година стар Ситроен од 1350 кубика? Једина ставка коју разумем је осигурање. Али таксе, административне таксе, доприноси за путеве???!!! За то плаћам порез, свакога дана у години. И тај порез није мали. Мали оглед. Понекад бележим цене у продавницама када сам у иностранству. При руци су ми белешке из Америке.

	СРБИЈА	САД
Говедина (просек)	550 дин/кг	655 дин/кг
Млеко	65 дин/л	58 дин/л *
Јестиво уље	111 дин/л	154 дин/л *
бензин	81 дин/л	27 дин/л
УКУПНО	807 дин	894 дин
Порез	145, 26 дин	71, 52 дин

* бележио сам мала паковања од литар која су најскупља и нико их не купује, купују велика паковања од галона у којима је литар још јефтинији.

Да појасним. У Србији је ПДВ 18%. У Америци ПДВ не постоји. Постоји тзв. продајни порез који је од државе до државе између 4% и  8% (у Вашингтону га и нема). У табели сам рачунао највиших 8%.

Као што се види, када седне у ауто, оде у продавницу, купи кило јунетине, литар млека и литар уља и притом потроши литар бензина, Американац држави да двоструко мање новца него неко ко то исто уради у Србији.  Знам, тамо су већи порези на приход грађана али ако, као просечан Србин, зарађујете мало, и ту ћете се провући.

Циљ овог огледа није да поредим српску и америчку државу, врло добро су ми познати недостаци њихове. Само сам хтео да покажем да порез који ми плаћамо није толико мали да не бисмо могли да за тај новац очекујемо више од државе. Напротив. A шта ми добијамо тиме што свакога дана све што купимо плаћамо 18% скупље?

Неки добијају једанаест хиљада евра бонуса поврх плате од неколико хиљада евра. Ми остали добијамо парламент који се „разболи" на други дан светог Николе и који у просеку усваја један закон месечно (од неколико хиљада аката који нам требају за ЕУ).

На свакодневном плану не добијамо готово ништа. Када год нам затреба држава, морамо додатно да је платимо, као да не плаћамо порез уопште (овде у частан изузетак убрајам здравствену заштиту која, уз све недостатке, много значи и нађе нам се и посебно је плаћамо). Сваки улазак у полицијску станицу кошта неколико стотина динара административне таксе. Лупање печата на уговор недавно су ми у суду наплатили пет и по хиљада динара. Мојој другарици је недавно умро отац и морала је да плати тридесет хиљада динара да би могао да се отвори покојников тестамент. Тридетест хиљада је једна просечна плата у Србији. Најскупља регистрација возила у Европи је у Данској где се, између осталог, плаћа 220 евра доприноса за путеве. Колико је процената 220 евра од њихове просечне плате?

Звао сам пријатеља у Америци да га питам колико га кошта да региструје ауто. 40 долара, не рачунајући осигурање које плаћа заједно са животним, здравственим и свим осталим, небитно...

И не стоји у реду сатима у полицијској станици већ то заврши провлачењем картице кроз апарат у Ауто клубу. Ја сам за своју регистрацију у полицијској шалтер сали без столице, прозора и ваздуха стајао и чекао два сата и двадесет минута.

Чак и ако бих пристао да разумем да порез не може да се растегне на пензије, спољне дугове и све остале дажбине које нормалан свет другачије плаћа а за шта, ајд да кажемо, актуелна влада није крива, не желим да разумем недостатак поштовања према свеже одраном пореском обвезнику које би се очитавало у мало јефтиних, чисто техничких бирократских реформи.

коментари

број коментара 46 | пошаљи коментар