Ивана Милорадовић, субота, 23. мар 2013

Смрт у кади

Борис Березовски пронађен је мртав у кади. Као римски стоик Сенека или француски револуционар Мара или Френки Пентанђели у другом делу филмског ремекдела ”Кум”. Ако желимо да тражимо симболичну везу, наћићемо је у сва три примера.

Светски медији јављају да је Борис Березовски пронађен мртав на свом имању у британској грофовији Сари. Пронађен је мртав у кади. Као римски стоик Сенека или француски револуционар Мара или Френки Пентанђели у другом делу филмског ремекдела ”Кум”. Ако желимо да тражимо симболичну везу, наћићемо је у сва три примера. 

Сенека: Борис Березовски није био типични совјетски тајкун. Није одговарао стереотипу из америчких филмова у којима руски тајкуни личе на бивше телохранитеље  са сумњиво малим бројем сивих ћелија. Био је математичар и програмер, а да би то постао у Совјетском Савезу морао је да прође школовање, које изискује стоицизам пред којим би и Сенека занемео. Да није дошло до распада Совјетског Савеза, Березовски би данас вероватно био професор у пензији са гомилом научних радова за собом.

Френки Пентађели: Међутим, бурни дани краја осамедесетих година прошлог века збрисали су совјетску свакодневицу где су правила била јасно зацртана. Настало је доба хаоса у којем се Березовски појавио у сасвим новом руху - продавца половних аутомобила. Кажу да је његово богатство, које се у једном тренутку процењивало на чак 3 милијарде долара, засновано на препродавању половних Мерцедеса и руских аутомобила. Новац се гомилао, а са њим и апетити. Березовски је ускоро постао нафтни, а потом и медијски могул. Све то уз прећутни благослов тадашњег руског председника Бориса Јељцина. За Березовског, деведесете године прошлог века биле су златно доба. За барем 90 одсто грађана Русије, то је време несигурности и беде. Ја ћу га се сећати по сцени испред једне станице метроа у Москви где сам 1996. године гледала  прослављену руску оперску певачицу у пензији како на снегу и хладноћи, у отрцаном позоришном костиму, пева арије и нада се да ће јој неко уделити по коју рубљу. Или барем копејку.

Мара: 21. век није био  благонаклон према нафтном олигарху. У Кремљ се уселио нови председник. Владимир Владимирович Путин и Борис Абрамович Березовски нису се нашли. Први је остао неимпресиониран моћи, коју је овај други дотле нагомилао. Други је првом спочитавао ауторитарне тенденције и антисемитизам. Епилог личи на холивудски блокбастер: док му медијско царство нестаје у пламену торња Останкино, Березовски одлази у добровољно изгнанство у Велику Британију. Одатле га пут води низбрдо. Његови позиви на рушење власти у Кремљу губе снагу док пређу хиљаде километара од Лондона до куће. Паралелно, осипа се и његова финансијска империја. Није му лако ни међу Енглезима. У Британији, Березовски је покушао да докаже да га је некадашњи протеже, власник Челсија Роман Абрамович приморао да му за будзашто прода акције у Сибњефту. Пресуђујући у корист другог руског тајкуна, Трговински суд у Лондону описао је Березовског као ”неприхватљиво непоузданог сведока”.  Истовремено, судске тужбе против њега у мајци Русији су се гомилале. И најзад, како то већ била када све крене низбрдо, и бивша супруга затражила је део његовог царства. Поново судови и поново пораз.

Да ли се човек, који је себе сматрао довољно моћним да сруши Владимира Путина, убио како се не би суочио са банкротством? Или зато што се осећао као одбачени револуционар? Још је рано давати судове о томе. Смрт Березовског на западу ће многима послужити као окидач да у сопственој машти исконструишу сценарио достојан серијала о Бонду. Међутим, његов животни пут, чини се, потврђује стару тезу – да нико не може да буде и тајкун, и политичар.

број коментара 0 пошаљи коментар