Читај ми!

Тежина мамурлука не зависи само од тога колико сте попили

После доброг ноћног провода неће вас изненадити то што ћете се наредног јутра пробудити мамурни, али ће вас сигурно изненадити то што ваши пријатељи немају исти проблем. Некима ће бити горе, некима боље, а неки (ако имају среће) можда неће осетити никакве последице због прекомерне количине алкохола.

У истраживањима, мамурлук се мери на скали од 0 до 11 (нула значи да нема последица, а десет је изузетно тежак мамурлук). Доктор Грејг Ган, професор психологије на Универзитету у Бристолу, спровео је истраживање у коме су испитаници мамурлук оцењивали од један (веома благ) до осам (тежак) – док су нека друга истраживања дошла до података да пет одсто људи  нема мамурлук.

Зашто се не осећамо сви исто иако смо исто попили? Очигледно да количина алкохола није једини критеријум. Истраживачи сада настоје да истраже различите биолошке и психолошке механизме који би могли да утичу на тежину мамурлука.

Биолошки механизми

Нека истраживања указују да људи са варијацијом гена АЛДХ2 пријављују да имају тежак мамурлук.

Када конзумирамо алкохол, ензим дехидрогеназе га разлаже у ацеталдехид – протеин важан за појаву симптома мамурлука. Међутим, варијанта гена АЛДХ2 ограничава разградњу ацеталдехида, што доводи до већег накупљања протеина – самим тим и до израженијих симптома мамурлука.

Старост и пол, такође, могу утицати на начин на који се доживљава мамурлук. Недавна онлајн анкета, спроведена у Холандији, на узорку од 761 конзумента алкохола, открила је да тежина мамурлука опада са годинама, чак и када се прилагоди количина алкохола.

Занимљиво је да су аутори установили разлике у тежини мамурлука између мушкараца и жена. Ове полне разлике биле су веће код млађих особа које пију, при чему су млади (од 18 до 25 година) мушкарци углавном пријављивали тежи мамурлук него младе жене које пију. Међутим, тренутно није познато зашто постоје ове разлике.

Психолошки фактори

Одређене психолошке особине могу бити повезане са начином на који се мамурлук доживљава – укључујући анксиозност, депресију, нивое стреса, па чак и црте личности.

Ранија истраживања су указивала да степен неуротицизма, веома честа црта личности, може предвидети тежину мамурлука. Међутим, недавно је ова претпоставка оспорена резултатима друге студије која није пронашла везу између мамурлука и ове црте личности.

Ово је донекле изненађујуће, ако се има у виду да је екстровертност (особина личности коју обично карактерише друштвеност и дружељубивост) позитивно повезана са конзумирањем алкохола код студената – иако се чини да није повезана са горим мамурлуком. Упркос доказима да је чешће опијање повезано са озбиљнијим мамурлуком.

Анксиозност, депресија и стрес су, такође, повезани са озбиљнијим мамурлуком. Свако од ових расположења повезано је са „негативном пристрасношћу“ – склоношћу да се свет тумачи у негативном светлу. Резултати до којих је дошао професор Ган показују да су, због мамурлука, људи склони негативно да тумаче свет. Мамурлук може да погорша ову негативну пристрасност, што доводи до тога да се неки људи осећају горе од других.

Одбрамбени механизми

Могуће је да и начин на који подносимо неповољне ситуације утиче на то како доживљавамо мамурлук.

Истраживања показују да људи са ниским прагом осетљивости на бол пријављују озбиљнији мамурлук – што упућује на закључак да се фокусирају на негативне симптоме и да их можда пренаглашавају. И друге студије су, такође, показале да људи који имају склоност да се носе са проблемима тако што их игноришу или негирају, обично доживљавају тежи мамурлук.

Регулација емоција је још један кључни психолошки механизам који нам помаже да се носимо са тешким ситуацијама и да боље реагујемо на емоционална искуства. Занимљиво је да, иако људи који су мамурни пријављују да им је теже да регулишу емоције, то можда није случај – јер истраживање показује да су учесници подједнако способни да контролишу свој емоционални одговор у поређењу са онима који нису били мамурни. То би могло да значи да људи бирају лакше (али мање ефикасне) регулаторне стратегије током мамурлука – као што је избегавање осећања кривице или срама. Али ово тек треба да се утврди.

Шта можемо да урадимо?

Иако су истраживачи можда идентификовали неколико природних једињења која могу ублажити свеукупне симптоме мамурлука, и даље су потребна нова истраживања како би се утврдило да ли их треба препоручити за лечење. У међувремену, на вама је да одредите најбољу стратегију да се изборите са мамурлуком.

Али једна студија показује да би стратегија коју студенти обично користе како би се изборили са мамурлуком – „заједничком патњом“ и везивањем за своја искуства - могла бити од помоћи у ублажавању бар неких негативних емоционалних ефеката мамурлука. Брига о сопственом личном благостању уопштено и проналажење бољих стратегија за смањење нивоа стреса и усвајање бољих одбрамбених механизама такође вам могу помоћи да лакше поднесете негативне последице мамурлука.

Мада, наравно, ако заиста желите да избегнете мамурлук, увек можете изабрати безалкохолне напитке.   

Број коментара 2

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

петак, 29. март 2024.
22° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво