Читај ми!

Црногорски смочани качамак – кад се припрема бој се бије

Традиционално црногорско јело, веома хранљиво и укусно, али и калорично. Јело које обавезно морате пробати кад се нађете у Црној Гори. Важи правило да нема доброг качамака док се домаћица не презноји док га кува. Осим брашна, кромпира, сира и кајмака, за припрему качамака треба вам дрвени качамар којим ћете га тући. Традиционални штос је да га ударите 365 пута!

Црногорски смочани качамак – кад се припрема бој се бије Црногорски смочани качамак – кад се припрема бој се бије

На северу Црне Горе свако спрема свој качамак онако како он хоће. Са више или мање кајмака, најбоље старог "скорупа" и пуномасним сиром. То је тучени или смочани качамак и није га лако спремити.

Треба вам за њега дрвени качамар којим ћете га тући, који изгледа као омања бејзбол палица, са повијеном дршком. Ако немате качамар, пробајте са већом дрвеном варјачом или нечим сличним чиме можете ударати качамак по дну шерпе.

Смок, одакле и води име за смочани качамак, прави се од пуномасног сира и кајмака, најбоље старог скорупа. Тајна најбољег смочаног качамака је у колашинском лиснатом сиру, који се 'листа као књига', а добија се само од млека у одређено доба године јер зависи од испаше са околних планина, пре свега Сињајевине. 

Колашински качамак прави се од брашна, кромпира и белог мрса. Служи се за доручак или ручак, уз додатак киселог млека.

Неки га зато зову смочани, а неки бијени, јер се током припреме удара посебном дрвеном  палицом качамаром или туцњем.

Кромпир огулити, исећи на мање комаде и ставити да кува у сланој води, при томе треба да је нешто више воде него што је то уобичајено за кување кромпира.

Кад је кромпир готово скуван, одлије се део воде, али се не баца, па се на површину сипа бело брашно, уз додатак кукурузног. Брашно се не меша и не треба да потоне, већ се остави да га "кључ" пробије. Заједно са кромпиром кува се бар још 30 минута док се брашно запари тј. скува.

Качамак онда треба "утући", а за то се користи качамар, ако га немате можете користити и добру дрвену варјачу. За качамак важи правило, нема доброг качамака док се домаћица, или још боље домаћин, добро не уморе.

Качамак се мора добро утући на тихој ватри, и обртати како би се од кромпира и брашна добила хомогена маса, а ако је прегуст, може се додати помало оне воде коју смо одвојили након кувања кромпира.

Туче се колико човек има снаге, а да не остане ни грудвица кромпира. Традиционални штос је да га ударите 365 пута. Наравно, то зависи од количине кромпира. Кад сте добили масу без иједне громуљице, и када качамак можете уцело окренути у шерпи, спреман је за смок.

Смок од пуномасног сира и кајмака се спрема у засебној посуди тако што се на ватри истопи, а превијани сир се додаје на крају, јер се при топљењу развлачи 'као жвака'. 

Када је смок растопљен у њега се кашиком додају такозване 'гуке' качамака и полако сједињује мешајући. Ако користите стари масни сир и кајмак, толико ће се растопити да му "трага нећете виђети".

И на крају топли качамак послужити уз домаће кисело млеко, пршут и туршију. И уживајте!

Традиционални смочани качамак је изузетно јак, па није узалуд био једини оброк у дану, а посебно је спреман приликом тешких сеоских радова, попут косидбе. 

Ова калоријска бомба некада је била сервирана на сиротињским горштачким трпезама, откако је кромпир у Црну Гору донео владика Петар Први Петровић Његош после путовања у Русију и Трст 1786. године.

Данас је качамак посластица за туристе, који уживају у топљеном сиру који се развлачи у тањиру.

понедељак, 03. јун 2024.
18° C

Коментари

Nena
Мамурлук – како преживети дан после
Cigarete
Шта ми се догађа с организмом кад престанем да пушим?
Decija evrovizija
Дечја песма Евровизије
ablacija
Шта је превенција за изненадне болести
Gdjj
Комшије