Чија је обавеза декодирање телефона?

За неке је, на пример, „закључавање“ телефона неопходно ради заштите корисника њихових услуга, док други наводе да је то, у ствари „нека врста гаранције да ће корисник измирити све преузете обавезе према матичном оператеру“.

Како пише портал Каматица, адвокати за праксу „закључавања“ телефона имају потпуно супротан став и тврде да телефон у моменту продаје није власништво оператера, јер је њему цена за телефон исплаћена и оператер не може ограничавати право својине новог власника било каквим условљавањем.

„Када неко купи телефон као покретну ствар он постаје његов власник самом предајом од стране продавца, без обзира на то да ли ће цену платити у ратама или не. Постоје случајеви да се уговором предвиђа да право својине на купца прелази након исплате цене и продавац задржава право својине до исплате цене, али тако нешто мора бити изричито уговорено“, објашњава адвокат Марко Станковић.

У сваком случају, додаје Станковић, најкасније након што купац плати цену телефона оператеру, он постаје и власник тог телефона.

Портал пише да је мобилни оператер ВИП у овом тренутку једини на тржишту који више не поручује уређаје који су закључани на мрежу оператера.

„Од 2015. године сви наши уређаји су 'SIM free' и могу се користити без препрека на мрежи било ког оператера“, кажу у компанији ВИП.

Уколико њихов корисник има старији телефон, објашњавају, процедура „откључавања“ је једноставна и завршава се за један дан и ту услугу ова компанија не наплаћује.

Додају и да је пракса „закључавања“ телефона „нека врста гаранције да ће корисник платити своје рачуне према мобилном оператеру".

„Корисник који има старији телефон треба прво да позове кориснички сервис, каже име и број уређаја и затражи код за откључавање. Код се најчешће одмах прослеђује кориснику јер се већ налази у нашој бази. Услугу откључавања уређаја не наплаћујемо“, прецизирају у ВИП-у.

У компанији „Телеком Србија“, пише портал, за то имају потпуно другачије објашњење.

Како наводе, уређаји који се продају на њиховим продајним местима закључани су због „боље техничке заштићености и свођења на најмању меру злоупотреба уређаја, које утиче на корисничко искуство“.

Телефон може да „откључа“ само онај ко је и потписао уговорну обавезу, и то кад она истекне.

„Захтев се подноси или позивом контакт центру, (разговор са оператером се наплаћује 10,17 динара уколико се позив обавља из матичне мреже), личним доласком до пословнице или мејлом“, наводе у „Телекому“.

Уколико се власник одлучи да мејлом достави захтев неопходно је да поред имена и презимена наведе број уз који је купљен уређај, шифру корисника, датум рођења, модел и ознаку телефона, објашњавају процедуру у „Телекому Србија“.

Према њиховим речима, све то може трајати неколико дана, јер се у већини случајева захтев прослеђује добављачу након чега се чека одговор, а услуга је бесплатна.

„Откључавање“ се не наплаћује ни у „Теленору“, а корисник све завршава за дан или два, кажу у овој компанији.

Код њих се захтев шаље искључиво електронском поштом уз основне податке о кориснику, као и број и модел уређаја. „То је могуће након истека уговорне обавезе или за време њеног трајања, али ако корисник исплати пуну цену уређаја“, наводе у „Теленору“.

Додају да тиме покушавају „да заштите власнике уређаја од потенцијалних злоупотреба и крађа“.