Роботи су већ у фабрикама, хоће ли ускоро и у новинарство?

За стручњаке нема дилеме, вештачка интелигенција све је присутнија и има позитивну примену у науци, медицини, техници, свакодневном животу, па и новинарству, али они такође упозоравају да увек треба имати у виду етичке принципе. Такође, вештачка интелигенција, кажу, треба да помогне човеку, а не да буде сама себи сврха.

Познато је да су развојем роботике многи радници остали без посла – фабрике су роботизоване, производња је дигитализована. Вештачка интелигенција нису само роботи, већ и процеси односно обрада података.

О вештачкој интелигенцији у новинарству, медијима у ери дигитализације и лажним вестима било је између осталог речи на недавно одржаном 11. Глобалном медијском форуму Дојче велеа у Бону који је окупио 2.300 учесника из 120 земаља, а међу више стотина представника медија био је и Танјуг.

У новинарству, компјутери су одавно заменили писаће машине, а уз развој интернета и алата попут интернет претраживача, механичких преводилаца, као и нових видова комуникације, можете се наћи у сваком делу света у реалном времену. Постоје разне апликације, програми за сакупљање и избор података, што посао новинара олакшава, као и софтвери и за симулацију људског гласа и писање чланака.

Дакле, машине са вештачком интелигенцијом у многим сферама успешно замењују своје креаторе, а могуће је да ће га у неким областима и надмашити.

„Роботи могу да возе аутомобиле, ботови могу да дају коментаре и четују, али не могу да имитирају креативност“, рекао је Ерик Салобир из Мреже „Оптик“ на једном од панела.

„Управо је креативност водила човечанство напред и докле год она постоји, мања је вероватноћа да нас машине замене“, сматра Салобир.

Истиче и да је поверење кључно, као и да морамо бити у стању да препознамо да ли је садржај писала машина или човек, а да бисмо то успели, неопходне су дигиталне вештине и поштовање етичких принципа у новинарству.

Мрачна страна вештачке интелигенције у новинарству су, како наводи, лажне вести које се најлакше шире преко друштвених мрежа. Осим тога, друштвене мреже првобитно настале ради повезивања људи и размене информација, сада постају извор тих истих информација, и то не увек поуздан.

Због тога се поставља питање шта чинити када су алгоритми све више окидачи за сервирање медијских садржаја који обликују јавно мнење.

Раскринкавање лажних вести, алгоритама и ботова на друштвеним мрежама могао би да буде одговор у покушају да се поврати поверење у рад квалитетних медија, било да су они дигитални или класични, слажу се стручњаци.

И на крају, јасно је да компјутеризација диктира правац свему. Ипак, оно што још разликује човека од машине су стваралачки дух и осећања.

„Тешко је замислити новинарску професију без емоција, нећемо тако лако дозволити да нас замене роботи!“, каже Маржена Сухан, уредница једног пољског портала.