Први киборг на свету – слуша боје, гледа звуке

Нил Харбисон је рођен је 1984. године у зеленој Ирској, али боју траве никада није видео. Одрастао је и студирао композицију у сунчаној Каталонији, мада је за њега Сунце сиво. Дао је десетине ТВ интервјуа, али може да гледа само црно-белу телевизију. Зато што је рођен потпуно слеп за боје и свет види у нијансама сиве.

Упркос томе он може да разликује више боја него људско око – од инфрацрвене до ултраљубичасте. Све то уз помоћ чипа и антене које је уградио у главу. На врху антене је камерица која сними боју и шаље ту информацију до мозга где се ствара звук. А боје разликује тако што свака има свој тон.

„Антена је заправо орган који ми даје нови осећај, који је најсличнији звуку, али то није звук, већ вибрација у мојој лобањи која постаје унутрашњи звук. То је више као мисао о звуку, него што стварно чујем звук“, објашњава Харбисон у интервјуу за РТС.

Нил је постао киборг оног тренутка када је антена постала део његовог тела. „Киборг је осећај идентитета. У мом случају, то је осећај да сам технологија, осећај да нема разлике између софвера и мозга, то је оно због чега осећам да сам киборг“, каже Харбисон.

Инфрацрвена – омиљена боја

Иако све види црно-бело, може да осети више боја него остали људи – од инфрацрвене до ултраљубичасте.

„Моја омиљена боја је инфрацрвена, која је невидљива људском оку, али многе животиње могу да је осете. То је боја која ме чини ближим неким другим врстама и зато је волим. Уз то, могу да знам да ли су детектори покрета у продавницама и банкама укључени или нису. И у многим случајевима су искључени“, прича Харбисон.

Он своју главу може да повеже на интернет и тако прима боје са било које тачке на планети, па и шире.

„Могу да се повежем са Насом и осетим боје из свемирa. Антена ми омогућава да истражујем космос, а да при том не одем физички тамо. То зовем сенстронаут (eng. sense + astronaut), због тога што шаљем осећаје у свемир“, каже наш саговорник.

Музика Пабла Пикаса

„Антена ми омогућава да чујем боје, што значи да могу да чујем Пикаса, могу да чујем Салвадора Далија. Сви ти сликари постају композитори. Уживам да слушам Ендија Ворхола на пример, или Ротка. То је умногоме променило начин на који осећам уметност“, прича Харбисон, који је и сам уметник. Слика оно што чује и компонује оно што види.

Ипак, код киборга није све музика. Харбисон упозорава да ћемо се у наредним деценијама сусрести са проблемом хаковања чипова који су уграђени у тела људи, или, како каже, „како да не дозволимо хакерима да уђу у наше мисли“.

„Као што можете да се прехладите, тако и мој чип може да буде заражен вирусом. Пошто не постоји доктор за киборге, морам да одлучим да ли да идем код стручњака за рачунаре или код лекара“, каже Нил.

Ухвати Покемона!

Харбисону је било потребно неко време да се навикне на реакцију људи када га виде са антеном која вири из главе. А и њима да се навикну на његов нови орган.

Од 2004. године када је уградио антену, било је различитих питања: да ли на глави има лампу за читање, микрофон, камеру. Покушавали су и да му ишчупају антену.

„Пре две године многи су јурили Покемоне, па су трчали за мном да ме ухвате. Мењало се мишљење људи, али надам се да ће људи у две хиљаде двадесетим годинама мислити да је то само једно ново чуло, и да ће на улицама бити више људи са новим органима“, каже Нил.

Верује да ће уграђивање чипова и друге технологије у људско тело постати нормална појава код оних који су рођени у 21. веку.

„Генерација која одраста са технологијом је већ психолошки сједињена са њом, па биолошко сједињавање није велики корак“, закључује Харбисон.