У Србији аутомобили без возача још научна фантастика?

То је речено данас на Регионалном форуму о трендовима у аутомобилској индустрији „Аутофорум 2017“, с посебном напоменом да је реч о изузетно безбедном саобраћају.

Зоран Тодоровић из „Мерцедес Бенца“ каже да дефинитивно већ сада аутомобили много тога умеју. Повратне информације које добија од купаца који, како је истакао, већ једну деценију користе помоћне системе, попут паркинг асистенције, говоре да су купци због технологије постали много релаксирани.

„И тај минут где возило паркира само, они већ користе да погледају телефон, мејлове, пропуштене позиве и чак и они веома искусни возачи говоре нам да се возило на тај начин паркира 'феноменално', много боље него што би то сам возач урадио. То још имамо од старе А класе из 2006, када је 'Мерцедес Бенц' први пут то монтирао у својим возилима“, каже Тодоровић.

Сама возила, наводи Тодоровић, већ могу да предвиде ситуације, опремљена су низом радара средњег домета, инфрацрвеним камерама, могу да препознају шта ће се догодити у непосредно блиској будућности.

Према његовим речима, та возила такође могу да препознају сву хоризонталну и вертикалну сигнализацију, а не само то већ препознају и кретања возила испред и иза њих, препознају сигнализацију тих возила, да ли је то возило дало показивач правца, укључило светла, препознају жива бића, попут пса поред пута, да ли је то човек или табла на којој пише „свратите у наш ресторан“ – и понашају се у складу са тим.

Возило препознаје и временске услове, да ли је ноћ, дан, киша, снег, прилагођава своју вожњу тим условима на путу. Врло је важно рећи, наводи он, да код аутономне вожње технологија већ постоји, развијена је, а чека се законодавство, рекао је Тодоровић.

Закон: Возач мора увек да има моћ управљања!

Доцент са Саобраћајног факултета Владимир Момчиловић сагласан је са тим да је технологија система помоћ возачу, што је, сматра, први корак у аутоматизацији и преласку на аутономну вожњу већ ту, али и да је у Европи тренутно велики проблем – законодавство.

„Оно што јесте препрека аутономним возилима тренутно у Европи, много више него у Азији и САД, јесте Уредба Европске комисије из 1958, која се бави моторним возилима, и захтева да возач увек има моћ управљања и да не може никада да му буде одузета та моћ управљања возилом“, истиче Момчиловић.

Насупрот томе, у САД и у Азији, омогућава се да „возач увек може да преузме команду над возилом“, што значи да не мора да има команду над возилом.

Сматра да ће се то и код нас променити, да би се цео систем адаптирао аутономним возилима, али, како истиче, идеја је да се на првом месту повећа проточност саобраћаја, да се смањи загушење тиме што ће се повећати брзине, смањити растојање између возила, јер ће возила комуницирати и међусобно, као и са путном инфраструктуром.

„Међутим, не сме се заборавити да ће у прво време бити јако велики број возила која нису аутономна, која неће имати системе за комуникацију са другим возилима и онда ће морати да постоје и неки уређаји који ће препознавати таква возила која не могу да комуницирају са њима и да им саопштавају намере“, додаје Момчиловић.

Сигнализација још један велики проблем

С друге стране, проблем потенцијалне аутономне вожње у Србији јесте стање вертикалне и хоризонталне сигнализације, те недостатак интелигентне путне структуре, која даје информације возачу, односно паметне променљиве саобраћајне сигнализације.

„Данас постоји ЛГС (Lane Guiding System), односно систем навођења возила у траци, како би возило препознало траке и одржало правац и где не може да изађе из траке а да вас не упозори. Ако немате те хоризонталне линије, возило не може знати да ли се налази у саобраћајној траци“, каже Момчиловић.

Зато, подвлачи, првенствено држава мора да буде врло одговорна у вези са тим, јер се аутономна вожња заснива на комуникацији коју возило не само да размењује са другим возилима већ и са инфраструктуром. Управљач инфраструктуре мора да обезбеди да она даје битне параметре пута, стања на путу, саобраћаја, а то код нас, како сматра, још није ни близу остварења.

Према његовим речима, данас оно што сви имају у возилима, системе АБС, ЕСП, АСР, темпомат, системе који имају активну улогу – сви ти уређаји служе за активну вожњу, односно да возило преузме део одговорности возача и да му помаже у обављању активности, нарочито оних где људи не виде превелико уживање.

С друге стране, сматра Момчиловић, прва идеја свих тих система јесте повећање безбедности, међутим, на дуже стазе може да се каже да је идеја аутономних возила да се просто повећа продуктивност становништва.

„Део свог радног времена проведете на путу од куће до посла и од посла до куће и онда, нарочито са модерним захтевима да стално будете онлајн, да одговарате на неке важне задатке, мејлове, позиве, док возите, а наравно да је уочено да то није безбедно и да додатно отежава задатак да се фокусирамо на вожњу, и због тога је прича о аутоматизацији кренула много брже и сада се иде на различите нивое аутоматизације“, закључио је Момчиловић.

Објаснио је и да аутономна вожња има четири нивоа. На наредним нивоима аутоматизације Све више функција обављају сама возила, да би на четвртом нивоу возило потпуно само обављало све функције, док возач више не мора да има активну улогу у вожњи.