Миша Марковић – уз његове песме сте се веселили и плакали, а да нисте ни знали чије су

Истакнути уметник који је читав свој живот провео у родном Београду створивши запажену каријеру певача и композитора, мада је по струци био дипломирани дизајнер. Миша Марковић је рођен 1949. у Београду, а напустио нас је 22. септембра 2020. у 72.години живота, само три дана након свог рођендана.

Био је међу најтиражнијим певачима дискографских кућа ПГП РТБ и Студија Б. Остварио је тираже који су превазишли милон издања и учествовaо на мnогим репрезентативним фестивалима: „Београдско пролеће“, „Хит лета“, „Месам“, „Хит парада“. Као интерпретатор певао је забавне песме које су биле у самом врху свих топ листа некадашње Југославије.

Међутим 1972. године, освојио је прво место на „Београдском пролећу“ у категорији староградских песама и романси, са песмом Сусрет Ђорђа Караклајића.

Ипак, репертоар забавних и поп песама биле су најважнији елемент каријере певача Мише Марковића. Хитови као што су: Ти ниси моје Сунце, Фешта, Музика остаје, Ја те зовем, Сунце ће и даље бити, као и неке друге и данас су радо слушане евергрин композиције.

Раних шездесетих година, иницирани успехом британских „Битлса“ и у ондашњој СФРЈ појављују се прве рок групе, нарочито у Београду. То је време када се и Миша Марковић почиње бавити музиком, као гитариста, певач и композитор београдске рок групе „Млади лавови“.

Његов први велики певачки успех био је 1971. године на тада значајном Омладинском фестивалу у Суботици, где и започиње професионалну певачку каријеру. Од тог тренутка па све до 1982. године , као солиста, снимио је 47 плоча, од тога 3 ЛП- а, сарађујући са најзначајнијим композиторским именима тог времена: Арсеном Дедићем, Никицом Калођером, Ђорђем Новковићем, Корнелијем Батом Ковачем, Борисом Бизетићем...

Штампа је те 1979. године писала: „Четрнаест сингл плоча и исто толико хитова! То је биланс осмогодишње каријере београдског певача и композитора Мише Марковића.“

Напрасно, 1982. године напушта каријеру вокалног солисте и посвећује се искључиво композиторском раду тежећи посебном стилу, до тада неистраженом споју мелодијских цитата фолклоризама и модерних електричних инструмената: гитара, клавијатура, комплекснијих ритмичких инструмената, чији је спој резултирао појаву фолка.

Миша Марковић је био гитариста па је и компоновао уз њу. Солидно се служио и клавиром, али за сложеније пројекте сарађивао је, стварајући фолк музику, са осведоченим рокерима и врсним инструменталистима клавијатурних инструмента: Лазом Ристовским и Корнелијем Батом Ковачем.

Тако је почев од 1982. па наредних тридесет година Миша Марковић пет пута проглашаван за
композитора године, а његове композиције за песме године. Писао је песме за бројне певаче и сваком је написао углавном по један до два хита, никад већи број. Била је то урота и њему нејасна.

Хитмајстор

Вери Иковић је, на текст њеног супруга Данила Живковића, компоновао Шта ће ми шалваре; Томи Здравковићу, Еј Бранка, Бранка; Мерими Његомир Рузмарин и Памтим још, коју је такође интерпретирала и Ханка Палдум. Лепа Брена је певала његову песму Реците му да га волим, а Нада Топчагић Зовем те, зовем на текст Радмиле Мудринић и Јутро је.

Мирослав Илић је певао Лажу да време лечи све; Лепа Лукић Срце је моје виолина, Весна Змијанац Кунем ти се животом и Гром те убио. Зорица Брунцлик је певала његове песме Ево, зора је, Ево већ је Божић, а Зорица Марковић Зумбули, зумбули цвату, Отрове мој; Радиша Урошевић Теците, сузе теците; Зоран Калезић лепу баладу Шта ће мени вино; Никола Урошевић Геџа је отпевао његову родољубиву песму пуну акламације на текст Свете Вуковића Ој Србијо лепотице, Гордана Лазаревић Колиба крај пута, а Неда Украден његову верзију песме Видовдан на текст Александра Радуловића Футе.

Сви ови велики хитови настали су у периоду између 1982. и 1997. године, а укупан тираж на којима су се налазиле песме Мише Марковића достиже цифру од данас невероватних скоро седам милиона носача звука.

Миша Марковић се својим опусом сматра зачетником или пиониром фолк музике код нас.
Добитник је бројних награда и признања од којих су најзначајније: Естрадна награда Србије, Признање за укупан допринос фолк музици, Повеља за допринос развоју музичког стваралаштва на пољу џеза, забавне и рок музике...