Софија Лорен поносна на своје године

Према њеним речима, живети није лако. „Посебно када дуго живите!“, нашалила се глумица која упркос поодмаклој доби и даље изгледа изванредно.

„Проживела сам живот који сам волела, створила лепу породицу и имам лепу децу“, додала је Софија, признајући да није увек била сигурна да доноси праве одлуке.

Славна глумица је на фестивалу присуствовала пројекцији филма La voce umana који је режирао њен син Едоардо Понти и с којим се након дуже паузе вратила на велико платно.

„То ми је дало жељу да снимим друге ствари“, истакла је италијанска глумица, која је отпратила и приказивање ремастеризоване верзије филма Брак на италијански начин из 1964. године у оквиру програма „Кански класици“.

Говорила је и о својим почецима на филму са Напуљским златом чувеног италијанског редитеља Виторија де Сике, с којим је снимила 14 остварења.

„Мој сусрет с њим био је божји благослов“, навела је глумица.

Други важни тренутак у њеној каријери био је филм Chochara који је снимила 1961. године. Улога, која је првобитно требало да припадне Ани Мањани, винула ју је међу звезде и отворила јој врата Холивуда.

„Био је то најлепши догађај у мом животу“, објаснила је Софија, која је за ову улогу освојила Оскара за најбољу женску интерпретацију.

„Нисам присуствовала додели. Ужасно сам се плашила да ћу победити. Била сам убеђена да ћу се ако победим онесвестити, па сам сматрала да је боље да се онесвестим код куће“, испричала је кроз смех.

Како каже, вест јој је телефоном саопштио Кери Грант.

„Почела сам скачем по целој кући, говорећи себи: 'Сада си велика глумица, сада си јака'“, присетила се глумица.

Она која није крила сузе када се осврнула на сарадњу са великим Марчелом Мастројанијем.

„Када сам закорачила на црвени тепих, видела сам његову фотографију (на постеру фестивала) изнад степеница и то ме је гануло. Знала сам да ће ми правити друштво овде у Кану“, навела је италијанска глумица која је 1966. године председавала жиријем Канског фестивала.