„Селинџер“ открива највећу тајну америчке књижевности

Једна од највећих мистерија америчке књижевности – шта је Џером Дејвид Селинџер радио последњих 50 година свог живота – могла би бити развејана новом биографијом аутора Ловца у ражи.

Дејвид Шилдс и Шејн Салерно у књизи названој једноставно Селинџер наводе да би између 2015. и 2020. године требало да изађе низ његових постхумних дела.

Биографија писца који се шездесетих година скоро потпуно повукао из јавности требало би да изађе 3. септембра, а три дана касније планирано је да буде приказан и Салернов документарац о овом писцу.

Од почетка шездесетик, када се повукао из јавног живота, чека се излазак неког Селинџеровог дела. Током протеклих 50 година било је опширних и противречних спекулација шта је књижевник радио у самонаметнутној изолацији.

Добро је познато да је чувени аутор писао - пријатељи, суседи и чланови његове породице тврде да је радио до пред смрт 2010. године. Сам Селинџер је, у интервјуу Њујорк тајмсу 1974. године, открио да сваки дан пише, али за себе.

Ипак, нема сагласности о томе шта је писао, нити конкретних података шта је писац чувао у свом шефу у кући у Њу Хемпширу.

До сада ни Салерно ни Шилдс нису били познати по познавању Селинџеровог дела.

Шејн Салерно је холивудски сценариста који је, између осталог, радио на филму Армагедон и наставку Аватара, док је Шилдс познат по документарној књизи Dead Languages о професионалном бејзболу.

Заједничка књига о Селинџеру на 700 страна износи нове информације, ретке фотографије и писма, до сада непознате детаље о пишчевим ратним годинама и кратком првом браку.

Ту је и интервју с Џин Милер с којом је прослављени романописац био док она још није била пунолетна. Милер је била и инспирација за причу За Есме.

У биографији се износи и како је Селинџер, који је наводно избегавао Холивуд, готово пристао да Есме добије и филмску адаптацију.

Књига Селинџер износи, али и оспорава многе легенде у вези са писцем.

Приказан је као особа веома трауматизована ратним искуством, али и затечена славом после Ловца у ражи. Међутим, у овој књизи славни Американац делује далеко мање усамљенички него што се веровало да је био.

У биографији се такође описује његова склоност ка младима и пажљиво се прати везаност за тинејџерку Уну О'Нил четрдесетих и Џојс Мајнард седамдесетих.

Аутори наводе речи Селинџерове деце, писаца Тома Волфа и Гора Видала, али и Марка Дејвида Чепмена, који је навео да је Ловац у ражи разлог што је убио Џона Ленона.