Најбоље од универзума – велика конјункција планета на дан зимског солстиција

На ноћном небу 21. децембра стапају се у нашим очима две највеће планете Јупитер и Сатурн. Астрономи то зову конјункција. Љубитељи звезда кажу да су тада те две планете из перспективе посматрача са Земље посебно близу.

Разлог је у томе што планете круже различитом брзином око Сунца. Сатурн је удаљенији од Сунца и спорији, па га тако претекне бржи Јупитер.

Председник удружења „Пријатељи звезда“ Свен Мелхерт каже: „Овогодишње претицање је нешто посебно. Обе планете ће скоро да се стопе у једну светлосну тачку“.

Најбоље што нуди универзум

Ово претицање планета се дешава сваких 20 година, али овакво оптичко стапање десиће се тек 2080. Мелхерт констатује: „Конјункција Јупитера и Сатурна 21. децембра је најбоље што универзум може да нам понуди за дуже време“.

Планете сада, према њему, стоје на југозападном делу неба и за њихово посматрање није неопходан телескоп. Јупитер је светлији и лево од Сатурна.

Сличан сусрет планета збио се и пре 2020 година. Карол Лифке из Куће астрономије у Хајделбергу каже о нагађањима да је управо то „Витлејемска звезда“, да је то једна од могућности, пошто су и Јупитер и Венера имали сличну констелацију.

„Витлејемска звезда“ се од средњег века приказује као звезда репатица, али према њему комета се највероватније може искључити. У време Исусовог рођења комете су сматране предзнацима несреће. Експлозија супернове исто тако није вероватна, пошто би остаци такве експлозије морали оставити трага.

„Јеванђеља су написана много касније, можда се ипак ради само о симболици“, каже Лифке.

Зимски солистициј

Сунце у подне 21. децембра достиже најнижу тачку на небу изнад хоризонта. Тај дан је најкраћи у години, а ноћ најдужа. У Немачкој то значи око 16 сати таме и само осам сати светла. После тога сваки дан ће имати све више светла.

Зимски солистициј означава календарски почетак зиме. Не само да се од тада продужава дан већ у равничарским крајевима Немачке расте вероватноћа да ће пасти снег. Бели покривач може да поправи расположење.

„Та светлост у тамном годишњем добу значи пуно. Снег покрива све што је суморно“, каже психолошкиња Барбара Лубиш и додаје да то ствара мир који на човека делује благородно. „Снег има особину да утиша околину“.

И Божић је повезан са зимским солистицијем. Наиме, после увођења Јулијанског календара 46. године пре Христовог рођења, зимски солистициј је падао на 25. децембар. Тог дана се одавала почаст богу Сунца Солу Инвиктусу, а тиме и „победи светлости и живота над тамом и смрћу“, како каже Винрих Лер, професор историје уметности на хајделбершком универзитету.

Тек по увођењу Грегоријанског календара године 1582. зимски и летњи солистициј су у данашњим терминима.