Вечни сјај авангарде

Тежња уметника је одувек била да своју уметност приближе публици. Међутим, авангардисти су имали мало другачију замисао. Са једне стране ово камење симболише увећано камење са плажа, тј. неке лепе тренутке. Са друге стране, оно треба да отежа прилаз уметничким делима. Уметници тиме изискују напор од људи како би схватили њихову истинску поруку.

У прошлом веку, на Балкану је постојало неколико авангардних праваца. Један од њих је зенитизам. Његов оснивач, Љубомир Мицић, уводи термин барбарогеније који постаје главна одлика зенитизма. То је став да човечанство мора да призна вредности свих оних култура и народа који су сматрани „варварским".

„Такав један народ је народ који живи на Балкану. Барбарогеније, значи он је генијалан, али он је варварин, барбар - барбарогеније" каже Радоња Лепосавић, историчар уметности, "Све што је антиевропа, све што је знак питања када је реч о цивилизацији, то бисмо могли да назовемо барбарогенијским, па има мислилаца који сматрају да је барбарогенијство и данас врло живо."

Авангардни правци се на први поглед често чине сличним. То је случај са зенитизмом и дадаизмом. Међутим, следбеници зенитизма су били противници дадаизма и међу овим покретима постоје велике разлике.

„Зенитизам се бави теоријом барбарогенијства, то је вера у дивљаштво које ће изменити свет. А дадаизам се бави структуром језика, уметности. Покушава да кроз језичке каламбуре открије нове светове.” додаје Лепосавић.

Горгонаши, следбеници авангардног правца горгона који је настао у Загребу, увели су перформанс у уметност. Ишли су у контролу годишњих доба чиме су исмевали бирократизам власти тог времена. Авангардистима двадесетог века се понекад замера да њихова највећа заоставштина није у уметничким делима, већ у часописима које су стварали.

„То је био једини начин да се допре до публике јер тада није било медија у овом смислу. Радио се тек развија, а телевизија њу ћемо тек сачекати, о интернету да не говорим. Тако да је било питање на који начин допрети до људи, ” истиче Лепосавић.

У данашње време, препуно парадокса и изазова, питање авангарде је поново актуелно. Допрети до људи лакше је него било када у историји човечанства. Ипак, све указује да је свету потребна још једна авангарда.