Зашто је изглед бебе диносауруса по имену Фабијан изненадио научнике

Млади платеосаурус са надимком Фабијан откривен је 2015. године на налазишту фосила Фрик у Швајцарској. 

Дуг врат, мала глава и тежина од неколико тона - тако је изгледао платеосаурус који је у централној Европи живео пре око 220 милиона година.

Палеонтолози са Универзитета у Бону (Немачка) сада су први пут описали комплетан костур платеосауруса као младунца и открили да је и као врло млад, изгледао попут својих родитеља. 

Чињеница да је платеосаурус у раном узрасту показивао углавном потпуно развијено тело, са собом носи импликације о начину на који су младе животиње живеле и кретале се.

Ова студија је објављена у часопису Acta Paleontologica Polonica.

Да би ближе проучавали диносауруса, истраживачи се данас ослањају на велики број костура чији се делови проналазе углавном ископавањем. До пре неколико година нису били пронађени комплетни остаци младунаца ових животиња.

Истраживачи су те фосиле младих платосауруса описали тада, али их је збуњивало то што су остаци указивали на то да су младунци били скоро исти као и њихови родитељи.

Професор Мартин Сандер са Универзитета у Бону и његов тим су упоредном анатомијом истраживали нови костур, који је одмах био издвојен због своје мале величине.

„На основу дужине пршљенова, процењујемо да је укупна дужина младунца била два до три метра, са тежином од око 40 до 60 килограма", објашњава др Даријус Нау.

Одрасли примерци платеосауруса достизали су дужину тела од пет до десет метара и могли су да теже више од четири тоне. Само због мале величине било је очигледно да је Фабијан младунац.

Ова претпоставка је потврђена чињеницом да шавови костију кичменог стуба још нису били затворени.

Млади и старији платеосауруси били су исти и анатомски и у пропорцијама тела.

Код њихових сродника, младунци су били четвороношци након излегања, а одрасли двоношци.

„Чињеница да је младунче платеосауруса изгледало толико слично одраслима је тим изванреднија с обзиром на то да су били десет пута лакши од родитеља", наглашава палеонтолог др Јенс Лаленсак са Универзитета у Бону.

Међутим, како наводе научници, могуће је да се морфолошки развој доста разликовао од животиње до животиње, у зависности од климатских услова или доступности хране. Такве разлике се и данас виде код гмизаваца.

Потомци платеосауруса, сауроподи, тема су актуелне изложбе у Зоолошком истраживачком музеју „Александер Кениг" у Бону. Тамо се може видети највећи скелет платеосауруса икад пронађен.