Лед који нестаје са Гренланда изазов за научнике

Научници из Насине лабораторије за млазни погон почели су да бацају стотине сонди у воду у оквиру годишње експедиције познате као пројекат „Океани који топе Гренланд"(ОМГ). Од 2016. године, пројекат ОМГ извео је бројне летове изнад вода Гренланда, а сваке године испусти се отприлике 250 сонди које преносе податке о температури и салинитету воде. 

Тим користи ове информације како би утврдио колико океан доприноси топљењу леда на Гренланду.

„Ледници снажно реагују на океан и ми то игноришемо. Океани имају потенцијал да врло брзо отопе лед и подстакну пораст нивоа мора чак и више него што смо очекивали. Ако би се све отопило, гренландски лед могао би да допринесе порасту нивоа мора од чак 25 стопа", рекао је вођа пројекта Џек Вилис.

За разлику од санти леда - које плутају у води - глечери су на врху копнене масе, наизглед изложени и осетљиви на атмосферу која се загрева.

Иако је атмосфера значајан фактор, она није искључиво одговорна за отапање. 

Када ледници на Гренланду почињу да се изливају са острва у рекама леда, урезују фјордове у пејзаж док се коначно не повежу са морем.

Иако су површинске воде углавном ледене, топлије океанске воде одоздо могу довести до бржег топљења глечера и убрзавања количине леда који са копна одлази у океан. 

Пандемија коронавируса имала је огромне последице широм света, али није зауставила еколошке процесе отапања леда на Гренланду.

Такође није омела одлучност научника ОМГ-а да наставе свој рад. Почевши од марта, па све до дана када су слетели на Гренланд, 24. августа, прикупљају своје податке.

У истраживања на Гренланду укључени су Наса, Стејт Департмент и владе Канаде и Гренланда.

Огроман труд припада и напорном раду ОМГ-овог проџект менаџера, Јана Мекјубина јер је то омогућио. Да није било Меккјубина, и и даље бисмо седели на својим каучима", истакао је Вилис.

Координација научника и опреме неопходне за било коју експедицију захтева много планирања, а додатне мере предострожности повезане са пандемијом учиниле су све само мало сложенијим.

„Било је то као потпуно нови слој, пошто пређете границу и прођете царину и граничну контролу, сада пролазите и кроз скрининг за коронавирус", рекао је Вилис.

Вилис истиче да их свако ново откриће подсећа да су океани важнији него што су икада мислили. Ове године приметили су нова запажања највећег гренландског глечера Јакобсхавна, који је пажљиво надгледан од почетка пројекта 2016.године.

У првих неколико година, вода у близини Јакобсхавн-а охладила се за 2,7 степени Фаренхајта (1,5 степени Целзијусових).

Ова континуирана открића су веома узбудљива за научнике. Због овога је ОМГ пројекат добио одобрење за наставак истраживања, што значи да ће се Вилис и његова посада поново вратити на Гренланд следећег августа.