Најстарији људски остаци у Европи пронађени у пећини у Бугарској

Одређивање временске линије појаве и ширења модерних људи у Европи прилично је тежак задатак за научнике, највише због мањка остатака који су откривени.

Када су се модерни људи појавили у Европи, међутим, њихов долазак је запечатио судбину неандерталаца који су претходно насељавали континент, а у наредних неколико хиљада година хомо сапијенс их је потпуно заменио.

Сада је хронологија мистериозне транзиције током палеолита мало јаснија захваљујући открићу остатака хомо сапијенса и других предмета у пећини Бачо Киро у централној Бугарској, о чему је објављен научни рад у часопису Нејчер (Nature).

Поменута пећина је познати богати локалитет палеолитских фосила, а неколико важних открића направљено је у њој током 20. века. Једно од њих, средином седамдесетих година, изнедрило је фрагментисане људске остатке, који су, нажалост, изгубљени.

Током 2015. године започета су нова ископавања, у којима је откопан слој седимента заједно са најстаријим остацима наших предака икада идентификованим у Европи.

„Већина плеистоценских костију је толико фрагментисана да голим оком не можете да разазнате којој је врсти припадала“, каже Фридо Велкер, стручњак за људску еволуцију са Института „Макс Планк“.

У ствари, од откривених људских остатака, физичком проценом је само један зуб могао да буде повезан са модерним људима. Међутим, користећи технику масовне спектрометрије "ZooMS", која тражи протеинске секвенце хомо сапијенса, од стотина неидентификованих коштаних и зубних фрагмената, истраживачи су открили пет који су припадали нашим прецима.

Користећи комбинацију метода који укључују радиоугљенично датирање и секвенцирање митохондријског ДНК материјала, стручњаци су утврдили да су остаци хомо сапијенса који су насељавали пећину стари између 45.820 и 43.650 година, мада би неки остаци могли да буду стари и 46.940 година.