Да ли се загревају атмосфере планета Сунчевог система

Подаци који су добијени преко Казинијеве мисије, показују да су виши делови атмосфере Сатурна топлији управо тамо где аурора сија.

Раније се мислило да су горњи слојеви атмосфере великих гасних гиганата Сатурна, Јупитера и Нептуна, хладнији и да њихова температура износи 123 степена Целзијуса. Ти резултати добијени су још у периоду између 1970 и 1980 године.

До промене је ипак дошло, па се према новом истраживању тврди да је та температура далеко виша и да се креће у распону од 125 до 325 степени Целзијуса.

Научници широм света ово виде као неразумевање „енергетске кризе“. Јасно је да је нешто убризгало додатну енергију у атмосферу ових планета.

Према научнику Рону Вервику са Џон Хопкинс Универзитета, откривање узрока који је довео до повећања температуре биће дугогодишњи циљ научника.

Сама светлост Ауроре не емитује велику топлоту, али у додиру са елекронским процесима може да генерише топлоту и да знатно повећа температуру.

Уколико се покаже да се слично дешава са горњим слојевима атмосфере код Јупитера, Урана и Нептуна, онда би Аурора могла да буде кључ решења ове необичне појаве.

Иако је техника омогућила да ствари бар експериментално боље сагледамо, изучавање планета и појава старо је колико и сам човек. Зато су размишљања старогрчких филозофа и данас занимљива.

Тако је познати грчки филозоф Анаксагора, који је живео од 500 до 428 године п.н.е, говорио да је Галаксија, тј. Млечни Пут, одсјај светлости звезда које не обасјава Сунце.

Комете су настале сусретом тела која пуштају пламен, док су звезде падалице нека врста искри које избацује ваздух. „Ум“ је принцип кретања свега.

Од тела су нека, попут Земље, тешка и заузимају место доле, док лакша тела (као ватра или температура) заузимају место горе. Вода и ваздух заузимају средину.

Повећање температуре у горним слојевима атмосфере, према оваквим учењима, можда би било и за очекивати.