Човечанство је ближе уништењу него икад раније, опомињу научници

Активисти окупљени око Билтена атомских научника установили су сат „Судњег дана“ још 1947. године како би скренули пажњу јавности на нуклеарну претњу која може довести до уништења планете. Данас су поново померили време на сату на 100 секунди до поноћи тврдећи да смо због климатских промена, глобалног ратовања, лажних информација и многих других изазова све ближе потпуном уништењу света.

„Човечанство се и даље суочава са две симултане егзистенцијалне опасности – нуклеарним ратом и климатским променама – које су додатно увећане информатичким ратом на који друштво нема могућности да благовремено одговори“, истакли су научници у свом прогласу.

Међународна безбедносна ситуација је тешка, не само зато што ове претње постоје, већ и зато што су светски лидери дозволили да међународна политичка инфраструктура за управљање њима еродира, додају потписници.

Научници истичу да су намеравали да помере сат још у новембру, пре но што су се распламсали сукоби између Сједињених Држава и Ирана. Али, увидели су да ови догађаји само потврђују њихова страховања да је свет у већој опасности но икада раније.

Бивши генерални секретар Уједињених нација, Бан Ки-мун, био је један од учесника овог догађаја, а Индипенденту је рекао да ова промена времена треба да служи као „позив на буђење света“.

„Одлука о померању казаљки сата Судњег дана подржана је ригорозним научним доказима и зато захтева подједнако ригорозан мултилатерални одговор“, наглашава Бан Ки-мун за Индипендент.

Уколико политичари успеју да ублаже ризике који прете човечанству казаљке сата могу бити враћене уназад, што се до сада дешавало.

„Међутим, у 2020. години светски лидери имају мање времена на располагању да донесу одлуке, а потреба да се предузму хитне мере за смањење ризика од нуклеарног рата и климатских промена је велика“, наглашава се у саопштењу.

Када је сат постављен на два минуте до поноћи, 2018. и 2019. године, био је изједначен са претходним рекордом постављеним 1953. Али после тога, био је више пута померан уназад да би се 1991. године, крајем хладног рада, нашао на 17 минута до поноћи.

Сат „Судњег дана“ одржава Билтен Атомских Научника од 1947. године, а његово време се најављује сваке године. Замишљен је као симбол претње са којом се човечанство суочава и колико је близу катастрофе, узимајући у обзир све научне и технолошке претње.