Кањон Увца – дом небеских краљева

Река Увац извире у подножју планине Јадовник и највећа је притока Лима. На њој су изграђене две хидроцентрале и три вештачке акумулације - Увачко, или како га још називају Сјеничко језеро, Златарско и Радоињско језеро.

Спојивши се са реком Вапом на потезу између прва два језера, река Увац је усекла кањон између планинских масива Златара и Јавора, направивши уклештене меандре.

Да би се заштитила нетакнута природа, као и ретко природно станиште белоглавог супа - које се налази управо на кречњачким стенама изнад увачких меандара - кањон Увца је заштићен као специјални природни резерват прве категорије.

У кањону се налази неколико пећина. Најпознатија је Ледена пећина, која садржи дванаест сала. Геолози сматрају да је стара око двеста педесет милиона година. У пећини има биљног и животињског света, а посебно су интересантни примерци малих слепих мишева, као и различите врсте печурака.

Величанствени увачки меандри најбоље се могу видети са видиковца Молитва. До њега се може доћи пешачком стазом која води од кампа „Маркова раван", или џиповима - путем названим „Сафари рели".

Бродићима који крећу са обале Сјеничког језера упловљава се у саме меандре који на појединим местима формирају углове и до 270 степени. Најатрактивнији меандри налазе се узводно од реке Вељушнице. Управо одатле, са воде, могу се видети чувени белоглави супови како лете над величанственом природом.

Небески краљ

Белоглави суп спада у групу орла лешинара. Због његове импозантне величине називају га „небеским краљем". То је наша највећа птица - са распоном крила од око три метра и просечном тежином од седам до осам килограма, а неки примерци могу достићи и једанаест килограма. У кањону данас живи око 500 јединки белоглавог супа, и углавном су сви чиповани како би се у сваком тренутку могли пронаћи.

Надахнути лепотама тих предела, правих природних бисера Србије, памтићемо дружење са Радоманом Кањевцем, аутором неких од најлепших песама групе „Галија".