Вршњачко насиље повређује и жртву и насилника

Др Анет Волгаст и др Матијас Донат, научници са Универзитета Мартин Лутер у Халеу и Витенбергу, желели су да сазнају постоје ли културолошке разлике у начину на који се у различитим земљама боре против вршњачког насиља и да ли се дечаци с тим носе на другачији начин од девојчица.

Податке који су им били потребни за ово истраживање добили су од Светске здравствене организације. Ова институција је у оквиру опсежне вишегодишње студије интервјуисала око 3.000 адолесцената из сваке земље о њиховом животу.

Подаци су укључивали информације о било којој врсти вршњачког насиља које су претрпели у школи, али и појединости о конзумацији алкохола и дувана, психосоматским тегобама, као и колико им је лако било да разговарају са пријатељима и какву подршку процењују да су добили од другова из одељења.

Константност проблема

Др Волгаст и др Донат су размотрили одговоре адолесцената из Немачке, Грчке и САД који су интервјуисани у неколико интервала. Изабрали су баш те три земље, јер верују да те нације испољавају заједништво крајње различито.

Виде САД као прилично индивидуалистичку културу, Грчку као веома колективистичку, а Немачка је негде између. Анализа је показала да су понашање и проблеми адолесцената слични у све три земље, јер је око девет процената дечака и девојчица у више наврата искусило физичко или психичко вршњачко насиље.

„Ниједна од три земље не може се користити као модел за решавање проблема. Шокирала нас је константност која надилази културе и различите периоде времена“, рекла је Анет Волгаст.

Пол не утиче на бол

Научници су такође желели да ближе сагледају везу између вршњачког насиља и разних других фактора, па су се усмерили на ризична понашања адолесцената, посебно на употребу алкохола и дувана, као и на то да ли су патили или још увек пате од психосоматских тегоба, као што су болови у стомаку, главобоље, болови у леђима или депресија.

Анализирали су и каква је била интеракција насилника и жртава са околином: да ли им је било лако да разговарају са пријатељима и какву подршку процењују да су добили од вршњака.

Резултати показују да дечаци и девојчице подједнако имају тенденцију да пију алкохол и пуше цигарете ако су били жртве вербалног или физичког насиља. „Девојчице су нешто склоније интернализовању проблема и због тога чешће имају стомачне тегобе или главобоље“, истакла је др Волгаст.

Подстицање заједништва као превенција

Истраживаче је изненадила чињеница да су и насилници и жртве наводили да имају сличне проблеме са окружењем. И једнима и другима је било тешко да разговарају са пријатељима и друговима из одељења и сматрали су да их околина недовољно подржава.

„Ови налази би се могли искористити за израду нових стратегија превенције“, уверена је др Анет Волгаст. Она и колеге са Универзитета Мартин Лутер у Халеу и Витенбергу заложили су се за спровођење превентивних програма који би подстицали осећај заједништва у одељењу.

Сматрају да би требало развијати бољу комуникацију међу адолесцентима како би се побољшала атмосфера у учионицама. Један од начина да се то подстакне било би тражити од ученика да се придржавају правила која су сами смислили. Кључну улогу у свему имала би узајамна подршка, закључили су научници.