Народни Музеј слави 175. рођендан

Међу изузетним постигнућима која је током свог осмогодишњег боравка у Србији учинио Јован Стерија Поповић, био је и апел државним надлештвима који је расписао као Министар просвете, да прикупљају и достављају старине.

Препознавање значаја прикупљања и чувања значајних сведочанства материјалне културе из прошлих епоха заједнички је именитељ свих 175 година трајања Народног музеја, а континуирано проналажење нових сазнања и приступа, бриге и представљања заједничког културног наслеђа још је једна од специфичности које су обележиле дугу прошлост наше најстарије музејске установе.

„Без обзира на динамику трајања од 175 година која носи и златне тренутке, и тренутке кризе, и године успеха и просперитета, и оних мало тежих, то трајање и тај континуитет од 175 година је нешто што нас, заиста, испуњава поносом. Не само нас који радимо у Народном музеју, већ, требало би све грађане Србије“, истиче Лидија Хам Миловановић, представница Народног музеја задужена за односе са јавношћу гостујући у Јутарњем програму.

Поводом јубиларне 175. годишњице од оснивања првог државног музеја у Србији, у музејском Атријуму ће бити отворена камерна изложба „Петар Убавкић - дела из збирке Народног музеја у Београду“, симболично подсећајући да је управо изложба Убавкићевих радова 1882. године била међу првима које је за јавност организовао Народни музеј, отпочињући богату изложбену делатност. Његов опус састојао се од приближно 80 радова, од којих је до данас сачувано тридесетак.

„То што Народни музеј није био приступачан дуги низ година свакако је оставило трага на наш културни живот, на наш квалитет живота и та се штета тешко може надокнадити. Али садашњи тренутак пружа нове могућности да се крене даље и важно је рећи да Народни музеј, што се тиче културне баштине коју чува, чува више од 450 хиљада културних добара“, додаје гошћа Јутарњег програма.

Народни музеј тако чине препознатљиве монументалне скулптуре са Лепенског Вира, винчанске фигурине, колица из Дупљаје, златне маске из Требеништа, остава сребрних посуда из Јабучја, Београдска камеја, бронзани Портрет Константина Великог, Мирослављево јеванђеље, први новац кован у Србији краља Радослава, средњовековне фреске и иконе из православних манастира и цркава, бројна уметничка дела српских и југословенских аутора, попут Стеве Тодоровића, Ђорђа Крстића, Уроша Предића, Паје Јовановића, Надежде Петровић, Саве Шумановића или Ивана Мештровића, као и изванредна дела уметника из европских држава, попут Карпача, Рубенса, Гвардија, Дега, Реноара, Матиса, Пикаса или Мондријана.