Бетовенова музика од срца

Музика Лудвига ван Бетовена можда је и буквално долазила из његовог срца. Научници претпостављају да је немачки композитор патио од срчане аритмије чије су обрасце пронашли и у неким његовим делима.

Неуједначен срчани ритам који је велики композитор могао осетити снажније од осталих, јер је већи део живота био потпуно глув, одвија се у предвидивим интервалима и по предвидивим обрасцима, па су нека његова музичка ремек-дела можда и буквално дошла из његовог срца.

"Верујемо да смо неке од тих аритмичних срчаних откуцаја успели открити у неким његовим музичким делима. Као да их је уносио у своју музику ", каже кардиолог који је водио истраживање, др Захари Голдбергер сa Медицинског факултета у Вашингтону.

Научници су пратили обрасце аритмичних откуцаја срца у неким Бетовеновим делима, те открили изненадне, неочекиване промене темпа и нотног кључа које се поклапају са неуједначеним срчаним откуцајима, а резултате су изнели у часопису "Perspectives in Biology and Medicine".

 У последњем, емоцијама набијеном делу Квартета за гудаче у Б-Дуру, Опус 130, за које је сам композитор рекао да га може натерати у плач, тонски центри се нагло мењају.

Међу музичким назнакама у Бетовеновим делима може се пронаћи и реч "беклемт" (пригушено), која се у овом случају може протумачити као осећај притиска и пробадања у пределу грудног коша, што је повезано са срчаним обољењима. Научници  као други пример наводе неуједначен ритмични образац на почетку клавирске сонате бр. 26 у Ес-Дуру, Опус 81 а.

"Ова соната је  настала у време када је Бетовен био под великим емоционалним стресом, а свима нам је познато да је такво стање окидач за артимије. Један од разлога за стрес могла је бити аустријска објава рата Наполеоновој Француској", објашњава Голдбергер и додаје да су музичка дела Лудвига ван Бетовена за њега попут "својеврсниог музичког електрокардиограма".