Научни новинари у Београду

Научни новинари у свом свакодневном послу „лете” кроз различите области, интервјуишући истраживаче у потрази за интересантном причом. Како на најбољи начин извештавати о достигнућима науке, „продати” причу уредницима и имати читаност или гледаност, расправљало се крајем прошле недеље у Београду, у Радио-телевизији Србије.

Извештавање о науци, научницима и томе какав је њихов утицај на наш живот, најчешће је узбудљиво, понекад тешко, чуло се крајем прошле недеље на трећој радионици у оквиру Балканске школе за научне новинаре коју су у Београду организовали Балканска мрежа научних новинара, Центар за етику у науци и новинарству (CESJ) и Удружени истраживачки центар (Joint Research Centar ‒ JRC) Европске комисије.

„Ова окупљања наше колеге виде као могућност да уче једни од других. Кроз професију срећемо многе изврсне научнике који нам говоре о својим достигнућима и самој науци. Није се лако носити са тим. Научни новинари имају задатак да удовоље двема странама ‒ научницима и својим уредницима, који заступају очекивања публике", сматра Фабио Туроне, научни новинар из Милана, председник Удружења италијанских научних новинара (SWIM).

Научни новинари су у прилици да чују о фантастичним открићима много пре него што она заживе у пракси, и да та знања преведу на језик разумљив публици. Истина, то спада у компликованији део посла, али то само они знају.

Према речима Мића Таталовића, председника Друштва научних новинара Велике Британије (ABSW), научно новинарство јесте новинарство као свако друго, али сама наука има другачије законитости од осталих области људске делатности.

„Научници раде годинама и деценијама у некој високоспецијализованој научној области, и то није лако на квалитетан начин објаснити и пренети јавности. То немамо где да научимо. Због тога је важно да се окупљамо и разговарамо о томе како то радити на најбољи могући начин".

Кроз интерактивне сесије илустроване примерима добре новинарске праксе, колеге из медија широм Западног Балкана, имале су прилику да унапреде професионална знања и вештину извештавања на пољу науке, медицине и заштите животне средине. Циклус окупљања за новинаре смишљен је и да би се остварила повезаност унутар заједнице научних новинара и повећала доступност информација.

„Увиђање колико квалитетних научних новинара имамо у региону, непрепознавање значаја ове посебне гране новинарства, као и спознаја колико смо слабо повезани, најважније је што ћу са ове радионице понети", додао је Таталовић.

Број коментара 1

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

уторак, 30. април 2024.
23° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво