Казивања лекара о Великом рату

Смрт је предухитрила и самог аутора да до краја заврши овај значајни подухват за нашу историографију. Али су, захваљујући проф. др Снежани Вељковић, која је књигу приредила, и Секцији за историју медицине Српског лекарског друштва, која је одлучила да објави рукопис драматичне и херојске судбине српских али и страних лекара који су помагали српском народу у Великом рату, заувек отргнуте од заборава.

„Брана је био изразит индивидуалац, о свему је имао своје мишљење. Радио је самостално и од других је то исто очекивао. Био је веома образован, начитан, познавао је стварну српску историју. Тражио је оригиналне изворе и поуздане податке, те их је тумачио на особен начин. Ценио је поштен истраживачки рад у области историје медицине и нудио сваку помоћ. Рад на припреми његовог рукописа за штампу (а то је око 70% текста у књизи „Казивање лекара...") био је обиман, али не и тежак, јер је оставио мноштво фуснота у којима су била додатна објашњења. Жеља ми је била да сачувам његову аутентичну мисао, критичне закључке и понекад, јетке коментаре. Верујем да сам успела у томе", каже проф. др Снежана Вељковић за Портал РТС-а на промоцији књиге у књижари „Делфи".

Тиме је заокружен велики подухват обнављања интересовања за санитетска збивања у Великом рату, започет у „Политици" фељтоном „Заборављени горостас" (2001) у близу 40 наставака. Убрзо је објављена и књига „У контејнеру ‒ записи српског војног хирурга 1916‒1918" (2001. и 2004) др Бране Димитријевића а затим и књига др Александра Недока „Повлачење српске војске ка албанском приморју и њена евакуација на Крф ‒ Рад војно-санитетске службе" (2006). Уследиле су и три монографије о раду српског санитета у Првом светском рату, војних лекара окупљених око др Александра Недока (издавач Медија центар „Одбрана") које нису доступне широј публици.

Припремљено је обнављање рада Секције за историју медицине Српског лекарског друштва 2009. г. (чији је председник до 2015. био Брана Димитријевић). Објављена је књига руске ауторке Галине Игоревне Шевцове „Руска добротворна помоћ Србији у ратовима 1912‒1917" (предговор је написао др Димитријевић) а затим је уследио и велики подухват стварања електронске библиотеке „Историја медицине", у оквиру међународне културне мреже „Пројекат Растко" (www.rastko.rs/istorija/medicina), коју је Димитријевић уређивао од 2008. до 2015.

„Профeсор је био покретач, у већој мери и реализатор, постављања спомен-плоча страним медицинским мисијама које су учествовале у балканским ратовима (прва плоча 2012. г.) и Великом рату (друга плоча 2015. г.) на згради Српског лекарског друштва (у Улици Џорџа Вашингтона 19)", подсетила је проф. Вељковић.