Шарени телефони за нарцисе

На време регистровавши феномен ријалитија, већ 2001. је у Лондону основала  „Шајн груп" („Shine Group") са којом је продуцирала локалне верзије франшиза као што су Највећи губитник (The Biggest Loser) и Мастер шеф, да би је („Шајн") десет година касније продала очевој компанији за седамсто седамдесет милиона долара.

Њен хазардерски дух није се скрасио (успешним) наговором оца да ризикује са пројектом који је постао један од највећих ријалити хитова ‒ „Амерички идол".Заинтригирало ју је да ли студио може да смисли нове начине забаве за кориснике апликација попут Снепчета (старости између 13 и 25 година), те да ли тај садржај може да спинује у виду традиционалних ТВ серијала, књига и других медија.

„Изгледа да можемо", преломила је након две године процена. У августу 2013. је регистрован „Вертикал нетворкс", а као „прворођенче" је избацио адаптирани Phone Swap  за телевизију. Петнаест епизода у трајању од пола сата (у поређењу са четири минута на Снепчету) емитовано је на локалним „Фоксовим" станицама, као пилот за серију.

И ово је заправо будућност телевизије, виђено из угла „Вертикала" ‒ великог снабдевача видео-серија за мобилне телефоне. Ако се има у виду све слабија пажња тинејџера, потпуно је логично зашто се садржај сцена зауставља на трајању од 20 секунди, а целих епизода на неколико минута. Ослањају се на живописне и разнолике продукционе технике, као што су подељени екрани или тест на њему, вертикално наместо хоризонталног снимања, те још низ могућности у функцији привлачења пажње ока гледаоца.

А око Елизабет Мердок загледано је у далеке и широке хоризонте будућности са одлично изабране позиције: „Желела сам да заузмем место у првом реду како бих пратила како се овај нови (врли ‒ прим. аут.) свет развија. Истовремено се и пожалила: „Теже је него што се чини ‒ добар мобилни видео не опрашта, захтева много рада и тежак је за производњу". Но те муке су је унеколико ослободили редовни клијенти ‒ оглашивачи попут „Најкија", „Интела" и „Ворнера" (будући да највише новца заради од њихових огласа).Пажљивим праћењем истраживања, „Вертикал" је нашао начин да анимира своју циљну групу на Снепчету, што није пошло за руком ни много већим „играчима" какви су, примерице, „Ворнер" или „Вијаком". Па тако Phone Swap, серија о изласцима где учесници могу међусобно да прегледају мобилне телефоне, у просеку привуче десет милиона посетилаца по епизоди, а истом количином може да се похвали и (прошлог маја пуштен, кажу стварним догађајима инспирисан) крими-серијал Solve, у којем гледаоци типују на осумњичене.

 Док традиционална телевизија посрће а млади одбацују и кабловску, холивудски арогантни став да је публика сама крива што није препознала ремек-дело које су им сами одабрали, топи се попут снега на сунцу. Да би унапредила своје стриминг планове, компанија „Дизнија" је исплатила Мердоку 71,3 милијарде долара.

„Вертикал", где је „Снеп" (родитељска компанија Снепчета) мањи инвеститор, такође избацује емисије за Фејсбук (I Have a Secret) и Јутјуб (Yes Theory), а тврде да њихов оригинални садржај (укључујући Brother, свакодневну дигиталну периодику за дечаке) месечно привуче више од педесет милиона активних корисника мрежа, махом насловима попут недавно окаченог: „Забавна чињеница! Једење слина спречава бактерије да вам се лепе за зубе!".

 Бриљантан опис тинејџера ишчитавамо из смерница Бејли Росер, директорке одељења за развој у „Вертикалу": „Гледаоци садржаја за мобилне телефоне навикнути су на константне стимулације; размислите само колико визуелних информација ваш мозак обради док прелази кроз Фејсбуков фид, или док скенира информације".

 И да ‒ што је могуће чешће се обраћајте кориснику на ти, посаветовала је. „Публика је нарцисоидна."