У здравом телу

„Уколико је вежбање које препоручи професионалац, нпр. тренер или лекар, адекватно дозирано и добро одабрано, оно ће служити не само као подршка терапији него и као превенција настанка даљих поремећаја. Предност треба дати физичкој активности на отвореном, мада када су лоше временске прилике ‒ уколико затворени простор има адекватну намену и вежбање се изводи под контролом и уз помоћ стручних лица ‒ то је такође добар избор", препоручује ортопедски хирург др Душко Спасовски.

На европском континенту, у узрасту између 11. и 15. године, физички је активно 34 одсто деце.
„Минимум неопходан за одржавање нашег здравља јесте 30‒60 минута умерене физичке активности, а то није само кретање и обична шетња градом, већ то мора да буде жустра кретња, убрзани ход, да се деца или старији озноје. Интензивну шетњу, интензивни физички рад требало би применити бар 75 минута у току недеље", каже др Дубравка Николовски из Завода за јавно здравље Панчева.

У Србији 55 одсто мушкараца и 46 одсто жена хода свакодневно 30 минута. Спортом и рекреацијом најмање три пута недељно бави се 16 одсто мушкараца и пет одсто жена.

У Србији се у просеку седи пет сати дневно, у чему предњаче Београђани са 5,8 сати. Скоро 44 одсто становника Србије дуготрајно седи због посла који обавља, а до пре мање од 20 година то је чинило нешто више од 25 одсто људи у нашој земљи.

Вежбањем против депресије

„У различитим узрастима бројне су могућности активирања тела: од природних облика кретања као што су ходање, трчање, пливање, до разних спортских игара у којима се користе реквизити, лопта, на равној подлози, као и различитих водених спортова. Почев од дечјег узраста, па све до дубоке старости, можемо да препоручимо одређене физичке активности које одговарају конституцији, полу, узрасту и тренутном стању организма, присуству евентуалних деформитета или хроничних тегоба", објашњава др Спасовски.

Процењује се да 322 милиона људи у свету пати од депресије, а у Србији је тај број изнад деветнаест хиљада. Током физичке активности стимулише се лучење ендорфина, који доприноси добром расположењу. Вежбање помаже и да брже заспимо и да имамо дубљи сан.

„Свакодневна физичка активност, бављење спортом, шетње, вожња бицикла, пливање, могу нам помоћи да дуго останемо здрави и у добром расположењу и да никада не чујемо за реч депресија. Депресија све више узима примат и испред кардиоваскуларних обољења и малигних обољења, која су, иначе, водећи здравствени проблеми, како у свету тако и у нашој земљи", објашњава др Николовски.

Седентарни начин живота, односно превише седења и мало кретања, глобални је здравствени проблем. Тренд ширења градова се наставља, а у њима често недостају паркови, пешачке зоне, простор за рекреацију, чист ваздух. Широм планете између 60 и 85 одсто одраслих особа није довољно физички активно, што се одражава на њихово здравље.

„Не треба заборавити да је физичка активност и једна врста социјализације. Јер кад изађете напоље да се бавите било којим спортом, ви сте у контакту са себи сличнима, са онима који исто воле спорт или рекреацију и онда често постоји и нека врста узајамне подршке и мотива и на тај начин су и резултати драгоценији", сматра др Спасовски.

Здрава животна средина и политика која то подржава могу да створе окружење које погодује охрабривању људи да буду физички активни. То је нарочито значајно у урбаним срединама, где одговарајући простор за шетњу, вожњу бицикла и отварање игралишта у јавном простору представљају значајан подстицај грађанима да буду физички активни.

Од физичке активности корист може да има цело друштво, јер она као вид превенције може да смањи трошкове лечења, као и да повећа продуктивност запослених.