Скривена комора магме на Марсу?

Знаци постојања двадесет километара широког језера, закопаног испод километар и по дебелог леда у близини Марсовог јужног пола, први пут су обелодањени 2018. године.

Тим под вођством научника Роберта Оросеија из Националног института за астрофизику у Болоњи, дошао је до открића које је покренуло расправу о томе шта је потребно да би се језерска течност одржала у тако хладном окружењу.

Научници Мајкл Сори и Али Бремсон са Универзитета у Тусону у Аризони, размотрили су различите могућности, укључујући и прашину у леденој капи, која би побољшала изолацију, као и постојање других вулкана на Црвеној планети.

„Једини начин да се направи довољно топлоте, чиме би се објаснило постојање језера, јесте подземни базен магме испод леда“, објавила су два научника у „Писмима о геофизичким истраживањима“.

„Покушали смо да смислимо све врсте алтернативних фактора који би могли да подигну температуру. Магма је била једина која је то могла да уради. Ниједан други фактор не би то био у стању“, рекао је Сори.

Оросеи и његове колеге сугерисали су да соли растворене у води могу задржати ниску тачку топљења, допуштајући језеру да постоји као слани муљ.

Међутим, услови испод леда, тачније просечна хладноћа од -68 степени Целзијуса не може да објасни постојање језера ни уз присуство соли, тврде научници Сори и Бремсон.

Њихови прорачуни показују да, ако је пре око 300.000 година вулкан избацио магму у комору широку најмање пет километара, закопану око десет километара испод језера, тај базен би могао да генерише довољно топлоте да и данас топи слани лед. Без соли, комора са магмом морала би бити већа или ближа површини, кажу истраживачи.

Уколико је то тачно, то би значило да је Марс био геолошки активан много раније него што су научници мислили. То даље отвара питања настањености језера. Оросеи сматра да је научни свет овим истраживањима ушао у „дугу и исцрпљујућу дебату“.