Чудесни простори другачије стварности

Прича о кинеским вртовима отвара нам светове за које се може рећи да нису довољно блиски и познати Западу. Шта је најважнији смисао стварања вртова у Кини?

Смисао вртова зависио је од врсте врта. Тако историчари говоре о приближно три врсте вртова. Велики, екстравагантни и егзотични вртови - који обично обухватају неколико мањих вртова, уобличених у посебним стиловима. Припадали су цару или високим државним службеницима, касније и веома богатим трговцима.

Неки од царских вртова, насталих пре наше ере, о којима се зна само на основу историјских записа, имали су претензију да садрже и реплику неке врсте рајског врта, тј. оно што је таоистичка легенда везивала за једно од острва бесмртника.
Други тип су вртови уз храмовске комплексе, холове предака, или природни паркови. Они су посетиоцу давали додатни духовни стимуланс, након посете храму.
Трећи, најинтересантнији тип су вртови интелектуалаца (учењака-литерата, службеника у оставци). Вртови учењака су представљали амбијент специфичне екоцентричне контемплације која је проширивала духовне видике, изван времена и простора.

Врт у Кини представља посебну стварност. Какве светове нам отварају поменути вртови?

Врт је представљао посебну стварност јер му је био циљ да својом амбијенталном естетиком оне који бораве у њему уведе у неку врсту другог света, другачијег и посебног у односу на свакодневну стварност изван врта.
Прву врсту посебне стварности налазимо у царским вртовима, који су на посетиоце остављали утисак пре свега својим величинама и монументалношћу. Царски вртови који су се очували до 20 века, постали су, са укидањем династије, јавни паркови.
Вртови уз храмове су на одређен начин били ехо сакралног амбијента унутар храма, док су вртови учењака својом амбијенталном естетиком стварали осећање надилажења ограничења свакодневице. Реч је о уласку у неку посебну стварност, у којој човек оставља за собом уобичајене бриге и ограничења.

Чули смо на Вашем предавању да се у ту стварност може ући на више начина. Који су то најважнији улази?

Први вид пролаза - улаза је сам врт, као целина. Други вид пролаза представљале су водене површине - тј. језера унутар врта - у којима се огледао околни амбијент, али који је био и нека врста посебне стварности.

Трећи вид пролаза представљали су специфични пролази који су постојали на преградним зидовима унутар врта, кроз које се пролазило-улазило у посебне делове врта. Ти пролази су имали различите симболичке форме.

Један тип пролаза, за који се сматрало да омогућава човеку да упостави своју целовитост када кроз њега прође, назван је месечев пролаз и био је правилног кружног облика..
Симболика осмоугаоног пролаза је повезана са дијаграмом па-куа (осам триграма и осам страна света), који су означавали целовитост (тао) и усредиштење.

Кроз неки од ових пролаза могуће је проћи у други свет, у свет бесмртника и вила, у неку другу реалност - као што је Алиса прошла кроз огледало. 
 Постоје и пролази у форми детелине са четири листа, пошто се детелина и у кинеској традицији сматрала знаком среће, али и елипсасти пролази, као и пролаз у облику вазе и тикве.

Ко год прође кроз уску капију улази у други свет, затворен и самодовољан. То рајско, савршено срећно место је далеко од простог света. Оно је смештено у унутрашњости која се симболички везује уз небески свод у затвореном простору, попут пећине, или чаробне тикве. Због своје скровитости и другости, врт се појављује као чаробна тиква у којој је читав један универзум.

Једно од острва бесмртних - које представља свет за себе, целовит, небески и недоступан обичним људима - замишљано је као тиква која плута морем. У Кини је постојала дубоко укорењена асоцијација између рајског, блаженог боравишта и тикве са уским пролазом-улазом.