У Србији ступила на снагу забрана узгоја животиња ради производње крзна

У саопштењу Удружења „Слобода за животиње" наводи се да је забрана узгоја животиња ради производње крзна иницирана још 2009. године Законом о добробити животиња, чиме су забрањени „држање, репродукција, увоз, извоз и лишавање живота животиње искључиво ради производње крзна и коже".

Удружење је петог маја интензивирало кампању За Србију без крзна са циљем да се грађани едукују и информишу, као и да се надлежнима скрене пажња на важност постојања и примене такве забране. Сматрају да је примена забране „велики корак унапред у сфери права животиња, чије је унапређење тенденција 21. века".

Од 1. јануара 2019. све преостале фарме „крзнашица" у Србији постају илегалне, а казне за непоштовање забране износе од 100.000 до 1.000.000 динара.

Чинчиле су једина врста која се у Србији узгајала ради добијања крзна, а годишње је убијано више од 12.000 ових животиња. Већина узгајивача је током прелазног периода затворила своје фарме и преоријентисала се на друге привредне гране, у потпуности поштујући Закон.

Међутим, неколицина преосталих узгајивача покушавала је да сруши законску забрану, с циљем да се отворе фарме куна које би у Србију долазиле из земаља које су забраниле узгој крзнашица. Забрана узгоја животиња ради производње крзна примењује се у Великој Британији, Аустрији, Македонији, Словенији, Белгији, Немачкој, Шведској, Хрватској и Луксембургу. Прописане забране с прелазним периодима који су у току постоје у Холандији, Чешкој, Норвешкој, Данској. У Шпанији је забрањено отварање фарми крзнашица из еколошких разлога. Швајцарска нема формалну забрану, али веома строги прописи држања животиња за потребе добијања крзна не дозвољавају узгој.

У саопштењу је наведено да је Закон о добробити животиња Републике Србије изузетно напредан и писан по узору на законе развијенијих земаља, а његова потпуна примена представља огроман корак у ослобођењу животиња.